Reumatoidni artritis – simptomi, uzroci, dijagnostika i terapija

Reč „artritis“ znači upala zglobova. Postoji preko 200 različitih oblika artritisa. Ova široko rasprostranjena bolest je prisutna kod skoro svakog stotog stanovnika na zemaljskoj kugli, a procenjuje se da svaki četvrti građanin Evrope boluje od nekog oblika zapaljenskog artritisa. U Srbiji broj obolelih se kreće oko 70.000 od čega 2.000 čine deca. Reumatoidni artritis (reuma) je najčešća zapaljenska bolest zglobova u svetu, koja pogađa 23 miliona ljudi od kojih je više od polovine radno sposobno. Mnogi simptomi, kao što su bolovi u zglobovima i otok mogu biti slični kod različitih tipova artritisa, ali mogu postojati i razlike u nekim simptomima, a mogu se razikovati i po tome kako se manifestuju i šta je izazvalo artritis. Postoje i druga stanja koja možda ne spadaju u kategoriju artritisa, ali imaju slične simptome. Takva su druga autoimuna stanja, kao i stanja koja izazivaju bol u mekom tkivu, ali mogu da utiču i na zglobove. U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete šta je reumatoidni arthritis i kako on nastaje, koji su znaci, simptomi, posledice i faktori rizika, kako ga dijagnostifikovati, sprečiti, kao i koje su trenutno dostupne terapije.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta je reumatoidni artritis (RA)?
• Da li je reumatoidni artritis autoimuna bolest?
• Kako nastaje reumatoidni artritis?
• Reumatoidni artritis – znaci, simptomi i posledice
• Reumatoidni artritis – faze, tok i prognoza bolesti
• Reumatoidni artritis – faktori rizika
• Reumatoidni artritis – dijagnoza
• Reumatoidni artritis – prevencija
• Reumatoidni artritis – ishrana i suplementacija
• Reumatoidni artritis – lečenje i terapija
• Reumatoidni artritis i analize krvi

Šta je reumatoidni artritis (RA)?

Reumatoidni artritis ili RA je hronična autoimuna i inflamatorna bolest, što znači da vaš imuni sistem greškom napada zdrave ćelije u vašem telu, izazivajući upalu u zahvaćenim delovima tela. RA uglavnom napada zglobove, obično više zglobova odjednom. Obično pogađa male zglobove u: prstima na rukama i nogama, stopala, ali i velikie zglobove (ramena, laktovi, kukovi, kolena i gležnjevi).

RA spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Za razliku od oštećenja koja nastaju usled habanja (osteoartritis), RA je upalni proces koji utiče na membranu (sinoviju) koja oblaže unutrašnjost zglobova i obezebeđuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti, izazivajući bolno oticanje koje na kraju može da dovede do erozije kostiju i deformiteta zglobova. Naime, u zglobu sa RA, usled upalnog procesa postupno se razara kolagen, uzrokujući oštećenje zglobnog tkiva, koje može da izazove dugotrajan ili hroničan bol, nestabilnost (nedostatak ravnoteže) i deformitet. RA takođe može da utiče na druga tkiva u celom telu i izazove probleme i u drugim organima uključujući kožu, oči, pluća, srce i krvne sudove.

Da li je reumatoidni artritis autoimuna bolest?

Reumatoidni artritis je autoimuna bolest. Više o autoimunim bolestima – uzrocima, simptomima, dijagnostici, lečenju, kao i o najčešćim autoimunim bolestima i o autoimunim bolestima u trudnoći možete da pročitate u tekstu

Normalno, vaš imuni sistem pomaže u zaštiti vašeg tela od infekcija i bolesti. Kod reumatoidnog artritisa, vaš imuni sistem napada zdravo tkivo u vašim zglobovima. Takođe može da izazove zdravstvene probleme sa srcem, plućima, nervima, očima i kožom.

Kako nastaje reumatoidni artritis?

Reumatoidni artritis je rezultat imunološkog odgovora u kojem imuni sistem tela napada sopstvene zdrave ćelije. Specifični uzroci RA su nepoznati, ali neki faktori mogu da povećaju rizik od razvoja bolesti. Još uvek se tačno ne zna šta pokreće ovaj proces, ali se čini da je genetska komponenta verovatno jedan od uzroka. Iako naši geni zapravo ne uzrokuju RA, oni mogu da povećaju verovatnoću da ćete reagovati na faktore sredine. Smatra se da se RA razvija kao rezultat interakcije između naslednih (genetskih) faktora i faktora životne sredine – kao što je infekcija određenim virusima i bakterijama ili zagađivačima iz okolne sredine.

Brojni uzroci i faktori rizika su identifikovani i generalno su podeljeni u dve kategorije:

• genetski faktori i
• faktori životne sredine.

Genetski uzroci nastanka RA

Do danas, istraživači su otkrili preko 100 genetskih promena koje se češće javljaju kod pacijenata sa RA i procenjuje se da genetski faktori određuju 50 – 60% rizika za razvoj RA. Pokazano je da su genetske oblasti koje su povezane sa RA bliske genima uključenim u funkcionisanje imunološkog sistema tela, koji je odgovoran za pokretanje inflamacije u RA. Zanimljivo je da su mnoge genetske oblasti koje su povezane sa RA takođe povezane i sa drugim autoimunim bolestima kao što su sistemski eritematozni lupus, celijakija i inflamatorna bolest creva.

Postoje, međutim, dva gena za koja se zna da su uključeni u razvoj RA:

1. HLA-DRB1 gen: Ovaj gen je najjači poznati genetski faktor rizika za razvoj RA. Postoji mnogo različitih varijanti ovog gena, a nekoliko je povezano sa povećanim rizikom od razvoja RA. Takođe postoje neki dokazi o interakciji između određenih varijanti gena i faktora životne sredine, jer je rizik od razvoja RA posebno povećan kod osoba koje puše i koje takođe imaju određene visokorizične varijante HLA-DRB1.

2. Gen za protein tirozin fosfatazu 22 (PTPN22): Još nije jasno tačno kako ovaj gen predisponira autoimunoj bolesti, ali je poznato da je povezan sa većom verovatnoćom razvoja RA.

Moguće je da su oba ova gena uključena jer se genetske varijante koje se povezuju sa RA nalaze u istom genu i menjaju njihovu funkciju. Međutim, u mnogim slučajevima, genetske varijante povezane sa RA su na različitim genima. One deluju tako što kontrolišu količinu genskog proizvoda. Trenutno se mnogo radi na potvrđivanju svih gena koji su uključeni u RA.

Zašto je važno da se identifikuju geni koji su uključeni u RA?

Postoji niz razloga zašto je važno identifikovati pojedinačne gene uključene u razvoj RA, težinu RA i odgovore na tretmane RA. Oni uključuju:

1. Identifikovanje novih ciljeva za lečenje: kroz pronalaženje gena koji su uključeni u RA, istraživači bi mogli da razviju nove lekove koji ciljaju na proteine proizvedene od strane ovih gena. Ovi lekovi bi mogli da budu veoma efikasni u lečenju RA.

2. Predviđanje ko će razviti RA: mnoga istraživanja su u toku čiji je cilj da se razviju načini kombinovanja genetskih i ekoloških faktora rizika za razvoj RA, kako bi se procenio nečiji životni rizik od razvoja ove bolesti. Informacije koje mogu da identifikuju pojedince sa veoma visokim rizikom od razvoja RA su važne. To bi moglo da omogući istraživačima da sagledaju načine da spreče pojavu bolesti kod ljudi koji imaju značajno povećan rizik od razvoja RA. Primeri kako RA može da se spreči uključuju: (1) promene u načinu života kao što je prestanak pušenja (ljudi koji puše imaju veću verovatnoću da će razviti RA. Saznanje o genetskom riziku povećalo bi verovatnoću da ta osoba promeni ponašanja i prestane da puši); (2) tretmani lekovima (iako bi bila potrebna dalja istraživanja u kliničkim ispitivanjima da bi se ustanovili najbolji tretmani).

3. Predviđanje koliko će verovatno biti ozbiljan nečiji RA: kao i kod genetskih markera povezanih sa razvojem RA, svi genetski markeri za koje se utvrdi da su povezani sa teškim oblikom RA mogu se koristiti za predviđanje nečijeg rizika od razvoja teškog RA kada se prvi put pojave simptomi artritisa. Ovo bi omogućilo da se intenzitet tretmana ljudi prilagodi individualno u ranoj fazi njihove bolesti.

4. Predviđanje na koji tretman će neko sa RA reagovati. Omogućiće da se identifikuje koji će lekovi delovati kod kojih pojedinaca, što će sprečiti nepotrebno lečenje nekoga lekovima za koje je malo verovatno da će pomoći.

Ne-genetski ili faktori „spoljašnje sredine” kao uzroci nastanka RA

Ne-genetski uzroci nastanka RA obuhvataju oko 40% faktora koji mogu da dovedu do razvoja RA i u njih spadaju:

1. Hormonski faktori

Širom sveta RA je češći kod žena nego kod muškaraca, što sugeriše da hormonski faktori mogu da igraju ulogu u razvoju bolesti. Iako nedavne studije nisu pokazale da trudnoća i paritet (tj. broj živorođene dece koju je žena rodila) štite žene od razvoja RA, žene sa paritetom od dvoje ili više dece su imale 2,8 puta veće šanse da razviju RA u poređenju sa ženama bez dece. Nakon pojave, RA obično ide u remisiju tokom trudnoće, a takođe je veoma neobično da bolest počne tokom trudnoće. Progresija aktivnosti bolesti kod žena sa RA koje su zatrudnele nakon početka bolesti je manja nego kod onih koje nisu trudne, ali to je uglavnom kod onih žena koje su negativne na auto-antitela (tj. negativne u testovima krvi na autoantitela povezana sa RA). Oralna kontraceptivna pilula je verovatno igrala veliku ulogu u smanjenju pojave RA kod mlađih žena u razvijenom svetu tokom poslednjih pedeset godina. Incidenca RA kod žena koje su ikada uzimale pilule je za oko polovinu manja od žena koje nikada nisu uzimale pilulu. Međutim, nije jasno da li će ova hormonalna zaštita biti doživotna. Moguće je da je početak RA jednostavno odložen do posle menopauze. Žene u postmenopauzi imaju dvostruko povećan rizik od razvoja RA negativnog na autoantitelo, ali ne i RA pozitivnog na autoantitelo, u poređenju sa ženama u premenopauzi. Još uvek nema dokaza da terapija zamene hormona ima bilo kakav uticaj na razvoj RA ili da pilula ima bilo kakav efekat na tok RA kod žena koje su već razvile bolest.

2. Druga medicinska stanja

Široko je rasprostranjeno uverenje da je RA verovatno izazvan infekcijom. Mnogi istraživači su pokušali da identifikuju tog agensa, ali bezuspešno. Sada je jasno da samo jedna klica ne uzrokuje sve slučajeve RA. Međutim, u značajnom delu slučajeva, RA počinje u roku od nekoliko nedelja od neke vrste infekcije. Ne radi se o tome da infekcija traje, već da se imuni odgovor na infekciju ne„isključuje“ kako bi trebalo. RA je posledica tog imunološkog odgovora. Retko, imunizacija (koja imitira, na kontrolisan način, razvoj infekcije) može delovati kao okidač za RA kod nekih ljudi. Međutim, verovatno je da bi ovi ljudi razvili RA da su dobili prirodnu infekciju od koje ih je imunizacija zaštitila. Što se tiče drugih zdravstvenih stanja, postoje neki dokazi da dijabetes melitus može biti povezan sa RA. Smatra se da adipokini, koji su citokini, igraju ulogu i kod dijabetes melitusa i kod RA.

RA je češći kod ljudi koji već imaju drugu autoimunu bolest, verovatno zbog zajedničke genetske pozadine.

3. Način života kao mogući uzrok za razvoj RA

Istraženi su brojni faktori načina života da bi se bolje razumelo koji faktori mogu biti povezani sa razvojem RA. Do danas, većina rezultata je neubedljiva, a neki faktori načina života su povezani sa razvojem RA kod muškaraca, ali ne i kod žena i obrnuto.

• Pušenje je najutvrđeniji faktor rizika za RA. Rizik od razvoja RA je znatno veći kod pušača, a pušenje je povezano sa prisustvom autoantitela. Takođe postoji trend u broju paklica-godina (broj kutija cigareta popušenih dnevno pomnožen sa brojem godina pušenja) i rizik od razvoja RA sa 26% povećanim rizikom na svakih 10 paklica cigareta popušenih kod muškaraca. Međutim, ovaj trend je manje jasan kod žena. Takođe, postoje neki dokazi da pušenje utiče na tok RA. Čini se da pušenje ima blagotvorne efekte na količinu bola i osetljivosti zglobova koje doživljavaju ljudi sa RA, i to može biti razlog zašto je ljudima sa RA teško da prestanu da puše. Međutim, ljudi sa RA koji nastavljaju da puše imaju veću verovatnoću da razviju ono što se zove ekstraartikularna bolest (što znači da se javljaju izvan zglobova), kao što su noduli, zahvaćenost pluća ili zapaljenje krvnih sudova.
• Postoje neki dokazi da konzumiranje alkohola može pomoći u sprečavanju razvoja RA, ali rezultati su manje ubedljivi od onih za pušenje.
• Pošto gojazni ljudi imaju nivoe određenih hormona kao što je leptin koji takođe povećava specifične inflamatorne citokine, smatra se da je gojaznost povezana sa razvojem RA. Neke studije su zaista pronašle pozitivnu vezu između višeg indeksa telesne mase (BMI) i rizika od RA, ali druge su ovu povezanost otkrile samo kod onih koji razviju seronegativni RA.
• Stres. Kada se uzme u obzir socioekonomski status, koji uključuje faktore kao što su prihod, obrazovanje, zanimanje, postoje neki dokazi da je veća verovatnoća da će ljudi iz nižeg socioekonomskog porekla razviti RA. Međutim, socioekonomski status je širok pojam, a drugi faktori mogu delimično objasniti ovu povezanost (npr. BMI, pušenje).

• Postoje neki dokazi da određene komponente ishrane mogu povećati rizik od RA kod osetljivih osoba. Čini se da dijete sa visokim sadržajem crvenog mesa i malo vitamina C i drugih komponenti voća i povrća jarkih boja nosi povećan rizik od RA. Nasuprot tome, takozvana mediteranska dijeta izgleda deluje relativno zaštitno.

Reumatoidni artritis – znaci, simptomi i posledice

Simptomi reumatoidnog artritisa se često razvijaju postepeno tokom nekoliko nedelja, ali u nekim slučajevima mogu brzo da napreduju tokom nekoliko dana. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, mogu da se pojavljuju i povlače, ili da se vremenom menjaju. Kod RA, postoje trenutci kada se simptomi pogoršavaju, poznati kao “bljeskovi”, i trenuci kada se simptomi poboljšavaju, poznati kao remisija.

Znaci i simptomi RA koji pogađaju zglobove mogu da uključuju:

• Osetljivost, otok, toplina i crvenilo u više zglobova. Sinovijalna membrane koja oblaže unutrašnjost zglobova zahvaćenih RA postaje upaljena, što može da prouzrokuje oticanje zglobova, koji postaju vrući i osetljivi na dodir. Kod nekih ljudi, čvrsti otoci koji se nazivaju reumatoidni čvorovi mogu da se razviju i ispod kože oko zahvaćenih zglobova.
• Bol u više od jednog zgloba. Bol u zglobovima je obično pulsirajući i često se pogoršava ujutru i nakon perioda neaktivnosti.
• Ukočenost u više od jednog zgloba koja se obično pogoršava ujutru i nakon neaktivnosti. Zglobovi pogođeni RA mogu da budu tako ukočeni da, na primer, ako su vaše ruke pogođene, možda nećete moći u potpunosti da savijete prste ili da formirate pesnicu. Kao i bol u zglobovima, ukočenost se pogoršava ujutru ili nakon perioda neaktivnosti. Jutarnja ukočenost koja je simptom druge vrste artritisa, (osteoarthritis), obično nestaje u roku od 30 minuta nakon ustajanja, ali jutarnja ukočenost kod RA traje duže.
• Isti simptomi na obe strane tela (kao što su obe ruke ili oba kolena).

Pored problema koji utiču na zglobove, neki ljudi sa RA imaju in neke opšte simptome, kao što su:

• umor i nedostatak energije
• visoka temperatura
• znojenje
• gubitak apetita i težine
• groznica
• slabost

Rani RA ima tendenciju da prvo utiče na manje zglobove – posebno na zglobove koji pričvršćuju vaše prste za šake i nožne prste za stopala. Kako bolest napreduje, simptomi se često šire na zglobove, kolena, gležnjeve, laktove, kukove i ramena. U većini slučajeva, simptomi se javljaju u istim zglobovima na obe strane tela.

Oko 40% ljudi koji imaju RA takođe imaju znake i simptome koji ne uključuju zglobove. Delovi tela koje mogu biti pogođene uključuju:

• Kožu. Reumatoidni čvorovi – male kvržice ispod kože preko koštanih područja (javljaju se kod oko 20-30% obolelih).
• Oči. Suvoća, bol, upala (zahvaćena je rožnjača i konjuktiva oka), crvenilo, osetljivost na svetlost i problemi sa pravilnim vidom.
• Usta. Suvoća i zapaljenje desni, iritacija ili infekcija.
• Pluća. Upala i ožiljci koji mogu dovesti do kratkog daha i bolesti pluća.
• Srce. Upala može oštetiti srčani mišić i okolna područja.
• Bubrege.
• Pljuvačne žlezde.
• Nervno tkivo.
• Koštanu srž.
• Krvne sudove. Zapaljenje krvnih sudova koje može dovesti do oštećenja nerava, kože i drugih organa.
• Krv. Niži broj crvenih krvnih zrnaca od normalnog.

Bolni zglobovi takođe otežavaju vežbanje, što dovodi do povećanja telesne težine. Prekomerna težina može povećati verovatnoću da ljudi sa RA razviju visok holesterol, dijabetes, bolesti srca i visok krvni pritisak.

Znaci i simptomi RA mogu da variraju po težini. Periodi povećane aktivnosti bolesti, koji se nazivaju napadi, smenjuju se sa periodima relativne remisije – kada se otok i bol smanjuju ili nestaju. Vremenom, reumatoidni artritis može da izazovu deformaciju zglobova i njihovo pomeranje sa svog mesta.

Koje komplikacije izaziva RA?

Reumatoidni artritis (RA) ima mnoge fizičke i društvene posledice i može da smanji kvalitet života. Može da izazove bol, invaliditet i preranu smrt.

Reumatoidni artritis povećava rizik od razvoja:

• Osteoporoze. Sam RA, zajedno sa nekim lekovima koji se koriste za lečenje RA, može da poveća rizik od osteoporoze – stanja koje je praćeno smanjenjem koštane gustine, što slabi vaše kosti i čini ih sklonijim lomovima.

• Reumatoidnih čvorova. Ove čvrste izbočine tkiva najčešće se formiraju oko tačaka pritiska, kao što su laktovi. Međutim, ovi čvorovi se mogu formirati bilo gde u telu, uključujući srce i pluća.
• Suvih očiju i usta. Ljudi koji imaju RA imaju mnogo veće šanse da razviju Sjögren-ov sindrom, poremećaj za koji je karakteristično hronično zapaljenje pljuvačnih i suznih žlezda što dovodi do smanjenja sekrecije pljuvačke i suza. Količina vlage u očima i ustima je smanjena, a moguća je suvoća i iritacija gotovo svih sluzokoža. Javlja se kod oko 10-15% bolesnika.
• Srčanog i moždanog udara.
• Srčanih problema (prevremenog oboljenja srca). Ljudi sa RA su takođe pod većim rizikom od razvoja drugih hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes. RA može da poveća rizik od otvrdnutih i začepljenih arterija, kao i zapaljenja srčanih zalistaka. Da bi se sprečilo da ljudi sa RA razviju srčane bolesti, lečenje RA se takođe fokusira na smanjenje faktora rizika od srčanih oboljenja. Na primer, lekari će savetovati pacijente sa RA da prestanu da puše i izgube težinu.
• Uvećanja slezine uz smanjenje broja leukocita (Felty-jev sindrom), što može biti praćeno brojnim infektivnim komplikacijama.
• Gojaznost. Ljudi sa RA koji su gojazni imaju povećan rizik od razvoja faktora rizika od srčanih oboljenja kao što su visok krvni pritisak i visok holesterol. Gojaznost takođe povećava rizik od razvoja hroničnih stanja kao što su bolesti srca i dijabetes. Konačno, ljudi sa RA koji su gojazni imaju manje koristi od svog medicinskog tretmana u poređenju sa onima sa RA koji nisu gojazni.

• Nenormalan sastav tela. Udeo masti i nemasne mase je često veći kod ljudi koji imaju reumatoidni artritis, čak i kod onih koji imaju normalan indeks telesne mase (BMI).
• Infekcije. Sam RA i mnogi lekovi koji se koriste za borbu protiv njega mogu oslabiti imuni sistem, što dovodi do povećanih infekcija. Zaštitite se vakcinacijom da biste sprečili bolesti kao što su grip, upala pluća, šindre i COVID-19.
• Karpal tunel sindrom (sindrom karpalnog tunela) je progresivno stanje gde otok i upala uzrokovana RA može suziti karpalni tunel u nivou korena šake i time izvršiti pritisak na središnji živac (nervus medianus) koji opslužuje većinu vaših prstiju ruke, što izaziva utrnulost, peckanje i slabost u šaci i ruci.
• Bolest pluća. Ljudi sa RA imaju povećan rizik od upale i ožiljaka na plućnom tkivu, što može da dovede do progresivne kratkoće daha. Moguća je zahvaćenost plućne maramice i fibroza pluća.
• Limfom. RA povećava rizik od limfoma, grupe karcinoma krvi koji se razvijaju u limfnom sistemu.
• Radni odnos. RA može otežati rad. Manje je verovatno da će odrasli sa RA biti zaposleni od onih koji nemaju RA. Kako se bolest pogoršava, mnogi ljudi sa RA otkrivaju da ne mogu učiniti onoliko koliko su ranije radili. Gubitak posla među osobama sa RA najveći je među ljudima čiji su poslovi fizički zahtevni, a manji je kod onih na poslovima sa malo fizičkih zahteva ili na poslovima gde oni utiču na tempo posla i aktivnosti.

Reumatoidni artritis – faze, tok i prognoza bolesti

Reumatoidni artritis (RA) je hronično stanje za koje ne postoji lek. Međutim, iako ne postoji lek za RA, postoji mnogo efikasnih tretmana za RA koji pomažu u kontroli simptoma bolova u zglobovima i ukočenosti, ali i sprečavaju napredovanje bolesti i razvoj trajnog oštećenja. Iako je bolest progresivna, novi lekovi koji modifikuju bolest mogu da uspore ili čak zaustave njeno pogoršanje. Rana dijagnoza i efikasan tretman su veoma važni jer kad je već došlo do oštećenja zgloba, ono se ne može preokrenuti.

Faze/stadijumi reumatoidnog artritisa:

• Faza 1 – Rani RA: Ponekad se izraz „rani reumatoidni artritis” koristi da se opiše stanje kod ljudi koji su imali simptome RA manje od šest meseci. U ranoj fazi RA, tkivo oko zgloba je upaljeno. Često će pacijenti sa ranim RA imati bolove u zglobovima bez otoka karakterističnog za RA. Štaviše, kod ranog RA može postojati samo jedan zahvaćeni zglob koji ima dokaze oticanja u poređenju sa klasičnom slikom RA. Pacijent možda neće imati mnogo simptoma osim neke ukočenosti u ranim jutarnjim satima, prvenstveno malih zglobova — šake, stopala, ponekad kolena. Ukočenost postaje bolja sa kretanjem. Na rendgenskom snimku ne bi se videle destruktivne promene u vašim kostima. Osetljiviji snimci poput ultrazvuka mogu pokazati tečnost ili upalu u zahvaćenom zglobu. Markeri upale, antitela u krvi, mogu biti prisutna godinama pre nego što se razviju simptomi i mogu se pojaviti u testovima krvi, ali ne uvek.

• Faza 2 – Razvijaju se antitela i otok se pogoršava: U mnogim slučajevima, RA napreduje u drugu fazu bez dijagnoze. Telo proizvodi antitela (detektuju se u krvi) i zglobovi počinju da otiču. Upala je počela da oštećuje hrskavicu u vašim zglobovima. Možda ćete primetiti ukočenost i smanjen opseg pokreta. U drugoj fazi, RA može da utiče i na druge sisteme organa i tamo izazove zapaljenje: pluća, oči, osip na koži, a može čak i da utiče na srce. Mogu se razviti i kvržice na laktovima (reumatoidni noduli). Međutim, neki ljudi imaju ono što je poznato kao seronegativni RA, u kojem testovi krvi ne otkrivaju antitela kao što su reumatoidni faktor ili anticitrulinska proteinska antitela ili anti-CCP. Kada su u pitanju rezultati snimanja, na rendgenskim snimcima izgleda kao da je “zglob pojeo moljac”. Može se uraditi i ultrazvuk, ali je najosetljivija MR, koja bi otkrila da li ima problema čak i ako je rendgenski snimak normalan.

• Faza 3 – Simptomi su vidljivi: U ovoj kasnijoj, mnogo ozbiljnijoj fazi, testovi krvi i slikanje su manje relevantni za dijagnozu, jer zapravo možete videti efekte bolesti. Upala je toliko jaka da oštećuje vaše kosti. Imaćete više bola, ukočenosti i još manji opseg pokreta nego u fazi 2 i možda ćete početi da vidite fizičke promene. Zglobovi počinju da se savijaju i deformišu, prsti postaju krivi. Ovi deformisani zglobovi mogu da pritisnu nerve i takođe mogu izazvati bol u nervima.

• Faza 4 – Zglobovi postaju spojeni: U ovoj fazi, zapaljenje prestaje, ali zglobovi se pogoršavaju. Imaćete jak bol, otok, ukočenost i gubitak pokretljivosti. Ukoliko se ne leči, bolest će napredovati u poslednju fazu, u kojoj uopšte nema preostalog zgloba i zglob je u suštini spojen sa kosti. Srećom, uz lečenje, ljudi sa RA ne dostižu ovu fazu.

Tok RA često nije lako predvideti. Trajanje i tok RA su promenljivi. Na osnovu praćenja kliničkih, laboratorijskih i radioloških karakteristika bolesti zapaženo je:

• Da se kod 50% bolesnika već nakon 4 meseca na magnetnoj rezonanciji vide erozije, dok su čak kod 70-90% bolesnika vidljive erozije na radiografijama malih zglobova nakon dve godine od početka bolesti.
• Da se kod oko dve trećine obolelih određeni stepen invaliditeta javlja tokom 10 godina od početka bolesti tako da se kod 15-20% bolesnika moraju da ugrade totalne endoproteze velikih zglobova.
• Da je kod muškaraca obolelih od RA prosečna dužina života kraća za oko 7 godina u odnosu na zdrave, dok je kod žena očekivano skraćenje dužine života 3 godine.
• Da je kod bolesnika sa RA povećana smrtnost prosečno 1,3 puta, a kod obolelih žena 1,4 puta.
• Da je mortalitet ovih bolesnika gotovo dva puta veći od populacije zdravih osoba (rezultati velikih kliničkih studija, koje su obuhvatile više od 5000 obolelih u četiri centra).
• Da je tokom 10 godina bolesti relativni rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti 2-3 puta veći kod obolelih od RA u odnosu na zdrave osobe istog pola i životnog doba.
• Da je tokom 10 godina bolesti, 50% bolesnika potpuno izgubilo sposobnost za rad, a prosečna radna sposobnost svih bolesnika je svedena na polovinu uobičajene.
• Da je oko 50% bolesnika depresivno i češće se razvode u odnosu na zdrave osobe.
• Da su posebno ugroženi bolesnici sa izraženijim znacima bolesti, vanzglobnim manifestacijama, manjim funkcionalnim kapacitetom, nižim sociekonomskim statusom i lošijom edukacijom.

Reumatoidni artritis – faktori rizika

Istraživači su proučavali brojne genetske faktore i faktore životne sredine kako bi utvrdili da li oni menjaju rizik osobe od razvoja RA.

Faktori koje povećavaju rizik od RA:

• Starost. RA se može javiti u bilo kom uzrastu, ali verovatnoća se povećava sa godinama. Početak RA je najveći kod odraslih u srednjim godinama (obično između 45 i 65). Kod žena, RA najčešće počinje između 30 i 60 godina, a kod muškaraca RA se retko pojavljuje kod mlađih od 45 godina.

• Pol. Novi slučajevi RA su obično dva do tri puta češći kod žena nego kod muškaraca.

• Genetika. Ljudi rođeni sa specifičnim genima imaju veću verovatnoću da razviju RA. Ovi geni, nazvani HLA (humani leukocitni antigen) genotipovi klase II, takođe mogu pogoršati vaš artritis. Rizik od RA može biti najveći kada su ljudi sa ovim genima izloženi faktorima okoline kao što je pušenje ili kada je osoba gojazna.

• Porodična istorija. Ako član vaše porodice ima RA, možda imate povećan rizik od bolesti.

• Pušenje. Više studija pokazuje da pušenje cigareta povećava rizik od razvoja RA, posebno ako imate genetsku predispoziciju za razvoj bolesti. Pušenje takođe može pogoršati bolest.

• Istorija živorođene dece. Žene koje nikada nisu rađale mogu biti izložene većem riziku od razvoja RA.

• Rano izlaganje u životu. Neka izloženost u ranom životu može povećati rizik od razvoja RA u odraslom dobu. Na primer, jedna studija je otkrila da deca čije su majke pušile imaju dvostruko veći rizik od razvoja RA kao odrasle osobe. Deca roditelja sa nižim primanjima su pod povećanim rizikom od razvoja RA kao odrasli.

• Gojaznost. Gojaznost može povećati rizik od razvoja RA. Studije koje su ispitivale ulogu gojaznosti takođe su otkrile da što je osoba bila teža, to je veći bio rizik od razvoja RA.

• Bolest i upala desni su još jedan potencijalni faktor rizika za RA. Prema studiji iz 2015. godine, postoji visoka učestalost parodontitisa kod ljudi sa RA. Uzrok tome može biti povećanje broja bakterija Prevotella i Selomonas. Ove bakterije u ustima proizvode enzime koji stvaraju citrulinirane peptide, koji mogu izazvati autoimuni odgovor. Dobra zubna higijena i redovne posete stomatologu mogu smanjiti rizik od razvoja bolesti desni koje mogu povećati rizik od RA.

• Mikrobiom creva. Prema najnovijim istraživanjima iz 2022.godine mikrobiom creva komunicira sa imunološkim sistemom. Tako dok neke od njegovih bakterija mogu da izazovu autoimuni odgovor, povećavajući rizik od RA, druge mogu da imaju protektivnu ulogu. Brojne studije su istakle kritičnu ulogu crevne mikrobiote u patogenezi RA, kroz mehanizme koji uglavnom uključuju proizvodnju proinflamatornih metabolita, oštećenje mukozne barijere creva i molekularnu mimikriju autoantigena.

Faktori koji mogu da smanje rizik od RA:

Za razliku od faktora rizika koji mogu da povećaju rizik od razvoja RA, najmanje jedna karakteristika može smanjiti rizik od razvoja RA.

• Dojenje. Žene koje su dojile svoju bebu imaju smanjen rizik od razvoja RA.

Reumatoidni artritis dijagnoza

RA se dijagnostikuje pregledom simptoma, fizičkim pregledom, rendgenskim snimcima i laboratorijskim testovima.

U ranim fazama RA može biti teško da se postavi dijagnoza jer rani znaci i simptomi oponašaju simptome mnogih drugih bolesti. Ne postoji nijedan test krvi ili fizički nalaz koji bi potvrdio dijagnozu u ovom periodu.

Najbolje je rano dijagnostikovati RA – u roku od 6 meseci od pojave simptoma – kako bi ljudi sa bolešću mogli da počnu lečenje kako bi usporili ili zaustavili napredovanje bolesti (na primer, oštećenje zglobova). Dijagnoza i efikasni tretmani, posebno tretman za suzbijanje ili kontrolu upale, mogu pomoći u smanjenju štetnih efekata RA.

Ko treba da dijagnostikuje i leči RA?

Lekar ili tim lekara koji se specijalizuje za negu pacijenata sa RA treba da dijagnostikuje i leči RA. Ovo je posebno važno jer znaci i simptomi RA nisu specifični i mogu izgledati kao znaci i simptomi drugih inflamatornih bolesti zglobova.

Lekari koji se specijalizuju za artritis zovu se reumatolozi i oni mogu postaviti tačnu dijagnozu.

Fizički pregled

Tokom fizičkog pregleda, vaš lekar će ispitati osetljivost zglobova i proveriti da li zglobovi imaju otok, crvenilo i toplotu, bolno ili ograničeno kretanje, izbočine ispod kože, a takođe može proveriti vaše reflekse i snagu mišića.

Testovi krvi

Veliki broj laboratorijskih parametara je dostupno na lokacijama svih Beo-lab laboratorija.

• Brzina sedimentacije eritrocita (SE, engl.erythrocyte sedimentation rate – ESR test). Sedimentacija krvi je brzina taloženja eritrocita izazvana silom zemljine teže u vremenskom periodu od ½ ili 1 sata. Ovaj test pokazuje koliko brzo crvena krvna zrnca padaju na dno epruvete. Kada su prisutni otok i upala, uled porasta koncentracije proteina krvi (fibrinogena i drugih proteina akutne faze) eritrociti postaju teži nego što je normalno, padaju i brže se talože na dnu epruvete. Što brže krvne ćelije padaju, to je zapaljenje teže. Ljudi sa RA često imaju povišenu brzinu sedimentacije eritrocita.
• C-reaktivni protein (CRP). Ovaj protein se pojavljuje kada se u telu pojavi zapaljenje. Povišeni nivo CRP-a može da ukaže na prisustvo zapaljenskog procesa u telu. SE i CRP pokazuju slične količine upale, ali jedan može biti visok kada drugi nije.

Drugi uobičajeni testovi krvi traže antitela na:

• reumatoidni faktor (RF). Test na reumatoidni faktor meri količinu RF (proteina koje stvara imuni sistem i koji mogu da napadnu sopstveno, zdravo tkivo u telu) u krvi. RF se određuje osobama koje imaju znakove i simptome RA, kao i periodično kod osoba koje su već obolele od RA da se prati tok bolesti. RF se detektuje kod oko 80% ljudi sa RA. Međutim, oni se nalaze i kod ljudi bez RA.
• anti-ciklični citrulisani peptid (anti-CCP). Anti CCP antitela test se koristi u dijagnostici reumatoidnog artritisa, da ga razlikuje od drugih autoimunih oboljenja koja se ispoljavaju sa artritisom. Takođe, anti CCP antitela test je koristan laboratorijski parametar i u davanju prognoze osobama koje su već obolele od RA. Antitela na CCP su detektovana u serumu kod 60 do 70% osoba obolelih od RA i pokazala su se bolje od prethodno pomenutih laboratorijskih markera RA (RF i CRP).
• Antinuklearna antitela (ANA) i drugi testovi na antitela. Ovi testovi mere nivoe antitela u krvi koja se često vide i kod ljudi sa reumatskim oboljenjem. Antitela su proteini koje naš imuni sistem proizvodi za borbu protiv stranih agenasa, kao što su virusi i bakterije, kada napadnu naš organizam. Antinuklearna antitela (ANA) su autoantitela koja su usmerena protiv normalnih proteina unutar jezgra (nukleusa) ćelije jer ova autoantitela greškom napadaju zdrave ćelije mnogih organa i tkiva što može dovesti do razvoja raznih autoimunih bolesti.

Ultrazvučni i radiografski pregled zglobova

Vaš lekar može preporučiti rendgenske snimke kako bi se pratilo napredovanje RA u vašim zglobovima tokom vremena. MRI i ultrazvučni testovi mogu pomoći vašem lekaru da proceni težinu bolesti u vašem telu.

Radiografski testovi:

Radiografska snimanja mogu da pokažu koliko su oštećene kosti. Ovi testovi mogu da uključuju:

• rendgenske snimke. Ovaj test koristi malu količinu zračenja da napravi slike organa, kostiju i drugih tkiva.

• CT skeniranje koristi seriju rendgenskih zraka i kompjuter da napravi detaljne slike kostiju, mišića, masnog tkiva i organa. CT skeniranje je detaljnije od običnih rendgenskih snimaka.

• MRI. Ovaj test koristi velike magnete i kompjuter da napravi detaljne slike organa i struktura u telu.

• Skeniranje kostiju koristi malu količinu zračenja da istakne kosti u skeneru.

Reumatoidni artritis – prevencija

U prethodnom tekstu detaljno smo govorili o faktorima rizika koji povećavaju šanse neke osobe da razvije RA. Kao što smo naveli pol (žene češće obojevaju), starost (rizik se povećava sa godinama) i genetska predispozicija (ako imate HLA genotip klase II), kao i činjenica da niste imali ni jednu trudnoću (žene) su faktori rizika na koje se ne može uticati. Iako pojedinac možda nije u stanju da spreči RA, on može da preduzme korake da smanji svoje šanse za razvoj RA ako spada u rizičnu grupu. U revijskom članku koji je izašao 2022.godine u časopisu Internal Medicine Journal naučnici (Koller-Smith i saradnici) koji se bave istraživanjem RA predložili su 11 koraka kako da sprečite ili smanjite rizik od razvoja RA:

1. Ne pušite, ako pušite prestanite. Roditelji i staratelji takođe treba da izbegavaju pušenje u blizini dece.
2. Smanjiti izloženost udahnutom silicijum dioksidu, prašini i profesionalnim rizicima. Nosite zaštitnu opremu ako ste u kontaktu sa njima.
3. Održavajte zdravu težinu. Jedite mediteransku ishranu bogatu povrćem, voćem, zdravim mastima, kao što je maslinovo ulje, nemasnim proteinima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama.

• Povećajte fizičke aktivnosti u slobodno vreme. Vežbajte 20-30 minuta dnevno.
• Održavajte dobru zubnu higijenu. Četkajte dobro zube, koristite konac i lečite bilo koju bolest zuba ili desni.
• Maksimizirati dojenje ako je moguće.
• Maksimizirati kvalitet ishrane i izbegavati hranu sa visokim sadržajem soli.
• Konzumirajte visoke nivoe omega-3 masnih kiselina i ribu.
• Smanjite potrošnju bezalkoholnih pića zaslađenih šećerom.
• Konzumirajte samo umerene količine alkohola.
• Održavajte vitamin D u optimalnom opsegu.

Prethodno smo naveli da crevni mikrobiom ima krucijalnu ulogu u patogenezi RA. Stoga je održavanje zdravog balansa između “dobrih” (koje smanjuju imuni odgovor) i “loših” bakterija u crevima jedan od preduslova za prevenciju RA.

Da bi se održao zdrav mikrobiom creva, potrebno je da pokušate sledeće:

• Povećajte unos dijetetskih vlakana.
• Povećajte unos omega-3 polinezasićenih masnih kiselina iz masne ribe.
• Smanjite unos belih ugljenih hidrata i jednostavnih šećera, kao što je beli hleb.
• Smanjite unos hrane bogate omega-6, kao što su kukuruzno i suncokretovo ulje.
• Smanjite unos soli.

Ukoliko se ipak pojavi RA imajte na umu da je rano lečenje jedan vid prevencije koji može da učini vaše simptome manje bolnim i sačuva zglobove od oštećenja. U idealnom slučaju, trebalo bi da počnete sa lečenjem u roku od 3 do 6 meseci od prvih simptoma.

Reumatoidni artritis – ishrana i suplementacija

Imajući u vidu da je RA hronično stanje koje je praćeno upalom i bolom u zglobovima, višak kilograma samo dodatno pogoršava stanje pošto povećava pritisak na bolne zglobove. Stručnjaci stoga naglašavaju da je izbor hrane vrlo važan i da pravilna ishrana pomaže da održavamo zdravu težinu i sprečimo upalna stanja. Samim tim, izmenjeni režim ishrane kod osoba obolelih od RA za rezultat bi imao ne samo gubitak kilograma, već i smanjenje bolova i otoka na zglobovima.

Ishrana

Iako RA ne možemo da izlečimo ishranom postoje mnoge namirnice koje možete jesti kako biste smanjili upalu u telu i ublažili simptome RA. Tako je istraživanje iz 2017. godine na 217 pacijenata sa RA pokazalo da je 19% pacijenata reklo da im određena hrana, kao što su gazirana pića i slatkiši, pogoršavaju simptome. Sa druge strane, rezultati istraživanja iz 2021. godine pokazala su da je mediteranski način ishrane, sa dosta voća i povrća, integralnih žitarica i zdravih masti (visoke doze omega-3 masnih kiselina koje se nalaze u ribljem ulju), suplementacija vitaminom D i isključivanje soli dobar izbor za osobe koje imaju RA. Njima se posebno preporučuju sledeće namirnice koje bi trebalo najviše da jedu:

Namirnice koje umiruju RA

Potrebno je da ishranu bazirate na namirnicama za koje se zna da imaju protivupalna svojstva u koje na prvom mestu spadaju voće i povrće. Voće i povrće bogato je antioksidansima, koji pomažu u neutralisanju slobodnih radikala, koji mogu da izazovu upalu i oštete ćelije.

Voće i povrće je prepuno vitamina i minerala koji su potrebni telu za normalno funkcionisanje, a sadrže i dosta polifenola, koji svi zajedno mogu da pomognu u smanjenju C-reaktivnog proteina (CRP), koji se smatra markerom upale.

Treba jesti razno voće i povrće kako bi organizam dobio što više hranljivih sastojaka (dnevno oko 330 do 400 g voća, i nešto više povrća), ali se mora voditi računa o sadržaju šećera.

Povrće koje ima antiupalana svojstva:

• Beli luk spada u namirnice koje umiruju RA pošto poseduje antiupalna svojstva. Sadrži više od 200 biološki aktivnih materija. Aktivna supstanca (alicin) iz belog luka efikasna je u borbi sa virusima, gljivicama i parazitima, dok sumporna jedinjenja podstiču imunološki sistem da se bori sa upalama. Bogat je eteričnim uljima, vitaminima A, B1, B2 i C, a od minerala sadrži kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor i selen.
• Cvekla. U okviru jedne studije utvrđeno je da ovo povrće može da smanji upale u organizmu. Pored toga, pokazano je i da cvekla, kao i druga hrana bogata antioksidansima, može da pomogne u smanjenju rizika za razvoj raka i kardiovaskularnih bolesti.
• Batat (slatki krompir) sadrži karotenoide koji spadaju u antioksidanse, koji mogu ublažiti simptome RA.
• Spanać. Kao i ostalo tamnozeleno lisnato povrće i spanać je bogat vitaminom K, folatima, koji mogu pomoći kod upale izazvane RA.
• Kelj takođe može da pomogne kod RA. Kao i spanać sadrži vitamin K.
• Prokelj je bogat vitaminima C i K, vlaknima i folatima. Osim što poseduje protivupalno dejstvo, ima i antikancerogena svojstva.
• Bundeva. Kao batat i zimska bundeva sadrži karotenoide (alfa-karoten i beta-karoten, poznati i kao provitamini vitamina A, jer ih je moguće pretvoriti u aktivan oblik vitamina A) i antioksidanse (dobar je izvor vitamina C), koji ublažavaju upale u organizmu. Takođe je bogata i biljnim vlaknima, koja pozitvno utiču na probavu. Bundeva je jedan od najkoncentrisanijih izvora alfa-linolenske kiseline (ALA), omega-3 esencijalne masne kiseline.
• Šargarepa, kao i tikvice i slatki krompir bogata je vitaminom A i beta-karotenom i veruje da se dobro bori protiv upale. Kuvanje, na primer, povećava prisustnost ovih jedinjenja u namirnicama. Preporuka je da se dnevno unosi bar 200 g nekog od ovih narandžastih plodova.
• Brokoli takođe spada u antizapaljenske namirnice. Pun je vitamina C i K, folata i vlakana. Posebno je bogat antioksidansima kao što su kaempferol i kvercetin, a sadrži i razne karotenoide.
• Pečurke. Iako nisu povrće često se svrstavaju i poslužuju kao povrće. Pečurke kao što su shitake, reishi i maitake poznate su po svojim antibakterijskim, antivirusnim i protivupalnim svojstvima i mogu pomoći u poboljšanju imuniteta i ublažiti zapaljenja u čitavom telu. Sadrže beta-glukan koji stimuliše imunološki sistem, a takođe sadrže i snažan antioksidans nazvan ergotionein koji pomaže u borbi sa upalama. Osim toga, gljive su odličan izvor proteina, vlakana i različitih B vitamina.

Voće sa antiupalanim svojstvima:

• Citrusi sadrže mnogo vitamina C koji može pomoći zglobovima (potpomaže stvaranje kolagena) i kao antioksidans podržava zdravlje imunološkog sistema.
•  Ananas je takođe prepun vitamina C i sadrži grupu digestivnih enzima nazvanih bromelain, koji pomažu razgradnju proteina u aminokiseline, smanjuju upalu creva i pojačavaju imunološku funkciju. Međutim, ananas ima visok glikemijski indeks, te nije preporučljiv u toku dijete ili kod ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju ili dijabetes.
• Borovnice su bogate brojnim antioksidansima, a naročito antocijanima koji im pružaju plavu boju i stoga su odlične namirnice za borbu sa upalama u organizmu. Bogate su vitaminima A, C i E, kao i brojnim mineralima, poput kalijuma, natrijuma, mangana i gvožđa.
• Začinsko bilje sa antiupalanim svojstvima:
• Đumbir. Koren ove egzotične biljke od davnina se koristi za lečenje brojnih bolesti. Ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, sprečava nastajanje ugrušaka krvi, podstiče detoksikaciju, a ima i protivupalna dejstva.
• Kurkuma ima mnogo lekovitih svojstava jer sadrži brojne hranljive sastojke, antioksidanse, antiinflamatorna jedinjenja i fitonutrijente, koji su odlični u brobi sa raznim upalama. Budući da organizam nije u stanju da sasvim apsorbuje njene hranljive materije, kombinujte je sa crnim biberom. Dva aktivna sastojka u ovim začinima, kurkumin i piperin, ublažavaju bolove i smanjuju upale.
• Integralne žitarice. Ovas, celo zrno pšenice, smeđi pirinač, kinoa i druge integralne žitarice mogu da smanje nivo CRP-a i smanje rizik od srčanih bolesti, koji je povišen kod ljudi koji boluju od reume. Cela zrna sadrže više hranljivih materija i vlakana od rafinisanih žitarica. Pored toga, mnogi proizvodi sa rafinisanim žitaricama sadrže sastojke koji nisu zdravi, kao što su dodati šećeri i zasićene masti.
• Mahunarke. Grašak i pasulj su odličan izvor proteina, koji je važan za zdravlje mišića, a ljudi sa reumom skloni su gubitku mišića. Štaviše, grašak i pasulj praktično ne sadrže masti, ali su zato bogati antioksidantima, folnom kiselinom, magnezijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom. Svi ovi minerali zajedno poznati su po svojim dobrobitima za srce i imuni sistem. Posebno dobar izbor su crni i crveni pasulj, leblebije i takozvani „crnooki pasulj“ (cowpeas).
• Orašasti plodovi i semenke sadrže dosta zdravih mono-nezasićenih masti. Orašasti plodovi su poznati po svojim svojstvima zaštite srca i bogatstvom važnih hranljivih materija. Pinjole, pistaći, lešnici, bademi, a posebno orasi, su bogati omega-3 masnim kiselinama i posebno su dobri za obolele od RA. Mleveno laneno seme je još jedan dobar biljni izvor omega-3 masnih kiselina. Međutim, ne treba ni preterivati sa konzumacijom orašastih plodova zato što sadrže zdrave masti i visokokalorični su.

Antizapaljensko dejstvo imaju: masne ribe, organski uzgojena jaja i meso (npr. bujoni od kostiju ili supe sa mesom i povrćem).

• Masne ribe. Losos, tunjevina, sardine, haringe i druge ribe hladnih mora bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje mogu da pomognu u kontroli upale. Telu je potrebna zdrava ravnoteža omega-3 i omega-6 masnih kiselina, a istraživači su otkrili da je veći odnos omega-6 u odnosu na omega-3 povezan sa porastom hroničnih inflamatornih bolesti poput reume/reumatoidnog artritisa. Zato je važno smanjiti omega-6 masne kiseline, koje mogu izazvati upalu i koje se nalaze u mesu, određenim uljima i prženoj i prerađenoj hrani, koja sadrže ta ulja, a povećati omega-3 masne  kiseline. Losos je jedan od najboljih izvora omega 3 masnih kiselina koje mogu pomoći u borbi sa upalama, smanjuju rizik od hroničnih bolesti i poboljšavaju mentalno zdravlje. Pored toga, odličan je izvor proteina, a bogat je i brojnim vitaminima i mineralima, uključujući vitamine B12, B3, D, kalijum i selen.

Koje namirnice treba izbegavati?

Iz ishrane trebalo bi da redukujete ili potpuno isključite:

• Prerađenu hranu. Visoko prerađeni proizvodi kao što su brza hrana, žitarice koje nisu od celog zrna i pekarski proizvodi, obično su bogati rafinisanim žitaricama, dodatkom šećera, konzervansima i drugim sastojcima koji pospešuju upalu i pogoršavaju simptome RA.
• Prerađeno i crveno meso. Poznato je da ishrana bogata prerađenim i crvenim mesom pokazuje visok nivo inflamatornih markera, kao što su interleukin-6 (IL-6), C-reaktivni protein (CRP) i homocistein. Istraživanje u kome je učestvovalo čak 25.630 osoba, pokazalo je da visok unos crvenog mesa može biti faktor rizika za RA. Nasuprot tome, ishrana koja eliminiše crveno meso poboljšava stanje kod osoba obolelih od RA.
• Rafinisane i nerafinisane žitarice koje sadrže gluten. Gluten je grupa proteina koja se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama. Pokazano je da je povećan unos ovih namirnica povezan sa jačom upalom, što sugerišu da hrana bez glutena može da olakša simptome RA.

• Dodate šećere i slatke napitke. Dodati šećeri se nalaze u slatkišima, gaziranim pićima, sladoledu i brojnim drugim namirnicama, uz namirnice koje na prvi pogled ne sadrže šećere, kao što su razni sosevi. Studija sprovedena osobama koje boluju od RA, pokazala je da su od 20 testiranih namirnica, gazirani sokovi i deserti najčešće pogoršavali simptome bolesti. Štaviše, slatka pića, posebno gazirana, mogu značajno da povećaju i rizik od RA.
• Namirnice pržene u dubokom ulju, jer ovakva hrana podstiče upalu.
• Unos namirnica koje sadrže velike količine soli. Namirnice bogate solju su škampi, supa iz kesice, pica, neki sirevi, prerađeno meso i brojne druge prerađevine.

Suplementacija

Iako postoji malo dokaza koji podržavaju upotrebu suplemenata kod RA, neki mogu biti korisni u sprečavanju neželjenih efekata lekova koje možda uzimate.

Neki uobičajeni komplementarni i alternativni tretmani koji su se pokazali kao obećavajući za RA uključuju:

• Riblje ulje (omega-3). Neke preliminarne studije su otkrile da dodaci ribljeg ulja mogu smanjiti bol i jutarnju ukočenost kod RA. Neželjeni efekti mogu uključivati mučninu, podrigivanje i riblji ukus u ustima. Pored toga riblje ulje može da ometa dejstvo nekih lekova, pa se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
• Biljna ulja. Seme noćurka, boražine i crne ribizle sadrži vrstu masne kiseline koja može da pomogne kod jutarnje ukočenosti i bolova izazvanih RA. Neželjeni efekti mogu da uključuju glavobolju, dijareju i gasove. Neka biljna ulja mogu da izazovu oštećenje jetre ili da ometaju dejstvo lekova, pa se prvo konsultujte sa svojim lekarom. Od semenki bundeva, hladnim ceđenjem, se dobija ulje koje je puno nezasićenih masnih kiselina koje podstiče regeneraciju ćelija, jačanje imunološkog i nervnog sistema. Ulje od semenki bundeva sprečava nastanak i razvoj arteroskleroze, razbija krvne ugruške i naslage na zidovima krvnih sudova i tako štiti od srčanog, ali i moždanog udara.
• Suplementi kao što su kalcijum i vitamin D mogu da pomognu u sprečavanju osteoporoze koja se javlja ako uzimate steroide.
• Suplementi folne kiseline mogu da pomognu u sprečavanju nekih neželjenih efekata metotreksata.
• Takođe, neke studije pokazuju da suplementi kurkumina/kurkume mogu da pomognu kod bolova kod RA i jutarnje ukočenosti.

Međutim, pre nego što uzmete bilo koji dodatak ishrani razgovarajte sa lekarom da biste razgovarali o neželjenim efektima i kako to može da utiče na druge lekove koje uzimate.

Reumatoidni artritis – lečenje i terapija

Ne postoji lek za reumatoidni arthritis! Kliničke studije pokazuju da je remisija simptoma verovatnija kada lečenje počne rano sa lekovima poznatim kao antireumatski lekovi koji modifikuju bolest (LMTB, engleski: disease-modifying antirheumatic drugs – DMARD).

Ciljevi lečenja RA su:

• Zaustaviti upalu ili je smanjiti na najmanji mogući nivo (staviti bolest u remisiju).
• Ublažite simptome.
• Sprečiti oštećenje zglobova i organa.
• Poboljšati funkciju i opšte blagostanje.
• Smanjite dugoročne komplikacije.

Da bi ispunio navedene ciljeve, lekar će slediti ove strategije:

• Rani, agresivni tretman za smanjenje ili zaustavljanje upale što je brže moguće.
• Usmeravanje remisije ili nekog drugog cilja (koji se naziva „treat-to-target“)ka tome da pacijent ima malo ili nimalo znakova ili simptoma aktivne upale.
• Čvrsta kontrola radi održavanja upale na najnižem mogućem nivou.

Lekovi

Koje će vrste lekova preporučiti vaš lekar zavisiće od težine vaših simptoma i koliko dugo imate RA.

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, engleski: Nonsteroid anti-inflammatory drugs, NSAID) mogu ublažiti bol i smanjiti upalu. NSAIL-ovi koji se prodaju bez recepta uključuju Aspirin, Ibuprofen (Advil^®, Motrin^®, drugi) i Naproxen (Aleve^®). Jači NSAIL se izdaju na recept. Neželjeni efekti mogu uključivati iritaciju stomaka, probleme sa srcem i oštećenje bubrega.
• COX-2 inhibitori su druga vrsta NSAIL. Oni uključuju proizvode kao što je celekoksib (Celebrek®). COX-2 inhibitori imaju manje neželjenih efekata krvarenja u stomaku nego tipični NSAIL.
• Steroidi. Kortikosteroidni lekovi, kao što je pronizon, smanjuju upalu i bol i usporavaju oštećenje zglobova. Neželjeni efekti mogu da uključuju stanjivanje kostiju, povećanje telesne težine i dijabetes. Lekari često propisuju kortikosteroide za brzo ublažavanje simptoma, sa ciljem da postepeno smanjuju dozu leka.
• Konvencionalni antireumatski lekovi koji modifikuju bolest LMTB. Za razliku od drugih NSAIL, LMTB zapravo mogu usporiti proces bolesti modifikujući vaš imuni sistem. Ovi lekovi mogu usporiti napredovanje RA i spasiti zglobove i druga tkiva od trajnog oštećenja. Vaš lekar može da vam prepiše LMTB same ili u kombinaciji sa steroidima ili drugim lekovima. Uobičajeni LMTB-ovi uključuju Methotrexate (Trexall®, Otrekup®, drugi), Hydroxychloroquine (Plaquenil®), Sulfasalazine (Azulfidine®), Leflunomide (Arava®). Neželjeni efekti se razlikuju, ali mogu da uključuju oštećenje jetre i teške infekcije pluća.
• Biološki agensi. Ako ne reagujete dobro na LMTB, vaš lekar može da vam prepiše agense biološkog odgovora (biološke lekove). Biološka sredstva ciljaju na molekule koji izazivaju upalu u vašim zglobovima. Smatra se da su biološki lekovi efikasniji jer napadaju ćelije na specifičnijem nivou.Takođe su poznati kao modifikatori biološkog odgovora, ova novija klasa LMTB-ova uključuje: Etanercept (Enbrel®), Infliximab (Remicade®), Adalimumab (Humira®), Anakinra (Kinaret®). Abatacept (Orencia®), Rituximab (Rituxan®), Certolizumab (Cimzia®). Golimumab (Simponi®), Tocilizumab (Actemra®) i sarilumab (Kevzara®). Biološki lekovi imaju tendenciju da deluju brzo – u roku od dve do šest nedelja. Vaš lekar može da ih prepiše samostalno ili u kombinaciji sa konvencionalnim LMTB kao što je metotreksat. Ova vrsta leka takođe povećava rizik od infekcija.
• Ciljani sintetički LMTB – Inhibitori Janus kinaze (JAK) su još jedna vrsta LMTB-a. Mogu se koristiti ako konvencionalni LMTB i biološki lekovi nisu bili efikasni. Reumatolozi često propisuju JAK inhibitore za ljude kojima ne pomaže samo uzimanje metotreksata. Ovi proizvodi uključuju: Tofacitinib (Xeljanz®), Baracitinib (Olumiant®) i upadacitinib (Rinvok®). Veće doze tofacitiniba mogu povećati rizik od krvnih ugrušaka u plućima, ozbiljnih događaja povezanih sa srcem i raka.

Terapija

Vaš lekar vas može uputiti kod fizioterapeuta ili radnog terapeuta koji vas može naučiti vežbama koje pomažu da vaši zglobovi budu fleksibilni. Fizioterapeut takođe može da pomogne u ublažavanju bolova korišćenjem transkutane električne stimulacije nerava (TENS). Može vam predložiti nove načine obavljanja svakodnevnih zadataka koji će biti lakši za vaše zglobove. Na primer, možda ćete želeti da podignete predmet koristeći svoje podlaktice.

Pomoćni uređaji mogu olakšati izbegavanje stresa na bolne zglobove. Na primer, kuhinjski nož opremljen rukohvatom pomaže u zaštiti zglobova prstiju i ručnog zgloba. Određeni alati, kao što su kuke za dugmad, mogu olakšati oblačenje. Katalozi i prodavnice medicinske opreme su dobra mesta za traženje ideja.

Mnogi ljudi sa RA pokušavaju komplementarne terapije, kao što su:

• Akupunktura – uključuje ubacivanje finih igala u telo duž posebnih tačaka za ublažavanje bolova. Ako ne volite igle, akupresura koristi čvrst pritisak.
• Kiropraktika – podrazumeva ručno nameštanje i manipulaciju kičme, pršljenova, velikih i malih zglobova i mekih tkiva.
• Masaža – može pomoći u smanjenju bolova, opuštanju bolnih mišića i ublažavanju stresa ili anksioznosti.
• Osteopatija – predstavlja najsavremeniji vid manuelne terapije (terapije rukama). Kroz finu palpaciju, osteopat utvrđuje gde se nalaze tenzije i blokade u tkivu koje mogu biti uzrok bola, smanjenom kretanju, lošoj cirkulaciji i nekim drugim telesnim disfunkcijama. Primenom osteopatskih tehnika, terapeut oslobađa tenzije u tkivu, poboljšava prokrvljenost, što utiče na smanjenje boli, poboljšanje pokretljivosti i opšte dobro funkcionisanje organizma.

Hirurgija

Ukoliko lekovi ne uspeju da spreče ili uspore oštećenje zglobova, vi i vaš lekar možete razmotriti operaciju za popravku oštećenih zglobova. Hirurgija može pomoći da povratite svoju sposobnost da koristite svoj zglob. Takođe može smanjiti bol i poboljšati funkciju.

Operacija RA može uključivati jednu ili više od sledećih procedura:

• Sinovektomija. Operacija uklanjanja upaljene obloge zgloba (sinovije) ​​može pomoći u smanjenju bolova i poboljšanju fleksibilnosti zgloba.
• Popravka tetiva. Zapaljenje i oštećenje zgloba mogu dovesti do popuštanja ili pucanja tetiva oko zgloba. Vaš hirurg će možda moći da popravi tetive oko vašeg zgloba.
• Fuzija zglobova. Hirurško spajanje zgloba može se preporučiti za stabilizaciju ili ponovno poravnanje zgloba i za ublažavanje bolova kada zamena zgloba nije opcija.
• Potpuna zamena zgloba. Tokom operacije zamene zgloba, vaš hirurg uklanja oštećene delove vašeg zgloba i ubacuje protezu od metala i plastike.

Operacija nosi rizik od krvarenja, infekcije i bola. Razgovarajte o prednostima i rizicima sa svojim lekarom.

RA utiče na mnoge aspekte svakodnevnog života uključujući posao, slobodno vreme i društvene aktivnosti. Na sreću, postoji više niskobudžetnih strategija za koje je dokazano da povećavaju kvalitet života.

Način života i kućni lekovi

Lekovi za RA mogu ublažiti simptome, smanjiti upalu i usporiti napredovanje bolesti. Međutim, najbolje je koristiti lekove zajedno sa drugim strategijama. Ove mere samopomoći, kada se koriste zajedno sa vašim lekovima za RA, mogu vam pomoći da upravljate svojim znacima i simptomima bolesti:

• Budite fizički aktivni i vežbajte redovno. Fizička aktivnost je ključna za jačanje mišića i održavanje fleksibilnosti zglobova. Blaga vežba može pomoći u jačanju mišića oko zglobova čime možete zaštititi vaše zglobove od daljeg oštećenja. Takođe, može pomoći u smanjenju umora koji osećate. Utvrđeno je da redovno vežbanje poboljšava kvalitet sna, što je posebno korisno ako vam RA otežava spavanje. Proverite sa svojim lekarom pre nego što počnete da vežbate. Ukoliko tek počinjete, počnite šetnjom. Izbegavajte vežbanje osetljivih, povređenih ili jako upaljenih zglobova. Aktivnosti sa velikim uticajem na vaše zglobove, kao što su trčanje ili kontaktni sportovi kao što su ragbi i fudbal, mogu da izazovu probleme. Isprobajte aktivnosti sa malim uticajem koje manje opterećuju vaše zglobove, kao što su plivanje, vožnja bicikla, hodanje i akva aerobik. Zamolite svog fizioterapeuta ili radnog terapeuta da vam preporuči aktivnosti koje vama odgovaraju. Stručnjaci preporučuju da u idealnom slučaju odrasli budu umereno fizički aktivni 150 minuta nedeljno, poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla 30 minuta dnevno pet dana u nedelji. Možete podeliti ovih 30 minuta u tri odvojene desetominutne sesije tokom dana. Redovna fizička aktivnost takođe može smanjiti rizik od razvoja drugih hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes i depresija. Saznajte više o fizičkoj aktivnosti za artritis.
• Tai Či. Ova terapija pokretima uključuje blage vežbe i istezanja u kombinaciji sa dubokim disanjem. Mnogi ljudi koriste tai chi da oslobode stres u svom životu. Mala istraživanja su otkrila da tai či može poboljšati raspoloženje i kvalitet života kod ljudi sa RA. Kada ga vodi obrazovan instruktor, tai chi je bezbedan. Ali nemojte raditi nikakve pokrete koji izazivaju bol.
• Idite na efikasne programe fizičke aktivnosti. Ako ste zabrinuti da biste pogoršali artritis ili niste sigurni kako da bezbedno vežbate, učešće u programima fizičke aktivnosti može pomoći u smanjenju bolova i invaliditeta povezanih sa RA i poboljšati raspoloženje i sposobnost kretanja. Časovi se održavaju u lokalnim društvima, parkovima i društvenim centrima. Ovi časovi mogu pomoći ljudima sa RA da se osećaju bolje.
• Koristite toplu ili hladnu terapiju. Stavljajte tople ili hladne obloge ili kupke. Tople kupke, tuševi, jastučići za grejanje ili kese koje zagrejete u mikrotalasnoj mogu pomoći u ublažavanju bolova i ukočenosti. Toplota vam može pomoći da ublažite bol i opustite napete, bolne mišiće. Za izbijanje simptoma, obično je bolje koristiti hladne obloge za otupljenje bolova i smanjenje upale. Hladnoća može prigušiti osećaj bola, a takođe ima efekat utrnuća i može smanjiti otok.
• Podržite svoje zglobove. Udlage mogu smanjiti bol i otok tako što podržavaju vaše zglobove. Zamolite svog fizioterapeuta ili radnog terapeuta da vam pomogne da izaberete i postavite pravu udlagu.
• Koristite uređaje za samopomoć. Potezi za zatvarače, duge ručke za cipele, točkovi na kolicima i koferima i drugi uređaji koji će vam pomoći da ustanete i siđete sa stolica, toaletnih sedišta i kreveta i time mogu smanjiti stres na zglobove.
• Opusti se. Pronađite načine da se nosite sa bolom tako što ćete smanjiti stres u svom životu. Postoje različiti načini da se opustite i prestanete da se fokusirate na bol. Tehnike kao što su meditacija i razmišljanje o slikama u vašem umu koje vas čine srećnim, duboko disanje i opuštanje mišića mogu se koristiti za kontrolu bola. Pridružite se časovima o samokontroli. Učesnici sa artritisom i (uključujući RA) stiču samopouzdanje u učenju kako da kontrolišu svoje simptome, kako da dobro žive sa artritisom i kako artritis utiče na njihove živote.
• Prestanite da pušite. Pušenje cigareta pogoršava bolest i može izazvati druge zdravstvene probleme. Pušenje takođe može otežati da ostanete fizički aktivni, što je važan deo upravljanja RA. Potražite pomoć da prestanete da pušite.
• Održavajte zdravu težinu. Gojaznost može izazvati brojne probleme kod ljudi sa RA i zato je važno održavati zdravu težinu.
• Posvetite se zdravom načinu života. Dovoljno spavanja, izbegavanje duvanskog dima, korišćenje tehnika za smanjenje stresa kao što je meditacija i zdrava ishrana mogu pomoći u kontroli simptoma RA.

Reumatoidni artritis i analize krvi

Kao što smo prethodno naveli u tekstu laboratorijske analize krvi koje su značajne u dijagnostici RA su: reumatoidni faktor (RF), anti-CCP, brzina sedimentacije eritrocita (SE), C-reaktivni protein (CRP).

Pored navedenih testova krvi u svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi ciljane panele analiza krvi:

• Reumatoidni artritis – osnovni panel (https://www.beo-lab.rs/analiza/reumatoidni-artritis-osnovni-panel/ ) koji obuhvata praćenje sledećih parametara:
• RF – Reuma faktor
• Anti CCP antitela

• Reumatoidni artritis – prošireni panel (https://www.beo-lab.rs/analiza/reumatoidni-artritis-prosireni-panel/ )  koji obuhvata praćenje sledećih parametara:
• RF – Reuma faktor
• Anti CCP antitela
• CRP
• ANA – Antinuklearna antitela

Navedene analize možete poručiti i online putem E-laboratorije čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.

Za dodatne informacije vezane za navedene testove budite slobodni da nas pozovete na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail: office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Povezani tekstovi:

https://www.beo-lab.rs/menopauza-izazovi-i-promene-u-zivotu-svake-zene/

Literatura

https://www.cdc.gov/arthritis/basics/rheumatoid-arthritis.html

https://www.arthritis.org/diseases/rheumatoid-arthritis

https://www.arthritis.org/diseases/systemic-juvenile-idiopathic-arthritis

https://www.arthritis.org/health-wellness/healthy-living/family-relationships/family-planning/rheumatoid-arthritis-and-pregnancy

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4924-rheumatoid-arthritis

https://www.webmd.com/rheumatoid-arthritis/default.htm

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/

https://www.nhs.uk/conditions/carpal-tunnel-syndrome/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/symptoms/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/causes/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/complications/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/diagnosis/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/treatment/

https://nras.org.uk/resource/possible-complications-and-related-conditions/

https://nras.org.uk/resource/possible-causes-and-risk-factors/

https://nras.org.uk/resource/the-genetics-of-rheumatoid-arthritis/

https://nras.org.uk/resource/what-is-the-cause-of-rheumatoid-arthritis-non-genetic-factors/

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/symptoms-causes/syc-20353648

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/diagnosis-treatment/drc-20353653

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/in-depth/6-tips-to-manage-rheumatoid-arthritis-symptoms/art-20486824

https://creakyjoints.org/about-arthritis/rheumatoid-arthritis/ra-overview/rheumatoid-arthritis-stages-progression/

https://medicine.uq.edu.au/article/2022/06/rheumatoid-arthritis-prevention-%E2%80%93-steps-reducing-risk-those-risk

https://www.medicalnewstoday.com/articles/rheumatoid-arthritis-prevention

Koller-Smith, L., Mehdi, A.M., March, L., Tooth, L., Mishra, G.D. and Thomas, R. (2022), Rheumatoid arthritis is a preventable disease: 11 ways to reduce your patients’ risk. Intern Med J, 52: 711-716. https://doi.org/10.1111/imj.15537

Zhao T, Wei Y, Zhu Y, Xie Z, Hai Q, Li Z, Qin D. Gut microbiota and rheumatoid arthritis: From pathogenesis to novel therapeutic opportunities. Front Immunol. 2022 Sep 8;13:1007165. doi: 10.3389/fimmu.2022.1007165. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9499173/

REUMATOIDNI ARTRITIS / (priredila Radna grupa za izradu vodiča, rukovodilac Nemanja Damjanov). – 1. izd. – Beograd: Srpsko lekarsko društvo, 2005 (Valjevo: Valjevo print). – VII, 33 str.; tabele; 21 cm. – (Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti / Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=695&cache=sr

https://totallywellness.rs/blog/ove-namirnice-umiruju-reumatoidni-artritis/

https://www.totallywellness.rs/blog/top-10-antizapaljenskih-namirnica/

https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/67133-artritis-i-namirnice-koje-bi-trebalo-izbegavati

https://eklinika.telegraf.rs/ishrana/62705-veganska-dijeta-ublazava-bol-reumatidnog-artritisa

https://eklinika.telegraf.rs/ishrana/76720-reuma-i-bol-koji-izaziva-ublazavaju-se-hranom-posebno-uz-7-zdravih-namirnica