Vitamini i minerali su esencijalni hranljivi sastojci koji obavljaju stotine uloga u našem telu. Oni su neophodni kao kofaktori u metaboličkim procesima koji su uključeni u biosintezu i proizvodnju energije u našem telu. Nažalost, prema najnovijim statističkim podacima skoro dve milijarde ljudi širom sveta ima manjak ključnih vitamina i minerala, uglavnom žene i deca, a ova pojava posebno je izražena u zemljama sa srednjim i niskim prihodima. Koji su esencijalni vitamini i minerali, njihova uloga i značaj za ljudsko zdravlje, koje su posledice njihovog nedostatka, da li su vitamini i minerali potrebni deci i mladima, njihov značaj za zdravlje trudnice i bebe, ali i za osobe starije od 51 godine, kao i da li vitaminski i mineralni dodaci ishrani mogu biti opasni po zdravlje, saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U ovom tekstu saznaćete:

• Esencijalne hranljive materije za naše telo
• Esencijalni vitamini i njihov značaj za ljudsko zdravlje
• Koja je razlika između vitamina rastvorljivih u vodi i mastima?
• Esencijalni minerali i njihov značaj za ljudsko zdravlje
• Posledice nedostatka vitamina i minerala
• Da li su vitamini i minerali važni za prevenciju bolesti?
• Da li su deci i mladima potrebni vitamini i minerali?
• Vitamini i minerali u trudnoći
• Ključni vitamini i minerali za osobe starije od 51 godine
• Da li vitaminski i mineralni dodaci ishrani mogu biti opasni po zdravlje?
• Vitamini i minerali u laboratorijskoj dijagnostici

Esencijalne hranljive materije za naše telo

Svakog dana vaše telo proizvodi kožu, mišiće i kosti. Izbacuje bogatu crvenu krv koja prenosi hranljive materije i kiseonik do svih ćelija našeg tela i šalje nervne signale koji se prenose mrežom nervnih vlakana koje čine hiljade kilometara puteva u mozgu i telu, povezujući ih međusobno čime se održava dobra komunikacija među njima. Takođe, formuliše hemijske glasnike koji se kreću od jednog organa do drugog, izdajući uputstva koja pomažu u održavanju našeg života. Međutim, da biste sve ovo uradili, vašem telu su potrebne neke sirovine. To uključuje najmanje 30 vitamina, minerala i dijetetskih komponenti koje su našem telu potrebne, ali koje ono ne može da proizvede samo u dovoljnim količinama. No, treba imati na umu da je tanka granica između dovoljnog unosa ovih hranljivih materija (što je zdravo) i dobijanja previše (što vam može naškoditi). Zdrava ishrana ostaje najbolji način da dobijete dovoljne količine vitamina i minerala koji su vam potrebni. Nažalost, današnja hrana sadrži mnogo manje nutrijenata nego ona proizvedena pre samo 50 godina. Masovna i brza proizvodnja je većinski iscrpela minerale iz zemlje, zbog čega i namirnice koje unosimo imaju sve manje nutrijenata. Zato je nastala potreba za dodacima u ishrani pomoću kojih ćemo uneti neophodne nutrijente.

Vitamini i minerali se smatraju esencijalnim hranljivim materijama – jer delujući zajedno, obavljaju stotine uloga u telu. Pomažu u jačanju kostiju, zarastanju rana i jačanju našeg imunološkog sistema.

Pokušaj da se prati šta rade svi ovi vitamini i minerali u našem telu može biti zbunjujuće, pogotovo što u savremeno doba interneta možete naći ogroman broj tekstova o ovoj temi. Informacije koje ćete dobiti u ovom članku će vam omogućiti da bolje razumeti šta ovi vitamini i minerali zapravo rade u našem telu i koliko je potrebno da ih unesete da budete sigurni da ih dobijate dovoljno.

Mikronutrijenti koji imaju veliku ulogu u telu

Vitamini i minerali se često nazivaju mikronutrijentima jer su našem telu potrebne samo male količine ovih supstanci. Ipak, nedovoljan unos, čak ni te male količine, praktično garantuje bolest. Evo nekoliko primera bolesti koje mogu biti posledica nedostatka vitamina:

• Skorbut. Stari mornari su naučili da život mesecima bez svežeg voća ili povrća (glavnog izvora vitamina C) izaziva krvarenje desni i bezvoljnost kod skorbuta.
• Slepilo. U nekim zemljama u razvoju ljudi i dalje postaju slepi zbog nedostatka vitamina A.
• Rahitis. Nedostatak vitamina D može izazvati rahitis, stanje obeleženo mekim, slabim kostima koje mogu dovesti do deformiteta skeleta kao što su povijene noge.

Sa druge strane, baš kao što nedostatak ključnih mikronutrijenata može da prouzrokuje značajnu štetu našem telu, uzimanje dovoljnih količina može pružiti značajnu korist. Neki primeri ovih prednosti:

• Jake kosti. Kombinacija kalcijuma , vitamina D, vitamina K , magnezijuma i fosfora štiti vaše kosti od preloma.
• Sprečava urođene mane. Uzimanje suplemenata folne kiseline u ranoj trudnoći pomaže u sprečavanju urođenih mana mozga i kičme kod potomaka.
• Zdravi zubi. Mineral fluor ne samo da pomaže formiranje kostiju, već i sprečava nastanak ili pogoršanje zubnih šupljina.

Razlika između vitamina i minerala

Iako se svi smatraju mikronutrijentima, vitamini i minerali se razlikuju u nekim osnovnim svojstvima. Vitamini su organski i mogu se razgraditi toplotom, vazduhom ili kiselinom. Minerali su neorganski i zadržavaju svoju hemijsku strukturu.

Zašto je ovo važno?

To znači da minerali u zemljištu i vodi lako pronalaze put u naše telo kroz biljke, ribe, životinje i tečnosti koje konzumiramo. Međutim, teže je prebaciti vitamine iz hrane i drugih izvora u svoje telo jer kuvanje, skladištenje i jednostavno izlaganje vazduhu mogu inaktivirati ova krhkija jedinjenja.

Interakcija vitamina/minerala – na dobar i loš način

Mnogi mikronutrijenti interaguju. Vitamin D omogućava vašem telu da uzima kalcijum iz izvora hrane koji prolaze kroz vaš digestivni trakt umesto da ga sakuplja iz vaših kostiju. Vitamin C vam pomaže da apsorbujete gvožđe.

Međutim, interakcija mikronutrijenata nije uvek kooperativna. Na primer, vitamin C blokira sposobnost vašeg tela da asimiluje esencijalni mineral bakar. Čak i malo preopterećenje minerala mangana može pogoršati nedostatak gvožđa.

Esencijalni vitamini i njihov značaj za ljudsko zdravlje

Vitamini i minerali su esencijalni hranljivi sastojci jer obavljaju stotine uloga u telu. Vitamini pomažu vašem telu da raste i radi kako treba. Postoji 13 esencijalnih vitamina: vitamini A, C, D, E, K i vitamini grupe B (tiamin, riboflavin, niacin, pantotenska kiselina, biotin, B6, B12 i folna kiselina).

Vitamini na različite načine pomažu da telo pravilno funkcioniše. Neki vitamini vam pomažu da se oduprete infekcijama i održavate zdrave živce, dok drugi mogu pomoći vašem telu da dobije energiju iz hrane ili da pomogne da se krv pravilno zgruša.

Prateći smernice za ishranu, većinu ovih vitamina ćete dobiti dovoljno iz hrane:

Vitamin A. Izvori hrane: Vitamin A se može naći u proizvodima kao što su jaja i mleko. Takođe se može naći u povrću i voću, poput šargarepe i manga.

Vitamin B1 (Tiamin). Izvori hrane: Vitamin B1 možete pronaći u mesu, posebno u svinjetini i ribi. Takođe ga ima u integralnim žitaricama i nekim obogaćenim vrstama hleba, žitaricama i testeninama.

Vitamin B2 (riboflavin). Izvori hrane: Vitamin B2 možete pronaći u jajima i mesu organa kao što su jetra i bubrezi i nemasno meso. Takođe ga možete naći u zelenom povrću, kao što su špargle i brokoli.

Vitamin B3 (Niacin). Izvori hrane: Vitamin B3 se može naći u nekim vrstama orašastih plodova, mahunarki i žitarica. Takođe se može naći u živini, govedini i ribi.

Vitamin B6 (piridoksin). Izvori hrane: Vitamin B6 se nalazi u širokom spektru namirnica. Najbogatiji izvori vitamina B6 uključuju ribu, goveđu jetru, krompir i drugo skrobno povrće i voće (osim citrusa).

Vitamin B12 (kobalmin).  Izvori hrane: Ovaj vitamin možete dobiti iz mesa, ribe, živine, mleka i obogaćenih žitarica za doručak.

Vitamin C.  Izvori hrane: Voće i povrće su neki od najboljih izvora vitamina C. Citrusno voće (limun, pomorandže i sok od pomorandže), jagode, crne ribizle, crvena i zelena paprika, paradajz, brokoli, prokelj i krompir mogu biti veliki izvor vitamina C.

Vitamin D.  Izvori hrane: Vitamin D možete dobiti iz masne ribe, ulja riblje jetre, obogaćenog mleka i mlečnih proizvoda i obogaćenih žitarica.

Vitamin E. Izvori hrane: Vitamin E se može naći u orašastim plodovima poput kikirikija i badema, a može se naći i u biljnim uljima. Takođe se može naći u zelenom povrću, poput brokolija i spanaća.

Folati.  Izvori hrane: Folat se može naći u voću (avokado, grejpfrut, limun, pomorandže, bobice, banana, dinja, jagode, kivi), povrću (brokoli, prokelj, kupus, karfiol, spanać, boranija, zelena salata, blitva, pečurke, paštrnak, kukuruz šećerac, tikvice, špargle) i mahunarkama (leblebija, soja, pasulj, crveni pasulj, sočivo, grašak, bob). Takođe se može naći u orašastim plodovima (orasi, kikiriki), jajima (žumance), svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj džigerici, lososu, tunjevini, ostrigama, pivskom kvasacu, mleku. Sadrže ih i cela zrna žitarica, pšenične klice, pirinač, ječam, neki sokovi (sokovi od jabuke i pomorandže)

Vitamin K.  Izvori hrane: Vitamin K se može naći u mnogim namirnicama, uključujući zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj i u nekom voću, kao što su borovnice i smokve. Takođe se može naći u siru, jajima i različitim vrstama mesa.

Više o vitaminima i njihovom značaju za ljudsko zdravlje, kao i o tome koji su vitamin rastvorljivi u vodi, a koji u mastima u sledećem poglavlju.

Koja je razlika između vitamina rastvorljivih u vodi i mastima?

Vitamini rastvorljivi u vodi

Nalaze se u vodenim delovima hrane koju jedete. Oni se apsorbuju direktno u krvotok dok se hrana razlaže tokom varenja ili kao dodatak rastvaranju. Pošto se veći deo vašeg tela sastoji od vode, mnogi vitamini rastvorljivi u vodi lako cirkulišu u našem telu. Bubrezi kontinuirano regulišu nivoe vitamina rastvorljivih u vodi, uklanjajući višak iz tela putem urina.

Vitamini rastvorljivi u void:

• B vitamini: vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B5 (pantotenska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B7 (biotin), vitamin B9 (folna kiselina, folat), vitamin B12 (kobalmin)
• Vitamin C

Koja je uloga vitamina rastvorljivih u vodi?

Iako vitamini rastvorljivi u vodi imaju mnogo zadataka u telu, jedan od najvažnijih je pomoć u oslobađanju energije koja se nalazi u hrani koju jedete. Drugi pomažu u održavanju zdravlja tkiva. Evo nekoliko primera kako vam različiti vitamini pomažu u održavanju zdravlja:

• Oslobađaju energiju. Nekoliko vitamina B su ključne komponente određenih koenzima (molekula koji pomažu enzimima) koji pomažu u oslobađanju energije iz hrane.

• Proizvode energiju. Tiamin, riboflavin, niacin, pantotenska kiselina i biotin učestvuju u proizvodnji energije.

• Izgrađuju proteine i ćelije. Vitamini B6, B12 i folna kiselina metabolišu aminokiseline (građevinski blokovi proteina) i pomažu ćelijama da se umnožavaju.

Vitamin B12 učestvuje u metabolizmu masti i proteina i omogućava za život važne procese, poput kontrole gena.

• Prave kolagen. Jedna od mnogih uloga koje igra vitamin C je da pomaže u stvaranju kolagena, koji je značajan za razvoj i regeneraciju tkiva, uključujući mišiće, hrskavicu, zube, kosti, tetive i krvne sudove, a potpomaže i zarastanje rana.

Posebno značajnu ulogu ima C vitamin, koji je esencijalni vitamin jer naše telo ne može da ga sintetiše i skladišti, pa mora da se unosi ishranom ili suplementacijom. On ima revitalizujuće i antioksidativno dejstvo, kao i mnoge druge važne uloge u organizmu, stim što sve još nisu ni otkrivene: kao antioksidans doprinosi zaštiti ćelija i DNK od oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Neophodan je za stvaranje amino kiseline karnitina (vitamin B20), koja je odgovorna za proizvodnju energije.Takođe, ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijuma, gvožđa, folne kiseline). Neophodan je za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, a zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12 podstiče proizvodnju crvenih krvnih ćelija, čija je osnovna uloga prenos kiseonika iz pluća u sve delove našeg organizma. Učestvuje u sintezi i produkcija steroidnih hormona, sintezi neurotransmitera, učestvuje u uklanjanju slobodnih radikala, i na taj način čisti organizam od toksina i teških metala. Pruža potporu drugim vitaminima kao što su vitamina E, vitamina A i minerala kao što su selen i cink. Stimuliše adrenalnu funkciju i oslobađanje adrenalina i noradrenalina iz srži nadbubrežnih žlezda.

Suprotno popularnom verovanju, neki vitamini rastvorljivi u vodi mogu ostati u telu duže vremena. Na primer, verovatno imate nekoliko godina zalihe vitamina B12 u jetri. Čak i zalihe folne kiseline i vitamina C mogu trajati više od nekoliko dana.

Međutim, generalno, vitamine rastvorljive u vodi treba dopunjavati svakih nekoliko dana. Samo imajte na umu da postoji mali rizik da konzumiranje velikih količina nekih od ovih mikronutrijenata putem suplemenata može biti prilično štetno. Na primer, veoma visoke doze vitamina B6 koje su višestruko veće od preporučene količine od 1,3 miligrama (mg) dnevno za odrasle mogu da oštete nerve, uzrokujući utrnulost i slabost mišića.

Vitamini rastvorljivi u mastima

Umesto da lako klize u krvotok kao većina vitamina rastvorljivih u vodi, vitamini rastvorljivi u mastima ulaze u krv preko limfnih kanala u zidu creva. Apsorpcija ovih vitamina odvija se kroz nekoliko faza:

• Unosi se hrana koja sadrži vitamine rastvorljive u mastima.
• Hrana se vari želudačanom kiselinom, a zatim putuje u tanko crevo, gde se vari dalje. Žuč je potrebna za apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima. Ova supstanca, koja se proizvodi u jetri, uliva se u tanko crevo, gde razlaže masti. Hranljive materije se tada apsorbuju kroz zid tankog creva.
• Nakon apsorpcije, vitamini rastvorljivi u mastima ulaze u limfne sudove pre nego što uđu u krvotok. U većini slučajeva, vitamini rastvorljivi u mastima moraju biti spojeni sa proteinom, koji funkcioniše kao njihovi nosač, da bi putovali kroz telo.
• Ovi vitamini se koriste u celom telu, ali njihov višak se skladišti u jetri i masnim tkivima.
• Kada su potrebne dodatne količine ovih vitamina, vaše telo koristi rezerve, oslobađajući ih u krvotok iz jetre.

Do neke mere, o ovim vitaminima možete razmišljati kao o mikronutrijentima sa vremenskim oslobađanjem. Moguće je da ih konzumirate s vremena na vreme, možda u dozama u razmaku od nekoliko nedelja ili meseci, a ne svakodnevno, a da se dalje zadovoljite svoje potrebe. Vaše telo uklanja višak i postepeno ga izdvaja kako bi zadovoljilo vaše potrebe. Masna hrana i ulja su rezervoari za četiri vitamina rastvorljiva u mastima.

Vitamini rastvorljivi u mastima

• Vitamin A
• Vitamin D
• Vitamin E
• Vitamin K

Koja je uloga vitamina rastvorljivih u mastima?

Zajedno, ovaj vitaminski kvartet pomaže da vaše oči, koža, pluća, nervni sistem i gastrointestinalni trakt budu u dobrom stanju.

Evo nekih drugih bitnih uloga ovih vitamina:

• Izgradnja kostiju. Formiranje kostiju bilo bi nemoguće bez vitamina A, D i K.

• Zaštitita vida. Vitamin A takođe pomaže u održavanju zdravih ćelija i štiti vaš vid.

• Međusobno povoljno interaguju. Bez vitamina E, vaše telo bi imalo poteškoća da apsorbuje i skladišti vitamin A.

• Zaštitita tela. Vitamin E deluje i kao antioksidant (jedinjenje koje pomaže u zaštiti tela od oštećenja usled dejstva nestabilnih molekula). Smatra se da je uloga vitamina E uglavnom vezana za sprečavanje oksidacije nezasićenih masnih kiselina. Jedan molekul E vitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala. Ako nema vitamina E, količina nezasićenih masti u ćelijama se smanjuje uzrokujući nenormalne strukture i funkcije ćelijskih organela, kao što su mitohondrije i lizozomi, pa čak i ćelijskih membrana. Osim toga, ovaj vitamin igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u cirkulaciji tečnosti. Vitamin E blagotvorno utiče na nervni sistem, seksualnu potenciju i normalno funkcionisanje muških polnih žlezda, kao i na normalan tok trudnoće kod žena. Podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom. Sprečava nastanak grubih ožiljaka.

Pošto se vitamini rastvorljivi u mastima skladište u našem telu tokom dugog perioda, toksični nivoi se mogu povećati. Ovo će se najverovatnije dogoditi ako dodatno uzimate suplemente, ali veoma retko možete da dobijete previše ovih vitamina samo iz hrane.

Esencijalni minerali i njihov značaj za ljudsko zdravlje

Telo potrebuje i skladišti prilično velike količine glavnih minerala, koji čine 4,5% naše telesne mase i najviše se nalaze u kostima. Od 103 minerala koliko je za sada poznato, čak 80 njih se nalazi u našem organizmu. Ovi minerali nisu važniji za naše zdravlje od minerala u tragovima; samo su prisutni u našem telu u većim količinama.

Glavni minerali

Glavni minerali putuju kroz telo na različite načine. Kalijum se, na primer, brzo apsorbuje u krvotok, gde slobodno cirkuliše i izlučuju ga bubrezi, slično kao vitamini rastvorljivi u vodi. Kalcijum je više kao vitamini koji su rastvorljivi u mastima jer mu je potreban nosač za apsorpciju i transport.

Glavni minerali su:

• Kalcijum
• Hlor
• Magnezijum
• Fosfor
• Kalijum
• Natrijum
• Sumpor

Koja je uloga glavnih minerala?

Jedan od ključnih zadataka glavnih minerala je održavanje odgovarajuće ravnoteže vode u telu. Natrijum, hlor i kalijum su u tome glavni. Kalijum je eletkrolit koji je esencijalan za normalno funkcionisanje organizma, a naročito za normalno funkcionisanje nerava i mišća. Pored toga, kalijum ima važnu ulogu u prenosu nervnih impulsa, mišićnoj kontrakciji, kontroli krvnog pritiska, važan je za razvoj embriona.  Natrijum takođe ima i ulogu u sprovođenju nervnih impulsa, mišićnoj kontrakciji, regulaciji krvnog pritiska.Tri druga glavna minerala (kalcijum, fosfor i magnezijum) važni su za zdrave kosti i zube. Pored toga, pokazano je da kalcijum ima važnu ulogu u prenošenju nervnih impulsa i prenosu signala unutar ćelija, kao i u zgrušavanju krvi.

Više o ulozi kalcijuma u našem organizmu pročitajte na https://www.beo-lab.rs/kalcijum-vazan-element-ljudskog-organizma/. Važno je napomenuti da se metabolizam kalcijuma ne može posmatrati odvojeno od metabolizma fosfata. Više o tome šta su neorganski fosfati i zašto su važni za zdravlje pojedinca možete naći na https://www.beo-lab.rs/neorganski-fosfati-znacaj/  

Magnezijum učestvuje u enzimskim biohemijskim reakcijama u ćelijama, u normalnom radu mišića, važan je za održavanje normalnog krvnog pritiska i za funkcije centralnog nervnog sistema. Sumpor pomaže u stabilizaciji proteinskih struktura, uključujući neke od onih koje čine kosu, kožu i nokte.

Previše jednog glavnog minerala može dovesti do nedostatka drugog! Ove vrste neravnoteže su obično uzrokovane prekomernim uzimanjem suplemenata, a ne izvorima hrane. Evo dva primera:

• Prekomerno uzimanje soli. Kalcijum se vezuje sa viškom natrijuma u ​​telu i izlučuje se kada telo oseti da se nivo natrijuma mora smanjiti. To znači da ako unosite previše natrijuma kroz kuhinjsku so ili prerađenu hranu, mogli biste da izgubite potreban kalcijum dok se vaše telo oslobađa viška natrijuma.
• Višak fosfora. Isto tako, previše fosfora može da ometa vašu sposobnost da apsorbujete magnezijum.

Minerali u tragovima

Svi minerali u tragovima koji se inače nalaze u našem telu mogli bi da stanu u naprstak. Ipak, njihov doprinos je jednako bitan kao i doprinos glavnih minerala kao što su kalcijum i fosfor, od kojih svaki čini više od pola kilograma vaše telesne težine.

Minerali u tragovima:

• Hrom
• Bakar
• Fluor
• Jod
• Gvožđe
• Mangan
• Molibden
• Selen
• Cink

Koja je uloga minerala u tragovima?

Minerali u tragovima obavljaju raznolik skup zadataka. Evo nekoliko primera:

• Gvožđe je najpoznatije po tome što prenosi kiseonik po celom telu.
• Fluor jača kosti i sprečava propadanje zuba.
• Jod je neophodan za sintezu tiroksina, glavnog hormona štitne žlezde, koji učestvuje u regulisanju brzine metabolizma, rasta i razvoja.
• Cink učestvuje u preko 200 enzimskih reakcija koje regulišu različite ćelijske procese u organizmu i jedan je od najvažnijih minerala potrebnih telu. Pomaže u zgrušavanju krvi, neophodan je za ukus i miris i za održavanje normalne funkcije imunološkog sistema jer je strukturalna komponenta proteina koji su neophodni za formiranje antitela i leukocita. Uključen je u proces regulacije rasta i razvoja, ima antioksidativni efekat, podstiče dejstvo mnogobrojnih hormona. Zbog svojih brojnih funkcija posebno se preporučuje trudnicama, dojiljama, vegetarijancima, starijim osobama, alkoholičarima i osobama koje vode aktivan način života. Dnevna doza zavisi od uzrasta i kreće se od 2 mg kod novorođenčeta pa do 12 mg kod trudnica i dojilja.
• Bakar pomaže u formiranju nekoliko enzima, od kojih jedan pomaže u metabolizmu gvožđa i stvaranju hemoglobina, koji prenosi kiseonik u krvi. Bakar pomaže i u formiranju crvenih krvnih zrnaca i cirkulaciji, kao i u proizvodnji energije za ćelije. Dnevna doza bakra za odrasle je oko 2mg.
• Mangan učestvuje u formiranju kostiju, imunološkim funkcijama, antioksidativnim aktivnostima i metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Dnevna doza mangana za odrasle se kreće od 1,8mg -2,3 mg.

Ostali minerali u tragovima obavljaju podjednako vitalne poslove, kao što je pomoć u blokiranju oštećenja telesnih ćelija i formiranje delova ključnih enzima ili povećanje njihove aktivnosti.

Minerali u tragovima stupaju u interakciju jedni sa drugima, ponekad na načine koji mogu izazvati neravnotežu. Previše jednog može izazvati ili doprineti nedostatku drugog. Evo nekoliko primera:

• Manji višak mangana može da pogorša nedostatak gvožđa. Imati premalo takođe može da izazove probleme.
• Kada telo ima premalo joda, proizvodnja hormona štitne žlezde se usporava, što dovodi do tromosti i povećanja telesne težine, kao i drugih zdravstvenih problema. Problem se pogoršava ako telo ima i premalo selena.

Razlika između „dovoljno“ i „previše“ minerala u tragovima je često mala. Generalno, hrana je siguran izvor minerala u tragovima, ali ako uzimate suplemente, važno je da se uverite da ne prelazite bezbedne nivoe.

Posledice nedostatka vitamina i minerala

Našem telu je potrebna samo mala količina vitamina i minerala svakog dana. Raznovrsna ishrana generalno obezbeđuje dovoljno svakog vitamina i minerala. Međutim, neki ljudi mogu da imaju nedostatak vitamina ili minerala i možda će im biti potrebni dodatni suplementi, a to uključuje:

• trudnice i žene koje doje;
• ljude koji puše, prekomerno piju alkohol ili koriste ilegalne droge;
• one koji su na ekstremnoj dijeti ili oni na veoma strogim dijetama;
• starije osobe (naročito one sa invaliditetom ili hroničnim bolestima);
• neki vegetarijanci ili vegani;
• žene sa obilnim menstruacijama;
• osobe sa alergijama na hranu;
• oni sa poremećajem u apsorpciji vitamina i minerala (kao što su dijareja, celijakija, cistična fibroza ili pankreatitis).

Posledice nedostataka vitamina i minerala kod odraslih

Najčešći nedostaci mineral kod odraslih:

• Gvožđe: nedostatak gvožđa izaziva anemiju (više o vrstama anemije pročitajte na https://www.beo-lab.rs/anemija-simptomi-uzroci-i-dijagnostika/ ), nizak energetski metabolizam i zamor, depresiju, gubitak pažnje i smanjenu koncentraciju, glavobolju, vrtoglavicu, gubitak kose, a smanjena je i rezistencija na infekcije.
• Jod: nedovoljno joda može da izazove pojavu gušavost i druga stanja kao što je intelektualna nesposobnost.
• Cink: nedostatak cinka je uzrok čestih prehlada i infekcija, suvoće i ogrubelost kože, sporog zarastanja rana, opadanja kose, gubljenja apetita i naglog mršavljenje, zaboravnosti, depresivnih osećanja, impotencije i neplodnosti kod muškaraca. Preporučeni dnevni unos cinka za odrasle je 8-11 mg.
• Kalijum: nedostatak kalijuma u organizmu je uzrok napetosti, umora i usporenog rada srca, dok njegov višak u organizmu dovodi do aritmija i ugrožavanja srčanih funkcija.
• Natrijum: nedostatak natrijuma izaziva umor, mučninu i grčeve u mišićima, a višak oštećenje bubrega i povećanje krvnog pritiska.
• Magnezijum: nedostatak magnezijuma dovodi do neregulisanog krvnog pritiska i problema sa srcem, grčeve u mišićima, opšte slabosti, tremora i konvulzija (kod alkoholičara), dok višak uzrokuje stomačne probleme praćene dijarejom, mučninom, povraćanjem, pad krvnog pritiska, usporen puls. Preporučeni dnevni unos za odrasle je oko 300 – 400 mg.
• Kalcijum: nedostatak kalcijuma u organizmu izaziva osteoporozu kod odraslih, lošu funkciju mišića i nepravilan rad srca, dok preteran unos može dovesti do srčanih aritmija i stvaranja kamena u bubrezima. Preporučena dnevna doza kalcijuma za odrasle je od 1000 -1200 mg.

Najčešći nedostaci vitamina kod odraslih:

• Vitamin A. Nedostatka vitamina A može da bude uzrok slepila
• Vitamin B12. Dugotrajno korišćenje lekova poput metformina i lekova koji smanjuju lučenje kiseline u želucu može izazvati nedostatak vitamina B12. Nedostatak se može javiti i kod nekih dugotrajnih bolesti sistema za varenje, veganske i u manjoj meri vegetarijanske ishrane, kao i u starijem životnom dobu (perniciozna anemija).
• Vitamin B9 (folna kiselina, folat). Posledica nedostatka folne kiseline je makrocitna megaloblastna anemija. Nedostatak folne kiseline može da dovede i do pojave depresije. Istraživanja su pokazala da 30% pacijenata sa ozbiljnom depresijom imaju nedostatak folne kiseline. Nizak nivo folne kiseline u krvi može da bude i prvi znak neke degenerativne bolesti nervnog sistema, kao što je Parkinsonova bolest. Nedostatak folne kiseline se dovedi u vezu i sa osteoporozom. Ustanovljeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećane šanse za srčana oboljenja, staračku demenciju i osteoporozu, te lomove kostiju.
• Vitamina C. Nedostatak vitamina C izaziva krvarenje desni (skorbut) i bezvoljnost.
• Vitamin D. Nedostatak vitamina D je mnogo češći nego što se ranije mislilo, posebno među adolescentima, ženama i starijim osobama. Brojna istraživanja su pokazala da više od 50% starijih žena (50+) i sličan procenat žena koje se leče od osteoporoze, ima neadekvatan nivo vitamina D. Bez vitamina D vaše kosti mogu postati meke, tanke i lomljive.

Nedostatak vitamina D dugoročno povećava rizik oboljevanja od: osteoporoze, nekih vrsta karcinoma, češće oboljevanje od virusnih i bakterijskih infekcija, dijabetesa, alergije i astme.

Posledice nedostataka vitamina i minerala kod dece

Najčešći nedostaci vitamina kod dece:

• Vitamin D: nedostatak vitamina D može dovesti do rahitisa i bolesti kostiju.
• Vitamin B12: nedostatak vitamina B12 može dovesti do oblika anemije. Porodicama koje se hrane veganskom ishranom može biti teško da dobiju dovoljno vitamina B12 iz obogaćene hrane. Možda će morati da uzimaju suplemente.

Najčešći nedostaci minerala kod dece:

• Kalcijum: nedostatak kalcijuma u dečijem uzrastui može za posledicu da ima nepravilan i sporiji rast i razvoj i može dovesti do rahitisa, osteopenije i osteoporoze.
• Jod: nedostatak joda usporava rast i fizički razvoj dece.
• Gvožđe: deca su pod većim rizikom od nedostatka gvožđa nego odrasli, uglavnom zato što je deci potrebno više gvožđa kada prolaze kroz periode rasta. Oni takođe mogu da imaju malo gvožđa ako jedu vegansku ili vegetarijansku ishranu, jedu ograničenu količinu hrane, imaju celijakiju ili imaju gubitak krvi u gastrointestinalnom traktu. Adolescentice su više izložene riziku ako imaju česte, produžene ili veoma teške menstruacije. Nedostatak gvožđa može da izazove umor, nedostatak koncentracije i bledu kožu. Teški nedostatak gvožđa naziva se anemija usled nedostatka gvožđa. Oko 6% mališana ima anemiju zbog nedostatka gvožđa, što može da ima dugoročne posledice za razvoj mozga.
• Cink: mališani koji imaju ograničenu ishranu duže vreme, kao i oni koji jedu vegansku ili vegetarijansku ishranu, najverovatnije neće dobiti dovoljno cinka. Nedostatak cinka može da uspori rast vašeg deteta.
• Mangan: usporen rast i razvoj kod dece.

Posledice nedostataka vitamina i minerala u trudnoći

Nedostaci vitamina i minerala u trudnoći dovode do širokog spektra štetnih zdravstvenih ishoda koji utiču i na majku i na bebu. Anemija, koja je obično uzrokovana nedostatkom gvožđa, povezana je sa povećanim rizikom od smrtnosti majki, perinatalnog mortaliteta i niske porođajne težine. Poznato je da nedostatak folata i joda ozbiljno ometa razvoj fetusa, što dovodi do defekata neuralne cevi (NTD) i povećanog rizika od mentalne retardacije i kretenizma.

Nedovoljna količina kalcijuma tokom trudnoće povezana je sa razvojem hipertenzije, koja je vodeći uzrok smrtnosti majki, morbiditeta, ograničenja rasta fetusa i prevremenog porođaja. Slično kao i kod kalcijuma, nedostatak vitamina D može dovesti do preeklampsije i posledično povećati rizik od prevremenog porođaja, male težine za gestacionu starost i perinatalnog mortaliteta. Iako efekti nedostatka cinka kod majke nisu dobro utvrđeni, sugerisano je da suplementacija cinka kod majke može da smanji prevremeni porođaj.

Nedostatak magnezijum tokom trudnoće može povećati rizik od hronične hipertenzije i prevremenog porođaja. Neke studije sugerišu da suplementacija magnezijumom može da smanji rizik od komplikacija kao što su ograničenje rasta fetusa i prevremeni porođaj.

Da li su vitamini i minerali važni za prevenciju bolesti?

Važno je naglasiti da vitaminske tablete nisu čudotvorni lekovi, one samo mogu da pomognu da naš organizam dobije dovoljnu količinu vitamina i minerala što će omogućiti da naše telo funkcioniše na najbolji mogući način! Mišljenja o ulozi vitamina i mineral u prevenciji bolesti su podeljena, a takvi su i rezultati kliničkih istraživanja. Međutim, ako imamo u vidu sve prethodno pomenute uloge vitamina i minerala i njihov značaj za normalno funkcionisanje našeg organizma, kao i do kakvih zdravstvenih problema može dovesti nedostatak vitamina i minerala jasno je da suplementacija može da ima važnu ulogu u prevenciji bolesti. Takođe, poznata je uloga vitamina i minerala u antioksidativnoj zaštiti organizma od štetnog delovanja slobodnih radikala i patoloških promena koji oni izazivaju u našem telu. Zna se da je oksidativni stres, koji nastaje usled dejstva slobodnih radikala odgovoran za nastanak akutnih i hroničnih poremećaja koji se manifestuju kao zapaljenjski i autoimunski procesi, neurološki poremećaji, kardiovaskularni poremećaji, maligne bolesti. Danas imamo listu od oko 50 oboljenja (uključujući dijabetes, srčana oboljenja i rak) čiji se uzroci povezuju sa delovanjem slobodnih radikala, a pretpostavlja se da će uskoro lista biti povećana na 80 oboljenja!

Pošto vitamini i minerali imaju antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo, takođe postoji mogućnost da sprečavaju čitav niz hroničnih bolesti za koje se procenjuje da su uzrok 35 miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Veliki deo hroničnih bolesti, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, čine rak i kardiovaskularne bolesti. Osim kardiovaskularnih bolesti i raka, bolesti povezane sa gojaznošću, kao što su dijabetes tipa 2, oboljenja bubrega i osteoartritis takođe postaju značajni problemi javnog zdravlja. Mnoge od ovih hroničnih bolesti dele zajedničke faktore rizika i osnovne patološke mehanizme koji mogu biti modifikovani hranljivim materijama. Primeri uključuju smanjenje oksidativnog oštećenja antioksidansima, metilaciju DNK regulisanu folatom i vitaminima B, metabolizam kostiju regulisan vitaminom D i kalcijumom, a ćelijsku diferencijaciju, proliferaciju i rast regulišu retinol, kalcijum i vitamin D.

Takođe, pored toga što je poznato je da je vitamin D od vitalnog značaja za zdravlje kostiju i jačanje imuniteta, kao i za zdrav izgled vaše kože i kose, u novije vreme pokazano je da ovaj vitamin može da pomogne u zaštiti od zaraze SARS-CoV-2, virusom koji izaziva COVID-19. Štaviše, dodatno uzimanje ovog vitamina smanjuje težinu bolesti ako se neko zarazi ovim virusom. Pored toga, najnovija istraživanja ukazuju na to da je nivo vitamina D u krvi kod ljudi pre nego što su se zarazili sa COVID-19 bio od velikog uticaja na tok bolesti.

Pored toga, vitamin D može da bude važan i u prevenciji raka prostate. Naime, neke studije su otkrile da muškarci sa visokim nivoom vitamina D izgleda imaju manji rizik od razvoja smrtonosnijih oblika raka prostate.

Međutim, ove studije nisu otkrile da vitamin D štiti od raka prostate. Istraživanja takođe sugerišu da dugoročno dodavanje vitamina D smanjuje rizik od multiple skleroze. Suplementi vitamina D mogu se koristiti i za lečenje naslednih poremećaja koji nastaju usled nemogućnosti apsorpcije ili obrade vitamina D, poput porodične hipofosfatemije. Takođe se koriste za lečenje odraslih sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D, što rezultira gubitkom mineralnog sadržaja kostiju, bolovima u kostima, mišićnom slabošću i mekim kostima (osteomalacija). Kod nekih ljudi se pokazalo da se primenom vitamina D u obliku lokalnog preparata na kožu može lečiti psorijaza tipa plaka. Neka rana istraživanja sugerišu da bi vitamin D mogao da igra i značajnu ulogu u kognitivnom zdravlju. U jednoj maloj studiji odraslih starijih od 60 godina i starijih koji se leče od demencije, istraživači su otkrili da je uzimanje dodatka vitamina D pomoglo u poboljšanju kognitivne funkcije.

Vitamin C (takođe poznat kao askorbinska kiselina) je jedan od 10 ključnih vitamina/minerala koji podržavaju naš imunološki sistem, pa je dobar u borbi  protiv virusnih i bakterijskih infekcija. Smatra se da kao antioksidans vitamin C doprinosi smanjenju verovatnoće za nastanak karcinoma. Njegova osobina da doprinosi zdravlju zuba i desni čime sprečava krvarenje desni čini ga glavnim lekom za lečenje bolesti desni (skorbut). Takođe je pokazano da smanjuje stres.

Vitamin E je jedan od najboljih antioksidanasa u organizmu, koji štiti ćelije i tkiva u organizmu od oštećenja izazvanih dejstvom slobodnih radikala, čime se usporava proces starenja i nastanak bolesti (kardiovaskularna i maligna oboljenja). On je od velike pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma. Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi krvne sudove, sprečava slepljivanje krvnih pločica (trombocita), ugradnju holesterola u arterijski plak i nastanak arterijskog plaka, suženje arterija i razvoj ateroskleroze i oštećenja krvnih sudova, a na taj način sprečava i razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, štiti srčani mišić od daljeg oštećenja i ubrzava oporavak nakon operacije srca. Štiti od visokog krvnog pritiska i ubrzava eliminaciju tečnosti. Koristan je i kod plućnih oboljenja. Takođe, učestvuje u regulisanju normalnog rasta i rada mišića, usporava nastupanje mišićnog zamora i grčeva mišića, pa je veoma koristan za sportiste. Neke studije su pokazale efekat vitamina E u prevenciji određenih bolesti: 32% smanjenje incidencije raka prostate, 41% smanjenje smrtnosti od raka prostate i 22% smanjenje kolorektalnog karcinoma kod pušača i smanjenje kardiovaskularne smrti (prvenstveno iznenadne smrti), posebno kod onih koji imaju 65 godina ili više.

Postoji velika količina podataka o efikasnosti kombinacije kalcijum/vitamin D u prevenciji/lečenju osteoporoze . Podaci iz nedavnih randomizovanih kontrolisanih studija pokazuju da suplementacija sa kalcijumom ima kratkoročnu (naročito u roku od jedne godine) korist na zadržavanje mineralne gustine kostiju kod žena u postmenopauzi i mogući efekat u prevenciji preloma pršljenova. Rezultati ovih studija su takođe pokazali da kombinacija vitamina D3 (700–800 IU/dan) i kalcijuma (1000 mg/dan) može smanjiti rizik od preloma kuka i drugih ne-pršljenova u populacijama sa niskim nivoom vitamina D i/ili kalcijuma. Nedavno objavljeni podaci su bili u skladu sa ovim rezultatima pokazujući 1,06% veću gustinu kostiju kuka (p < 0,02) i 12% manji rizik od preloma kuka kod žena u postmenopauzi nakon primanja kalcijum karbonata (500 mg dva puta dnevno) i vitamina D3 (200 IU dva puta dnevno) u proseku 7 godina u poređenju sa ženama koje su primale placebo. S druge strane, ispitivanje nije pokazalo nikakvu korist od dodavanja kalcijuma i vitamina D u prevenciji incidencije kolorektalnog karcinoma.

Pokazalo se da magnezijum može značajno da doprinese u prevenciji nekih bolesti. Tako, osobe koje unose optimalne količine magnezijuma ređe oboljevaju od karcinoma debelog creva i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, suplementi ovog minerala mogu da pomognu i osobama sa migrenom, astmom, menstrualnim tegobama, gubitkom koncentracije i snage. Povećan unos magnezijuma preporučuje se i kod sportista koji treniraju u vlažnom i toplom okruženju jer gube velike količine magnezijuma putem znojenja.

Istraživanja jedne kliničke studije pokazala su da suplementacija sa selenom od 200 mcg (mikrograma) dnevno nije imala efekta na kardiovaskularne bolesti, ali je imala zaštitne efekte na ukupni mortalitet i incidencu raka pluća, kolorektuma i prostate. Druga studija u Kini otkrila je značajno smanjen rizik od raka jetre kod onih koji su koristili suplemente selena od 200 mcg dnevno tokom dve godine.

Da li su deci i mladima potrebni vitamini i minerali?

Deci je potrebno mnogo esencijalnih vitamina i minerala za rast, razvoj i dobro zdravlje. To uključuje:

• vitamine A, B, C, D, E i K
• minerale kao što su kalcijum, gvožđe, jod i cink.

Mnoge profesionalne organizacije, kao što su Američka akademija za pedijatriju i Američko udruženje dijetetičara, snažno preporučuju da je ishrana kod zdrave dece najbolji izvor vitamina i minerala. Stoga, najbolji način da vaše dete dobije dovoljno vitamina i minerala je da jede širok izbor namirnica iz pet grupa zdrave hrane:

• povrće
• voće
• žitarice – hleb, testenine, žitarice za doručak, pirinač, kukuruz
• mlečna hrana sa smanjenim sadržajem masti – mleko, jogurt i sir
• nemasno meso i riba, piletina, jaja, tofu, mahunarke (grašak, pasulj, sočivo, slanutak) i orasi.

Deci i adolescentima koji su zdravi, jedu raznovrsnu hranu, aktivni su i redovno posećuju lekara nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci!

Kojoj deci i adolescentima su možda potrebni vitaminski i mineralni dodaci?

Postoji mnogo razloga zbog kojih lekar može da preporuči ove suplemente. Neki primeri uključuju:

• decu koja imaju manju težinu
• imaju ograničenu ishranu 
• imaju bolesti koje ih dovode u opasnost od nedostatka (nizak nivo) vitamina ili minerala
• preporučuje se da sva odojčad, uključujući i one koje su isključivo dojena, imaju minimalni unos od 400 IU vitamina D dnevno počevši od prvih nekoliko dana života

Kako različite načini ishrane mogu da utiču na unos vitamina i minerala kod dece?

Ako vaše dete ima ograničenu ishranu, možda ćete morati da budete posebno pažljivi da obezbedite da ono dobija dovoljno vitamina i minerala. Na primer, vegetarijanska ili veganska dijeta mogu da otežaju dovoljan unos gvožđa. Alergije na hranu i intolerancija na hranu mogu otežati vašem detetu da dobije dovoljno hranljivih materija kao što je kalcijum. Uz pažljivo planiranje i neka istraživanja o drugim načinima da ove hranljive materije unesete u ishranu vašeg deteta, možete zaobići ove probleme.

Za decu sa hroničnom bolešću koja utiče na način na koji apsorbuju hranu – poput celijakije ili Kronove bolesti – vitamini i minerali u standardnoj zdravoj ishrani možda neće biti dovoljni. Vaš lekar opšte prakse ili dijetetičar mogu vam pomoći da odredite šta treba da radite.

Deca koja jedu mnogo „grickalica“(hrane kao što su: čokolada, lizalice, keksi i čips, peciva, pite i peciva sa kobasicama – “hot dog”, pržena hrana poput piletine i pomfrita i nezdrava hrana, kolači i razni mlečni i sladoled šejkovi, bezalkoholna pića, razna slatka pića) mogu da se napune njima i nemaju dovoljno mesta za hranu koja im daje esencijalne vitamine i minerale. U tom slučaju možete pokušati da ograničite “grickalice” samo na posebne prilike.

Potencijalni zdravstveni problemi koji mogu da nastanu ukoliko se daju vitaminski ili mineralni suplemenati deci kojoj oni nisu potrebni.

Roditelji mogu misliti da su njihovom detetu potrebni vitamini ili minerali „samo zato“, čak i ako je na zdravoj ishrani, ali uzimanje ovih suplemenata može da izazove probleme kod dece ako im nisu potrebni. Velike doze vitamina ili „megavitamina“mogu da dovedu decu u poseban rizik za:

• mučnine
• povraćanje
• bol u stomaku
• abnormalnosti jetre
• nervni problem

Sa druge strane, ukoliko mislite da vaše dete nema dovoljno vitamina ili minerala i ne može da jede više hrane koja sadrži ove vitamine i minerale, obratite se svom lekaru ili dijetetičaru za savet. Oni mogu da predlože da vaše dete uzima odgovarajuću suplementaciju. Međutim, imajte uvek na umu da vitaminski i mineralni dodaci mogu da interaguju sa lekovima. Ukoliko vaše dete uzima vitaminske ili mineralne suplemente i vaš lekar opšte prakse prepisuje lekove za vaše dete, obavezno ga obavestite o suplementima koje vaše dete uzima!

Vitamini i minerali u trudnoći

Dobijanje pravih hranljivih sastojaka važno je u svakoj fazi života, ali je posebno važno tokom trudnoće. Žene tokom tog perioda prolaze kroz metaboličke i fiziološke promene, a njihove potrebe su veće, jer ćete morati da hrane i sebe i svoju bebu koja raste. Ukoliko stanje uhranjenosti buduće majke nije zadovoljavajuće, mogu se javiti neke komplikacije kod majke i novorođenčeta. U drugom i trećem tromesečju trudnoće u fetusu postoji rezerva hranljivih materija koja će biti iskorićena za razvoj bebe nakon rođenja. U prvim godinama života deca imaju ubrzan rast, i kako će se on odvijati direktno zavisi od raspoloživih rezervi hranljivih materija. Neuhranjenost majke ne samo da negativno utiče na majku i fetus u periodu trudnoće, već se manifestuje i kroz međugeneracijske efekte. Može značajno da promeni kratkoročne i dugoročne rezultate zdravlja i razvoja potomaka, uključujući rast, neurorazvoj i kogniciju, kao i kardio-metaboličke, plućne i imunološke funkcije. Loš status uhranjenosti kod majki smanjuje šansu novorođenčeta da u kratkom roku dostigne svoj puni potencijal rasta i razvoja i uspostavlja put za hronične i druge bolesti u adolescenciji i odraslom dobu. Loše zdravlje fetusa i odojčadi zbog neuhranjenosti majke povezano je sa zaostajanjem u razvoju koje se može održati i u odraslom dobu, hroničnim bolestima koje se odnose na ishranu, nižim obrazovnim dostignućima, pa čak i smanjenom porođajnom težinom u sledećoj generaciji.

Najbolji način da unesete dovoljnu količinu makro- i mikronutrijenata je svakako putem zdrave ishrane, ali to ne znači da treba da jedete „za dvoje“ već da jedete dva puta zdravije. Potrebe za unosom makronutrijenata (ugljenih hidrata, proteina i masti) tokom trudnoće značajno rastu. Na primer, unos proteina treba da se poveća sa preporučenih 0,8 grama po kg telesne težine za žene koje nisu trudne na 1,1 grama po kg telesne težine za trudnice. Potreba za mikronutrijentima, koji uključuju vitamine, minerale i elemente u tragovima, povećava se čak i više nego potreba za makronutrijentima. Oni su kritični za optimalne ishode trudnoće i pravilne metaboličke aktivnosti koje podržavaju rast i funkcionisanje tkiva u fetusu u razvoju.

Koje su hranljive materije najvažnije tokom trudnoće?

Svi hranljivi sastojci su važni, ali ovih šest igraju ključnu ulogu u rastu i razvoju vaše bebe tokom trudnoće:

1. Folna kiselina
2. Gvožđe
3. Kalcijum
4. Vitamin D
5. Dokozaheksaenoinska kiselina (DHA) – omega-3 masna kiselina
6. Jod

Ključni vitamini i minerali tokom trudnoće

Pored esencijalnih vitamina i mineral neophodno je unositi i Omega-3 masne kiseline koje se prirodno nalazeu mnogim vrstama ribe. Omega-3 su važne za razvoj mozga pre i posle rođenja. Laneno seme (mleveno ili kao ulje) je takođe dobar izvor omega-3. Drugi izvori omega-3 su brokoli, dinja, pasulj, spanać, karfiol i orasi.

Prema savetima stručnjaka među kojima su i oni sa Američkog koledža akušera i ginekologa (ACOG) preporučuje se svim trudnicama da uzimaju prenatalne vitamine i folnu kiselinu.

Prenatalni vitamini su multivitamini za trudnice ili žene koje pokušavaju da zatrudne. Oni su posebno formulisani da zadovolje povećanu potražnju za mikronutrijentima tokom trudnoće. U poređenju sa običnim multivitaminima, oni imaju više hranljivih materija koje su vam potrebne tokom trudnoće. Ukoliko planirate da zatrudnite, počnite da uzimate prenatalne vitamine pre nego što zatrudnite. Prenatalni vitamin su namenjeni za uzimanje pre začeća i tokom trudnoće i dojenja. Opservacione studije su pokazale da suplementacija prenatalnim vitaminima smanjuje rizik od prevremenog porođaja i preeklampsije (visokog pritiska). Preeklampsija je potencijalno opasna komplikacija koju karakteriše visok krvni pritisak i verovatno protein u urinu. Iako prenatalni vitamini nisu namenjeni da zamene vaš plan zdrave ishrane, oni mogu da pomognu u sprečavanju nedostataka u ishrani obezbeđujući dodatne mikronutrijente koji su u velikoj potražnji tokom trudnoće. Pošto prenatalni vitamini sadrže vitamine i minerale koji su vam potrebni, uzimanje dodatnih vitaminskih ili mineralnih suplemenata možda neće biti potrebno osim ako to ne predloži vaš lekar. Prenatalne vitamine često propisuju lekari, a dostupni su i bez recepta.

Povećane doze folne kiseline su potrebne ako:

• vi ili bebin biološki otac imate defekt neuralne cevi
• vi ili bebin biološki otac imate porodičnu istoriju oštećenja neuralne cevi
• ste imali prethodnu trudnoću zahvaćenu defektom neuralne cevi
• imate dijabetes
• uzimate lekove protiv epilepsije
• uzimate antiretrovirusne lekove za HIV

Imajući u vidu povećanu opštu svest o zdravlju creva i crevnom imunitetu, mnogi budući roditelji okreću se probioticima. Probiotici su živi mikroorganizmi za koje se smatra da utiču na zdravlje probave. Mnoge studije su pokazale da su probiotici bezbedni za uzimanje tokom trudnoće i da nisu identifikovani štetni neželjeni efekti, osim izuzetno niskog rizika od infekcije izazvane probioticima. Pored toga, nekoliko studija je pokazalo da suplementacija probioticima može da smanji rizik od gestacionog dijabetesa, postporođajne depresije i ekcema i dermatitisa kod novorođenčadi.

Suplementi koje treba izbegavati tokom trudnoće

Dok je suplementacija nekim mikronutrijentima i biljkama bezbedna za trudnice, mnoge od njih treba izbegavati ili izbegavati u velikim količinama. Uvek proverite sa svojim lekarom pre nego što dodate bilo kakve dodatne suplemente osim prenatalnih vitamina koje možda uzimate.

Vitamin A. Često ćete naći vitamin A u svojim prenatalnim vitaminima jer je toliko važan. Međutim, iako je ovaj vitamin izuzetno važan za razvoj fetalnog vida i imunološku funkciju, previše vitamina A može biti štetno. S obzirom da je vitamin A rastvorljiv u mastima i višak se skladišti u jetri to može da dovede do oštećenja jetre i čak može da izazove urođene mane. Na primer, pokazalo se da prevelike količine vitamina A tokom trudnoće izazivaju urođene abnormalnosti pri rođenju. Iz prenatalnih vitamina i hrane, trebalo bi da budete u mogućnosti da dobijete dovoljno vitamina A, tako da se dodatne suplementacije van prenatalnih vitamina ne savetuju.

Vitamin E je takođe rastvorljiv u mastima i igra mnoge važne uloge u telu: uključen je u ekspresiju gena i imunološku funkciju. Iako je vitamin E veoma važan za zdravlje, preporučuje se da ga ne uzimate dodatno u suplementaciji. Nije se pokazalo da dodatna suplementacija vitaminom E poboljšava ishode ni za majke ni za bebe, već može da poveća rizik od bolova u stomaku i prevremenog pucanja amnionske kese.

Crni kohoš je član porodice ljutika.Ova biljka se koristi u različite svrhe, uključujući kontrolu valunga i menstrualnih grčeva. Međutim, nije bezbedno uzimati ovu biljku tokom trudnoće, jer može izazvati kontrakcije materice, što može inicirati prevremeni porođaj. Takođe je utvrđeno da crni kohoš izaziva oštećenje jetre kod nekih ljudi.

Kanadski ljutić (kanadski žuti koren, žutika) je biljka koja se koristi kao prirodni antibiotik za lečenje respiratornih infekcija, prehlada i gripa, dijareje, koristi se kao pomoć kod infekcije oka (konjuktivitisa), kod upale usne šupljine i desni, vaginalnih infekcija, te kod problema sa kožom (ekcem, dermatitis i psorijaza). Međutim, ova biljka sadrži supstancu zvanu berberin, za koju se pokazalo da pogoršava žuticu kod odojčadi što može dovesti do stanja zvanog kernikterus, retke vrste oštećenja mozga koje može biti fatalno. Takođe, može da izazove i pobačaj. Nije za osobe koje imaju hipoglikemiju, visoki krvni pritisak ili srčane bolesti. Iz ovih razloga, svakako izbegavajte žutiku tokom trudnoće.

Dong kuai (anđelika) je koren koji se koristi više od 1000 godina i popularan je u tradicionalnoj kineskoj medicini. Iako se koristi za lečenje svega, od menstrualnih grčeva do visokog krvnog pritiska, nedostaju dokazi o njegovoj efikasnosti i bezbednosti. Trebalo bi da izbegavate dong kuai, jer može da stimuliše kontrakcije materice, povećavajući rizik od pobačaja.

Johimbin je dodatak napravljen od kore drveta poreklom iz Afrike. Koristi se kao biljni lek za lečenje niza stanja – kao hormonski stimulans do gojaznosti. Ova biljka se nikada ne sme koristiti tokom trudnoće, jer je povezana sa opasnim neželjenim efektima kao što su visok krvni pritisak, srčani udari i napadi.

Drugi biljni dodaci koji se smatraju nebezbednim tokom trudnoće: testerasta palma, crvena detelina, anđelika, hajdučka trava, pelin, plavi kohoš, metvica, efedra, pelin.

Ključni vitamini i minerali za osobe starije od 51 godine

Većina starijih osoba može dobiti sve hranljive materije koje su im potrebne iz hrane. Međutim, ako niste sigurni, uvek razgovarajte sa svojim lekarom ili registrovanim dijetetičarom da biste saznali da li vam nedostaju neki važni vitamini ili minerali. Vaš lekar ili dijetetičar može da vam preporuči odgovarajuće vitamine ili dodatke ishrani.

Vitamin A. Preporučene doze:

• Muškarci starosti 51+: Većina muškaraca od 51 i više godina treba da uzima 900 mcg RAE.
• Žene 51+: Većina žena od 51 i više treba da uzima 700 mcg RAE svakog dana.

Vitamin B1 (Tiamin). Preporučene doze:

• Muškarci stariji od 51 godine: Većina muškaraca starijih od 51 godine trebalo bi da uzima 1,2 mg dnevno.
• Žene 51+: Većina žena od 51 i više trebalo bi da uzima 1,1 mg dnevno.

Vitamin B2 (riboflavin). Preporučene doze:

• Muškarci uzrasta 51+: Većina muškaraca starijih od 51 godine trebalo bi da uzima 1,3 mg svakog dana.
• Žene 51+: Većina žena od 51 i više trebalo bi da uzima 1,1 mg dnevno.

Vitamin B3 (Niacin). Preporučene doze:

• Muškarci stariji od 51 godine: Većina muškaraca starijih od 51 godine trebalo bi da uzima 16 mg svakog dana.
• Žene 51+: Većina žena od 51 i više trebalo bi da uzima 14 mg dnevno.

Vitamin B6 (piridoksin). Preporučene doze:

• Muškarci stariji od 51 godine: Većina muškaraca starijih od 51 godine trebalo bi da uzima 1,7 mg svakog dana.
• Žene starije od 51 godine: Većina žena od 51 i više trebalo bi da uzima 1,5 mg svakog dana.

Vitamin B12 (kobalmin). Preporučene doze:

• Muškarci 51+: 2,4 mcg svakog dana
• Žene 51+: 2,4 mcg svakog dana

Vitamin C. Preporučene doze:

• Muškarci od 51+: Većina muškaraca od 51 i više trebalo bi da uzima 90 mg dnevno.
• Žene 51+: Većina žena od 51 i više trebalo bi da uzima 75 mg dnevno.

Kalcijum. Izvori hrane: Kalcijum je mineral koji je važan za jake kosti i zube, tako da postoje posebne preporuke za starije ljude koji su u opasnosti od gubitka koštane mase. Kalcijum možete dobiti iz mleka i drugih mlečnih proizvoda, nekih oblika tofua, tamnozelenog lisnatog povrća, soje, konzervisanih sardina i lososa sa kostima i hrane obogaćene kalcijumom. Preporučene doze:

• Muškarci 51+: Muškarci starosti 51-70 trebaju 1000 mg svakog dana. Muškarcima preko 71 godine potrebno je 1200 mg dnevno. Ne konzumirajte više od 2.000 mg dnevno.
• Žene 51+: 1200 mg svakog dana. Ne konzumirajte više od 2.000 mg dnevno.

Vitamin D. Preporučene doze:

• Muškarci 51+: Ako imate 51–70 godina, potrebno vam je najmanje 15 mcg (600 IU) svakog dana, ali ne više od 100 mcg (4.000 IU). Ako ste stariji od 70 godina, potrebno vam je najmanje 20 mcg (800 IU), ali ne više od 100 mcg (4.000 IU).
• Žene 51+: Ako imate 51–70 godina, potrebno vam je najmanje 15 mcg (600 IU) svakog dana, ali ne više od 100 mcg (4.000 IU). Ako ste stariji od 70 godina, potrebno vam je najmanje 20 mcg (800 IU), ali ne više od 100 mcg (4.000 IU).

Vitamin E. Preporučene doze:

• Muškarci starosti 51+: Većina muškaraca starosti 51 i više godina treba da uzima 15 mg svakog dana.
• Žene starije od 51 godine: Većina žena starosti 51 i više treba da uzima 15 mg dnevno.

Folati. Preporučene doze:

• Muškarci starosti 51+: Većina muškaraca starosti 51 i više godina treba da uzima 400 mcg svakog dana.
• Žene starosti 51+: Većina žena starosti 51 i više treba da uzima 400 mcg svakog dana.

Vitamin K. Preporučene doze:

• Muškarci 51+: Većina muškaraca od 51 i više treba da uzima 120 mcg dnevno.
• Žene 51+: Većina žena treba da uzima 90 mcg dnevno.

Magnezijum. Izvori hrane: Ovaj mineral se generalno nalazi u hrani koja sadrži dijetalna vlakna, kao što su zeleno lisnato povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi i semenke. Žitarice za doručak i druga obogaćena hrana često sadrže magnezijum. Magnezijum je takođe prisutan u vodi za piće, mineralnoj ili flaširanoj vodi.

• Muškarci 51+: 420 mg svakog dana
• Žene 51+: 320 mg svakog dana

Cink. Resorpcija cinka opada sa godinama, tako da osobe koje imaju preko 65 godina mogu da resorbuju čak u upola manje cinka od osoba koje imaju između 25 i 30 godina.

• Muškarci 51+: 11 mg svakog dana
• Žene 51+: 8 mg svakog dana

Kalijum. Izvori hrane: Mnogo različitog voća, povrća, mesa i mlečnih namirnica sadrži kalijum. Namirnice bogate kalijumom uključuju suve kajsije, sočivo i krompir. Odrasli dobijaju dosta kalijuma iz mleka, kafe, čaja i drugih bezalkoholnih pića.

• Muškarci 51+: muškarcima je potrebno 3400 mg dnevno.
• Žene starije od 51 godine: većini žena starijih od 51 godine potrebno je 2.600 mg dnevno.

Natrijum. Izvori hrane: Pripremanje sopstvenih obroka kod kuće bez upotrebe puno prerađene hrane ili soli omogućiće vam da kontrolišete koliko natrijuma dobijate.

• Muškarci od 51+: Muškarci od 51 i više treba da smanje unos natrijuma na 2300 mg svakog dana. To je oko 1 kašičica soli i uključuje natrijum koji se dodaje tokom proizvodnje ili kuvanja, kao i za stolom tokom jela. Ako imate visok krvni pritisak ili prehipertenziju, ograničavanje unosa natrijuma na 1.500 mg dnevno, oko 2/3 kašičice soli, može biti od pomoći.
• Žene 51+: Žene od 51 i više treba da smanje unos natrijuma na 2300 mg svakog dana. To je oko 1 kašičica soli i uključuje natrijum koji se dodaje tokom proizvodnje ili kuvanja, kao i za stolom tokom jela. Ako imate visok krvni pritisak ili prehipertenziju, ograničavanje unosa natrijuma na 1.500 mg dnevno, oko 2/3 kašičice soli, može biti od pomoći.

Da li vitaminski i mineralni dodaci ishrani mogu biti opasni po zdravlje?

Odgovarajući balans i odgovarajući nivoi esencijalnih hranljivih materija su važni za niz složenih procesa u našem telu. Kada se vitamini uzimaju kao suplementi, oni se unose u telo na nivoima koji se nikada ne bi mogli postići ni najzdravijom ishranom. Suplementacija takođe može dovesti do toga da se velike doze jednog vitamina pojedu „same“. Kada se vitamini unose iz hrane, oni imaju mnogo pratilaca koji im pomažu na putu apsorpcije. Na primer, provitamin A (beta-karoten) u hrani je praćen stotinama njegovih karotenoidnih rođaka. Jednostavno uzimanje vitaminske tablete nije trenutno rešenje za osećaj iscrpljenosti ili nedostatka energije. To je kombinacija čitavog niza jedinjenja u hrani koja nam daje zaštitu (za većinu kojih verovatno i ne znamo). Kada veštački uklonite jedan od njih i pružite ga potpuno van konteksta, možda neće biti tako efikasan i, u slučaju nekih vitamina, može imati negativne efekte.

Vitaminski i mineralni dodaci takođe mogu biti u interakciji sa nekim lekovima na načine koji mogu da izazovu problem, odnosno, mogu da ometaju lekove koje nam lekari prepisuju na recept i medicinske tretmane. Na primer, vitamin K može da smanji dejstvo uobičajenog leka varfarina, koji se koristi za razređivanje krvi, da spreči zgrušavanje krvi. U ekstremnim slučajevima, na primer, kada ljudi uzimaju 100 puta veću dozu od preporučenog dijetetskog unosa (Engl. recommended dietary intake – RDI), ovo može zaustaviti rad antikonvulzivnih lekova, kao što su oni koji se koriste kod epilepsije.

Važno je imati na umu da neki suplementi mogu imati neželjene efekte, kao što je povećanje rizika od krvarenja nakon povrede ili promena vašeg odgovora na anesteziju tokom operacije. Ako vam je potrebno da dopunite ishranu, vaš lekar ili farmaceut će vam reći koji su suplementi i doze bezbedni za vas.

Visoke doze vitaminskih suplemenata nisu bezbedne

Mnogi ljudi pogrešno veruju da, pošto su male količine vitamina dobre za zdravlje, onda velike količine moraju biti još bolje. Ipak, bolje je poštovati pravilo „manje je više“.

Uzimanje nekih vitamina u dozama koje su veće od preporučenih može izazvati sledeće zdravstvene probleme:

• Vitamini A, D, E i K su rastvorljivi u mastima, što znači da se skladište u telu i ako se uzimaju u velikim dozama mogu biti toksični.
• Visoke doze nekih vitamina rastvorljivih u vodi, kao što je vitamin B6, takođe mogu postati toksične.
• Veliki unos folata može sakriti nedostatke vitamina B12.
• Visok nivo vitamina B6 je takođe povezan sa nekim vrstama oštećenja nerava.
• Doze vitamina C veće od jednog grama mogu izazvati dijareju.
• Velike doze vitamina C takođe mogu izazvati mučninu, grčeve u stomaku, glavobolju, umor, kamenje u bubregu ometaju sposobnost vašeg tela da obradi (metaboliše) druge hranljive materije – kao što je opasno podizanje nivoa gvožđa.
• Prekomerne količine vitamina C u telu takođe mogu da ometaju medicinske testove – kao što su testovi za dijabetes, dajući lažni rezultat.
• Visoke doze vitamina A mogu izazvati urođene mane, kao i poremećaje centralnog nervnog sistema, jetre, kostiju i kože.
• Visoke doze suplemenata vitamina E su povezane sa većim stopama rane smrti (smrtnost).
• Suplementacija beta-karotenom sa ili bez vitamina A povećala je incidencu raka pluća kod osoba izloženih azbestu ili kod pušača.
• Dodatak vitamina A umereno je povećao nivoe triglicerida u serumu.
• Dodatak vitamina E bio je povezan sa povećanom incidencom krvarenja iz nosa (epistaksa), ali nije bio povezan sa povećanim rizikom od ozbiljnijih događaja krvarenja, kao što je hemoragični moždani udar.

Velike doze minerala takođe mogu dovesti do zdravstvenih problema

Prekomerne doze nekih minerala takođe mogu izazvati probleme, na primer:

• Sa samo 5 puta većom dozom od RDI, cink, gvožđe, hrom i selen mogu se podići na toksične nivoe u telu.
• Veliki unos fluora (naročito u detinjstvu) može da oboji, pa čak i oslabi zube.
• Veoma velike doze ribljeg ulja mogu dovesti do smanjenog zgrušavanja krvi.
• Toksičnost gvožđa je takođe uobičajena. Čak i mala količina iznad RDI može da izazove gastrointestinalne smetnje, mučninu i crnu stolicu. Teška toksičnost može dovesti do kome, pa čak i smrti.
• U maloj randomizovanoj kontrolisanoj studiji utvrđeno je da suplementacija gvožđem smanjuje povećanje telesne težine kod dece koja imaju dovoljno gvožđa i nisu anemična. Novija ispitivanja nisu razjasnila ovo pitanje jer su ciljala na populacije sa nedostatkom i/ili uključivale druge mikronutrijente u formulaciju intervencije.
• Dodatak kalcijuma može da poveća rizik od kamena u bubregu.
• Magnezijum može da uđe u interakciju sa antibioticima i to tetraciklinima i hinolonima, kao i sa diureticima. Brojni diuretici koji štede kalijum, ujedno štede i magnezijum, pa mogu uticati na njegovo povećanje u telu, dok tijazidni i diuretici Henleove petlje uzrokuju nedostatak magnezijuma. Treba imati u vidu i da veliki unos masti i mesnih prerađevina, vezuje magnezijum u crevima i onemogućava njegovu apsorpciju u tankom crevu.

Važno je napomenuti da za zdravu odraslu osobu, ako se koriste suplementi, generalno ih treba uzimati u dozama na nivoima blizu RDI. Suplementi sa visokim dozama ne bi trebalo da se uzimaju osim ako se ne preporučuju po savetu lekara! Takođe, ako treba da uzimate suplement, najbolje je da uzimate multivitaminske preparate sa preporučenom dozama, umesto pojedinačnih dodataka ishrani ili multivitamina u visokim dozama.

Zapamtite da prijavite sve komplementarne lekove (uključujući vitaminske i mineralne suplemente) koje uzimate kada posetite bilo kog zdravstvenog radnika!

Vitamini i minerali u laboratorijskoj dijagnostici

U Beo-lab laboratorijama dostupna vam je čitava paleta testova za određivanje nivoa vitamina i minerala u našem organizmu.

Preventivni panel za osteoporozu obuhvata:

• Kalcijum
• Vitamin D
• Neorganski fosfat
• Beta Crosslaps
• Osteokalcin

Osnovni panel za osteoporozu obuhvata:

• Kalcijum
• Vitamin D
• Neorganski fosfat
• PTH (paratiroidni hormon)
• ALP (alkalna fosfataza)

Trebalo napomenuti da se metabolizam kalcijuma ne može posmatrati odvojeno od metabolizma fosfata. Neorganski fosfati se koriste za postavljanje dijagnoze i za praćenje niza oboljenja uključujući oboljenja kostiju, bubrega i paraštitne žlezde koji dovode do sniženog ili povećanog nivoa neorganskog fosfata. Neorganski fosfati se određuju osobama koje imaju potvrđeno oboljenje ili kod kojih se sumnja na oboljenje kostiju (uključujući osteoporozu i osteomalaciju), bubrega i paraštitine žlezde, osobama obolelih od malignih oboljenja, kao i periodično osobama koje uzimaju suplemente kalcijuma ili fosfata da se prati uspešnost terapije kad se određuje zajedno sa vitaminom D, PTH i kalcijumom.

Laboratorijske analize koje se koriste u dijagnostici i praćenju niza poremećaja koji utiču na acido-bazni status i balans vode u organizmu uključuju sledeće parametre:

Natrijum se koristi kao pomoć u dijagnostici i praćenju niza poremećaja koji utiču na acido-bazni status i balans vode u organizmu, a koji za posledicu imaju snižen ili povećan nivo natrijuma. Natrijum se određuje osobama koje vrše rutinski medicinski pregled (kada se određuje zajedno sa hloridima, kalijumom i bikarbonatima), kod osoba koje imaju simptome nedostatka tečnosti- dehidrataciju (usled povraćanja, dijareje, pojačanog znojenja ili pojačanog uriniranja), osobama koje imaju simptome viška tečnosti (velike otoke usled oboljenja srca, bubrega, jetre, nadbubrežne žlezde, itd.), kao i osobama koje imaju problema sa krvnim pritiskom.

Kalijum se koristi kao pomoć u dijagnostici i praćenju niza poremećaja koji utiču na balans elektrolita i koji za posledicu imaju snižen ili povećan nivo kalijuma. Kalijum se određuje osobama koje vrše rutinski medicinski pregled (kada se određuje zajedno sa natrijumom i hloridima), osobama koje imaju znake i simptome mišićne slabosti ili nepravilnog rada srca, kod osoba koje uzimaju terapiju ili imaju oboljenje koje može da utiče na nivo kalijuma (oboljenja bubrega, hipertenzija).

Hloridi se koriste kao pomoć u dijagnostici i praćenju niza poremećaja koji utiču na acido-bazni status i balans vode u organizmu koji za posledicu imaju snižen ili povećan nivo hlorida. Hloridi zajedno sa ostalim elektrolitima (natrijumom, kalijumom i bikarbonatima) učestvuju u regulaciji acido-baznog statusa i balansa vode u organizmu. Hloridi se određuju osobama koje vrše rutinski medicinski pregled (kada se određuje zajedno sa natrijumom, kalijumom i bikarbonatima), osobama koje imaju znake i simptome oboljenja (srca, bubrega, nadbubržne žlezde, itd.) koji mogu da dovedu do disbalansa elektrolita, kao i za praćenje uspešnosti terapije ovih oboljenja.

Za dijagnozu i utvrđivanje pravog tipa tj. uzročnika anemije, pored ispoljenih simptoma veoma je važna i laboratorijska dijagnostika.

Rezultate svih navedenih analiza dobijate istog dana, samo nekoliko sati nakon uzorkovanja, na vaš mail ili putem aplikacije web rezultati ili ih lično preuzimate.

Pored gore navedenih analiza u Beo-lab laboratorijama su vam dostupne i dodatne analize koje su posebno bitne kod utvrđivanja uzroka i vrste anemije:

• Retikulociti
• Saturacija transferina
• Eritropoetin
• Antitela na Intrinsic faktor (unutrašnji faktor)
• Antiparijetalna antitela
• Okultno krvarenje (FOB test)

Konsultujte se sa svojim lekarom koji obim analiza je potreban u vašem konkretnom slučaju.

Za dodatna pitanja i više objašnjenja o navedenim analizama, budite slobodni da nas kontaktirate pozivanjem našeg call centra na broj +381 11 36 22 888 ili nam pišite putem kontakt forme. a svoj upit nam možete poslati i na mail office@beo-lab.rs

Sve analize možete poručiti unapred, putem naše E-laboratorije

Više o preventivnim panelima analiza koji su na popustu, u svim Beo-lab laboratorijama , u periodu od 01.05. do 31.07.2023. možete pronaći na linku https://www.beo-lab.rs/beolab-brine-o-zdravlju-porodice/

Povezani članci:

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://www.helpguide.org/harvard/vitamins-and-minerals.htm

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/healthyliving/vitamin-and-minerals

https://www.nia.nih.gov/health/vitamins-and-minerals-older-adults

Han-Yao Huang and others, Multivitamin/Mineral Supplements and Prevention of Chronic Disease: Executive Summary, The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 85, Issue 1, January 2007, Pages 265S–268S, https://doi.org/10.1093/ajcn/85.1.265S  https://academic.oup.com/ajcn/article/85/1/265S/4649452

https://www.healthline.com/nutrition/supplements-during-pregnancy

https://www.acog.org/womens-health/faqs/nutrition-during-pregnancy

https://www.nhs.uk/pregnancy/keeping-well/vitamins-supplements-and-nutrition/

https://www.nhs.uk/start4life/pregnancy/vitamins-and-supplements-pregnancy/

https://www.marchofdimes.org/find-support/topics/pregnancy/vitamins-and-other-nutrients-during-pregnancy

Farias PM, Marcelino G, Santana LF, de Almeida EB, Guimarães RCA, Pott A, Hiane PA, Freitas KC. Minerals in Pregnancy and Their Impact on Child Growth and Development. Molecules. 2020 Nov 30;25(23):5630. doi: 10.3390/molecules25235630. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7730771/

Oh C, Keats EC, Bhutta ZA. Vitamin and Mineral Supplementation During Pregnancy on Maternal, Birth, Child Health and Development Outcomes in Low- and Middle-Income Countries: A Systematic Review and Meta-Analysis. Nutrients. 2020 Feb 14;12(2):491. doi: 10.3390/nu12020491. PMID: 32075071; PMCID: PMC7071347. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7071347/

https://raisingchildren.net.au/teens/healthy-lifestyle/nutrients/vitamins-minerals

Vitamin and Mineral Supplementation in Children. Arch Pediatr Adolesc Med. 2009;163(2):192. doi:10.1001/archpediatrics.2008.548