Uzroci i simptomi bolesti jetre

Mnogi zdravstveni problemi mogu sprečiti vašu jetru da pravilno funkcioniše. Porast bolesti jetre postaje gorući zdravstveni problem kako kod nas tako i u svetu. Šta sve dovodi do oštećenja jetre, koji su simptomi i koja najčešća oboljenja jetre, kao i kako se jetra oslobađa toksina i regeneriše saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta utiče na zdravlje jetre?
• Uzroci oštećenja jetre
• Simptomi oštećenja jetre
• Bolesti jetre
• Stadijumi oštećenja jetre
• COVID-19 i oštećenje jetre
• Detoksikacija i regeneracija jetre
• Jetra – analize i cena

Prema najnovijim podacima globalnih epidemioloških studija iz 2019 i 2021 godine bolesti jetre su uzrok oko 2 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta i to otprilike dve trećine kod muškaraca i jedna trećina kod žena. Pored toga, oko 1 milion smrti je posledica komplikacija izazvanih cirozom jetre i 1 milion zbog virusnog hepatitisa i hepatocelularnog raka jetre. Ciroza jetre je trenutno 11. najčešći uzrok smrti u svetu, a rak jetre je 16. vodeći uzrok smrti; zajedno, oni čine 3.5% svih smrtnih slučajeva širom sveta. Ciroza je među 20 glavnih uzroka invalidnosti i izgubljenih godina zdravog života. Iako su ovi brojevi otrežnjujući, oni istovremeno ukazuju na potrebu za poboljšanjem javnog zdravlja s obzirom na to da se većina uzroka bolesti jetre može sprečiti.

Šta utiče na zdravlje jetre?

Uslovi koji mogu sprečiti jetru da obavlja svoje vitalne funkcije uključuju:

• zloupotrebu alkohola
• loša ishrana i/ili gojaznost
• virusne infekcije
• akumulaciju gvožđa ili bakra
• toksična oštećenja
• rak

Pored prethodno navedenih i sledeći faktori mogu povećati rizik od oboljenja jetre:

• dijabetes tipa 2
• tetovaže ili pirsing
• ubrizgavanje droga korišćenjem zajedničkih igala
• transfuzija krvi pre 1992. godine
• izloženost krvi i telesnim tečnostima drugih ljudi
• nezaštićeni seks
• izloženost određenim hemikalijama ili toksinima
• porodična istorija bolesti jetre

Oko 2 milijarde ljudi širom sveta konzumira alkohol, a više od 75 miliona ima dijagnozu poremećaja upotrebe alkohola i izloženi su riziku od bolesti jetre povezanih sa alkoholom. Sa druge strane, približno 2 milijarde odraslih je gojazno ili ima prekomernu telesnu težinu, a preko 400 miliona ima dijabetes; što su sve faktori rizika za nealkoholnu masnu bolest jetre i hepatocelularni karcinom. Globalna prevalencija virusnog hepatitisa je i dalje visoka, dok oštećenja jetre izazvana lekovima nastavljaju da rastu kao glavni uzrok akutnog hepatitisa.

Uzroci oštećenja jetre

Brojni su uzroci oštećenja jetre. Neki od uzroka bolesti jetre uključuju:

• Akumulaciju masti u jetri – nealkoholnu bolest masne jetre („masna jetra“)
• Infekcije. Paraziti i virusi mogu da inficiraju jetru, izazivajući upalu koja smanjuje funkciju jetre. Virusi koji izazivaju oštećenje jetre mogu se širiti krvlju ili semenom tečnošću, kontaminiranom hranom ili vodom ili bliskim kontaktom sa osobom koja je zaražena. Najčešći tipovi infekcije jetre su virusi hepatitisa, uključujući: Hepatitis A, B i C
• Oboljenje jetre uzrokovano hroničnom zloupotrebom alkohola
• Toksični efekat lekova, biljnih lekova
• Abnormalnost imunološkog sistema – oštećenje jetre koja je rezultat napada ćelija imunskog sistema na jetru. Primeri autoimunskih bolesti jetre uključuju:
  • autoimunski hepatitis
  • primarni bilijarni holangitis
  • primarni sklerozirajući holangitis
• Nasledne („urođene“) abnormalnosti jetre. Abnormalni gen koji je nasleđen od jednog ili oba roditelja može da uzrokuje nakupljanje različitih supstanci u vašoj jetri, što dovodi do oštećenja jetre.Genetske bolesti jetre uključuju:nagomilavanje gvožđa  (Hemohromatoza) i bakra (Vilsonova bolest) u telu
• neke retke poremećaje enzima (nedostatak alfa-1 antitripsina)
• Stanja koja dovode do oštećenja ćelija jetre ili žučnih kanala
• Rak i druge izrasline na jetri uključuju:
  • Rak jetre
  • Rak žučnih kanala
  • Benigne tumore jetre: Najčešći benigni tumor jetre je hemangiom jetre (hepatični hemangiom) koji je posledica uvećanja krvnih sudova. Česti benigni tumori jetre su i adenom jetre, fokalna nodularna hiperplazija, ciste, lipomi, fibromi, leiomiomi.

Posebna vrsta otkazivanja jetre je akutna insuficijencija jetre, koja predstavlja brzo pogoršanje funkcije jetre. Akutna insuficijencija jetre može da se desi iznenada ili u roku od nekoliko nedelja ili dana.

Uzroci akutne insuficijencije jetre mogu da uključuju:

• uzimanje previše acetaminofena (tilenola)
• nedovoljno snabdevanje krvlju jetre
• hepatitis
• predoziranje
• određene biljne ili dijetetske suplemente

Simptomi oštećenja jetre

Većina vrsta bolesti jetre ne izaziva nikakve simptome u ranim fazama. To je zbog toga što jetra ne boli. Naime, iako je najveći unutrašnji ljudski organ, specifičnost jetre je da je to organ koji nema nervne završetke koji sprovode bol, tako da osoba ne oseća bol čak i kod teških bolesti. Zbog toga se bolesti jetre obično ne primete ili se uoče kasno. Kada počnete da dobijate simptome bolesti jetre, vaša jetra je već oštećena.

Mnoga oboljenja jetre počinju simptomima sličnim gripu i napreduju do ozbiljnijih znakova oštećenja jetre, kao što su žutica i tamno obojeni urin. Simptomi problema sa jetrom zavise od poremećaja, ali mogu da uključuju:

• stalni umor (osećate se veoma umorno i slabo sve vreme)
• gubitak apetita – što može dovesti do gubitka težine
• mučninu
• povraćanje
• bol u zglobovima
• nelagodnost ili bol u stomaku u gornjem desnom uglu
• krvarenje iz nosa
• promene na koži (abnormalni krvni sudovi na koži, paukoliki angiomi), crvenilo dlanova (palmarni eritem)
• svrab kože (pruritus), kožni depoziti lipida (ksantomi)
• opšta slabost, gubitak ravnoteže
• tremor (drhtanje)
• nizak seksualni nagon

Ozbiljniji simptomi uključuju:

• žuticu (ikterus, koža ili beonjača oka postaju žuti)
• promene u mentalnom stanju – izmenjen način spavanja (budnost noću), pospanost, zbunjenost i poteškoće sa jasnim razmišljanjem, napetost, razdražljivost (neuropsihijatrijski sindrom – portalna encefalopatija)
• abdominalni otok (naduven stomak, nakupljanje tečnosti u predelu stomaka, ascites)
• otečeni gležnjevi i oticanje nogu (edem)
• impotencija
• ginekomastija (kada muškarci počnu da razvijaju tkivo dojke)
• uvećana jetra (hepatomegalija)
• tamni urin
• bledo obojene stolice, poremećaj pražnjenja stolice (zatvor)
• dijareja
• groznica
• anemija, povraćanje krvi ili crna stolica (što označava promenjenu krv)
• sklonost ka lakom stvaranju modrica

Ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma, odmah se obratite lekaru specijalisti – gastroenterologu ili hepatologu. Jetra ima jedinstvenu sposobnost oporavka, posebno u ranim stadijumima bolesti pa se zato treba započeti sa lečenjem odmah!

Bolesti jetre

Postoji niz stanja koja utiču na jetru. Složen organ kao što je jetra može da ima niz problema. Zdrava jetra funkcioniše veoma efikasno. Međutim, kod bolesne ili nefunkcionalne jetre, posledice mogu biti opasne ili čak fatalne.

Da li ste znali da postoji više od 100 različitih vrsta oboljenja jetre? Prema internacionalno prihvaćenoj nomenklaturi, oboljenja jetre su klasifikovana kao: hepatocelularna (akutni i hronični hepatitis, ciroza), holestatska (opstruktivna oboljenja bilijarnog trakta), neoplastična i infiltrativna. Život sa dugotrajnim, hroničnim oboljenjem jetre može izazvati ozbiljno oštećenje vaše jetre. Mnogi zdravstveni problemi mogu da spreče vašu jetru da pravilno funkcioniše.

Masna jetra (hepatička steatoza) spade u najčešće oboljenje jetre i podrazumeva stanje kada masti u jetri pređu 5% njene težine. Smatra se da oko 10% odraslog stanovništva preko 40 godina ima masnu jetru. Masna jetra je stečeni poremećaj metabolizma koji se karakteriše povećanim taloženjem masti u jetri, odnosno akumulacijom triglicerida u hepatocitima. Kod bolesti masne jetre, vakuole masti se nakupljaju unutar ćelija jetre, uzrokujući proširenje ćelija (steatoza) i ponekad oštećenje ćelije (steatohepatis). Jetra se povećava, uzrokujući nelagodu na gornjoj desnoj strani trbuha. Uzroci masne jetre su brojni, ali su najčešći obilni obroci sa visokim sadržajem masti, gojaznost, često konzumiranje alkohola i dijabetes tipa II.

Postoje dva oblika masne jetre: alkoholna i nealkoholna masna jetra.

• Kod alkoholnog tipa masne jetre (Engleski: alcoholic fatty liver disease –AFLD) redovno ili prekomerno konzumiranje alkohola dovodi do akumulacije masnoća u jetri (ova količini alkohola nije ista za žene i muškarce. Više o tome pročitajte na https://www.beo-lab.rs/zdrava-jetra-za-zdrav-zivot/) . Prekomerna upotreba alkohola izaziva zapaljenje, koje stvara ožiljke i vremenom dovodi do otkazivanje jetre. Umor, bolovi u desnoj strani stomaka neki su od simptoma koji se vezuju za alkoholnu masnu jetru, što ujedno predstavlja i prve stadijume bolesti jetre izazvane alkoholom. Teže faze uključuju i:
• uvećanu jetru
• alkoholni hepatitis
• alkoholnu cirozu jetre

• Ako nije uzrokovano zloupotrebom alkohola, ovo stanje jetre se naziva nealkoholna masna bolest jetre (Engleski: non-alcoholic fatty liver disease – NAFLD). Uzrok NAFLD je obično uzrokovana genetikom, lekovima ili ishranom bogatom fruktozom i uglavnom je prisutna kod gojaznih i osoba koje imaju prekomernu težinu, povišen holesterol i/ili trigliceride. To je najčešći poremećaj jetre u razvijenim zemljama i povezan je sa insulinskom rezistencijom.

Postoji 4 tipa NAFLD:

• Nealkoholna masna jetra ili steatoza – uglavnom bezopasna nakupljanja masti u ćelijama jetre koja se otkrivaju samo tokom ispitivanja koja nisu inicijalno vezana za otkrivanje bolesti.
• Nealkoholni steatohepatitis (NASH) je stanje koje se može razviti ako se NAFLD pogorša. NASH je ozbiljniji oblik nealkoholne masne jetre koji se ogleda u upali jetre. Ovo je specifično stanje u kome je funkcija jetre oslabljena, ali pacijent ne oseća tegobe. Ukoliko se uzrok eliminiše, u zavisnosti od postojećeg stanja ovaj poremećaj je manje ili više reverzibilan. Međutim, ukoliko se ne sanira ovo stanje može preći u hepatitis ili cirozu. Najlakše se dijagnostikuje tokom ultrazvučnog pregleda abdomena, kada se jasno vidi da je jetra uvećana i svetle boje.Takođe, laboratorijske analize krvi mogu pokazati povišene vrednosti transaminaza ili holesterola.
• Fibroza – stanje koje izaziva kontinuiranu i upornu upalu koja izaziva pojavu ožiljnog tkiva na jetri i obližnjim krvnim sudovima
• Ciroza – najteža faza oboljenja masne jetre koja se javlja nakon godina upalnih procesa. Jetra se smanjuje, ožiljak je sve prisutniji i veći i stvara se trajno oštećenje koje može dovesti do prekida rada ovog organa.

Hepatitis. Ovo je naziv za bilo koje stanje koje uključuje upalu vaše jetre i podrazumeva upalne i nekrotične promene ćelija jetre (hepatocita), koje rezultuju smanjenom funkcionalnom sposobnošću jetre. Uzroci ovakvih akutnih ili hroničnih promena mogu biti virusi, bakterije, paraziti, prekomerna upotreba alkohola, lekova, toksini, radioaktivno zračenje ili imuni i metabolički procesi (autoimuni hepatitisi, steatohepatitisi, hepatitisi kod Wilsonove bolesti i hemohromatoze, ishemijski hepatitisi kod poremećaja cirkulacije u jetri). U mnogim slučajevima jetra može da se izleči, ali u teškim slučajevima hepatitis može dovesti do otkazivanja jetre, raka jetre i drugih stanja opasnih po život. Postoji mnogo različitih tipova hepatitisa.

Akutni virusni hepatitis

Postoji pet glavnih sojeva virusa hepatitisa i označavaju se slovima abecede: A, B, C, D, E. Iako svi izazivaju oboljenje jetre, razlikuju se po načinu prenošenja, trajanju inkubacije, težini bolesti, geografskoj distribuciji, mogućnosti prelaska u hroničnu upalu tj. hronični hepatitis i razvoju težih komplikacija kao što su ciroza jetre i karcinom jetre, kao i po metodama prevencije. Posebno, tipovi B (HBV) i C (HCV) dovode do hronične bolesti kod stotina miliona ljudi i zajedno su najčešći uzrok ciroze jetre, raka jetre i smrti uzrokovanih virusnim hepatitisom. Procenjuje se da 354 miliona ljudi širom sveta živi sa hepatitisom B ili C. Osim ovih virusa, akutni hepatitis mogu prouzrokovati i drugi virusi, npr. citomegalovirus, Epstein-Barrov virus, herpes simplex i varicella- zoster virusi, adenovirusi, rubeola, mumps, eho virusi itd.

• Hepatitis A: Svako se može zaraziti ako dođe u direktan kontakt sa virusom hepatitisa A preko hrane, pića ili predmeta kontaminiranih fekalijama zaražene osobe. Simptomi mogu trajati nekoliko nedelja, ali se osoba obično potpuno oporavi. Infekcija hepatitisom A daje doživotni imunitet, ali ne pruža imunitet protiv drugih vrsta hepatitisa. Dostupna je vakcina za zaštitu od hepatitisa A. Na našim prostorima je sve ređi zahvaljujući boljoj higijeni.
• Hepatitis B: Virus hepatitisa B se širi kada krv, sperma, vaginalni sekret ili druge telesne tečnosti nekoga ko je zaražen hepatitisom B uđu u krvotok nekoga ko nije zaražen hepatitisom B. Aktivnosti koje mogu da omoguće širenje hepatitisa B uključuju nebezbedni seks ili korišćenje zajedničke injekcije za ubrizgavanje droge. Hepatitis B se takođe može preneti sa majke na dete, bilo kroz matericu (retko), u vreme rođenja ili ubrzo nakon rođenja. Ljudi koji su izloženi virusu hepatitisa B mogu razviti dugotrajan hepatitis B (gde virus ostaje u njihovom telu celog života). Bebe i deca koja se zaraze imaju mnogo veću verovatnoću da razviju dugotrajan hepatitis B nego odrasli. Dostupna je visokoefikasna i bezbedna vakcina za sprečavanje infekcije hepatitisom B koja je uključena u standardni raspored imunizacije, počevši od detinjstva. Skrining majke pre rođenja može sprečiti infekciju novorođenčadi. Ako je test majke pozitivan, bebi se daje imunoglobulin protiv hepatitisa B kada se rodi, kao i vakcinacija protiv hepatitisa B. Vakcinacija protiv hepatitisa B je obavezna za novorođenčad i zdravstvene radnike. Više o hepatitisu B možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/hepatitis-b-vaznost-laboratorijske-dijagnostike/ .
• Hepatitis C je virus koji se prenosi krvlju i koji se širi kada krv osobe sa hepatitisom C uđe u krvotok druge osobe. Oko 30% ljudi koji se inficiraju hepatitisom C mogu ukloniti virus iz krvi za nekoliko meseci bez lečenja. Ovi ljudi više nemaju hepatitis C i ne mogu ga preneti dalje. Oko 70% ljudi sa hepatitisom C, ako se ne leče, i dalje ima virus u krvi i verovatno će imati hronični hepatitis C. Od njih, oko 10 do 20% će razviti cirozu jetre koja može potrajati 20 godina ili više. Ciroza povećava rizik od razvoja raka jetre. Lečenje antivirusnim lekovima sa direktnim dejstvom je u velikoj meri poboljšalo ishode za osobe sa hepatitisom C. Ovi tretmani mogu pomoći u smanjenju upale u jetri i mogu ukloniti virus kod do 95% ljudi, a neželjeni efekti su minimalni. Ne postoji vakcina koja bi sprečila infekciju hepatitisom C. Ako ste ranije imali hepatitis C, moguće je da ga ponovo dobijete. Više o hepatitisu C možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/hepatitis-c-laboratorijska-dijagnostika/
• Hepatitis D: Infekcija hepatitisom D preovlađuje u zemljama koje imaju visoku incidencu hepatitisa B. Virus hepatitisa D se može dobiti ili kao koinfekcija (javlja se u isto vreme) sa virusom hepatitisa B ili kao super- infekcija kod ljudi koji su pozitivni na hepatitis B. Hepatitis D se može dobiti nebezbednim seksom, deljenjem opreme za ubrizgavanje droge i drugim aktivnostima gde krv zaražene osobe ulazi u vaš krvotok.
• Hepatitis E je najčešći u zemljama u razvoju. Ne postoji hronična (dugotrajna) infekcija povezana sa ovim virusom. Hepatitis E je teži kod trudnica, posebno u trećem trimestru. Virus hepatitisa E se nalazi u fecesu zaraženih ljudi i životinja i širi se jedenjem ili pijenjem kontaminirane hrane ili vode. Prenos sa osobe na osobu se dešava ređe nego kod virusa hepatitisa A. Trudnicama se strogo savetuje da ne putuju u područja gde ima mnogo hepatitisa E, posebno tokom poslednja 3 meseca trudnoće.

Holestaza – stanje u kojem je protok žuči iz jetre u dvanaestopalačno crevo ograničen ili blokiran. To je, dakle, zastoj žuči odnosno poremećaj izlučivanja žuči, koji može biti izazvan opstrukcijom izvodnih žučnih kanala ili nedovoljnim izlučivanjem žuči iz hepatocita. Holestazu mogu da izazovu određeni lekovi, genetski faktori ili čak trudnoća. Može se desiti i zbog blokade od strane tumora ili kamena u žuči koji je zaglavljen u drenažnom sistemu. Naime, ukoliko proporcije komponenti žuči variraju iz bilo kog razloga, unutar žučne kese se mogu nataložiti kristali holesterola, koji u kombinaciji sa žučnim solima i pigmentima formiraju kamen u žučnoj kesi (holelitijaza). Produžena holestaza može biti jedan od uzročnika ciroze jetre.

Ciroza je otvrdnuće jetre zbog ožiljnog tkiva. Ožiljno tkivo zamenjuje ćelije jetre u procesu poznatom kao fibroza. Na kraju, fibroza može dovesti do otkazivanja jetre jer je funkcionalnost ćelija jetre uništena. Ovo stanje može biti uzrokovano brojnim faktorima. Toksini, prekomerna upotreba alkohola i virusi poput hepatitisa su česti uzroci ciroze. Dijabetes, problemi sa imunitetom i genetske bolesti takođe mogu izazvati cirozu jetre.

Stadijumi oštećenja jetre

Kao što smo pretodno rekli prvi stadijum bolesti jetre je upala koja nastaje kao posledica dejstva različitih toksina, virusne infekcije i previše masnoće što utiče na uvećanje jetre. Većina ljudi oseća tup, pulsirajući bol u gornjem delu stomaka, na desnoj strani ispod rebara. Ponekad taj bol može da bude i probadajući što izaziva gubitak daha. Kod nekih osoba bol se širi na leđa, ispod lopatice. Uznapredovala masna jetra vodi ka fibrozi, stadijumu u kome se na mestu zdravih ćelija jetre (hepatocita) nalazi fibrozno tkivo koje ne može da učestvuje u detoksikaciji organizma. U sledećem stadijumu rast fibroznog tkiva sve više uništava ćelije jetre. Fibroza zatim prelazi u cirozu koju odlikuje odumiranje velikog broja hepatocita i može uznapredovati do raka jetre.

Rak jetre

Primarni rak jetre je posledica nekog oštećenja jetre koje može biti urođeno, ali se može javiti usled zloupotrebe alkohola, hronične infekcije i kod osoba koje imaju hronični hepatitis B ili C, cirozu, hemahromatozu (genetski poremećaj skladištenja viška gvožđa u jetri) i metabolički sindrom. Najčešći tipovi karcinoma jetre su hepatocelularni karcinom i holangiokarcinom. Glavni uzroci su alkohol i hepatitis.

Hepatocelularni karcinom (HCC) je rak ćelija jetre (hepatocita). Obuhvata 70-90% primarnih karcinoma jetre, veoma je agresivan tumor sa simptomima koji se kasno javljaju. Jedan je od najsmrtonosnijih karcinoma i to je šesti najčešći oblik raka i drugi najčešći uzrok smrti od raka. U poređenju sa primarnim tumorima jetre, učestalost metastatskih lezija je kod njega mnogo veća. Češći je kod muškaraca nego kod žena. Uglavnom je posledica hepatitisa B koji je odgovoran za (50%) i C (za 25%) slučajeva raka jetre. Međutim, različite supstance uključujući određene herbicide i hemikalije kao što su vinil hlorid i arsen, pušenje i zloupotreba alkohola, takođe povećavaju rizik od nastanka hepatocelularnog karcinoma. Prema nekim istraživanjima može da se dovede u vezu i sa aflatoksinima (mogu da kontaminiraju pšenicu, kikiriki, pirinač, kukuruz i soju) koji su produkt razvoja plesni Aspergillus flavus. Ova plesan je zastupljena u predelima sa vlažnom klimom, ali nastaje i kao posledica suše kao u Srbiji.

Holangiokarcinom (CCC) je maligni tumor jetre koji potiče od ćelija epitela žučnih puteva. Klasifikacija je izvršena po lokalizaciji: preiferni (u jetrinom parenhimu), centralni (između velikih žučnih kanala) i distalni (u završnom delu zajedničkog hepatičnog kanala).

Dobar indikator karcinoma jetre je koncentracija tumorskih markera (više o njima pročitajte na https://www.beo-lab.rs/tumorski-markeri/ ): alfa-fetoproteina (AFP, https://www.beo-lab.rs/analiza/alfa-fetoprotein-afp/ ) i karcinoembriogenog antigena (CEA). Budući da su vrednosti CEA značajno povišene u slučaju metastatskih lezija, istovremeno određivanje AFP i CEA omogućava razlikovanje hepatocelularnog karcinoma i metastatskog karcinoma jetre.

COVID-19 i oštećenje jetre

Najnovija istraživanja iz 2022. i 2021. godine objavljena u prestižnim časopisima Hepatology International, World Journal of Gastroenterology i Journal of Hepatology ukazuju na to da kod COVID-19 pacijenata, uglavnom dolazi do pogoršanja osnovne hronične bolesti jetre koje dovodi do dekompenzacije i zatajenja jetre. Pacijenti sa već postojećom bolesti jetre su i mnogo više pogođeni sa infekcijom SARS-CoV-2 virusom (COVID-19), sa visokim morbiditetom i mortalitetom.

Pokazan je uticaj COVID-19 na cirozu, bolest jetre uzrokovanu alkoholom, autoimunska oboljenja jetre, nealkoholnu masnu bolest jetre, hepatitis B i C, na primaoce transplantacije jetre i pacijente sa hepatocelularnim karcinomom. Izgleda da su povišeni enzimi jetre (posebno transaminaze AST i ALT) jedan od faktora rizika za napredovanje bolesti, čak i u odsustvu osnovne bolesti jetre. Ipak, još uvek, je uglavnom nepoznat mehanizam oštećenja jetre kod infekcije SARS-CoV-2 virusom. Pretpostavljeno je nekoliko potencijalnih mehanizama koje koristi SARS-CoV-2 virus da izazove oštećenje jetre. Pokazano je da je primarno oštećenje jetre nakon COVID-19 ređe od sekundarnog oštećenja jetre. Većina dostupnih podataka ukazuje na to da je oštećenje jetre kod infekcije SARS-CoV-2 vrusom verovatno posledica sistemske upale, a manje je verovatno da je posredovano citopatskim efektom koji je usmeren na ćelije jetre. Štaviše, promene u jetri mogu biti uzrokovane hipoksičnim oštećenjem usled oštećenja unutašnjosti krvnih sudova jetre sa sekundarnom hipoksijom usled smanjenog dotoka kiseonika i lekovima koji se daju kao terapija COVID-19 (antibiotici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, remdesivir, tocilizumab, tofacitinib i deksametazon). Ustanovljeno je da infekcija SARS-CoV-2 virusom može da izazove višestruku vaskularnu aterotrombozu tako što istovremeno utiče na cerebralne, koronarne i periferne krvne sudove. Podaci u literature naglašavaju da virus izaziva preterani imunski odgovor, koji pridodaje citopatskom efektu virusa što može da izazove oštećenje endotela i protrombotičku disregulaciju hemostaze. Disregulacija hemostaze se primećuje tokom trajanja, ali i kod post-COVID-19 sindroma. Niži broj trombocita, blago povećano protrombinsko vreme i povećan D-dimer su tipične laboratorijske karakteristike pacijenata sa teškom infekcijom SARS-CoV-2, opisanom kao „koagulopatija povezana sa COVID-19“. Ove promene su u korelaciji sa lošim ishodima. Više o patogenezi post-COVID-19 sindroma i o hematološkim poremećajima kod post-COVID-19 pacijenatai možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/post-covid-sindrom-koji-su-uobicajeni-simptomi-i-kako-da-utvrdite-da-li-ga-imate/ . Hiperreaktivnost trombocita, hiperkoagulabilnost i hipofibrinoliza tokom infekcije SARS-CoV-2 izazivaju patološko stanje nazvano „imuno-tromboinflamacija“. Konačno, disfunkcija jetre i koagulopatija se često istovremeno primećuju kod pacijenata sa COVID-19. Hipoteza da bi disfunkcija jetre mogla biti posredovana mikrovaskularnom trombozom podržana je post-mortem nalazima. Drugi dokazi su pokazali korelaciju između koagulacije i oštećenja jetre kod COVID-19 pacijenata, i ukazuju na vezu između novoa transaminaza i koagulopatije, što je dokazano pomoću laboratorijskih markera kao što su protrombinsko vreme, međunarodni normalizovani odnos, fibrinogen, D-dimer, proizvodi razgradnje fibrina/fibrinogena i broj trombocita. Predloženi su i drugi mogući mehanizmi poput imunogeneze oštećenja COVID-19 ili masivne aktivacije pericita sa posledičnom fibrozom zida krvnih sudova. Jedan od predloženih mehanizama je da je oštećenje jetre kod COVID-19 pacijenata povezano sa povišenim nivoom proinlamatornog citokina interleukina-6 (IL-6). IL-6 je citokin koji je inače obeležje teškog COVID-19 i povezan je sa oštećenjem jetre u bolesti.Visoki nivoi IL-6 i njegovog cirkulacionog receptora, koji formiraju kompleks koji pokreće zapaljenske procese u ćelijama jetre, primećeni su kod pacijenata sa COVID-19. Pored toga, autori ovog rada zapazali su da signalni kompleks IL-6 zajedno sa faktorima koji podstiču oštećenje sinusoidnih endotelnih ćelija jetre (engl. liver sinusoidal endothelial cells, LSECs) podstiču zgrušavanje krvi, čime se povećava stvaranje krvnih ugrušaka što može doprineti oštećenju jetre. Imajući u vidu da su LSEC visoko specijalizovane ćelije koje oblažu najsitnije krvne sudove u jetri i kritične su za njenu pravilnu funkciju i zdravlje, njihovo oštećenje izazvano sa SARS-CoV-2 vrusom moglo bi biti jedno od objašnjenja za promene u funkciji jetre koje se zapažaju kod COVID-19 pacijenata.

U prethodnom tekstu koji možete pogledati na Blog stranici sajta Beo-lab laboratorije dali smo vam informacije o anatomiji jetre; ulozi i funkciji jetre u organizmu; enzimima jetre (transaminaze); značaju jetre za zdravlje kože, kose i noktiju; o ulozi jetra u probavi; kako sačuvati i održati zdravlje jetre, kao i o testovima funkcije jetre koji pomažu u određivanju zdravlja vaše jetre https://www.beo-lab.rs/zdrava-jetra-za-zdrav-zivot/

Detoksikacija i regeneracija jetre

Detoksikacija jetre

Jetra uklanja toksine i metabolički otpad pretvarajući ih u jedinjenja koja su rastvorljiva u vodi i koja mogu da se izluče urinom. Supstance koje nisu rastvorljive u vodi izlučuju se putem žuči, koja se transportuje u creva i izlučuje fecesom. Proces detoksikacije jetre odvija se u dve faze.

Tokom prve faze (Faza I) detoksikacije jetra transformiše toksine kroz oksidaciju, redukciju i hidrolizu korišćenjem mreže od oko 50 enzima za detoksikaciju, zajednički poznatih kao enzimski sistem citohroma P-450. Ovaj proces transformacije stvara slobodne radikale (visoko reaktivne vrste kiseonika). Ovi slobodni radikali su normalno uravnoteženi antioksidansima. Faza I detoksikacije priprema supstance za drugu fazu detoksikacije. Jetra normalno proizvodi zalihe antioksidanata kako bi neutralisala potencijalno oštećenje uzrokovano slobodnim radikalima. Ključni nutritivni zahtevi za prvu fazu detoksikacije uključuju vitamine: A, E i B3. Potrebni minerali uključuju cink, magnezijum, a neophodne su i esencijalne masne kiseline.

Faza II detoksikacije transformiše sve toksične agense tako da mogu da se izluče urinom ili fecesom. Ako obrada u drugoj fazi ne uspe da održi korak sa prvom fazom, slobodni radikali mogu da se akumuliraju u obliku reaktivnih međuproizvoda. Reaktivni intermedijer je kratkotrajan, visokoenergetski, visoko reaktivan molekul, pa kada jetra ne uspe da efikasno obradi te intermedijere, oni počinju da se gomilaju. Ako jetra ne može da obradi ove intermedijere procesi detoksikacije će se znatno usporiti. Jedan od najvažnijih jetrinih “igrača” u drugoj fazi je glutation koji vezuje toksine, prenosi ih i pomaže da se izbace iz organizma. Glutation je jedan od najmoćnijih antioksidanasa koji sprečava oštećenja ćelijskih komponenti koja mogu izazvati slobodni radikali.

Fazu I detoksikacije inhibira:

• nedostatak vitamina
• nedostatak minerala
• oralna kontracepcija
• antihistaminici
• preopterećenje jetre gvožđem

Prekomernu stimulaciju faze I detoksikacije izazivaju:

• alkohol
• kofein
• nikotin
• određeni lekovi

Ako su faze I i II detoksikacije jetre preopterećene doći će do nakupljanja toksina u telu. Većina ovih toksina će se rastvoriti u mastima i ugraditi u masne delove tela. Mozak i endokrine (hormonske) žlezde su “masni organi” i uobičajena su mesta za skladištenje toksina rastvorljivih u mastima. Ovo može dovesti do disfunkcije mozga i hormonske neravnoteže, što može izazvati neplodnost, bol u dojkama, menstrualne poremećaje, iscrpljenost ili „zamor“ nadbubrežnih žlezda i ranu menopauzu.

Regeneracija jetre

Jetra je jedinstven organ. To je jedini organ u telu koji je u stanju da se regeneriše. Kod većine organa, kao što je srce, oštećeno tkivo se zamenjuje ožiljkom, kao i na koži. Jetra je, međutim, u stanju da zameni oštećeno tkivo novim ćelijama. Pretpostavlja se da je zbog važnosti jetre i njenih funkcija za organizam, evolucija obezbedila da ona može brzo da se regeneriše sve dok je zdrava. Ova sposobnost jetre se zapaža kod svih kičmenjaka od riba do ljudi. Pokazano je da jetra može da se potpuno regeneriše, sve dok ostane najmanje 25% tkiva. U nekim ekstremnim slučajevima, kao što je predoziranje Tilenolom, čak i ako je 50 do 60% ćelija jetre ubijeno u roku od tri do četiri dana, jetra će se potpuno popraviti nakon 30 dana ako ne dođe do komplikacija. Jedna od najupečatljivijih činjenica je da jetra može ponovo da naraste na svoju prethodnu veličinu bez ikakvog gubitka funkcije tokom procesa rasta. Jetra počinje da raste tako što se postojeće ćelije povećavaju. Zatim, nove ćelije jetre počinju da se množe. Eksperimentalno je kod miševa pokazano da ako se uklone dve trećine jetre, preostalo tkivo jetre može ponovo da naraste do prvobitne veličine u roku od 5 do 7 dana. Kod ljudi ovaj proces traje nešto duže, ali se regeneracija ipak može desiti za 8 do 15 dana što je neverovatna sposobnost, sa obzirom na veličinu i složenost ovog organa.Tokom narednih nekoliko nedelja, novo tkivo jetre se ne razlikuje od prvobitnog tkiva.

Regeneraciju jetre pomažu brojna jedinjenja, uključujući faktore rasta i citokine.

Neka od najvažnijih jedinjenja u ovom procesu su:

• faktor rasta hepatocita
• insulin
• transformišući faktor rasta-alfa
• epidermalni faktor rasta
• interleukin-6
• norepinefrin (noradrenalin)

Komplikacije nastaju kada je regeneracija jetre ili nepotpuna ili sprečena progresivnim razvojem ožiljnog tkiva u jetri. Ovo se dešava kada štetni agens kao što je virus, lek, alkohol itd. nastavi da napada jetru i spreči potpunu regeneraciju. Kada se ožiljno tkivo razvije, veoma je teško preokrenuti proces regeneracije. Teški ožiljci na jetri su karakteristični za stanje poznato kao ciroza. Razvoj ciroze ukazuje na kasnu fazu bolesti jetre i obično je praćen pojavom komplikacija.

Sposobnost jetre da se regeneriše omogućava proceduru koja se zove transplantacija jetre živog donora, gde donirate deo svoje jetre nekome kome je potrebna. Nakon ove operacije, i donor i primalac će na kraju imati potpuno funkcionalnu jetru.

Bolesti jetre – analize i cena

Testovi funkcije jetre pomažu da proverite zdravstveno stanje vaše jetre merenjem nivoa enzima jetre, proteina i bilirubina u krvi i mogu da se koriste za procenu akutne i hronične disfunkcije jetre.

U Beo-lab laboratorijama dostupni su vam sledeći testovi za dijagnostiku i praćenje zdravlja jetre:

• .Globulin: Visoki nivoi globulina mogu da ukazuju na infekciju, inflamatornu bolest ili imunološke poremećaje jetre; ovi poremećaji mogu doprineti anemiji.
• Testovi na hepatitis A: Ako se sumnja na hepatitis A, lekar će testirati funkciju jetre, kao i antitela da bi otkrio virus hepatitisa A.
• Testovi na hepatitis B: Vaš lekar može da testira nivoe antitela da utvrdi da li ste inficirani virusom hepatitisa B.
• Testovi na hepatitis C: Pored provere funkcije jetre, testovi krvi mogu da utvrde da li ste inficirani virusom hepatitisa C.

Za sve informacije u vezi sa analizom funkcije jetre, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs

Literatura

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/21481-liver

https://www.medicalnewstoday.com/articles/305075

https://uihc.org/health-topics/liver-disease-frequently-asked-questions

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/liver

https://www.healthline.com/human-body-maps/liver

https://www.nhs.uk/conditions/liver-disease/

https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/62057-hepatocelularni-karcinom-je-najcesci-i-najsmrtonosniji-rak-jetre-i-nije-uvek-posledica-ciroze

https://www.niddk.nih.gov/health-information/liver-disease

https://krugzdravlja.rs/jetra-i-njeno-zdravlje/

http://www.talijalab.com/poremecaji-funkcije-jetre/

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/liver-problems/symptoms-causes/syc-20374502

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/liver-problems/multimedia/the-liver/img-20007443

https://liverfoundation.org/for-patients/about-the-liver/the-progression-of-liver-disease/

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/hepatitis#types-of-hepatitis

https://needahairmakeover.blog/2020/02/03/how-hair-loss-can-be-related-to-liver-dysfunction-by-diane-shawe/

https://www.niddk.nih.gov/news/archive/2021/covid-19-liver-injury

https://www.ccjm.org/content/ccjom/76/10/599.full.pdf

Luo M, Ballester MP, Soffientini U, Jalan R, Mehta G. SARS-CoV-2 infection and liver involvement. Hepatol Int. 2022 Jun 29:1–20. doi: 10.1007/s12072-022-10364-1. Epub ahead of print

D’Ardes D, Boccatonda A, Cocco G, Fabiani S, Rossi I, Bucci M, Guagnano MT, Schiavone C, Cipollone F. Impaired coagulation, liver dysfunction and COVID-19: Discovering an intriguing relationship. World J Gastroenterol. 2022 Mar 21;28(11):1102-1112. doi: 10.3748/wjg.v28.i11.1102. PMID: 35431501; PMCID: PMC8985482.

McConnell MJ, Kawaguchi N, Kondo R, Sonzogni A, Licini L, Valle C, Bonaffini PA, Sironi S, Alessio MG, Previtali G, Seghezzi M, Zhang X, Lee AI, Pine AB, Chun HJ, Zhang X, Fernandez-Hernando C, Qing H, Wang A, Price C, Sun Z, Utsumi T, Hwa J, Strazzabosco M, Iwakiri Y. Liver injury in COVID-19 and IL-6 trans-signaling-induced endotheliopathy. J Hepatol. 2021 Sep;75(3):647-658. doi: 10.1016/j.jhep.2021.04.050. Epub 2021 May 13. PMID: 33991637; PMCID: PMC8285256.

Cheemerla S, Balakrishnan M. Global Epidemiology of Chronic Liver Disease. Clin Liver Dis (Hoboken). 2021 Jun 4;17(5):365-370. doi: 10.1002/cld.1061. PMID: 34136143; PMCID: PMC8177826.

Asrani SK, Devarbhavi H, Eaton J, Kamath PS. Burden of liver diseases in the world. J Hepatol. 2019 Jan;70(1):151-171. doi: 10.1016/j.jhep.2018.09.014. Epub 2018 Sep 26. PMID: 30266282.