Stop gripu! – KKS i CRP pomoć lekaru u dijagnostici

Tekst napisan u saradnji sa: Dr Mirjana Kovačević, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnik mikrobiološke Beo-lab laboratorije.

Grip (influenca) je akutna virusna infekcija respiratornog trakta. Grip se može javiti u bilo koje godišnje doba ali pred početak zime kada se veliki broj ljudi nađe u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama dolazi do pojave sezonskog gripa.  

 “Postoje 4 tipa virusa sezonskog gripa: tip A, B, C i D. Tip A i tip B izazivaju sezonske epidemije gripa.

Kroz ovaj tekst ćete saznati:

• Virus gripa tipa A
• Kako se prenosi virus gripa?
• Preventivne mere u slučaju gripa
• CRP i KKS – pomoć lekaru u dijagnostici i praćenju toka bolesti
• Šta raditi kada virusna infekcija pređe u bakterijsku?

Virus gripa tipa A

Trenutno, u ljudskoj populaciji cirkulišu dva podtipa virusa gripa tipa A: podtip A (H1N1) i podtip A (H3N2)” – ističe  Dr Mirjana Kovačević, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnik mikrobiološke Beo-lab laboratorije i dodaje:

“Samo tip A virusa gripa je do sada izazivao pandemije – epidemije koje se prošire na čitave zemlje ili kontinente i masovno zahvate veliki broj ljudi.

Po podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), jedna sezonska epidemija gripa rezultira sa  3 – 5 miliona slučajeva teških oblika bolesti i oko 290 000 do 650 000 smrtnih ishoda usled respiratornih komplikacija.”

Virus gripa se lako širi, posebno ukoliko potcenjujemo njegove simptome i pokušavamo da ga „odbolujemo“ na nogama. Time doprinosimo kako daljem širenju virusa, tako i dodatnom slabljenju svog imunog sistema, čime se izlažemo povećanom riziku od komplikacija.

Simptomima virusa gripa treba da pristupimo ozbiljno i odgovorno i da se, zbog svog zdravlja i zdravlja ljudi u našoj okolini blagovremeno obratimo lekaru“.

Kako se prenosi virus gripa?

Virus gripa se prenosi kapljičnim putem. Širenje bolesti podstiče prisustvo obolelih u kolektivima (kancelarijama, obdaništima, školama, javnom prevozu i dr.).

Važno je znati da oboleli ne mora kijati direktno u druge da bi preneo virus gripa.

Infekcija virusom gripa može nastati i dodirom predmeta ili kontaktom sa obolelom osobom.  Npr. oboleli je pokrio rukom usta tokom kašlja, a onda se rukovao sa vama.

Ukoliko sa vaših neopranih ruku virus dospe do hrane koju jedete, ili do vaših usta ili nosa, put za ulazak virusa u organizam je obezbeđen.

Preventivne mere u slučaju gripa

Da bismo sprečili prenošenje virusa na okolinu, prilikom kijanja i kašljanja bi trebalo da stavimo maramicu na usta i nos ( ili kijamo/kašljemo u podlakticu ruke), da redovno i detaljno peremo ruke a, pre svega, da ostanemo kod kuće ukoliko imamo simptome gripa.

Zdrave osobe bi trebalo da izbegavaju kontakt sa obolelima.

Važne preventivne mere za jačanje imuniteta su dovoljno odmora i sna, uz uravnoteženu ishranu bogatu vitaminima i mineralima, kako bi se organizam lakše izborio sa virusom ako do infekcije dođe.

Dr Kovačević ističe da je najefikasnija mera u sprečavanju oboljenja vakcinacija.

 „Vakcinacija je posebno važna kod osoba sa visokom rizikom za razvoj komplikacija gripa, kao i kod osoba koje sa njima žive ili ih neguju“.

CRP i KKS – pomoć lekaru u dijagnostici i praćenju toka bolesti

Vreme od infekcije do prvih znakova bolesti, odnosno inkubacija je prosečno 2 dana, a kreće se od 1 do 4 dana.

Simptomi gripa se pojavljuju iznenada. Visokoj temperaturi često prethode:

• groznica i drhtavica
• bolovi i u mišićima i u zglobovima
• jaka malaksalost
• glavobolja
• gušobolja
• kijavica

Kašalj (obično suvi) može biti jak i može trajati dve i više nedelja. Mogu se pojaviti i mučnina i povraćanje, posebno kod dece. Simtomi variraju od blagih do teških, mogu dovesti do upale pluća ili bronhitisa, pa čak i do smrtnog ishoda.

Teški oblici gripa se javljaju kod osoba sa visokim rizikom (osobe starije od 65 godina, bebe i mala deca do 5 godina, koja još nemaju dovoljno razvijen imuni sistem).

Ove simptome nikako ne bi trebalo ignorisati već se blagovremeno javiti lekaru za konačnu dijagnozu.

Osobe sa povećanim rizikom za razvoj teških oblika bolesti su i:  

• trudnice
• osobe sa hroničnim bolestima srca, pluća i bubrega
• osobe sa metaboličkim i hematološkim oboljenjima i oboljenjima jetre
• oboleli od HIV- a
• oboleli od malignih oboljenja i osobe na hemioterapiji

Zdravstveni radnici su takođe pod povećanim rizikom od oboljevanja zbog povećane izloženosti obolelima od gripa.

Ukoliko osoba obolela od gripa  pripada nekoj od rizičnih grupa, posetu lekaru bi trebalo obaviti bez odlaganja, odmah posle pojave prvih simptoma.

Laboratorijski testovi kompletna krvna slika i CRP spadaju u brze laboratorijske testove. Dobijeni rezultati  KKS i CRP-a su pomoć lekaru u postavljanju dijagnoze, odnosno razlikovanju virusne od bakterijske infekcije.

Predlažemo da pročitate i tekst:

Po preporuci lekara, radi praćenja toka bolesti i eventualne terapije, brzu laboratorijsku dijagnostiku je moguće ponavljati.

Kada se koncentracije C reaktivnog proteina kreću između 40-200mg/l, to ukazuje na akutnu upalu (najčešće uzrokovanu bakterijama), dok kod ozbiljnih bakterijskih infekcija vrednost CRP-a može da bude viša od 200 mg/l.

Blago povišene vrednosti CRP-a (do 40 mg/l) se mogu detektovati u krvi i kod starijih osoba, u trudnoći, kod pušača i virusnih infekcija.

Iz tog razloga, pri tumačenju rezultata i donošenju medicinskog zaključka, neophodno je uzeti u obzir kliničku sliku pacijenta, kao i druge laboratorijske parametre (kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, fibrinogen itd.)

NAPOMENA: O obimu potrebnih laboratorijskih analiza, prilagođenih vašoj kliničkoj slici, posavetujte se sa svojim lekarom ili stručnim laboratorijskim osobljem u svakoj Beo-lab laboratoriji.

Šta raditi kada virusna infekcija pređe u bakterijsku?

Kod virusnih infekcija postoji rizik od komplikacija, tj. prelaska iz virusne u bakterijsku infekciju. Najčešće se kao oblik komplikacije gripa javlja bakterijska upala uha i sinusa, bronhitis i upala pluća.

Ukoliko klinička slika i naknadni rezultati laboratorijskih testova ukazuju na sekundarnu bakterijsku infekciju, onda je neophodno utvrditi i vrstu bakterije koja je uzročnik infekcije i ispitati njenu osetljivost na antibiotike kako bi lekar uključio adekvatnu terapiju.

Tu na značaju dobijaju laboratorijski testovi – bris nosa, bris grla, ispljuvak (sputum ), urinokultura sa antibiogramom.

„U situacijama bakterijske infekcije sa teškom kliničkom slikom pacijenta, Brza analiza jednog bakterijskog patogena sa antibiogramom do 36h  posebno dobija na značaj“- preporučuje Dr Kovačević.

NAPOMENA: Ne bi trebalo uzimati antibiotike na svoju ruku jer se oni ne koriste za lečenje virusnih infekcija. Neracionalna upotreba antibiotskih lekova vodi ka razvoju otpornosti bakterija na dejstvo antibiotika.

INFO: Saznaj više