Reumatoidni artritis i trudnoća

Postoji oko 400 različitih reumatskih bolesti. Reumatoidni artritis (reuma), ili skraćeno RA, je najčešća zapaljenska bolest zglobova u svetu, koja pogađa 23 miliona ljudi širom sveta. Dva do tri puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Štaviše, aktivnost bolesti i progresija reumatoidnog artritisa imaju tendenciju da budu ozbiljniji kod žena u poređenju sa muškarcima. Međutim, mnoge žene sa reumatoidnim artritisom primećuju značajno poboljšanje simptoma bolesti tokom trudnoće. Približno 50 do 60% žena primećuje poboljšanje znakova i simptoma bolesti tokom trudnoće. Smanjenje aktivnosti bolesti obično počinje u prvom tromesečju i traje do porođaja. Međutim, nedavne studije su pokazale da iako trudnoća može biti korisna, to nije uvek slučaj i kod nekih žena simptomi RA se pojačavaju tokom trudnoće. Nažalost, ne može se predvideti kojim će pacijentkinjama biti bolje tokom trudnoće, a kod kojih će se stanje pogoršati. U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete šta je reumatoidni arthritis i kako on nastaje, kako hormone utiču na jačinu i tok bolesti kod žena, kako RA utiče na trudnoću, porođaj i period posle porođaja, a kako trudnoća utiče na tok bolesti, koji su simptomi RA u trudnoći i kako ga lečiti, kao i kako način života, ishrana i suplementacija mogu da doprinesu pozitivnom ishodu trudnoće. Pored toga, saznaćete da li se RA može preneti na bebu i kako sama bolest i terapija majke utiče na bebu.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta je reumatodini artritis (RA)?
• Reumatoidni artritis kod žena
• Trudnoća i reumatoidni artritis (reuma)
• Simptomi reumatoidnog artritisa u trudnoći
• Uticaj reumatoidnog artritisa na ishod trudnoće
• Lečenje reumatoidnog artritisa(reume) tokom trudnoće
• Reumatske bolesti i trudnoća: način života, ishrana i suplementacija
• Kako reumatoidni artritis utiče na porođaj?
• Reumatoidni artritis (reuma) nakon porođaja
• Da li se reumatoidni artirtitis može preneti na bebu?
• Uticaj reume i terapije za reumatoidni artritis na bebu
• Reumatoidni artritis – laboratorijski test

Šta je reumatoidni artritis (RA)?

Reumatoidni artritis ili RA je hronična autoimunska i inflamatorna bolest, što znači da vaš imunski sistem greškom napada sopstvene zdrave ćelije u telu, izazivajući upalu u zahvaćenim delovima tela. Normalno, vaš imunski sistem pomaže u zaštiti vašeg tela od infekcija i bolesti. Međutim, kod RA vaš imunski sistem napada zdravo tkivo u vašim zglobovima, a može da izazove i zdravstvene probleme sa srcem, plućima, nervima, očima i kožom.

Više o autoimunskim bolestima – uzrocima, simptomima, dijagnostici, lečenju, kao i o najčešćim autoimunim bolestima i o autoimunim bolestima u trudnoći možete da pročitate na https://www.beo-lab.rs/autoimune-bolesti-dijagnostika/ .

RA uglavnom napada zglobove, obično više zglobova odjednom. Najčešće pogađa male zglobove u: prstima na rukama i nogama, stopala, ali i velikie zglobove (ramena, laktove, kukove, kolena i gležnjeve). RA spada u grupu  tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Za razliku od degenerativnog reumatizma kod koga oštećenja nastaju usled habanja (osteoarthritis), reumatoidni artritis je upalni proces koji utiče na membranu (sinoviju) koja oblaže unutrašnjost zglobova i obezebeđuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti, izazivajući bolno oticanje koje na kraju može da dovede do erozije kostiju i deformiteta zglobova. Naime, u zglobu sa RA, usled upalnog procesa postupno se razara kolagen, uzrokujući oštećenje zglobnog tkiva, koje može da izazove dugotrajan ili hroničan bol, nestabilnost (nedostatak ravnoteže) i deformitet. RA takođe može uticati na druga tkiva u celom telu i izazvati probleme i u drugim organima uključujući kožu, oči, pluća, srce i krvne sudove.

Reumatoidni artritis kod žena

Reumatoidni artritis više pogađa žene i to obično u mlađoj dobi nego muškarace. U jednoj studiji, istraživači su otkrili da su žene sa RA prijavile više simptoma koji su bili teži nego kod muškaraca. Takođe, žene koje su učestvovale u toj studiji kada su uzimale isti tretman kao muškarci nisu tako dobro reagovale na terapiju kao oni. U ranoj fazi bolesti, žene sa RA takođe imaju manje šanse od muškaraca da dostignu „remisiju“, odnosno da nemaju simptome.

Nije jasno šta uzrokuje RA, ali neki faktori mogu da povećaju rizik od razvoja bolesti. Iako se ne zna šta pokreće ovaj proces, čini se da je genetska komponenta verovatno jedan od uzroka. Postoje dva gena za koja se zna da su uključeni u razvoj RA: HLA-DRB1 gen (humani leukocitni antigen – HLA klase II HLA-DRB1) i gen za protein tirozin fosfatazu 22 (PTPN22). Kod žena neki geni X hromozoma takođe spadaju u faktor predispozicije za RA. Pokazano je da je tokom razvoja embriona jedna kopija X hromozoma transkripcijski „inaktivirana“ u procesu koji se naziva inaktivacija X hromozoma (engl. X chromosome inactivation, XHI), što zaustavlja dupliranje genskih proizvoda X hromozoma. Međutim, studije pokazuju da tokom ovog procesa neki genski materijal uspeva da izbegne ovaj proces inaktivacije, pružajući osnovu za dvostruke ekspresije datog gena kod žena. Ovi geni, kako je pokazano, imaju veze sa razvojem nekoliko autoimunskih bolesti, uključujući i reumatoidni artritis. Ukoliko član vaše porodice ima RA, to može da ukazuje na mogućnost da imate neki od pomenutih gena i samim tim imate povećan (21%) rizik od bolesti. Rizik od RA može biti veći (41%) kada su osobe sa ovim genima izloženi faktorima okoline. Naime, iako naši geni zapravo ne uzrokuju RA, oni mogu da povećaju verovatnoću da ćete reagovati na faktore okoline. Smatra se da se RA razvija kao rezultat interakcije između naslednih (genetskih) faktora i faktora životne sredine – kao što je infekcija određenim virusima i bakterijama, ili zagađivačima iz okolne sredine. Pored toga, u ne-genetske uzroke nastanka RA, koji obuhvataju oko 40% faktora koji mogu dovesti do razvoja RA, spadaju i prekomerna težina, konzumiranje alkohola, pušenje, bolest i upala desni, stres i mikrobiom creva.

Rizik od pojave RA i nivoi hormona kod žena

Hormonski faktori takođe mogu da doprinesu pojavi bolesti, pošto je širom sveta oko 75% osoba sa RA ženskog pola, što ukazuje na to da postoji veza između hormona i pojave RA kod žena. Autori revijskog rada iz 2017. godine sugerišu da estrogen, progesteron i androgeni utiču na razvoj RA. U širem smislu, sugerisano je da estrogeni imaju proinflamatorno, a androgeni anti-inflamatorno dejstvo. Tačnije, estrogeni mogu da imaju različite efekte (i stimulatorne i inhibitorne) na različite imunske ćelije, u zavisnosti od koncentracije u serumu, reproduktivne faze ili faze starenja jajnika (reproduktivna, menopauzalna tranzicija ili post-menopauza), ekspresije estrogenskih receptora (ER) ili intracelularnog metabolizma. Stoga je opadanje nivoa estrogena i/ili progesterona (u postporođajnom periodu i menopauzi) dosledno povezano sa pojavom RA, dok visoki nivoi ovih hormona štite tokom trudnoće (iako mnogi drugi faktori mogu biti relevantni za smanjenu aktivnost bolesti u trudnoći). Drugi hormoni, kao što su androgeni, progesteron ili prolaktin, utiču na imunski sistem. Međutim, imajući u vidu da su delovanja ovih hormona složena, njihova uloga u RA i dalje ostaje nejasna. Izgleda da mogu da povećaju rizik od RA u nekim slučajevima i da ga smanje u drugim.

Promene nivoa hormona u serumu mogu se razlikovati tokom života žene i biti u interakciji sa različitim ekološkim, imunološkim, genetskim i endokrinim faktorima koji utiču na razvoj autoimunosti. Promene hormonske ravnoteže tokom života žene koje mogu da utiču na pojavu RA su :

• Trudnoća. RA obično ide u remisiju tokom trudnoće, a takođe veoma je retko zapaženo da bolest počne tokom trudnoće. Progresija aktivnosti bolesti kod žena sa RA koje su zatrudnele nakon početka bolesti je manja nego kod onih koje nisu trudne, ali to je uglavnom kod onih žena koje su negativne na auto-antitela (tj. negativne u testovima krvi na autoantitela povezana sa RA).
• Paritet tj. broj živorođene dece koju je žena rodila, štiti žene od razvoja RA. Međutim sama trudnoća koja se završi bez rađanja žive dece ne štiti od RA.
• Porođaj. Žene imaju veći rizik od razvoja RA u prvoj godini nakon porođaja. Stručnjaci veruju da je to možda zbog brze promene nivoa hormona u telu tokom ovog perioda.
• Dojenje. Dojenje do 1 godine može da smanji rizik od razvoja RA. Međutim, stručnjaci ostaju podeljeni oko toga da li dojenje duže od godinu dana povećava rizik od RA.
• Menopauza. Postoji korelacija između menopauze i početka RA, ali istraživači nisu jasni o tačnim vezama. Faktori povezani sa menopauzom, posebno za početno doba u menopauzi, dosledno su povezani sa povećanim rizikom od RA. Takođe je pokazano da žene u postmenopauzi imaju dvostruko povećan rizik od razvoja RA negativnog na autoantitelo, ali ne i RA pozitivnog na autoantitelo, u poređenju sa ženama u premenopauzi.

• Endometrioza: može da izazove niz simptoma, uključujući bol i probleme sa plodnošću. Žene koji imaju endometriozu mogu da imaju veći rizik od razvoja RA.
• Sindrom policističnih jajnika (engl. Polycystic Ovary Syndrome – PCOS) je čest hormonalni poremećaj koji se javlja kod mladih žena u periodu između puberteta i menopauze. PCOS utiče na nivoe hormona u telu i može da izazove neredovne menstruacije i probleme sa plodnošću. PCOS može da poveća rizik od razvoja RA, ali ova moguća uzročna veza je komplikovana i zahteva dodatna istraživanja.

• Lekovi za hormonsku kontrolu rađanja (kontraceptivna sredstva). Oralna kontraceptivna pilula je verovatno igrala veliku ulogu u smanjenju pojave RA kod mlađih žena u razvijenom svetu tokom poslednjih pedeset godina. Incidenca RA kod žena koje su ikada uzimale pilule je oko polovine manje od žena koje nikada nisu uzimale pilulu. Nije jasno da li će ova zaštita biti doživotna. Moguće je da je početak RA jednostavno odložen do posle menopauze.
• Hormonska supstituciona terapija – HST. Još uvek nema dokaza da terapija zamene hormona ima bilo kakav uticaj na razvoj RA ili da pilula ima bilo kakav efekat na tok RA kod žena koje su već razvile bolest.
• Lekovi protiv estrogena. Anti-estrogeni lekovi mogu pomoći u lečenju neplodnosti, raka dojke i osteoporoze nakon menopauze. U zavisnosti od doze, ovaj lek može da poveća rizik osobe za razvoj RA.

Na osnovu prethodno navedenog može se žaključiti da ženski hormonski faktori  doprinose razvoju RA. Faza posle menopauze, rano doba u menopauzi, period posle porođaja i upotreba antiestrogenskih agenasa su povezani sa početkom RA. Svim ovim fenomenima zajedničko je akutno smanjenje funkcije jajnika i/ili bioraspoloživosti estrogena.

Starost takođe spade u faktore koji povećavaju rizik od RA kod žena. RA može da se javi u bilo kom uzrastu, ali verovatnoća se povećava sa godinama. Početak RA je najčešće kod odraslih u srednjim godinama (obično između 45 i 65), a kod žena RA počinje nešto ranije (uglavnom se javlja kod mladih žena starosti 25–45 godina). Prema nekim istraživanjima kod žena godišnja incidenca se kreće od 8,7 na 100.000 između 18. i 34. godine i dalje raste na 36.2 na 100.000 između 35. i 44. godine.

Trudnoća i reumatoidni artritis (reuma)

Prolazak kroz trudnoću izaziva mnoge promene u vašem telu. Od hemijskih i hormonalnih promena koje idu uz trudnoću do fizičkih promena u telu od nošenja bebe, ove promene će definitivno uticati na vaš način života. Žene sa reumatoidnim artritisom često primećuju promene u simptomima tokom trudnoće. Fizičke promene u vašem telu mogu dodatno da opterete i zglobove i mišiće vašeg tela. Povećanje težine povećava pritisak na vaša kolena i čini da se zglobovi osećaju drugačije dok hodate. Dobijanje na težini od nakupljanja/vezivanja vode može da poveća ukočenost stopala, kukova, kolena i gležnjeva, a može čak i da pogorša sindrom karpalnog tunela. Fizičke promene kao što su ove, i još mnogo toga, mogu da izazovu habanje zglobova i kostiju. Međutim, ustanovljeno je da ukoliko osoba koja ima RA zatrudni, može da ima manje simptome bolesti tokom trudnoće. Studija iz 2019. godine pokazala je da je 60% žena zapazilo poboljšanje odnosno smanjenu aktivnost bolesti tokom trudnoće, ali 46,7% žena je iskusilo pogoršanje nakon porođaja.

Aktivnost bolesti tokom trudnoće

Tok reumatoidnog artritisa (RA) se često menja tokom trudnoće. Dugo vremena, lekari su verovali da će većina žena sa RA imati neaktivnu bolest tokom trudnoće sa tendencijom da se ponovo aktivira nakon porođaja (postpartum). Nedavne studije su pokazale da približno 50% trudnica sa RA ima nisku aktivnost bolesti, a 20% do 40% postiže remisiju (povlačenje, smirivanje) bolesti do trećeg trimestra; pri čemu je remisija bila striktno definisana odsustvom otečenih zglobova i bez upotrebe bilo kakvih specifičnih lekova za RA kod više od jedne trećine žena u trećem trimestru. Međutim, skoro 20% žena će imati lošiju ili umerenu do visoku aktivnost bolesti tokom trudnoće koja može zahtevati dalju terapijsku intervenciju. Takođe, mnoge žene prijavljuju pogoršanje simptoma bolesti nakon porođaja, obično u prva tri meseca. Studije pokazuju da se mogućnost će se javiti postporođajni napadi RA kreću u rasponu od 39% do 90%. U jednoj novijoj studiji utvrđeno je da kod žena sa najmanje umerenom aktivnošću bolesti u prvom tromesečju, približno polovina njih nije imala odgovor, dok je druga polovina imala dobar/umeren odgovor. Nakon porođaja, 36% žena imalo je teško do umereno pogoršanje aktivnosti bolesti, dok 64% nije imalo pogoršanje. Remisija aktivnosti bolesti tokom trudnoće je verovatnija kod žena koje su negativne na RF (reumatoidni faktor). Imajući sve ovo u vidu često je potrebno promeniti ili modifikovati tretman RA tokom trudnoće da bi se kontrolisalo ispoljavanje bolesti uz istovremeno minimiziranje rizika od tretmana RA za fetus u razvoju.

Ne postoje posebne smernice koje se odnose na akušersko praćenje kod pacijenata sa RA. Pošto samo mali broj dostupnih podataka ukazuje na značajno povećan rizik od prevremenog porođaja, preeklampsije ili ograničenja rasta fetusa, nije indicirano nikakvo posebno akušersko praćenje osim onoga što se izvodi za uobičajenu akušersku negu.

Istraživači proučavaju zašto dolazi do ovih promena tokom trudnoće. Pošto žene češće od muškaraca razviju RA, jedna teorija je (kao što smo prethodno pomenuli) da ženski polni hormoni, estrogen i progesteron, igraju važnu ulogu. Međutim, žene koje uzimaju lekove koji sadrže estrogen – kao deo oralnih kontraceptiva ili terapije zamene hormona za menopauzu – obično nemaju nikakve promene u simptomima RA.

Tokom trudnoće, imunski sistem majke se menja kako bi sprečio odbacivanje fetusa. Istraživači proučavaju da li ove promene mogu biti povezane sa poboljšanjem simptoma RA. Mnoge promene u imunološkom sistemu koje se normalno dešavaju tokom trudnoće omogućavaju fetusu da raste i razvija se. Neke od ovih promena doprinose poboljšanju simptoma RA tokom trudnoće.

Simptomi reumatoidnog artritisa u trudnoći

Ponekad je teško razlikovati uobičajene tegobe tokom trudnoće i simptome RA. Sve žene imaju bolove, posebno u leđima, tokom trudnoće. Kako beba raste, to dodatno može da optereti neke od vaših zglobova, posebno u kukovima i kolenima. Nelagodnosti tokom trudnoće koje su slične onima kod osoba sa RA koje nisu trudne uključuju sledeće:

Znaci i simptomi RA koji pogađaju zglobove mogu da uključuju:

• Osetljivost, otok, toplina i crvenilo šaka, stopala ili članaka. Sinovijalna membrane koja oblaže unutrašnjost zglobova zahvaćenih RA postaje upaljena, što može da prouzrokuje oticanje zglobova, koji postaju vrući i osetljivi na dodir. Kod nekih osoba, čvrsti otoci koji se nazivaju reumatoidni čvorovi mogu da se razviju i ispod kože oko zahvaćenih zglobova.
• Bolovi u zglobovima, posebno u donjem delu leđa. Bol u zglobovima je obično pulsirajući i često se pogoršava ujutru i nakon perioda neaktivnosti.
• Ukočenost u više od jednog zgloba koja se obično pogoršava ujutru i nakon neaktivnosti. Zglobovi pogođeni RA mogu da budu tako ukočeni da, na primer, ako su vaše ruke pogođene, možda nećete moći u potpunosti da savijete prste ili da formirate pesnicu. Kao i bol u zglobovima, ukočenost se pogoršava ujutru ili nakon perioda neaktivnosti. Jutarnja ukočenost koja je simptom druge vrste artritisa, (osteoarthritis), obično nestaje u roku od 30 minuta nakon ustajanja, ali jutarnja ukočenost kod RA traje duže.
• Isti simptomi na obe strane tela (kao što su obe ruke ili oba kolena).
• Utrnulost ili bol u jednoj ili obe ruke (uzrokovani sindromom karpalnog tunela u trudnoći). Karpal tunel sindrom (sindrom karpalnog tunela) je progresivno stanje gde otok i upala uzrokovana RA može suziti karpalni tunel u nivou korena šake i time izvršiti pritisak na središnji živac (nervus medianus) koji opslužuje većinu vaših prstiju ruke, što izaziva utrnulost, peckanje i slabost u šaci i ruci.

Pored problema koji utiču na zglobove, mogu se javiti i neki opšti simptomi, kao što su:

• umor i nedostatak energije
• kratkoća daha
• znojenje
• groznica
• slabost

Više o uobičajenim simptomima RA koji zahvataju druge delove tela i organe pročitajte na linku:

Prethodno smo već više puta pomenuli da približno 50% žena sa RA ima blaže simptome RA tokom trudnoće, što lekari nazivaju niskom aktivnošću bolesti. Otok i bol u zglobovima se obično poboljšavaju tokom drugog trimestra trudnoće. Oko 20-40% žena sa RA ima malo ili nimalo simptoma bolesti do trećeg trimestra. Međutim, 20% žena ima teške ili gore simptome RA tokom trudnoće i može zahtevati medicinski tretman.

Uticaj reumatoidnog artritisa na ishod trudnoće

Istraživanja ne pokazuju povećanje broja mrtvorođenih ili pobačaja kod žena koje imaju RA u odnosu na zdrave trudnice. Tako, rezultati jedne studije pokazuju da je stopa gubitka trudnoće kod žena sa RA 17% što je uporedivo sa opštom populacijom, gde stopa spontanih pobačaja iznosi 11–22%. Međutim, neki lekovi, posebno visoke doze steroida, mogu da povećaju rizik od rođenja bebe manje od normalne i mogu da imaju povećani rizik od preranog odvajanja placente. Takođe, jedna holandska studija je otkrila da su žene koje su uzimale prednizolon imale veću stopu prevremenog porođaja. Žene sa veoma aktivnom bolešću tokom trudnoće takođe su u opasnosti da imaju bebu sa malom porođajnom težinom i prevremeni porođaj.

Trudnice sa RA mogu imati povećan rizik od sledećih komplikacija:

• Preeklampsija: Prema tajvanskoj studiji, žene sa RA imaju povećan rizik od preeklampsije. Preeklampsija je komplikacija trudnoće koja uzrokuje visok krvni pritisak i višak proteina u urinu. Može se javiti i nakon porođaja.
• Prevremeni porođaj: Prema nekim istraživanjima, trudnice sa RA mogu da imaju veće šanse da se prerano porode od onih bez bolesti. Studija od 440 trudnica sa RA pokazala je da žene sa težim simptomima ovog stanja imaju veći rizik od prevremenog porođaja.
• Mala porođajna težina: Studija iz 2009. godine otkrila je da žene sa težim RA imaju veću verovatnoću da imaju bebe sa manjom težinom za svoju gestacijsku starost, što može da poveća verovatnoću da će bebi trebati više medicinske nege u ranom životu.
• Porođaj sa carskim rezom

Priprema za začeće i trudnoću

Uprkos tome što imaju normalne rezerve jajnika, žene sa RA imaju manje dece nego žene u kontrolnoj grupi, a potrebno je i duže vreme da zatrudne. Razlozi za manje dece nisu u potpunosti razjašnjeni, ali mogu da uključuju:

• lični izbor (strah za bebino zdravlje i samu trudnoću),
• nekontrolisanu inflamatornu bolest,
• seksualnu disfunkciju sekundarnu za RA i
• efekte nesteroidnih antiinflamatorni lekovi na ovulaciju i implantaciju.

Žene sa RA pre nego što pokušaju da zatrudne treba da razgovaraju sa specijalistom za artritis (reumatologom) i akušerom o svojoj želji da zatrudne, o lekovima koje koriste i najboljem vremenu za pokušaj trudnoće. Lekar može da im preporuči da se trudnoća planira za period remisije bolesti i da se prekine sa određenim lekovima kako bi se povećala mogućnost začeća.

Iako istraživanja sugerišu da neke žene sa RA imaju više poteškoća sa začećem nego žene bez te bolesti, uvek pretpostavljajte da ste plodni dok vaš lekar ne proceni suprotno. Kako se plodnost smanjuje sa godinama, nekim ženama će biti potrebni tretmani za plodnost, kao što je:

• jačanje jajnih ćelija (stimulacija ovulacije),
• intrauterina inseminacija ili
• vantelesna oplodnja.

U idealnom slučaju, RA treba kontrolisati 3 do 6 meseci pre pokušaja trudnoće.

Opšte preporuke koje se odnose na sve žene koje razmišljaju o trudnoći:

● Ukoliko žena uzima lekove koji se izdaju na recept ili bez recepta za RA, treba da se konsultuje sa svojim lekarom. Neki lekovi su bezbedni tokom trudnoće, dok drugi nisu. U nekim slučajevima, nebezbedni lek može da bude zamenjen alternativnim lekom.

● Žene koje uzimaju metotreksat treba da prestanu sa uzimanjem metotreksata najmanje mesec dana pre nego što pokušaju da zatrudne, iako proizvođač predlaže da se ovaj lek prekine tri puna menstrualna ciklusa pre pokušaja trudnoće. Ovaj period čekanja je neophodan da bi se omogućilo da prođu efekti metotreksata na telo kako bi bilo bezbedno da zatrudnite.

● Žene koje uzimaju leflunomid moraju da prestanu sa uzimanjem leflunomida najmanje dve godine pre nego što pokušaju da zatrudne, osim ako se ne koriste tretmani za eliminaciju leka iz organizma. Stoga, žene u reproduktivnom periodu treba da razgovaraju o upotrebi ovog leka sa svojim specijalistom za artritis.

Uobičajeno je da žene sa dugotrajnim zdravstvenim problemima budu zabrinute kako će trudnoća i roditeljstvo uticati na njihovo zdravlje. Žene sa RA često imaju poboljšanje simptoma bola i umora tokom trudnoće, ali onda mogu imati pogoršanje ovih problema nakon porođaja. Stoga je važno da budete spremni za promene koje novo dete može doneti, uključujući prekid sna, umor, stres i anksioznost. Bliska komunikacija sa akušerima i reumatolozima, kao i podrška porodice i prijatelja, mogu pomoći da se olakšaju dodatni izazovi trudnoće i podizanja deteta.

Lečenje reumatoidnog artritisa (reume) tokom trudnoće

Neke žene sa reumatoidnim artritisom (RA) imaju oblik bolesti koja zahteva lečenje tokom trudnoće da bi se bolest držala pod kontrolom. Pored toga, kod nekih žene RA može da se prvi put pojavi tokom trudnoće, iako je to veoma retko.

Aktivnost bolesti tokom trudnoće: Kontrola bolesti može biti lakša kada ste trudni. Pregled studija objavljenih u časopisu Journal of Rheumatology (mart 2019.) otkrio je da se aktivnost bolesti poboljšala kod 60% pacijenata sa RA u trudnoći, a da je porasla kod 46,7% nakon porođaja. Lekari veruju da je to zbog hormonskih promena i promena imunološkog sistema koje štite nerođenu bebu i takođe su korisne za RA.

Važno je istaći da se ne mogu svi lekovi koji se koriste za lečenje RA uzimati tokom trudnoće. Prednosti bilo kog leka moraju biti u ravnoteži sa potencijalnim rizikom.Tokom trudnoće, brigu o ženama sa RA obično dele reumatolog i akušer.

Lekovi tokom trudnoće

Istraživanje o bezbednosti RA lekova tokom trudnoće i njihovih efekata na fetus nisu završena. Ukoliko lekovi koje ste uzimali tokom začeća kontrolišu vašu bolest, vaš lekar će verovatno tražiti da ih nastavite i tokom trudnoće. Za svakog pacijenta, odluka o tome koje će lekove da koristi zavisiće od njihovog odgovora na lečenje, aktivnosti njegove bolesti, ukupnog zdravstvenog statusa i drugih individualnih faktora. Na primer, metotreksat i leflunomid treba potpuno izbegavati tokom trudnoće, zbog značajnog rizika od oštećenja fetusa. Ukoliko žena uzima jedan od ovih lekova tokom trudnoće, treba odmah da razgovara sa svojim reumatologom ili akušerom. Drugi lekovi kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) mogu da se uzimaju tokom jednog dela trudnoće, ali ne i drugog; njihova bezbednost tokom prvog tromesečja ostaje neizvesna, ali svaki rizik će verovatno biti mali. Međutim, njih ne treba uzimati nakon 20. nedelje trudnoće, jer to može da poveća rizik od pojave problema. Sa druge strane, za neke pacijente, koristi leka u kontroli bolesti i održavanju funkcije mogu biti veće od mogućih rizika za majku ili fetus. Upotreba bilo kog leka za artritis tokom trudnoće je stoga stvar o kojoj pacijent i njen reumatolog treba da razgovaraju, tako da se mogu izbeći potencijalno opasni lekovi i pažljivo odmeriti individualni rizici i koristi od bilo kog drugog leka.

Detaljnije o lekovima koji se koriste u terapiji RA možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/reumatoidni-artritis-simptomi-uzroci-dijagnostika-i-terapija/

Reumatske bolesti i trudnoća: način života, ishrana i suplementacija

Od oko 400 različitih reumatskih bolesti reumatoidni artritis (reuma), ili skraćeno RA, je najčešća zapaljenska bolest zglobova.

Način života

Lekovi za RA mogu ublažiti simptome, smanjiti upalu i usporiti napredovanje bolesti. Međutim, najbolje je koristiti lekove zajedno sa drugim strategijama. Ove mere samopomoći, kada se koriste zajedno sa vašim lekovima za RA, mogu vam pomoći da upravljate znacima i simptomima bolesti.

U revijskom članku koji je izašao 2022.godine u časopisu Internal Medicine Journal naučnici (Koller-Smith i saradnici) koji se bave istraživanjem RA predložili su 11 koraka kako da promenom načina života sprečite ili smanjite rizik od razvoja RA:

1. Ne pušite, ako pušite prestanite. Pušenje cigareta pogoršava bolest i može da izazove druge zdravstvene probleme. Pušenje takođe može da oteža da ostanete fizički aktivni, što je važan deo upravljanja RA. Potražite pomoć da prestanete da pušite.
2. Smanjiti izloženost udahnutom silicijum dioksidu, prašini i profesionalnim rizicima. Nosite zaštitnu opremu ako ste u kontaktu sa njima.
3. Održavajte zdravu težinu. Gojaznost može izazvati brojne probleme RA i zato je važno održavati zdravu težinu. Jedite mediteransku ishranu bogatu povrćem, voćem, zdravim mastima, kao što je maslinovo ulje, nemasnim proteinima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama.
4. Povećajte fizičke aktivnosti u slobodno vreme. Vežbajte 20-30 minuta dnevno.
5. Održavajte dobru zubnu higijenu. Bolest i upala desni su još jedan potencijalni faktor rizika za RA. Prema studiji iz 2015. godine, postoji visoka učestalost parodontitisa kod osoba sa reumatoidnim artritisom. Uzrok tome može biti povećanje broja bakterija Prevotella i Selomonas. Ove bakterije u ustima proizvode enzime koji stvaraju citrulinirane peptide, koji mogu izazvati autoimuni odgovor. Dobra zubna higijena (četkajte dobro zube, koristite konac) i redovne posete stomatologu (lečite bilo koju bolest zuba ili desni) mogu smanjiti rizik od razvoja bolesti desni koje mogu povećati rizik od RA.
6. Maksimizirati dojenje ako je moguće.
7. Maksimizirati kvalitet ishrane i izbegavati hranu sa visokim sadržajem soli.
8. Konzumirajte visoke nivoe omega-3 masnih kiselina i ribu.
9. Smanjite potrošnju bezalkoholnih pića zaslađenih šećerom.
10. Konzumirajte samo umerene količine alkohola.
11. Održavajte vitamin D u optimalnom opsegu.

Dovoljno sna i odmora je takođe od posebne važnosti.

Prethodno smo naveli da mikrobiom creva ima krucijalnu ulogu u patogenezi RA. Mikrobiom creva prema najnovijim istraživanjima iz 2022.godine komunicira sa imunološkim sistemom, a neke od njegovih bakterija mogu da izazovu autoimunski odgovor, povećavajući rizik za RA. Brojne studije su istakle kritičnu ulogu crevne mikrobiote u patogenezi raznih vrsta autoimunskih bolesti, kroz mehanizme koji uglavnom uključuju proizvodnju proinflamatornih metabolita, oštećenje mukozne barijere creva i molekularnu mimikriju autoantigena. Stoga je održavanje zdravog balansa između “dobrih” (koje smanjuju imuni odgovor) i “loših” bakterija u crevima jedan od preduslova za prevenciju RA.

Da bi se održao zdrav mikrobiom creva, potrebno je da pokušate sledeće:

• Povećajte unos dijetetskih vlakana.
• Povećajte unos omega-3 polinezasićenih masnih kiselina iz masne ribe.
• Smanjite unos belih ugljenih hidrata i jednostavnih šećera, kao što je beli hleb.
• Smanjite unos hrane bogate omega-6, kao što su kukuruzno i suncokretovo ulje.
• Smanjite unos soli.

Nekoliko saveta kako da ublažite bolove:

• Koristite tople i hladne obloge na zglobovima.
• Često odmarajte zglobove.
• Podignite stopala da biste smanjili opterećenje na kolenima i gležnjevima.
• Omogućite sebi dobar san.
• Pokušajte da duboko dišete ili druge tehnike opuštanja.
• Obratite pažnju na svoje držanje, jer loše držanje može dodatno da optereti vaše zglobove.
• Izbegavajte nošenje visokih potpetica. Izaberite udobne cipele koje pružaju dovoljnu podršku.

Ostali tretmani i promene načina života uključuju:

Terapiju

Važno je da držite artritis pod kontrolom kako biste mogli da nastavite da vežbate tokom trudnoće. Biti aktivan je dobro za vas. Može smanjiti rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa i srčanih oboljenja. Kao pravilo, trebalo bi da vežbate najmanje 2 sata i 30 minuta umerene aktivnosti, poput brzog hodanja, svake nedelje. Takođe bi trebalo da pokušate da uradite neke vežbe snage nekoliko puta nedeljno. Ovo može biti sa tegovima, ali čak i svakodnevne aktivnosti kao što je nošenja torbi za kupovinu mogu pomoći.

Ne plašite se vežbanja ako ste trudni. Ako ste već aktivni, nastavite. Nema potrebe da smanjujete količinu vežbi koju radite. Ukoliko ranije niste mnogo vežbali, držite tempo, slušajte svoje telo i postepeno povećavajte koliko radite. Možda biste čak želeli da razmislite o tome da se pridružite prenatalnim ili postnatalnim časovima vežbi. Ali obavezno recite instruktoru da imate artritis.

Vaš lekar vas može uputiti kod fizioterapeuta ili radnog terapeuta koji vas može naučiti vežbama koje pomažu da vaši zglobovi budu fleksibilni. Fizioterapeut takođe može da pomogne u ublažavanju bolova korišćenjem transkutane električne stimulacije nerava (TENS). Može vam predložiti nove načine obavljanja svakodnevnih zadataka koji će biti lakši za vaše zglobove.

Možete pokušati i komplementarne terapije, kao što su:

• Akupunktura – uključuje ubacivanje finih igala u telo duž posebnih tačaka za ublažavanje bolova. Ukoliko ne volite igle, akupresura koristi čvrst pritisak.
• Kiropraktika – podrazumeva ručno nameštanje i manipulaciju kičme, pršljenova, velikih i malih zglobova i mekih tkiva.
• Masaža – može pomoći u smanjenju bolova, opuštanju bolnih mišića i ublažavanju stresa ili anksioznosti.

• Osteopatija – predstavlja najsavremeniji vid manuelne terapije (terapije rukama). Kroz finu palpaciju, osteopat utvrđuje gde se nalaze tenzije i blokade u tkivu koje mogu biti uzrok bola, smanjenom kretanju, lošoj cirkulaciji i nekim drugim telesnim disfunkcijama. Primenom osteopatskih tehnika, terapeut oslobađa tenzije u tkivu, poboljšava prokrvljenost, što utiče na smanjenje boli, poboljšanje pokretljivosti i opšte dobro funkcionisanje organizma.
• Koristite toplu ili hladnu terapiju. Stavljajte tople ili hladne obloge ili kupke. Toplotni tretmani, kao što su tople kupke, tuševi, jastučići za grejanje ili kese koje zagrejete u mikrotalasnoj pećnici najbolje deluju za umirivanje ukočenih zglobova i umornih mišića i mogu pomoći u ublažavanju bolova. Hladnoća je najbolja za akutni bol. Može utrnuti bolna područja, smanjiti upalu i može smanjiti otok.
• Psihoterapija. Veoma često prvih nedelju ili dve nakon porođaja, zbog hormonskih promena, mnoge mame se osećaju malo potišteno, plačljivo ili uznemireno. Ukoliko ovi simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili počnu kasnije, možda imate postporođajnu depresiju.Terapeuti i psiholozi mogu pomoći da se nosite sa emocijama i nauče vas pozitivnim strategijama suočavanja sa zahtevima koje nosi roditeljstvo. Snažan sistem podrške prijatelja i porodice takođe može pružiti emocionalnu podršku tokom ovih vremena.
• Tai Či. Ova terapija pokretima uključuje blage vežbe i istezanja u kombinaciji sa dubokim disanjem. Mnogi ljudi koriste tai chi da oslobode stres u svom životu. Mala istraživanja su otkrila da tai či može poboljšati raspoloženje i kvalitet života kod ljudi sa reumatoidnim artritisom. Kada ga vodi obrazovan instruktor, tai chi je bezbedan, ali nemojte raditi nikakve pokrete koji izazivaju bol.
• Opusti se. Pronađite načine da se nosite sa bolom tako što ćete smanjiti stres u svom životu. Postoje različiti načini da se opustite i prestanete da se fokusirate na bol. Tehnike kao što su meditacija i razmišljanje o slikama u vašem umu koje vas čine srećnim, duboko disanje i opuštanje mišića mogu se koristiti za kontrolu bola. Pridružite se časovima o samokontroli. Učesnici sa artritisom (uključujući RA) stiču samopouzdanje u učenju kako da kontrolišu svoje simptome, kako da dobro žive sa artritisom i kako artritis utiče na njihove živote.
• Posvetite se zdravom načinu života. Dovoljno spavanja, izbegavanje duvanskog dima, korišćenje tehnika za smanjenje stresa kao što je meditacija i zdrava ishrana mogu pomoći u kontroli simptoma RA.

Ishrana

Iako RA ne možemo da izlečimo ishranom postoje mnoge namirnice koje možete jesti kako biste smanjili upalu u telu i ublažili simptome RA. Imajući u vidu da je RA hronično stanje koje je praćeno upalom i bolom u zglobovima, višak kilograma koji se normalno javlja tokom trudnoće samo dodatno pogoršava stanje pošto povećava pritisak na bolne zglobove. Stručnjaci stoga naglašavaju da je izbor hrane vrlo važan i da pravilna ishrana pomaže da održavamo zdravu težinu i sprečimo upalna stanja. Tako je istraživanje iz 2017. godine na 217 pacijenata sa RA pokazalo da je 19% pacijenata reklo da im određena hrana, kao što su gazirana pića i slatkiši, pogoršavaju simptome. Sa druge strane, stručnjaci preporučuju ishranu sa niskim sadržajem masti koja je bogata ugljenim hidratima i vlaknima. Rezultati istraživanja iz 2021. godine pokazuju da je mediteranski način ishrane, sa dosta voća i povrća, integralnih žitarica i zdravih masti (visoke doze omega-3 masnih kiselina koje se nalaze u maslinovom ulju i ulju kanole; riba; orašastim plodovima), suplementacija vitaminom D i isključivanje soli dobar izbor za osobe koje imaju RA.

Iako ne postoji „čudotvorna dijeta“ koja može da izleči RA, postoje dokazi da anti-inflamatorna dijeta može pomoći. To znači da unosite određenu hranu i izbegavate drugu da biste upravljali upalom, osnovnim uzrokom bolova u artritisu.

Namirnice koje umiruju RA

Potrebno je da ishranu bazirate na anti-inflamatornim namirnicama u koje na prvom mestu spadaju voće i povrće. Po pravilu, šareno voće i povrće treba da zauzme najviše mesta na vašem tanjiru. Voće i povrće bogato je antioksidansima, koji pomažu u neutralisanju slobodni radikala, koji mogu da izazovu upalu i oštete ćelije.

Voće i povrće je prepuno vitamina i mineral koji su potrebni telu za normalno funkcionisanje, a sadrže i dosta polifenola, koji svi zajedno mogu da pomognu u smanjenju C-reaktivnog proteina (CRP), koji se smatra markerom upale. Treba jesti razno voće i povrće kako bi organizam dobio što više hranljivih sastojaka (dnevno oko 330 do 400 g voća, i nešto više povrća), ali se mora voditi računa o sadržaju šećera. Ove namirnice imaju zaštitna jedinjenja kao što su antioksidansi i polifenola koji pomažu u zaštiti od upale.

Začinsko bilje sa antiupalanim svojstvima:

Začini su nedavno dobili veliku pažnju i to sa dobrim razlogom.

• Kurkuma, začin koji je uobičajen u kariju, dugo se koristi u istočnoj medicini kao lek za upalu. Kurkuma ima mnogo lekovitih svojstava jer sadrži brojne hranljive sastojke, antioksidanse, anti-inflamatorna jedinjenja i fitonutrijente, koji su odlični u brobi sa raznim upalama. Budući da organizam nije u stanju da sasvim apsorbuje njene hranljive materije, kombinuje se sa crnim biberom. Dva aktivna sastojka u ovim začinima, kurkumin i piperin, ublažavaju bolove i smanjuju upale. Najnovije studije potvrđuju da aktivni sastojak kurkume, kurkumin, može da pomogne u smanjenju upale. Ukoliko niste ljubitelj karija, suplementi kurkumina su široko dostupni. Samo obavezno razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što dodate bilo koji dodatak vašoj ishrani.
• Đumbir je još jedan začin za koji se smatra da obuzdava upalu. Koren ove egzotične biljke od davnina se koristi za lečenje brojnih bolesti. Ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, sprečava nastajanje ugrušaka krvi, podstiče detoksikaciju, a ima i protivupalna dejstva. Takođe može pomoći kod nuspojava povezanih sa lekovima kao što su mučnina i bol u stomaku. Pitajte svog doktora o najboljem načinu da dodate đumbir u svoju ishranu za najbolje rezultate.

Ostale namirnice koje imaju povoljno dejstvo na RA:

• Integralne žitarice. Ovas, celo zrno pšenice, smeđi pirinač, kinoa i druge integralne žitarice mogu da smanje nivo CRP i smanje rizik od srčanih bolesti, koji je povišen kod ljudi koji boluju od reume. Cela zrna sadrže više hranljivih materija i vlakana od rafinisanih žitarica. Pored toga, mnogi proizvodi sa rafinisanim žitaricama sadrže sastojke koji nisu zdravi, kao što su dodati šećeri i zasićene masti.
• Mahunarke. Grašak i pasulj su odličan izvor proteina, koji je važan za zdravlje i izgradnju mišića – a ljudi sa reumom skloni su gubitku mišića. Štaviše, grašak i pasulj praktično ne sadrže masti, ali su zato bogati antioksidantima, folnom kiselinom, magnezijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom. Svi ovi minerali zajedno poznati su po svojim dobrobitima za srce i imuni sistem. Posebno dobar izbor su crni i crveni pasulj, leblebije i takozvani „crnooki pasulj“ (cowpeas).
• Orašasti plodovi i semenke sadrže dosta zdravih mono-nezasićenih masti. Orašasti plodovi su poznati po svojim svojstvima zaštite srca i bogatstvom važnih hranljivih materija. Pinjole, pistaći, lešnici, bademi, a posebno orasi, su bogati omega-3 masnim kiselinama i posebno su dobri za obolele od RA. Mleveno laneno seme je još jedan dobar biljni izvor omega-3 masnih kiselina. Međutim, ne treba ni preterivati sa konzumacijom orašastih plodova zato što sadrže zdrave masti i visokokalorični su.

Antizapaljensko dejstvo imaju: masne ribe, organski uzgojena jaja i meso (npr. bujoni od kostiju ili supe sa mesom i povrćem).

• Masne ribe. Losos, tunjevina, sardine, haringe i druge ribe hladnih mora bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje mogu da pomognu u kontroli upale. Telu je potrebna zdrava ravnoteža omega-3 i omega-6 masnih kiselina, a istraživači su otkrili da je veći odnos omega-6 i omega-3 povezan sa porastom hroničnih inflamatornih bolesti poput reume/reumatoidnog artritisa. Zato je važno smanjiti omega-6 masne kiseline, koje mogu izazvati upalu i koje se nalaze u mesu, određenim uljima i prženoj i prerađenoj hrani, koja sadrži ta ulja – i povećati omega-3 masne  kiseline. Losos je jedan od najboljih izvora omega 3 masnih kiselina koje mogu pomoći u borbi sa upalama, smanjuju rizik od hroničnih bolesti i poboljšavaju mentalno zdravlje. Pored toga, odličan je izvor proteina, a bogat je i brojnim vitaminima i mineralima, uključujući vitamine B12, B3, D, kalijum i selen.

Koje namirnice treba izbegavati?

Iz ishrane trebalo bi da redukujete ili potpuno isključite:

• Prerađenu hranu. Visoko prerađeni proizvodi kao što su brza hrana, žitarice koje nisu od celog zrna i pekarski proizvodi, obično su bogati rafinisanim žitaricama, dodatkom šećera, konzervansima i drugim sastojcima koji pospešuju upalu i pogoršavaju simptome RA.
• Prerađeno i crveno meso. Poznato je da ishrana bogata prerađenim i crvenim mesom pokazuje visok nivo inflamatornih markera, kao što su interleukin-6 (IL-6), C-reaktivni protein (CRP) i homocistein. Istraživanje u kome je učestvovalo čak 25.630 osoba, pokazalo je da visok unos crvenog mesa može biti faktor rizika za RA. Nasuprot tome, ishrana koja eliminiše crveno meso poboljšava stanje kod osoba obolelih od RA.
• Rafinisane i nerafinisane žitarice koje sadrže gluten. Gluten je grupa proteina koja se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama. Pokazano je da je povećan unos ovih namirnica povezan sa jačom upalom, što sugerišu da hrana bez glutena može da olakša simptome RA.
• Dodate šećere i slatke napitke. Dodati šećeri se nalaze u slatkišima, gaziranim pićima, sladoledu i brojnim drugim namirnicama, uz namirnice koje na prvi pogled ne sadrže šećere, kao što su razni sosevi. Studija sprovedena na osobama koje boluju od RA, pokazala je da su od 20 testiranih namirnica, gazirani sokovi i deserti najčešće pogoršavali simptome bolesti. Štaviše, slatka pića, posebno gazirana, mogu značajno da povećaju i rizik od RA.
• Namirnice pržene u dubokom ulju, jer ovakva hrana podstiče upalu.
• Unos namirnica koje sadrže velike količine soli. Namirnice bogate solju su škampi, supa iz kesice, pica, neki sirevi, prerađeno meso i brojne druge prerađevine.

Ukoliko niste sigurni da je nešto dobro ili loše za jelo, pogledajte listu sastojaka. Držite se dalje od bilo čega napravljenog sa:

• Delimično hidrogenizovana ulja ili trans masti.
• Visoko fruktozni kukuruzni sirup.
• Boje za hranu.
• Sastojci koje ne možete da izgovorite
• Čuvajte se upakovane hrane koja deluje „zdravo“. Samo zato što nešto kaže da je „prirodno“, „organsko“ ili „napravljeno od pravog voća“ ne znači da nije visoko obrađeno i napunjeno šećerom.

Sve ovo ne znači da je povremeno konzumiranje gaziranih pića ili kolača potpuno zabranjeno. Generalno, ipak pokušajte da ne jedete ovu vrstu hrane više od jednom nedeljno!

Suplementacija

Iako postoji malo dokaza koji podržavaju upotrebu suplemenata kod RA, neki mogu biti korisni u sprečavanju neželjenih efekata lekova koje možda uzimate. Neki uobičajeni komplementarni i alternativni tretmani koji su se pokazali kao obećavajući za RA uključuju:

• Suplemente folne kiseline koji su važni za zdravlje vaše bebe. Preporučuje se da se svakodnevno uzima bar 400 mcg folne kiseline. Trebalo bi da počnete da je uzimate otprilike tri meseca pre trudnoće i da nastavite još najmanje 3 meseca (prvih 12 nedelja) nakon začeća jer je to period kada se razvijaju bebina kičma i mozak. Ukoliko želite da nastavite i nakon tog perioda, i želite da suplemente folne kiseline uzimate svih devet meseci – to je u redu. Takođe, preporučuje se da nastavite i sa ishranom koja obiluje folnom kiselinom i folatima. Ukoliko ste uzimali metotreksat (antagonist folne kiseline) u roku od tri meseca nakon što ste zatrudneli ili ako uzimate sulfasalazin tokom trudnoće, moraćete da uzimate veću dnevnu dozu folne kiseline tokom trudnoće. Pored njiih, u lekove koji snižavaju nivo folne kiseline u organizmu spadaju i ne steroidni antiinflamatorni lekovi – NSAIL (Brufen, Diklofen, Nimulid). Veće doze folne kiseline (5 mg) koje u tim slučajevima treba da se uzimaju moraće da vam prepiše lekar.
• Riblje ulje (omega-3). Neke preliminarne studije su otkrile da dodaci ribljeg ulja mogu smanjiti bol i jutarnju ukočenost kod RA. Neželjeni efekti mogu uključivati mučninu, podrigivanje i riblji ukus u ustima. Pored toga riblje ulje može da ometa dejstvo nekih lekova, pa se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
• Biljna ulja. Od semenki bundeva, hladnim ceđenjem, se dobija ulje koje je puno nezasićenih masnih kiselina koje podstiče regeneraciju ćelija, jačanje imunološkog i nervnog sistema. Ulje od semenki bundeva sprečava nastanak i razvoj arteroskleroze, razbija krvne ugruške i naslage na zidovima krvnih sudova i tako štiti od srčanog, ali i moždanog udara.
• Suplementi kao što su kalcijum i vitamin D mogu da pomognu u sprečavanju osteoporoze koja se javlja ako uzimate steroide.
• Takođe, neke studije pokazuju da suplementi kurkumina/kurkume mogu da pomognu kod bolova kod RA i jutarnje ukočenosti.

Međutim, pre nego što uzmete bilo koji dodatak ishrani razgovarajte sa lekarom da biste razgovarali o neželjenim efektima i kako to može da utiče na druge lekove koje uzimate.

Kako reumatoidni artritis utiče na porođaj?

Žene sa RA mogu imati uspešnu trudnoću i roditi zdravu bebu. Međutim, porođaj može biti teži u slučajevima kada RA utiče na kukove ili lumbalni deo kičme žene. Ukoliko artritis utiče na leđa ili kukove, možda ćete primetiti više bolova u tim zglobovima kako vaša beba raste i stavlja veći stres na te zglobove. Vaš RA obično ne bi trebalo da utiče na sam porođaj normalnim vaginalnim putem, osim ako imate deformitete zglobova u predelu karlice. Čak i ako ste imali zamenu kuka i dalje bi trebalo da možete da se porodite kroz vaginu. Iako se čini da porođaj carskim rezom nije češći kod žena sa RA, istraživanja pokazuju da visoka aktivnost bolesti tokom trudnoće povećava rizik za prevremeno rođenje bebe sa malom porođajnom težinom i potrebu za porođajem carskim rezom. Ukoliko bolest postane aktivnija tokom trudnoće ili ako razvijete bilo kakve dodatne komplikacije, razgovarajte sa svojim trenutnim ginekologom o upućivanju na ginekološke ordinacije koje se bave visokorizičnim trudnoćama. Ipak, za većinu žena sa RA, zdrav porođaj i beba su mogući.

Vaša babica obično može predložiti udobnije položaje ako vam RA uzrokuje bol. Poznato je da je porođaj bolan, tako da može biti od pomoći da se upoznate sa dostupnim opcijama za ublažavanje bolova kao što su:

• Udisanje kombinacija kiseonika i azot-oksida. Gas i vazduh mogu vam pomoći u smanjenju bola tokom porođaja. Lako je kontrolisati količinu udahnutog gasa pošto ovu mešavinu udišete kroz masku na licu koju sami držite.
• Epiduralna anestezija. Epiduralna anestezija podrazumeva primenu posebne vrste lokalnog anestetika koji se daje u leđa i većini žena potpuno ublažava bol. Međutim, u stanjima kao što je ankilozirajući spondilitis primena ove obično jednostavne procedure može biti otežana. U ovakvoj situaciji anesteziolog može prvo da se sastane sa vama da biste se dogovorili o mogućim opcijama.
• Porađanje u vodi. Neke žene biraju porođaj u vodi jer im to može pomoći da se opuste tokom porođaja i čini da kontrakcije deluju manje bolno. Ukoliko je ovo nešto o čemu razmišljate, obavezno razgovarajte sa svojim timom za porođaj tako da možete napraviti sve dogovore unapred. Bazeni za porođaj mogu biti postavljeni u vašem domu, a ukoliko postoji u vašem porodilištu možda je sigurnije da se tamo porodite.
• Transkutane električne stimulacije nerava (TENS). Pokazalo se da smanjuju neke od bolova u donjem delu leđa koje neke žene doživljavaju tokom ranih faza porođaja. Međutim, TENS mašine nisu efikasne u kasnijim fazama kada kontrakcije postaju sve duže i češće.
• Tehnike relaksacije. Učenje kako da se opustite može vam pomoći da se nosite sa porođajnim bolom. Možda biste čak želeli da isprobate prenatalni čas, kao što je hipnoporođaj. Prenatalni časovi će vas naučiti raznim tehnikama i veštinama što će vam pomoći da se pripremite za porođaj.

Reumatoidni artritis (reuma) nakon porođaja

Tokom postporođajnog perioda približno 90% žena sa RA doživljava pogoršanje bolesti, obično u prva tri meseca, a posebno nakon prve trudnoće, jer se hormoni i imunski sistem vraćaju u stanje pre trudnoće. Ukoliko ste imali ublažavanje simptoma RA tokom trudnoće, možda ćete sada imati više bolova u zglobovima. Mnogi stručnjaci preporučuju ponovno uzimanje RA lekova u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja.

Podrška nakon porođaja

Tokom trudnoće važno je da isplanirate pomoć koja će vam biti potrebna nakon porođaja. Čak i ako je vaša bolest dobro kontrolisana, možda ćete biti više umorni od drugih novopečenih majki, tako da će vam verovatno trebati dodatna pomoć kada beba dođe. Suočavanje sa zahtevima male bebe je iscrpljujuće za svaku novu majku. Ukoliko imate RA, stres može biti mnogo veći. Takođe možete otkriti da se vaša bolest pogoršava u nedeljama nakon porođaja.  Ukoliko mislite da biste mogli imati problema sa držanjem, oblačenjem ili pranjem bebe, razgovarajte sa svojim patronažnim sestrama i ocem bebe o organizovanju dodatne podrške. Briga o sebi sada je posebno važna – uzimajte lekove, jedite zdravo, dremajte kada beba drema i potražite pomoć od partnera, porodice i prijatelja od poverenja, pa čak i plaćenu pomoć, ako je potrebno ili moguće.

Mnoge mame se osećaju malo potišteno, plačljivo ili uznemireno u prvih nedelju ili dve nakon rođenja bebe. Ova pojava je veoma česta. Međutim, ako ovi simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili počnu kasnije, možda imate postporođajnu depresiju. Ovo pogađa više od 1 od 10 žena u godini nakon porođaja – možda ćete se osećati tužno, teško zaspati, imati poteškoća da se povežete sa bebom ili imate zastrašujuće misli. Važno je da potražite pomoć ako se tako osećate. Vaša patronažna sestra i lekar opšte prakse mogu vam pomoći da pristupite bilo kojoj podršci ili lečenju ukoliko vam je potrebno.

Dojenje i aktivnost reumatoidnog artritisa

Period nakon porođaja je, kao što je prethodno navedeno, uobičajeno vreme kada žene sa RA imaju pogoršanje bolesti, tako da je teško znati da li dojenje dodatno povećava ovaj rizik. Međutim, postoje brojne prednosti dojenja i za majke i za njihove bebe, a što duže dojite, duže traju ove prednosti. Svaka količina dojenja je korisna, čak i ako imate malo mleka. Ukoliko dojite, manja je verovatnoća da ćete dobiti reumatoidni artritis. Jedna studija pokazuje da su žene koje su dojile 2 godine ili više smanjile rizik od dobijanja bolesti za polovinu. Iz ovih razloga, žene sa RA koje žele da doje podstiču se da to učine. U prvih nekoliko hranjenja proizvešćete gustu žućkastu tečnost koja se zove kolostrum i prepuna je antitela koja će ojačati imuni sistem vaše bebe i zaštititi je od štetnih bakterija i virusa. Nakon prvih nekoliko podoja, pravo mleko će početi da nadolazi. Antitela koja su bila prisutna u kolostrumu će i dalje biti u ovom mleku, ali u manjoj količini. Dakle, vaša beba će dobiti podsticaj svom imunološkom sistemu svaki put kada dojite.

Sposobnost dojenja

Nema dokaza da RA smanjuje proizvodnju mleka. Ukoliko odlučite da dojite, vaši lekari će se pobrinuti da uzimate lekove koji neće uticati na vašu bebu. Međutim, neke žene doživljavaju bol kada pokušavaju da drže svoju bebu dok je doje, posebno ako njihov RA nije dobro kontrolisan. Zbog toga se neke žene odlučuju da kombinuju dojenje sa adaptiranim mlekom. Ovo može da smanji pritisak na dojenje jer to znači da prijatelji ili članovi porodice mogu pomoći u hranjenju.

Lekovi i dojenje

Iako ne možete da prenesete RA svom detetu dojenjem, možete preneti neke lekove. Mnogi lekovi su bezbedni za upotrebu tokom laktacije, a prolaz lekova kroz majčino mleko je relativno nizak u mnogim slučajevima. Važno je da razgovarate sa svojim reumatologom kako biste osigurali kontrolu nad svojom bolesti nakon porođaja. Ukoliko ste pre trudnoće prestali da uzimate bilo koji lek, npr metotreksat, vaši lekari će obično preporučiti da se ponovo vratite na njih kada završite sa dojenjem. Što pre možete da se vratite na lekove, manji je rizik od relapsa i novog pogoršanja bolesti. Neki lekovi se mogu ponovo da počnu da se uzimaju tokom dojenja, tako da bi trebalo razgovarajte sa svojim reumatologom tačno kada možete ponovo da započnete da uzimate lekove. Međutim, nisu svi lekovi bezbedni za dojenje. Ukoliko ovo zahteva promenu leka, obavezno obavestite svog lekara da li dojite. Vaš lekar može da predloži krataku primenu steroida ukoliko se bolovi pogoršaju pre nego što su vaši lekovi počeli da deluju. Ako se bol javlja samo u jedan ili dva zgloba, vaš lekar može umesto toga da predloži injekciju steroida. Fizioterapija takođe može biti od pomoći tokom ovog perioda.

Mnoga ograničenja upotrebe lekova tokom trudnoće važe i za majke koje doje:

● Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAIL) kraćeg dejstva kao što je ibuprofen mogu se koristiti kod žena u laktaciji.

● Male doze aspirina (81 mg dnevno) su kompatibilne sa dojenjem, ali veće doze treba izbegavati.

● Prednizolon se može uzimati u malim dozama. U dozama većim od 20 mg dnevno, preporučuje se ispumpavanje i odbacivanje majčinog mleka koje se proizvodi tokom prva četiri sata nakon uzimanja leka.

● Metotreksat i leflunomid treba izbegavati tokom dojenja.

● Azatioprin, hidroksihlorokin i sulfasalazin su kompatibilni sa dojenjem.

● Inhibitori faktora nekroze tumora alfa (TNF-α) kao što su etanercept, infliximab ili adalimumab su kompatibilni sa dojenjem.

● Iako postoje ograničeni podaci o drugim biološkim lekovima kao što su abatacept, tocilizumab i rituksimab, velika veličina ovih molekula ukazuje na to da će se malo od ovih lekova preneti u majčino mleko, pa su stoga ovi lekovi kompatibilni sa dojenjem.

● Tofacitinib i baricitinib treba izbegavati kod žena u laktaciji.

Kvalitet informacija o bezbednosti lekova tokom dojenja varira.

Kontrola rađanja i reumatoidni artritis

Nakon porođaja, pre nastavka seksualnih odnosa, važno je da počnete da razmišljate o kontroli rađanja. Dostupne su brojne opcije za kontrolu rađanja, od kojih je većina bezbedna i efikasna za žene sa RA. U većini slučajeva, RA ne bi trebalo da utiče na to koji metod kontrole rađanja žena izabere.

Da li se reumatoidni artirtitis može preneti na bebu?

Iako postoji mogućnost da vaše dete razvije RA ili neku drugu autoimunsku bolest, nasleđivanje nije 100% i samo zato što žena ima RA ne znači da će i njena deca imati RA. Postoji mnogo drugih faktora koji su uključeni u razvoj RA, a ne samo geni nasleđeni od roditelja. Većina oblika artritisa se do neke mere javlja u porodicama. Međutim, ne bi trebalo da brinete o tome, jer u velikoj većini slučajeva šanse da bolest prenesete na svoju decu su male. Zaista je važno da zapamtite da mnoge žene sa autoimunskim bolestima imaju zdrave bebe koje ne razviju RA ili bilo koju drugu vrstu autoimunske bolesti.

Uticaj reume i terapije za reumatoidni artritis na bebu

Pošto kontrola RA obično zahteva antireumatske lekove koji modifikuju bolest (DMARD), postoji mogućnost bezbedne upotrebe DMARD pre i tokom trudnoće. Međutim, nisu svi DMARD bezbedni. Metotreksat, na primer, treba prekinuti najmanje tri meseca pre trudnoće zbog njegovog potencijala da izazove urođene mane. O drugim lekovima potrebno je da razgovarate sa reumatologom, a individualne rizike i koristi treba odmeriti.

Reumatoidni artritis – laboratorijski test

Na sajtu Beo-lab laboratorija možete saznati sve što je potrebno da znate o tome zašto nam je važna analiza krvi, koja je priprema potrebna za biohemijsku analizu krvi i hematološke analize krvi, kako se obavlja vađenje krvi i analiza uzorka krvi, šta obuhvata analiza kompletne krvne slike (KKS), definicija referentnih vrednosti krvi, krvne slike i ostalih biohemijskih parametara i kako se tumače rezultati krvne slike i biohemije.

Testovi krvi obuhvataju:

Kompletnu krvnu sliku

• Kompletna krvna slika (KKS). Ovaj test proverava da li postoji nizak broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i trombocita.

• Broj belih krvnih zrnaca. Ovaj test meri broj belih krvnih zrnaca u krvi. Viši nivoi belih krvnih zrnaca mogu značiti infekciju. Niži nivoi mogu biti znak nekih reumatskih bolesti ili reakcija na lekove.

Markere inflamacije: sedimentacija eritrocita, hematokrit i C-reaktivni protein

• Brzina sedimentacije eritrocita (SE, engl.erythrocyte sedimentation rate – ESR test). Sedimentacija krvi je brzina taloženja eritrocita izazvana silom zemljine teže u vremenskom periodu od ½ ili 1 sata. Ovaj test pokazuje koliko brzo crvena krvna zrnca padaju na dno epruvete. Kada su prisutni otok i upala, uled porasta koncentracije proteina krvi (fibrinogena  i drugih proteina akutne faze) eritrociti postaju teži nego što je normalno, padaju i brže se talože na dnu epruvete. Što brže krvne ćelije padaju, to je zapaljenje teže. Osobe sa reumatskim oboljenjima često imaju povišenu brzinu sedimentacije eritrocita.

• Hematokrit meri broj crvenih krvnih zrnaca u uzorku krvi (predstavlja odnos krvnih ćelija prema krvnoj plazmi. Nizak nivo crvenih krvnih zrnaca (anemija) je čest kod osoba sa inflamatornim artritisom i reumatskim oboljenjima.
• C-reaktivni protein (CRP). Ovaj protein se pojavljuje kada se u telu pojavi zapaljenje. Povišeni nivo CRP-a može da ukaže na prisustvo zapaljenskog procesa u telu. SE i CRP pokazuju slične količine upale, ali jedan može biti visok kada drugi nije.  Ovaj test se može ponoviti da bi se proverio odgovor deteta na lek.

Drugi uobičajeni testovi krvi traže antitela na:

• reumatoidni faktor (RF). Test na reumatoidni faktor meri količinu RF (proteina koje stvara imunski sistem i koji mogu da napadnu sopstveno, zdravo tkivo u telu) u krvi. Ovaj test proverava da li postoji RF u krvi. RF je antitelo koje se nalazi u krvi većine osoba koji imaju reumatoidni artritis i druge reumatske bolesti. Određuje se osobama koje imaju znake i simptome RA, kao i periodično kod osoba koje su već obolele od RA da se prati tok bolesti. RF se detektuje kod oko 80% ljudi sa reumatoidnim artritisom, ali se nalaze i kod ljudi bez ove bolesti.
• anti-ciklični citrulisani peptid (anti-CCP). Anti CCP antitela test se koristi u dijagnostici reumatoidnog artritisa, da ga razlikuje od drugih autoimunih oboljenja koja se ispoljavaju sa artritisom. Takođe, anti CCP antitela test je koristan laboratorijski parametar i u davanju prognoze osobama koje su već obolele od RA. Antitela na CCP su detektovana u serumu kod 60 do 70% osoba obolelih od RA i pokazala su se bolje od prethodno pomenutih laboratorijskih markera RA (RF i CRP).
• Antinuklearna antitela (ANA) i drugi testovi na antitela. Ovi testovi mere nivoe antitela u krvi koja se često vide i kod ljudi sa reumatskim oboljenjem. Antitela su proteini koje naš imuni sistem proizvodi za borbu protiv stranih agenasa, kao što su virusi i bakterije, kada napadnu naš organizam. Antinuklearna antitela (ANA) su autoantitela koja su usmerena protiv normalnih proteina unutar jezgra (nukleusa) ćelije jer ova autoantitela greškom napadaju zdrave ćelije mnogih organa i tkiva što može dovesti do razvoja raznih autoimunih bolesti.
• Test komplementa. Ovaj test se radi da bi se izmerio nivo komplementa. Ovo je grupa proteina u krvi koja pomaže u uništavanju stranih supstanci. Osnovna uloga komplementa je da zajedno sa drugim komponentama imunog sistema identifikuje, uništi i ukloni strane patogene kao što su bakterije i virusi, kao i sopstvene oštećene ćelije i proteine. Pormećena funkcija komplementa za posledicu može da ima čitav niz obolenja. Određivanje koncentracije komponenti C3 i C4 sistema komplementa je nezaobilazno kod bolesnika kod kojih se sumnja na sistemsku bolest vezivnog tkiva. Nizak nivo komplementa u krvi je povezan sa imunološkim poremećajima.

Pored navedenih testova krvi u svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi ciljane panele analiza krvi:

Navedene analize možete poručiti i online putem E-laboratorije čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.

Za dodatne informacije vezane za navedene testove budite slobodni da nas pozovete na +381112622888 ili nam pišite na mail: office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://www.cdc.gov/arthritis/basics/rheumatoid-arthritis.html

https://www.arthritis.org/diseases/rheumatoid-arthritis

https://www.medicalnewstoday.com/articles/323046

https://www.medicalnewstoday.com/articles/323087#how-does-it-affect-pregnancy

https://www.arthritis.org/health-wellness/healthy-living/family-relationships/family-planning/rheumatoid-arthritis-and-pregnancy

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4924-rheumatoid-arthritis

https://www.webmd.com/rheumatoid-arthritis/default.htm

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/symptoms/

https://www.nhs.uk/conditions/rheumatoid-arthritis/treatment/

https://nras.org.uk/resource/the-genetics-of-rheumatoid-arthritis/

https://nras.org.uk/resource/what-is-the-cause-of-rheumatoid-arthritis-non-genetic-factors/

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/symptoms-causes/syc-20353648

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/diagnosis-treatment/drc-20353653

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/in-depth/6-tips-to-manage-rheumatoid-arthritis-symptoms/art-20486824

https://www.uptodate.com/contents/rheumatoid-arthritis-and-pregnancy-beyond-the-basics

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/rheumatoid-arthritis/in-depth/rheumatoid-arthritis-pregnancy/art-20094103

https://rheumatology.org/pregnancy-rheumatic-disease

https://www.webmd.com/rheumatoid-arthritis/family-planning-and-rheumatoid-arthritis

https://www.webmd.com/rheumatoid-arthritis/ra-and-women

https://www.webmd.com/rheumatoid-arthritis/features/ra-pregnancy-diet

https://www.versusarthritis.org/about-arthritis/living-with-arthritis/pregnancy/

https://www.versusarthritis.org/media/22936/pregnancy-and-arthritis-information-booklet.pdf

https://www.healthline.com/health/pregnancy-arthritis

https://women4womenobgyn.com/can-pregnancy-cause-arthritis-gynecologist-in-new-hyde-park

https://www.verywellhealth.com/arthritis-and-pregnancy-5188405

https://emedicine.medscape.com/article/335186-overview?form=fpf

Koller-Smith, L., Mehdi, A.M., March, L., Tooth, L., Mishra, G.D. and Thomas, R., Rheumatoid arthritis is a preventable disease: 11 ways to reduce your patients’ risk. (2022) Intern Med J, 52: 711-716. https://doi.org/10.1111/imj.15537

Zhao T, Wei Y, Zhu Y, Xie Z, Hai Q, Li Z, Qin D. Gut microbiota and rheumatoid arthritis: From pathogenesis to novel therapeutic opportunities. (2022) Front Immunol. Sep 8;13:1007165. doi: 10.3389/fimmu.2022.1007165. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC9499173/

Mousavi, M.J., Mahmoudi, M. & Ghotloo, S. Escape from X chromosome inactivation and female bias of autoimmune diseases. (2020) Mol Med 26, 127. https://doi.org/10.1186/s10020-020-00256-1

Jethwa, H., Lam S., Smith C., Giles I. Does rheumatoid arthritis really improve during pregnancy? A systematic review and meta-analysis. (2019) The Journal of Rheumatology Mar 2019, 46 (3) 245-250; https://www.jrheum.org/content/46/3/245

Alpízar-Rodríguez D, Pluchino N, Canny G, Gabay C, Finckh A. The role of female hormonal factors in the development of rheumatoid arthritis, (2017) Rheumatology, Volume 56, Issue 8, August 2017, Pages 1254–1263, https://doi.org/10.1093/rheumatology/kew318

Krause ML, Makol A. Management of rheumatoid arthritis during pregnancy: challenges and solutions. (2016) Open Access Rheumatol. Mar 23;8:23-36. doi: 10.2147/OARRR.S85340.

https://medicine.uq.edu.au/article/2022/06/rheumatoid-arthritis-prevention-%E2%80%93-steps-reducing-risk-those-risk

https://www.medicalnewstoday.com/articles/rheumatoid-arthritis-prevention

 REUMATOIDNI ARTRITIS / (priredila Radna grupa za izradu vodiča, rukovodilac Nemanja Damjanov). – 1. izd. – Beograd: Srpsko lekarsko društvo, 2005 (Valjevo: Valjevo print). – VII, 33 str.; tabele; 21 cm. – (Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti / Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=695&cache=sr

https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/67133-artritis-i-namirnice-koje-bi-trebalo-izbegavati

https://totallywellness.rs/blog/ove-namirnice-umiruju-reumatoidni-artritis/

https://www.totallywellness.rs/blog/top-10-antizapaljenskih-namirnica/