Zdrava ishrana je važna za sve, ali posebno je važna za trudnice za zdrav rast i razvoj bebe. Vitamin B9 (folat, folna kiselina) ima ključnu ulogu u procesu deobe ćelija za vreme diferencijacije i rasta ćelija embriona i fetusa izato je važno da unosite dovoljno hranljivih materija, vitamina i minerala pre začeća i tokom trudnoće. Koji su sve oblici vitamina B9, koja je njegova uloga, a koje su posledice nedostatka vitamina B9 za zdravlje trudnice i bebe, kao i kada započeti i koliko dugo ga uzimati tokom trudnoće saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U ovom tekstu saznaćete:
Vitamin B9 je jedan od 13 esencijalnih vitamina, što znači da ga naš organizam ne proizvodi, pa mora da se unosi ili putem hrane ili dijetetskih suplemenata. Kao esencijalni nutrijent neophodan je za čitav niz metaboličkih reakcija (sintezu aminokiselina, nukleinskih kiselina, hormona, neurotransmitera), deobu ćelija, formiranje eritrocita, kao i za normalno funkcionisanje različitih organa i organskih sistema. Vitamin B9 je najpoznatiji po svojoj važnoj ulozi za pravilan razvoj fetusa i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pošto je neophodan je za normalan rast i funkciju naših ćelija, njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od nastanka ozbiljnih zdravstvenih stanja.
Kada govorimo o suplementaciji vitamina B9 često se termini folat i folna kiselina poistovećuju i većina ljudi, pa i trudnica, ne pravi razliku među njima. Međutim, jako je važno da znamo razliku:
Folat je prirodna forma vitamina B9. Samo ime potiče od latinske reči „folium“, što znači list, što i ne čudi, obzirom da je lisnato zeleno povrće bogat izvor folata, a odatle su prvi put i izolovani 40-tih godina prošlog veka. Folati su osetljivi na visoke temperature, pa se termičkom obradom namirnica uništava skoro 90% ovog vitamina. Takođe, zbog osetljivosti na svetlost dobar deo se gubi i tokom skladištenja namirnica u magacinima. Zbog svega toga, iako su dnevne potrebe folata male i organizam ih obezbeđuje delimično iz hrane (prosečno 50%), preporučeni dnevni unos nije moguće obezbediti samo putem hrane i potrebna je suplementacija.
Folna kiselina je sintetički oblik vitamina B9 koji se nalazi u većini suplemenata ili hrani koja je obogaćena ovim vitaminom. Folna kiselina je po hemijskoj strukturi pteroilmonoglutaminska kiselina i rastvorljiva je u vodi. Preostale količine vitamina koje se ne iskoriste u različitim ćelijskim procesima napuštaju telo kroz urin. Organizam ima depoe folne kiseline u jetri za samo 3 nedelje. To znači da vaše telo ne skladišti folnu kiselinu tako da morate redovno da unosite ovaj vitamin kroz hranu koju jedete ili kroz suplemente. Dakle, ukoliko ste na dijeti, uzimate određene grupe lekova koji smanjuju koncentraciju folne kiseline i pijete više alkohola vrlo brzo može doći do deficita folne kiseline u jetri i tada nastaju brojni zdravstveni problemi.
Apsorpcija i metabolizam folata i folne kiseline
Ni folati ni folna kiselina nisu metabolički aktivni. I jedno i drugo moraju da budu prevedeni u biološki aktivan oblik L-metilfolat (5-MTHF) da bi mogli da učestvuju u ćelijskom metabolizmu.
Apsorpciju obe forme B9 vitamina pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C (sprečava da se folna kiselina prebrzo razgradi u našem telu) i vitamin H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija vitamina B9 se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorpciju ometaju i razne infekcije digestivnog trakta.
Folna kiselina je ključna za pravilno funkcionisanje mozga i igra važnu ulogu u mentalnom i emocionalnom zdravlju. Pomaže u sintezi i popravci DNK i RNK, genetskog materijala našeg tela, a posebno je važna za deobu ćelija, kada ćelije i tkiva brzo rastu, kao što su detinjstvo, adolescencija i trudnoća. Nedovoljan unos folne kiseline dovodi do poremećene proliferacije svih ćelija koje se ubrzano dele (koštana srž, gastrointestinalni trakt, reproduktivni sistem), ali i morfoloških promena nekih ćelija nervnog sistema koje se ne dele. Pored toga, zajedno sa vitaminima B6 i B12 ona ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižavaju nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi (hiperhomocisteinemija) može dovesti do začepljenja krvnog suda, što je faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti (akutnog koronarnog sindroma, periferne arterijske bolesti i cerebrovaskularnog inzulta), ali i depresije i Alchajmerove bolesti. Pokazano je da ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina.
Folna kiselina ima mnogo funkcija u telu:
Imajući u vidu važnu ulogu folne kiseline u procesu deobe ćelija za vreme procesa diferencijacije i rasta ćelija embriona i fetusa, njen deficit kod majke se povezuje sa određenim negativnim ishodima trudnoće, kao što su niska telesna masa novorođenčeta, rizik od spontanog pobačaja, razvoj kongenitalnih anomalija, defekt neuralne cevi.
Prema nekim istraživanjima folna kiselina može da ima ulogu u zaštiti od raka debelog creva, raka dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Međutim, još uvek nije jasno ustanovljena veza i uloga folne kiseline u eventualnom antikancerogenom dejstvu. Nasuprot tome, prema nekim stručnjacima, folna kiselina može da doprinese i rastu kancera, pošto je neophodna za rast svake ćelije. Obzirom da su mišljenja podeljena, dok se ne bude više znalo, najbolje je da ljudi koji su imali neko kancerogeno oboljenje ne uzimaju na svoju ruku folnu kiselinu.
U trudnoći se potrebe za folnom kiselinom povećavaju 5-10 puta zbog intenziviranja metaboličkih procesa i reakcija uključenih u deobu ćelija. Zbog ovako velikih potreba za folnom kiselinom u trudnoći, adekvatno snabdevanje nije moguća bez dijetetskih suplemenata. Nedostatak folne kiseline u vrlo ranoj fazi trudnoće značajno povećava rizik od nepravilnog zatvaranja neuralne cevi kod fetusa tokom embrionalnog razvoja. Normalno, neuralna cev se razvija u kičmenu moždinu i mozak do 28. dana nakon začeća. Defekti neuralne cevi su ozbiljne urođene mane koje utiču na kičmu, kičmenu moždinu ili mozak i mogu izazvati smrt novorođenčeta. Oni uključuju sledeće poremećaje:
Deca sa spina bifidom često imaju doživotne smetnje i u zavisnosti od stepena oštećenja možda će im biti potrebne i mnoge operacije. Tri najčešća tipa spina bifide su:
Mijelomeningokela je najozbiljnija vrsta spina bifide. Kod ovog stanja, cista ispunjena sa moždanom tečnosću (likvorom) izlazi kroz otvor na leđima bebe. Deo kičmene moždine i nervi su u ovoj cisti i obično su srasli sa njenim zidom. Kičmena moždina je oštećena, ili nije pravilno razvijena. Ova vrsta spina bifide uzrokuje umerene do teške invalidnosti, kao što su problemi koji utiču na poremećaj mokrenja i defekacije (inkontinencija), gubitak osećaja u nogama ili stopalima osobe i nemogućnost da se pomeraju noge (paraliza) ispod pogođenog dela kičme. Nivo invalidnosti zavisi od lokalizaciji spina bifide na kičmi i količini nervnog tkiva u cisti. Tako, ako je anomalija na višim nivoima kičme, npr. u grudnom delu, mogu postojati simptomi potpunog ili nepotpunog preseka kičmene moždine. Treba napomenuti da su kod beba koje su rođene sa mijelomeningokelom vrlo česta nakupljanja tečnosti u mozgu, stanje poznato kao hidrocefalus.
Meningokela spinalis je vrsta spina bifide kod koje cista koja sadrži nervne ovojnice (meninge) i moždanu tečnost (likvor) izlazi kroz otvor na leđima bebe, ali kičmena moždina nije u cisti. Obično ima malo ili nimalo oštećenja nerava. Najčešće se javlja u slabinsko-lumbalnom delu kičme i najređi je oblik spina bifide. Nema nikakvog neurološkog ispada i prognoza nakon operacije i odstranjenja ciste je dobra. Ova dva tipa spina bifide su podtipoviotvorene/cistične spina bifide – Spina bifida aperta/cystica/manifesta (otvorena, cistična, odnosno manifestna spina bifida).
Spina bifida occulta je najblaži i najčešći tip spina bifide. Ponekad se naziva i „skrivena“ spina bifida. Kod nje postoji mali razmak u kičmi, ali nema otvora ili ciste na leđima. Kičmena moždina i nervi su obično normalni. Mnogo puta, spina bifida occulta nije otkrivena sve do kasnog detinjstva ili odraslog doba. Ova vrsta spina bifide obično ne uzrokuje invaliditet. Tokom trudnoće postoje skrining testovi (prenatalni testovi) za proveru spina bifide i drugih urođenih mana: AFP – AFP je skraćenica za alfa-fetoprotein, protein koji nerođena beba proizvodi. Ovo je jednostavan test krvi koji meri koliko je AFP-a prešlo u krvotok majke iz bebe. Visok nivo AFP-a može značiti da beba ima spina bifidu. AFP test može biti deo testa koji se zove „tripl testa“ koji traži defekte neuralne cevi i druge probleme. Više o AFP i tripl testu pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/triple-test/ , https://www.beo-lab.rs/tripl-test-u-trudnoci/. Ultrazvuk fetusa je najtačnija metoda za dijagnozu spina bifide kod vaše bebe pre porođaja. Ultrazvuk se može uraditi tokom prvog trimestra (11 do 14 nedelja) i drugog trimestra (18 do 22 nedelje). Spina bifida se može precizno dijagnostikovati tokom ultrazvučnog skeniranja u drugom tromesečju. Stoga je ovaj pregled ključan za identifikaciju i isključivanje urođenih anomalija kao što je spina bifida. Amniocenteza – Za ovaj test, lekar uzima mali uzorak amnionske tečnosti koja okružuje bebu u materici. Nivo AFP-a u tečnosti viši od prosečnog može značiti da beba ima spina bifidu.
Više o prenatalnim testovima koji su dostupni u BeoLab Laboratorijama možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/prenatalni-test/ , https://www.beo-lab.rs/analiza/triple-test/ , https://www.beo-lab.rs/tripl-test-u-trudnoci/
Nije jasno zašto folna kiselina ima tako veliki uticaj na prevenciju defekata neuralne cevi. Međutim, naučnici su pokazali da je ona od vitalnog značaja za formiranje DNK. Kao rezultat toga, folna kiselina igra veliku ulogu u rastu i razvoju ćelija, kao i u formiranju tkiva. Dovoljna količina folne kiseline je zbog toga potrebna za brz rast ćelija placente, kao i za embrionalni razvoj bebe. Pored toga, telu trudnice je potrebna folna kiselina da bi proizvodilo normalna crvena krvna zrnca i da bi se izbegao rizik od pojave anemije. Naime, folna kiselina i folat pomažu telu da napravi zdrava nova crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik u sve delove vašeg tela. Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca, možete razviti anemiju pošto vaša krv ne može da prenese dovoljno kiseonika, zbog čega ste bledi, umorni ili slabi. Anemija koja nastaje ako ne unosite dovoljno folne kiseline i folata se zove anemija zbog nedostatka folata (engl. folate-deficiency anemia) i ona se najčešće javlja tokom trudnoće. Drugi uzroci anemije usled nedostatka folata uključuju alkoholizam i određene lekove za lečenje epileptičnih napada, anksioznosti ili artritisa.
Simptomi anemije usled nedostatka folata uključuju:
Količina potrebnog vitamin B9 u organizmu je direktno zavisna od godina života (kod 60 % osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B9) i određenih stanja našeg organizma – trudnoća, neke bolesti itd.
Preporučeni dnevni unos folne kiseline u mikrogramima (mcg):
Deca:
Odrasli:
Doze koje se prepisuju u cilju prevencije srčanih oboljenja se kreću od 400-1200 mcg. Važno je napomenuti da ne bi trebalo da unosite više od 1000 mcg folne kiseline dnevno, osim ako vam lekar ne prepiše veću količinu. Previše folne kiseline može da maskira nedostatak vitamina B12, što može da izazove oštećenje nerava i anemiju, pa je ne treba uzimati na svoju ruku.
Mnoge namirnice su prirodno bogate folatima, ali folat se rastvara u vodi i lako se uništava kuvanjem. Najbolje je lagano kuvati povrće ili jesti sirovo. Kuvanje u mikrotalasnoj pećnici ili na pari je najbolje.
Namirnice koje su prirodno bogate folatima uključuju:
Spanać je jedan od najboljih prirodnih izvora vitamina B9 – pola kilograma svežeg spanaća sadrži 463 mikrograma (mcg) folne kiseline, što je ukupna preporučena količina za ishranu (RDA) za većinu ljudi!
Folna kiselina se dodaje hrani koja je rafinisana ili prerađena (ne od celog zrna):
Ukoliko planirate trudnoću dobro je da pređete na zdravu ishranu, uključujući hranu bogatu folatom ili obogaćenu folnom kiselinom.
Nedostatak folne kiseline može proći i bez jasnih simptoma, a znaci vrlo često mogu biti pritajeni i zamaskirani nekim drugim obolenjima. Uzevši u obzir potencijalne rizike za negativan ishod trudnoće usled nedostatka ovog važnog vitamina veoma je važno da se konsultujete sa svojim lekarom o optimalnom unosu.
Znaci i simptomi nedostatka folne kiseline
Posledice nedostatka folne kiseline
Folna kiselina je veoma važna u prevenciji nastanka različitih oštećenja neuralne cevi, dela embriona iz koga se kasnije tokom trudnoće razvijaju kičma i mozak bebe. Kao što smo prethodno pomenuli u trudnoći usled nedostatka folne kiseline može doći do nepravilnog zatvaranja neuralne cevi što dovodi do ozbiljnih oštećenja kičmene moždine (kao što je spina bifida, koja se javlja u 1-2 od 1000 trudnoća) i mozga (anencefalija). Pored nedovoljnog unošenja folata i folne kiseline putem ishrane i suplementacije pokazano je i da neki lekovi mogu da utiču na nepravilno zatvaranje neuralne cevi. Tako, neka istraživanja ukazuju na to da lekovi protiv epileptičnih napada, kao što je valproinska kiselina, izazivaju defekte neuralne cevi kada se uzimaju tokom trudnoće. Pretpostavlja se da do toga dolazi zato što oni ometaju sposobnost tela da koristi folate i folnu kiselinu. Sa druge strane, skorašnja istraživanja su pokazala da unošenje dovoljne količine folne kiseline, pored smanjenja rizika od nastanka defekata neuralne cevi, pomaže i u smanjenju rizika od pojave nekih drugih urođenih defekata kao što je rascep usne, rascep nepca i određenih srčanih mana (viđaju se u 1 od 100 trudnoća). Takođe, pokazano je da može smanjiti i rizik od pojave preeklampsije, ozbiljnog poremećaja krvnog pritiska koji pogodi oko 5% trudnica. Sa druge strane, usled nedostatka folne kiseline može doći do greški i u formiranju urinarnog trakta fetusa.
Prethodno smo pomenuli da je MTHFR ključni enzim za skoro sve biološke procese koji uključuju metabolizam folata i metionina (iz koga nastaje homocistein). Nedavne studije su pokazale da zbog promenjene aktivnosti ovog enzima neki ljudi ne mogu da folate i folnu kiseline obrade i pretvore u aktivan oblik koji telo može da iskoristi. Ustanovljeno je da svaka druga osoba u Srbiji (58% stanovništva, na drugom mestu u Evropi) zbog mutacije u genu za ovaj enzim nije u mogućnosti da u potpunosti iskoristi unetu folnu kiselinu, odnosno da je pretvori u aktivan oblik. Ova specifična genetska mutacija je poznata pod imenom nedostatak metilenetetrahidrofolat reduktaze (MTHFR) i može da prouzrokuje probleme kod oba pola, i to po pitanju plodnosti, mentalnog zdravlja, zgrušavanja krvi i spektra poremećaja kao što su depresija i povišen nivo homocisteina u krvi. Enzim funkcioniše slabije nego što je to optimalno, (sa samo 40% ili 70% kapaciteta), u zavisnosti od toga da li ste genetski problem nasledili od jednog ili oba roditelja. Ovaj genetski deficit u enzimu MTHFR zajedno sa drugim genetskim i naslednim faktorima, može da predstavlja poseban problem u trudnoći i reprodukciji. Imajući u vidu da je visok nivo homocisteina uobičajena nuspojava MTHFR nedostatka trudnice sa ovim problemom bi bile sklone stvaranju krvnih ugrušaka što može prouzrokovati preeklampsiju i pobačaj. Nelečen nedostatak MTHFR takođe povećava rizik za postporođajnu depresiju. Pored toga, kako je MTHFR nedostatak nasledan, u zavisnosti od toga da li su nedostaci prisutni kod oba ili samo kod jednog roditelja, verovatno je da će ih i fetus naslediti u nekom obliku. Beba može da nasledi probleme u svojoj genetici, koji se ispoljavaju kroz određene simptome, ali može i da pati usled nutritivnih nedostataka majke koji su izazvani njenom genetikom. Nedostatak folata kod bebe može da uzrokuje sve urođene deficite od spina bifide do vučijih čeljusti i zečije usne. Pored toga, povišen nivo homocisteina može da bude uzrok smanjene težine novorođenčeta ili prevremenog porođaja. MTHFR nedostatak je jak predispozicioni faktor za širok spektar bolesti, uključujući: bolesti srca, oštećenja nervnih vlakana, usporen rast, anemiju, kardiovaskularne bolesti, srčane mane, respiratorne probleme, leukemiju i slabost mišića.
Interesantno, neka istraživanja sugerišu da uzimanje folne kiseline pre i tokom rane trudnoće može da smanji šansu da beba razvije poremećaj autističnog spektra (engl. autism spectrum disorder, ASD). Međutim, istraživanja na ovu temu su kontradiktorna. Na primer, u studiji iz 2022.godine, istraživači su otkrili da je uzimanje najmanje 400 mikrograma (mcg) folne kiseline iz hrane i suplemenata tokom trudnoće povezano sa smanjenom šansom da potomstvo razvije ASD. Sa druge strane, druga studija iz 2020. godine otkrila je da visoki nivoi folata tokom trudnoće mogu zapravo biti povezani sa razvojem ASD-a kod potomstva. Potrebne su dodatne studije da bi se utvrdila tačna uloga folne kiseline u nastanku ASD-a.
Prethodno smo već više puta naveli da je jedna od posledica nedostatka folne kiseline makrocitna megaloblastna anemija. Ova bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje sa malaksalošću koja se pojačava i praćena je zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Potom nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva.
Nedostatak folne kiseline može da dovede i do pojave depresije. Istraživanja su pokazala da 30% pacijenata sa ozbiljnom depresijom imaju nedostatak folne kiseline. Unos dovoljne količine folne kiseline, indirektno doprinosi regulisanju nivoa neurotransmitera serotonina (odgovoran je za dobro raspoloženje) u organizmu, pa samim tim ostvaruje unutrašnju ravnotežu i čovek postaje srećniji. Nizak nivo folne kiseline u krvi može da bude i prvi znak neke degenerativne bolesti nervnog sistema, kao što je Parkinsonova bolest.
Nedostatak folne kiseline se dovedi u vezu i sa osteoporozom. Ustanovljeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećane šanse za srčana oboljenja, staračku demenciju i osteoporozu, te lomove kostiju.
Podeljena su mišljenja oko toga da li premalo folne kiseline doprinosi pobačaju, ili da li suplementacija može pomoći da se oni spreče. Sa druge strane, pokazano je da suplementacija folnom kiselinom ne povećava rizik od pobačaja. Prethodno smo već govorili o važnosti uzimanja adekvatne folne kiseline jer ona smanjuje rizik od defekata neuralne cevi. Ali da li je folna kiselina važna u trudnoći i iz drugih razloga? Nekoliko studija je sugerisalo da je nedostatak folne kiseline povezan sa većim rizikom od ranog pobačaja. Jedna studija švedskih istraživača iz 2002. godine otkrila je da žene sa niskim nivoom folata u plazmi imaju značajno povećan rizik od ranog spontanog pobačaja zbog hromozomskih abnormalnosti. Međutim, ne pokazuju sve studije ovu povezanost tako da je potrebno sprovesti još istraživanja sa većim brojem učesnica da bi se moglo sa sigurnošću da kaže da folna kiselina može da spreči pobačaj.
Žene koje su gojazne pre trudnoće (imaju indeks telesne mase veći od 30) ili su sklone gojaznosti imaju veći rizik od rođenja bebe sa urođenim defektima neuralne cevi, uključujući spina bifidu. Ukoliko je gojaznost prisutna u velikoj meri, potrebne su konsultacije sa lekarom pre bilo kakvih pokušaja ostajanja u drugom stanju. Lekar će vam možda predložiti da unosite više od 400 mcg folne kiseline u toku jednog dana. Povećani unos folne kiseline je takođe neophodan ako pijete više od jednog alkoholnog pića dnevno.
Ukoliko ste već bili trudni sa bebom koja je imala probleme sa neuralnom cevi, verovatno će vam se savetovati da uzimate i do 4000 mcg folne kiseline u toku jednog dana. Budite sigurni u to da vaš lekar zna apsolutno sve o istoriji vaših zdravstvenih problema i obavezno zakažite pregled pre nego što se odlučite za trudnoću. Takođe, ako nosite blizance, lekar će vam verovatno preporučiti da uzimate i do 1000 mcg folne kiseline dnevno.
Prethodno smo pomenuli da neki ljudi imaju specifičnu genetsku mutaciju – nedostatak enzima metilentetrahidrofolat reduktaze, koja otežava preradu folata i folne kiseline. Ukoliko znate da imate ovaj oblik genetske mutacije, obavezno uputite svog lekara u to, kako biste bili sigurni da unosite dovoljnu količinu folne kiseline.
U sledećoj tabeli je navedeno u kojim slučajevima je potrebno povećati dnevni unos folne kiseline:
| Ako: | Količina folne kiseline koja vam je možda potrebna dnevno u mikrogramima (mcg) |
| Planiraš da zatrudniš ili si trudna | 400–800 mcg.Po potrebi vam vaš lekar može propisati i više. |
| Imali ste bebu sa defektom neuralne cevi (kao što je spina bifida) i želite da ponovo zatrudnite | 4000 mcg. Vaš lekar vam može propisati ovu količinu. Istraživanja pokazuju da uzimanje ove količine može smanjiti rizik od rađanja druge bebe sa spina bifidom. |
| Imate člana porodice sa spina bifidom i želite da zatrudnite | 4000 mcg. Vaš lekar vam može propisati ovu količinu. |
| Imate spina bifidu i želite da zatrudnite | 4000 mcg. Vaš lekar vam može propisati ovu količinu. Žene sa spina bifidom imaju veći rizik da imaju decu sa ovim stanjem. |
| Imate anemiju srpastih ćelija (abnormalna crvena krvna zrnca) | 5000 mcg treba uzimati počevši od pre začeća i tokom trudnoće |
| Uzimate lekove za lečenje epilepsije, dijabetesa tipa 2, psorijaze, reumatoidnog artritisa, astme ili lupusa | Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom. Dijetetski dodaci folne kiseline mogu da stupe u interakciju sa ovim lekovima. |
| Na dijalizi ste zbog bolesti bubrega | Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom. |
| Imate zdravstveno stanje, kao što je bolest jetre, inflamatorna bolest creva ili celijakija, koje utiče na to kako će vaše telo da apsorbuje folnu kiselinu | Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom. |
Urođene mane mozga i kičme mogu se javiti u prvih nekoliko nedelja trudnoće, često pre nego što saznate da ste trudni. Dok saznate da ste trudni, možda će biti prekasno da sprečite urođene mane. Zbog toga svaka žena u reproduktivnom dobu treba svakodnevno da uzima folnu kiselinu (bar 400 mcg), bilo da planira da zatrudni ili ne, kako bi pomogla u stvaranju novih ćelija. Međutim, kako je teško je unetii 400 mcg folne kiseline samo ishranom, ovu količinu jedino možete obezbediti uzimanjem vitamina sa folnom kiselinom, unošenjem hrane koja je obogaćena folnom kiselinom, ili kombinacijom ova dva, pored konzumiranja uravnotežene ishrane bogate prirodnim folnim kiselinama (folatima). Prema nekim preporukama ako planirate trudnoću najbolji način koji garantuje da ćete dobiti dovoljno folne kiseline je da uzimate dnevni dodatak folne kiseline najmanje 1 mesec pre začeća, a po nekima se preporučuje upotreba folne kiseline i do četiri meseca pre začeća.
Preporučuje se da se folna kiselina pije najmanje 3 meseca (prvih 12 nedelja) nakon začeća dok se razvijaju bebina kičma i mozak. Studije pokazuju da ovo u velikoj meri smanjuje rizik da kod beba dođe do ozbiljnih defekata neuralne cevi. Dokazano je da uzimanje 400 mikrograma folne kiseline svakog dana smanjuje mogućnost nastanka defekta neuralne cevi za 50 i 75%! Ukoliko želite da nastavite i nakon tog perioda, i želite da suplemente folne kiseline uzimate svih devet meseci – to je u redu. Takođe, preporučuje se da nastavite i sa ishranom koja obiluje folnom kiselinom i folatima.
Ukoliko se uzima u preporučenoj dozi folna kiselina je bezbedna i nema štetnih efekata. Međutim, neki ljudi mogu imati manje neželjene efekte od uzimanja suplemenata folne kiseline. Takođe, i uzimanje veoma visoke doze folne kiseline može izazvati nuzefekte kao što su:
Osobe sa alergijama bi takođe mogle da imaju reakciju na suplemente folne kiseline. Znaci alergijske reakcije na folnu kiselinu uključuju:
Uzimanje visokih doza folne kiseline može zamaskirati nedostatak vitamina B12, pri čemu može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema.
Pokazano je da folna kiselina može da utiče na smanjenje koncentracije nekih lekova u plazmi, kao i na smanjenje njihove efikasnosti. Zbog toga folnu kiselinu, kao i sve druge B vitamine, ne treba uzimati istovremeno sa tetraciklinima (Dovicin, Doksiciklin, Amracin), jer im može smanjiti efikasnost (treba je uzimati u različito vreme od tetraciklina). Takođe, folna kiselina može da smanji koncentraciju nekih antiepileptičnih lekova (antikonvulzanata i barbiturata) u organizmu i time da poveća mogućnost nastanka epileptičnih napada.
Lekovi koji snižavaju nivo folne kiseline su:
Ukoliko se ovi lekovi uzimaju duži period mogu povećati potrebe za folnom kiselinom. Primećeno je da istovremena primena folne kiseline i hloramfenikola kod ljudi koji već imaju deficit folne kiseline, može dovesti do neaktiviranja procesa stvaranja novih krvnih ćelija.
Kao što smo prethodno već pomenuli u trudnoći veoma često kao posledica nedostatka folata i folne kiseline dolazi do pojave anemije. Folati zajedno sa vitaminom B12 imaju višestruke uloge u organizmu od kojih su najvažnije: normalna produkcija eritrocita i leukocita, sinteza DNK, popravka ćelija i tkiva. Pored toga, zajedno sa B12 i B6 kontroliše nivo amino kiseline homocisteina u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Zašto se određuju i kod koga ga treba određivati
U BeoLab Laboratorijama folati se koristi kao pomoć u dijagnozi makrocitnih megaloblasnih anemija i neuropatija, kao jedan od načina da se proceni nutricioni status i da se prati nedostatak folata. Nivo folata se određuje osobama koje imaju simptome anemije (slabost, umor, bledilo kože) i/ili neuropatije (neobične senzacije ili svrab, „igranje“očnog kapka, gubitak pamćenja, promjenjen mentalni status) koji ukazuju na megaloblasnu anemiju kao i osobama koje se leče od nedostatka folata. Imajući u vidu da folati i vitamin B12 imaju udruženo dejstvo oni bi se trebali istovremeno određivati.
Kao uzorak za analizu koristi se serum (venska krv), a uzimanje uzorka se vrši isključivo ujutru posle noćnog gladovanja. Više o analizi folata i ceni ove analize možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/analiza/folati/ .
Za sve informacije u vezi sa prethodno pomenutim analizama, možete nas kontaktirati na broj telefona +381 11 36 22 888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://folicplus.rs/razlika-izmedju-folata-i-folne-kiseline/
https://www.pharmamedica.rs/vitamin/folna-kiselina-folati-ili-vitamin-b9/
https://www.womenshealth.gov/a-z-topics/folic-acid
https://medlineplus.gov/ency/article/002408.htm
https://www.medicalnewstoday.com/articles/219853#summary
https://www.cdc.gov/ncbddd/folicacid/about.html
https://kidshealth.org/en/parents/preg-folic-acid.html
https://www.pregnancybirthbaby.org.au/folate-and-pregnancy
https://www.healthline.com/health/pregnancy/folic-acid
https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-folate/art-20364625
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/spina-bifida/symptoms-causes/syc-20377860
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/spina-bifida/diagnosis-treatment/drc-20377865
https://bolestikicmenogstuba.weebly.com/spina-bifida.html
CDC. (2016). Spina Bifida. https://www.cdc.gov/ncbddd/spinabifida/facts.html
CDC. (2015). Facts about Anencephaly. https://www.cdc.gov/ncbddd/birthdefects/anencephaly.html
https://www.verywellfamily.com/do-low-folic-acid-levels-cause-miscarriage-2371735
Wierzejska, R.E. Review of Dietary Recommendations for Twin Pregnancy: Does Nutrition Science Keep Up with the Growing Incidence of Multiple Gestations? Nutrients (2022), 14, 1143. https://doi.org/ 10.3390/nu14061143
Liu X, Zou M, Sun C, Wu L, Chen WX. Prenatal Folic Acid Supplements and Offspring’s Autism Spectrum Disorder: A Meta-analysis and Meta-regression. J Autism Dev Disord. (2022) Feb;52(2):522-539. doi: 10.1007/s10803-021-04951-8. Epub 2021 Mar 20. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33743119/
Harlan De Crescenzo A, Panoutsopoulos AA, Tat L, Schaaf Z, Racherla S, Henderson L, Leung KY, Greene NDE, Green R, Zarbalis KS. Deficient or Excess Folic Acid Supply During Pregnancy Alter Cortical Neurodevelopment in Mouse Offspring. Cereb Cortex. (2021) Jan 1;31(1):635-649. doi: 10.1093/cercor/bhaa248.
Oteng-Ntim, E., Pavord, S., Howard, R., Robinson, S., Oakley, L., Mackillop, L., Pancham, S., Howard, J. and, Management of sickle cell disease in pregnancy. A British Society for Haematology Guideline. Br J Haematol, (2021)194: 980-995. https://doi.org/10.1111/bjh.17671
Wierzejska R, Wojda B. Folic acid supplementation in pregnancy and prevention of fetal neural tube defects. Przegl Epidemiol. (2020);74(2):362-369. doi: 10.32394/pe.74.29.
Egorova O, Myte R, Schneede J, Hägglöf B, Bölte S, Domellöf E, Ivars A’roch B, Elgh F, Ueland PM, Silfverdal SA. Maternal blood folate status during early pregnancy and occurrence of autism spectrum disorder in offspring: a study of 62 serum biomarkers. Mol Autism. (2020) Jan 16;11(1):7. doi: 10.1186/s13229-020-0315-z. PMID: 32131900; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6964211/
Barbour RS, Macleod M, Mires G, Anderson AS. Uptake of folic acid supplements before and during pregnancy: focus group analysis of women’s views and experiences. J Hum Nutr Diet. (2012) Apr;25(2):140-7. doi: 10.1111/j.1365-277X.2011.01216.x. Epub 2011 Nov 30. PMID: 22126238.
Greenberg JA, Bell SJ, Guan Y, Yu YH. Folic Acid supplementation and pregnancy: more than just neural tube defect prevention. Rev Obstet Gynecol. (2011);4(2):52-59.
Goodnight, W.; Newman, R. Optimal nutrition for improved twin pregnancy outcome. Obstet. Gynecol. (2009), 114, 1121–1134.
Morris, M.S., Jacques, P.F., Rosenberg, I.H., et al.. Folate and vitamin B12 status in relation to anemia, macrocytosis and cognitive impairment in older Americans in the age of folic acid fortification. Am J Clin Nutr; (2007) 85(1):193–200.
George L, Mills JL, Johansson AL, et al. Plasma folate levels and risk of spontaneous abortion. JAMA. (2002);288(15):1867-73. doi:10.1001/jama.288.15.1867
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
