Rak pluća simptomi, faktori rizika i dijagnoza

Rak pluća je bolest koja je uzrokovana nekontrolisanom deobom ćelija u plućima. Ove ćelije koje se nekontrolisano dele stvaraju mase ćelija ili tumore tkiva koji na kraju sprečavaju vaše organe da rade kako bi trebalo. Rak pluća obično počinje u disajnim putevima (bronhijama ili bronhiolama) ili malim vazdušnim kesama (alveolama). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje raka, karcinom pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor u svetu. Svake godine više ljudi umre od raka pluća nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno. Rak pluća je najčešći rak kod muškaraca i drugi najčešći rak kod žena. U tekstu koji je za vas pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dobićete odgovore na pitanja šta je rak pluća, kolika je njegova učestalost u svetu i kod nas i kolika je smrtnost, koji su tipovi i podtipovi, a koji stadijumi  karcinoma pluća i u skladu sa tim kakve su prognoze za preživljavanje. Pored toga, saznaćete koji su faktori rizika za nastanak raka pluča i da li je nasledan, kao i koji su simptomi ove opasne bolesti. Takođe, dobićete uvid u metode i testove pomoću kojih ga na vreme možete dijagnostifikovati.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta je rak pluća?
• Rak pluća faktori rizika
• Rak pluća simptomi
• Rak pluća dijagnostika
• Rak pluća i laboratorijska dijagnostika

Šta je rak pluća?

Rak pluća je bolest za koju je karakterističan nekontrolisan rast ćelija u tkivima pluća. Obično počinje u ćelijama koje oblažu bronhije. Rak pluća nije zarazna bolest i ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

Tumori pluća mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Rak pluća, koji je poznat i pod nazivom karcinom pluća, je zloćudni tumor. Zloćudni tumori sastoje se od patološki izmenjenih ćelija koje mogu da se šire i van mesta na kome su nastale. Ukoliko se tumor ne leči na vreme, može da napadne i uništi okolno tkivo. Ponekad se tumorske ćelije putem krvnih ili limfnih sudova prošire sa mesta primarnog tumora, dolazeći tako do drugih tkiva i organa, gde svojom daljom deobom stvaraju novi tumor, koji se naziva metastaza.

Vrste raka pluća (tipovi i podtipovi karcinoma pluća)

Rak koji počinje u plućima naziva se primarni rak pluća. Rak koji se širi na pluća sa drugog mesta u telu poznat je kao sekundarni rak pluća.

Po histološkoj građi, postoje dva glavna oblika primarnog karcinoma pluća koji su klasifikovani prema vrsti ćelija u kojima rak počinje da raste:

Ne-mikrocelularni (nesitnoćelijski) karcinom pluća ili karcinom pluća ne-malih ćelija (engl. Non-Small-Cell Lung Cancer, NSCLC)  – najčešći oblik, koji čini oko 80 do 85 od 100 slučajeva. Raste i širi se sporije od sitoćelijskog karcinoma pluća.Tri glavna podtipa nemikrocelularnog karcinoma pluća nazvane su prema tipu ćelija u tumoru.

Adenokarcinom je najučestaliji oblik raka pluća. Skoro 40% slučajeva raka pluća su adenokarcinomi, koji obično nastaju u perifernom plućnom tkivu, duž spoljašnjih delova pluća. Većina slučajeva adenokarcinoma se javlja kod pušača ili bivših pušača; mada se javlja i kod ljudi koji su tokom svog života popušili manje od 100 cigareta (“nepušači”). Podtip adenokarcinoma, bronhioloalveolarni karcinom, je najučestaliji kod nepušača ženskog pola i može imati bolji i dugoročniji opstanak. Adenokarcinom je češći kod žena nego kod muškaraca, a veća je verovatnoća nego kod drugih vrsta raka pluća da će se pojaviti kod mlađih ljudi.

Makrocelularni karcinom pluća ili karcinom velikih ćelija (nediferencirani). Oko 9% raka pluća su makrocelularni karcinomi. Ime su dobili po tome jer su ćelije raka velike, abnormalnog izgleda, sa prekomernom citoplazmom, velikim jedrom i upadljivim jedarcima. Karcinom velikih ćelija može da se pojavi u bilo kom delu pluća. Ima tendenciju da brzo raste i širi se, što može da oteža lečenje. Podtip karcinoma velikih ćelija, poznat kao neuroendokrini karcinom velikih ćelija (engl. large cell neuroendocrine carcinoma, LCNEC), je brzorastući rak koji je veoma sličan karcinomu malih ćelija pluća.

Karcinom skvamoznih ćelija,se takođe naziva epidermoidni karcinom. Počinje u skvamoznim ćelijama, koje su ravne ćelije koje oblažu unutrašnjost disajnih puteva u plućima. Često su povezani sa istorijom pušenja i obično se nalaze u centralnom delu pluća, u blizini glavnog disajnog puta (bronhija).

Nekoliko drugih podtipova NSCLC, kao što su adenoskvamozni karcinom i sarkomatoidni karcinom, su mnogo ređi.

Mikrocelularni (sitnoćelijski) karcinom pluća ili karcinom pluća malih ćelija (engl. Small-Cell Lung Cancer, SCLC) – manje je čest oblik, koji se javlja u oko 15% – 20% od ukupnog broja tumora pluća. Kod mikrocelularnog karcinoma pluća ćelije sadrže guste neurosekretorne granule (vezikule koje sadrže neuroednokrine hormone). Većina slučajeva nastaje u velikim disajnim putevima (primarne i sekundarne bronhije). Obično se širi brže od karcinoma ne-malih ćelija pluća (60% do 70% slučajeva ima metastaze već prilikom javljanja). Po svojoj prirodi sitnoćelijski su mnogo agresivniji tip tumora i imaju znatno nižu stopu preživljvanja. Smatra se sistemskom bolešću, koja u momentu postavljanja dijagnoze, već ima udaljene metastaze.  

Postoje dva različita tipa sitnoćelijskog karcinoma pluća:

• Karcinom malih ćelija
  • Kombinovani karcinom malih ćelija.

Osnovni oblik lečenja ovog tipa raka pluća je hemoterapija, pri čemu oboleli uglavnom odlično reaguju na hemio i radioterapiju, zbog toga što je mikrocelularni karcinom bronha visokomalignog potencijala. Vrlo brzo može da dođe i do kompletnog odgovora na terapiju, ali se, na žalost, vrlo brzo razvija i relaps. Skoro svi slučajevi sitnoćelijskog raka pluća posledica su pušenja cigareta.

Drugi (manje uobičajeni) tipovi kancera pluća

Uz glavne vrste raka pluća, u plućima se mogu razviti i drugi tumori.

Karcinoidni tumori pluća. Čine manje od 5% tumora pluća. Većina ih raste sporo. Karcinoidni tumori su retki karcinomi koji se najčešće javljaju u želucu ili crevima. Međutim, ponekad počinju i u plućima i mogu se klasifikovati kao tipični ili atipični. Tipični karcinoidi rastu sporo i ne šire se često izvan pluća. Devet od 10 karcinoida pluća su tipični karcinoidi. Atipični karcinoidi rastu brže i malo je verovatno da će se širiti izvan plća. Karcinoidni tumori se takođe ponekad kategorišu prema tome gde počinju u plućima: Centralni karcinoidi se formiraju u bronhijama, koje su veliki disajni putevi blizu centra pluća. Većina karcinoidnih tumora pluća počinje upravo tamo. Periferni karcinoidi se razvijaju u manjim disajnim putevima, na ivicama pluća i oni su skoro uvek tipični karcinoidi.

Drugi tipovi tumora pluća, kao što su adenoidni cistični karcinomi, limfomi i sarkomi, kao i benigni tumori pluća kao što su hamartomi, su retki. Oni se tretiraju drugačije od češćih karcinoma pluća.

Rak koji se širi na pluća (metastatski karcinom). Rak koji počinje u drugim organima (kao što su dojka, pankreas, bubrezi, bešika, debelo crevo, prostata ili koža) ponekad se može proširiti (metastazirati) na pluća, ali to nisu karcinomi pluća. Na primer, rak koji počinje u dojci i širi se na pluća je i dalje rak dojke, a ne rak pluća. Lečenje metastatskog karcinoma u plućima zasniva se na tome gde je počeo (gde je primarno mesto raka).

Medijastinalni tumori su retki karcinomi koji se razvijaju u medijastinumu, predelu grudnog koša koji razdvaja pluća. Mogu da budu benigni ili kancerogeni, formirajući se iz bilo kog tkiva, koje postoji ili prolazi kroz grudnu šupljinu. Većina tumora medijastinuma kod dece je benigna, dok su kod odraslih većinom kancerogeni.

Rak pluća stadijumi bolesti

Određivanje stadijuma raka pluća je ispitivanje stepena širenja raka sa svog originalnog izvora. To je jedan od faktora koji utiču na prognozu i mogućnost lečenja raka pluća.

Za većinu karcinoma, stadijum je rimski broj od I (1) do IV (4). Karcinomi stadijuma I su manje uznapredovali i često imaju bolju prognozu (izgled). Karcinomi višeg stadijuma obično su se širili dalje (ili imaju druge zabrinjavajuće karakteristike), tako da mogu zahtevati intenzivnije (ili različite vrste) lečenja. Ponekad se faze takođe dele, koristeći velika slova (na primer, faza III se može podeliti na faze IIIA i IIIB). Neki karcinomi takođe imaju stadijum 0, koji se često naziva karcinom in situ. To znači da je kancer još uvek samo u sloju ćelija gde je prvi put počeo, i da se nije širio dalje.

Faza I: Rak je u gornjoj sluzokoži pluća ili bronhija. Nije se proširio na druge delove pluća ili izvan pluća.

Faza II: Rak je veći od stadijuma I, proširio se na limfne čvorove unutar pluća, ili postoji više od jednog tumora u istom režnju pluća.

Faza III: Rak je veći od stadijuma II, proširio se na obližnje limfne čvorove ili strukture ili postoji više od jednog tumora u drugom režnju istog pluća.

Faza IV: Rak se proširio na cela pluća, tečnost oko pluća, tečnost oko srca ili udaljene organe.

Postoje različite vrste sistema koji se koriste za određivanje stadijuma raka, ali najčešći i najkorisniji sistem za stadijume za većinu tipova raka je TNM sistem. Američki zajednički komitet za rak (American Joint Committee on Cancer, AJCC) i Unija za međunarodnu kontrolu raka (Union for International Cancer Control, UICC) podržavaju TNM sistem klasifikacije kao način na koji lekari mogu da postave stadijume (faze) za mnoge različite vrste raka na osnovu određenih zajedničkih standarda. TNM sistem se koristi za opisivanje veličine primarnog tumora i širenja raka na obližnje limfne čvorove ili druge delove tela.

Prilikom inicijalne procene stadijuma kod nemikrocelularnog raka pluća koristi se TNM klasifikacija. Zasniva se na sledećim parametrima:

• Tumor (T), veličina primarnog tumora. Opisuje veličinu i lokaciju tumora.
• Limfni čvor (engl. Node, N), zahvaćenost limfnih čvorova.  N opisuje da li se rak proširio u obližnje limfne čvorove ili ne i veličinu i lokaciju limfnih čvorova gde se rak proširio.
• Metastaze (M), opisuje da li se rak proširio na drugi deo tela kao što je jetra (metastaze).

TNM stadijumi dalje imaju svoje podfaze.

Postoje 4 glavne faze za T:

• T1 rak pluća znači da je rak još uvek u plućima.T1 je podeljen na 3 pod-faze:
  • T1a – tumor nije širi od 1 cm
  • T1b – tumor je širok između 1 cm i 2 cm
  • T1c – tumor je širok između 2 cm i 3 cm
• T2 se koristi za opisivanje 3 mogućnosti:
  • tumor je širok između 3cm i 5cm, ili
  • tumor se proširio u glavni disajni put ili unutrašnju oblogu zida grudnog koša, ili
  • pluća su kolabirala ili su začepljena zbog upale
• T3 se koristi za opisivanje 3 mogućnosti:
  • tumor je širok između 5cm i 7cm, ili
  • postoji više od 1 tumora u plućnom režnju, ili
  • tumor se proširio na zid grudnog koša, frenični nerv (nerv blizu pluća) ili spoljašnji sloj srca (perikard)
• T4 se koristi za opisivanje niza mogućnosti uključujući:
  • tumor je širi od 7cm, ili
  • tumor se proširio na oba dela pluća (svako plućno krilo se sastoji od 2 dela, režnja), ili
  • tumor se proširio na deo tela blizu pluća, kao što je srce, dušnik, jednjak ili veliki krvni sud.

Postoje 3 glavne faze za N:

• N1 se koristi za opisivanje ćelija raka u limfnim čvorovima koji se nalaze unutar pluća ili u predelu gde se pluća povezuju sa disajnim putevima (hilum).
• N2 se koristi za opisivanje 2 mogućnosti:
  • postoje kancerogene ćelije u limfnim čvorovima koji se nalaze u centru grudnog koša na istoj strani sa zahvaćenim plućima, ili
  • postoje ćelije raka u limfnim čvorovima ispod dušnika
• N3 se koristi za opisivanje 3 mogućnosti:
  • postoje ćelije raka u limfnim čvorovima koji se nalaze na zidu grudnog koša sa druge strane zahvaćenog pluća, ili
  • postoje kancerogene ćelije u limfnim čvorovima iznad ključne kosti, ili
  • postoje ćelije raka u limfnim čvorovima na vrhu pluća.

Postoje 2 glavne faze za M:

• M0 – rak se nije proširio izvan pluća na drugi deo tela
• M1 – rak se proširio izvan pluća na drugi deo tela

Mikrocelularni karcinom pluća ili karcinom malih ćelija pluća je ređi od raka pluća ne-malih ćelija. Ćelije kancera su manje veličine od ćelija koje izazivaju karcinom pluća ne-malih ćelija.

Karcinom malih ćelija pluća ima samo 2 moguća stadijuma:

• Ograničena bolest („ograničeni stadijum“) – gde je kancer ograničen na polovinu grudnog koša i može biti u obližnjim limfnim čvorovima. Prema podacima Američkog udruženja za rak, oko 33% bolesnika ima ovaj stadijum bolesti u vreme uspostavljanja dijagnoze. U toj fazi bolest se leči zračenjem. Kancer ne mora da zahvati u ovoj fazi celo plućno krilo, već samo delove.
• Opsežna bolest ili „prošireni (progresivni) stadijum“ – gde se rak proširio na cela pluća, na limfne čvorove koji su udaljeniji ili na druge delove tela. Smatra se da oko 66% pacijenata u vreme uspostavljanja dijagnoze ima ovaj stadijum bolesti. Bolest se leči operacijom, uklanjanjem bolesnog dela pluća ili celog plućnog krila. Hemioterapijom se napadaju ćelije raka pa je hemioterapija, sa ili bez zračenja, prva opcija kada je u pitanju lečenje. U najtežim stadijuma raka sitnih ćelija pluća, lečenje nema efekta i zdravstveni radnici nastoje da u ovom stadijumu samo olakšaju postojeće stanje pacijenta.

Međutim, TNM klasifikacija i grupisanje su korisni pri proceni prognoze.

Za oba tipa raka, nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom, dva opšta tipa procene stadijuma predstavljaju kliničko određivanje stadijuma i hirurško određivanje stadijuma. Klinički stadijumi se određuju pre konačne operacije. Zasniva se na rezultatima proučavanja snimaka (kao što su CT snimci i PET snimci) i rezultatima biopsije. Hirurški stadijumi se određuju ili tokom ili nakon operacije i zasnivaju se na kombinovanim rezultatima hirurških i kliničkih nalaza, uključujući hirurško uzimanje uzoraka torakalnih limfnih čvorova.

Međutim, za neke vrste raka, vrednosti za T, N i M nisu jedini parametri koji određuju stadijum. Neki drugi faktori koji se mogu uzeti u obzir uključuju:

Gradus (gradiranje kancera): Za većinu karcinoma, gradus je mera koliko abnormalne ćelije raka izgledaju pod mikroskopom. Ovo se takođe zove diferencijacija. Ocena može biti važna jer karcinomi sa više abnormalnih ćelija imaju tendenciju da rastu i šire se brže.

Gradusu se obično dodeljuje broj, sa nižim brojevima (na primer, G1) koji se koriste za rak nižeg stepena.

• Kod kancera niskog stepena (dobro diferenciranih), ćelije raka izgledaju prilično normalno. Generalno, ovi karcinomi imaju tendenciju da rastu sporo i često imaju bolji izgled.
• Kod kancera visokog stepena (slabo diferenciranog), ćelije raka izgledaju abnormalnije. Karcinomi visokog stepena često imaju tendenciju brzog rasta, tako da će možda trebati drugačiji tretmani od raka niskog stepena.

Čak i kada gradiranje kancera ne utiče na stadijum raka, ono i dalje može da utiče na izgled i/ili lečenje osobe.

Prevalenca raka pluća

Rak pluća je najčešći rak širom sveta. To je najčešći rak kod muškaraca i drugi najčešći rak kod žena. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, broj obolelih od malignih bolesti u svetu porastao je na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9.7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Prema podacima ovih organizacija rak pluća je bio najčešće dijagnostikovani maligni tumor. Registrovano je 2.480.675 novih slučajeva raka pluća u 2022. god (12.4 % od svih novih slučajeva raka ). Rak pluća je bio uzrok 18.7 % (1.8 miliona smrtnih slučajeva) od svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola što ga čini najčešćim uzrokom umiranja od malignih bolesti u svetu. Procene Američkog društva za rak je da se u SAD za 2024.godini očekuje da će rak pluća biti daleko vodeći uzrok smrti od raka, odnosno, da će oko 1 od 5 svih smrtnih slučajeva od raka biti posledica raka pluća. Svake godine više ljudi umre od raka pluća nego od raka debelog creva, dojke i prostate zajedno.

Sve u svemu, šansa da će muškarac razviti rak pluća tokom svog života je oko 1 od 16; za ženu, rizik je oko 1 od 17. Ovi brojevi uključuju i ljude koji puše i one koji ne puše. Za ljude koji puše rizik je mnogo veći, dok je za one koji ne puše rizik manji.

Statistički podaci o preživljavanju kod ljudi sa rakom pluća variraju u zavisnosti od vrste raka pluća, stadijuma (razmera) raka, kada je dijagnostikovan i drugih faktora.

• Crnci imaju oko 12% veću šansu da razviju rak pluća od belaca. Stopa je oko 16% niža kod crnkinja nego kod belkinja.
• Crne i bele žene imaju niže stope oboljevanja od muškaraca, ali se jaz smanjuje. Stopa raka pluća opada među muškarcima u poslednjih nekoliko decenija, ali samo u poslednjoj deceniji kod žena.
• Uprkos tome što je njihov ukupni rizik od raka pluća veći, crni muškarci imaju manju verovatnoću da će razviti SCLC nego belci.

Istočna Evropa ima najveću smrtnost od raka pluća među muškarcima, dok severna Evropa i SAD imaju najveću smrtnost među ženama. Pet zemalja sa najvišom standardizovanom stopom incidencije i mortaliteta od raka pluća su Demokratska Republika Koreja, Kina, Jermenija, Turska i Istočni Timor.

Epidеmiоlоška istraživanja Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, ukazuju na to dа је u Srbiji tокоm 2022. gоdinе око 6500 оsоbа оbа pоlа оbоlеlо оd mаlignih tumоrа brоnhа i plućа, dок је sкоrо 4500 оsоbа istе gоdinе prеminulо оd ovе mаlignе bоlеsti. Stоpе оbоlеvаnjа u nаšој zеmlji su visоке, gоtоvо zа 1.5 putа su vеćе u оdnоsu nа еvrоpsке stоpе, аli štо sе tičе stоpа umirаnjа оnе sе držе nа оdrеđеnоm еvrоpsкоm nivоu i iznоsе višе оd 25 nа 100.000. Jedna skorašnja studija (iz 2022. god.) grupe naših epidemiologa je pokazala da je u Srbiji kancer pluća bio drugi najčešći rak kod žena (10.5%) posle raka dojke sa standardizovanom stopom incidencije od 22.4/100.000, i najčešći rak među muškarcima (21.3%), sa stopom incidencije od 57/100.000. Standardizovane i starosno-specifične stope mortaliteta u Srbiji otkrivaju značajne razlike u odnosu na pol. Kod muškaraca, stopa mortaliteta je 93.4 na 100.000 čovek/godina, odnosno, skoro trećina (30.9%) svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca u Srbiji uzrokovana je kancerom pluća. Ona je znatno niža za žene, 40.7 na 100.000 čovek/godina.

Ono što je zabrinjavajuće je da rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su tокоm pоslеdnjih 10 gоdinа stоpе оbоlеvаnjа u Srbijii pоrаslе коd оbа pоlа, pri čemu је tај pоrаst posebno izrаzitо visок коd žеnа. Sкоrо 40% је biо uкupni pоrаst u оbоlеvаnju коd žеnа ili gоtоvо 4% gоdišnjе. Sa druge strane, ono što ohrabruje je tо štо u pоslеdnjih 10 gоdinа stоpе mоrtаlitеtа оd kancera pluća u Srbiјi pоčinju pоlако dа pаdајu.

Rak pluća faktori rizika

Faktore koji mogu povećati rizk da dobijete rak pluća možemo podeliti u dve gupe: one na koje možete da utičete i samim tim ih možete promeniti i na one koje ne možete promeniti niti uticati na njih. 

Pušenje kao glavni faktor rizika

Najčešći i najvažniji uzrok raka pluća je dugotrajno izlaganje duvanskom dimu. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention, CDC) pušenje cigareta je najveći faktor rizika za rak pluća i odgovorno je za više od 7 od 10 slučajeva. Ukoliko pušite više od 25 cigareta dnevno, 25 puta je veća verovatnoća da ćete dobiti rak pluća nego neko ko ne puši. Što duže pušite i što više pakovanja cigareta dnevno pušite, to je veći rizik. Na svakih 3–4 miliona popušenih cigareta, desi se jedan smrtni slučaj od raka pluća. Duvanski dim je toksična mešavina više od 7.000 hemikalija od kojih su mnoge otrovi. Poznato je da dim cigareta sadrži preko 70 poznatih karcinogena, uključujući radioizotope iz sekvence raspada radona, nitrozamina i benzopirena. Pored toga, izgleda da nikotin smanjuje imunološki odgovor na rast raka u izloženom tkivu. Pušenje duvana je kao pojedinačni faktor rizika odgovorno za svaki treći slučaj raka i dokazano je da 80% do 85% karcinoma pluća nastaje kao posledica pušenja. Širom razvijenog sveta, 90% smrti od raka pluća kod muškaraca i 70% za žene u toku 2000. godine su pripisane pušenju. Ovaj broj je verovatno čak i veći za rak pluća malih ćelija (SCLC) i retko je da neko ko nikada nije pušio ima SCLC. Prеmа istrаživаnju које su sprоvеli Udružеnjе zа bоrbu prоtiv rака plućа „Punim plućimа” i Кliniка zа plućnе bоlеsti Univеrzitеtsкоg кliničкоg cеntrа Srbiје (UКC) gоtоvо 90% аnкеtirаnih pacijenata su rаniје bili pušаči, а јеdnа trеćinа njih i dаljе puši.

Iako je pušenje cigareta najveći faktor rizika, upotreba drugih vrsta duvanskih proizvoda takođe može da poveća rizik od razvoja raka pluća i drugih vrsta raka, kao što su rak jednjaka i rak usta.

Ovi proizvodi uključuju:

• Cigare i duvan za lulu (Pušenje cigara, lula i pušenje cigareta sa mentolom će gotovo sa jednakom verovatnoćom da uzrokujui rak pluća kao i pušenje cigareta).
• Pušenje cigareta sa malo katrana ili „laganih“ cigareta povećava rizik od raka pluća isto koliko i obične cigarete).
• Burmut (duvan u prahu).
• Duvan za žvakanje.
• Pušenje kanabisa (marihuane) takođe može da poveća rizik od razvoja raka pluća. Većina ljudi koji puše kanabis mešaju ga sa duvanom. Iako imaju tendenciju da puše manje duvana od ljudi koji puše obične cigarete, obično udišu dublje i duže zadržavaju dim u plućima.
• E-cigarete. Većina e-cigareta sadrži nikotin, pa ih Uprava za hranu i lekove (FDA) klasifikuje kao „duvanske proizvode“.  FDA navodi da e-cigarete izazivaju zdravstvene rizike, uključujući oštećenje pluća. Štaviše, nije dokazano da e-cigarete poboljšavaju vaše šanse za prestanak pušenja. Međutim, još nije poznato da li e-cigarete direktno povećavaju rizik od raka pluća.

Nepušači sačinjavaju 10-15% slučajeva raka pluća, koji se kod njih uglavnom javlja kao posledica kombinacije genetičkih faktora, gasa radona, azbesta i zagađenog vazduha uključujući sekundarni unos duvanskog dima (pasivno pušenje).

Pasivno pušenje, odnosno, udisanje dima pušenja druge osobe je čest uzrok raka pluća kod nepušača. Pasivni pušač se može klasifikovati kao neko ko živi ili radi sa pušačem. Brojna istraživanja su pokazala značajno povećani rizik među onima koji su izloženi pasivnom pušenju. Oni koji žive sa pušačem imaju 20–30% veći rizik, dok oni koji rade u okruženju sa dimom „iz druge ruke“ imaju 16–19% povećani rizik. Istraživanja dima „iz druge ruke“ nagoveštavaju da je opasniji od direktnog dima. Pasivno pušenje prouzrokuje oko 3.400 smrti od raka pluća svake godine u SAD-u.

Izloženost zagađenju i štetnim hemikalijama

Dejstvo kancerogena životne i radne sredine nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju. Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti.

Izloženost određenim hemikalijama i supstancama koje se koriste u nekoliko zanimanja i industrija može da poveća rizik od razvoja raka pluća. Prema podacima Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) sledeće hemikalije, supstance i zagađenja iz sredine i na radnom mestu su kancerogene za pluća:

• Neki metali (proizvodi aluminijuma, kadmijum i jedinjenja kadmijuma, jedinjenja hroma, berilijum i jedinjenja berilijuma, gvožđe i legure čelika, jedinjenja nikla, arsen i neorganska jedinjenja arsena, silicijum dioksid, vinil hlorid, podzemno kopanje rude hematita).
• Azbest. Ljudi koji rade sa azbestom (kao što su rudnici, mlinovi, tekstilne fabrike, mesta gde se koristi izolacija i brodogradilišta) imaju nekoliko puta veću verovatnoću da umru od raka pluća, pri čemu je rizik od raka pluća još veći ako i puše. Nije jasno koliko nisko ili kratkoročno izlaganje azbestu može da poveća rizik od raka pluća. Ljudi koji su izloženi velikim količinama azbesta takođe imaju veći rizik od razvoja mezotelioma, vrste raka koji počinje u pleuri (sluzokoži koja okružuje pluća). Poslednjih godina, vladini propisi su uveliko smanjili upotrebu azbesta u komercijalnim i industrijskim proizvodima. Međutim, još uvek je prisutan u mnogim domovima i drugim starijim zgradama, ali se obično ne smatra štetnim sve dok se ne ispusti u vazduh propadanjem, rušenjem ili renoviranjem.
• Neki proizvodi sagorevanja, dimovi uglja i koksa (nepotpuno sagorevanje, emisija gasova u domaćinstvu pri sagorevanju uglja, gasifikacija uglja, katran kamenog uglja, proizvodnja koksa, čađ, izduvni gasovi dizel motora)
• silicijum dioksid
• Istraživanja su takođe otkrila da često izlaganje isparenjima dizela tokom mnogo godina povećava rizik od razvoja raka pluća.
• Neki toksični gasovi (metil etar (tehnički stepen), bis-(hlorometil) etar, sumpurni iperit, MOPP (mešavina vinkristin-prednison – azotni iperit – prokarbazin), gasovi koji nastaju prilikom farbanja)
• Proizvodnja gume i kristalina prašina peska.
• Radon je prirodni radioaktivni gas koji dolazi iz malih količina uranijuma prisutnog u svim stenama i zemljištima. Ne možete ga videti, okusiti ili pomirisati. Ponekad se može naći u zgradama. Ukoliko se udiše, može da ošteti vaša pluća, posebno ako pušite. Prema Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), radon je drugi vodeći uzrok raka pluća u Sjedinjenim Državama i vodeći je uzrok među ljudima koji ne puše. Na otvorenom ima toliko malo radona da verovatno neće biti opasno. Međutim, u zatvorenom prostoru, radon može biti koncentrisaniji pa ako ga udišete, vaša pluća se izlažu malim količinama radona što može povećati rizik za rak pluća. Kuće i druge zgrade u skoro svakom delu zemlje mogu da imaju visoke nivoe radona u zatvorenom prostoru (posebno u podrumima).

Kao što je prethodno pomenuto postoje faktori koji povećavaju rizik za rak pluća na koje ne možemo da utičemo a to su:

• Jonizujuće zračenje (rendgensko zračenje, radon-222 i njegovi produkti raspadanja, gama zračenje, plutonijum) i prethodna terapija zračenjem pluća. Ljudi koji su imali terapiju zračenjem grudnog koša za druge vrste raka imaju veći rizik od raka pluća, posebno ako puše. Primeri uključuju ljude koji su lečeni od Hodgkinovog limfoma ili žene koje su lečene zračenjem grudnog koša zbog raka dojke.
• Zagađenje vazduha. U gradovima, zagađenje vazduha od izduvnih gasova dizela, ili fabrika izgleda da malo povećava rizik od raka pluća. Ovaj rizik je daleko manji od rizika izazvanog pušenjem, ali se smatra da je oko 1% do 2% svih smrtnih slučajeva od raka pluća u Sjedinjenim Državama posledica zagađenja vazduha na otvorenom.
• Lična ili porodična istorija raka pluća. Ukoliko ste imali rak pluća, imate veći rizik od razvoja drugog raka pluća. Braća, sestre i deca ljudi koji su imali rak pluća mogu sami imati nešto veći rizik za dobijanje raka pluća, posebno ako je kod rođaka dijagnostikovan u mlađoj dobi. Nije jasno koliki deo ovog rizika može biti posledica zajedničkih gena među članovima porodice, a koliko od zajedničkog izlaganja u domaćinstvu (kao što je duvanski dim ili radon).

Da li je rak pluća nasledan?

Stručnjaci procenjuju da što se tiče genetske predispozicije njoj pripada približno 8% dijagnostikovanih slučajeva raka pluća. DNK je molekul u našim ćelijama koga čine naši geni, koji kontrolišu kako naše ćelije funkcionišu. DNK, koja potiče od oba naša roditelja, može da utiče na naš rizik od razvoja određenih bolesti, uključujući neke vrste raka.

Neki geni pomažu u kontroli kada ćelije rastu, dele se da bi stvorile nove ćelije i umiru:

• Geni koji pomažu ćelijama da rastu, dele ili ostanu žive nazivaju se onkogeni.

• Geni koji pomažu u kontroli ćelijske deobe ili izazivaju umiranje ćelija u pravo vreme nazivaju se tumor supresorski geni.

Rak može biti uzrokovan promenama DNK koje uključuju onkogene ili isključuju gene supresora tumora. Promene u mnogim različitim genima obično su potrebne da izazovu rak pluća. Pre svega postoje dve vrste genskih mutacija (promena): mutacije u polnim ćelijama, gametima (jajnoj ćeliji, sermatozoidima) i somatske mutacije. Nedavne studije su pokazale da testiranje svih pacijenta sa rakom pluća na mutacije u polnim ćelijama može da ukaže na to da ne samo da ste pod povećanim naslednim rizikom za razvoj raka pluća, već bi takođe moglo pomoći u pronalaženju najboljeg načina lečenja raka pluća. Ukoliko imate rak pluća i takođe se utvrdi da imate određenu mutaciju u polnim ćelijama, možda ćete dobro reagovati na ciljanu terapiju te mutacije. Primeri mogućih mutacija u polnim ćelijama za pacijente sa rakom pluća uključuju sledeće gene: CHEK2, ATM, TP53, BRCA1, EGFR, APC i PALB2. Bez obzira na to da li imate veći nasledni rizik od raka pluća, lekari preporučuju da svi ljudi izbegavaju duvanski dim i druga izlaganja koja će povećati rizik od raka.

Stečene promene gena (somatske mutacije ili „mutacije pokretači“) se mogu javiti u bilo kojoj pojedinačnoj ćeliji i ne mogu se naslediti. Somatske mutacije se odnose na promene DNK unutar ćelija koje nisu prenete od vaših roditelja, već su stečene tokom vašeg života. Određene somatske mutacije mogu uticati na sposobnost ćelije da kontroliše sopstveni rast i na kraju će transformisati ćeliju bez raka u ćeliju raka. Ove somatske mutacije su takođe poznate kao „mutacije pokretači“. Ukoliko se utvrdi da vaš tumor ima ovakv tip mutacije, verovatno ćete dobro reagovati na ciljanu terapiju. Za pacijente sa uznapredovalim karcinomom pluća ne-malih ćelija, preporučuje se da se plućna masa ili metastatska masa testiraju na somatske mutacije. Standardna praksa je da se testiraju mutacije sledećih gena: EGFR, ALK, ROS1, MET, RET, BRAF i NTRK. Ukoliko se pronađe bilo koja od ovih mutacija, preporučuje se početni tretman ciljanom terapijom (umesto hemoterapije). Iako se ove mutacije mogu naći kod svakog pacijenta sa rakom pluća, veća je verovatnoća da će nepušači sa rakom pluća imati somatsku mutaciju.

U cilju dijagnostikovanja i uspešnijeg lečenja raka pluća, može se raditi genetičko testiranje koje podrazumeva detekciju specifičnih biomarkera ili promena u genima. U BeoLab laboratorijama procena genetskog rizika za nastanak karcinoma se utvrđuje korišćenjem klinički efikasnih genskih panela.

Postoji 14 panela genetičkih testova za više od 30 tipova karcinoma koji se mogu javiti na 10 i više organa, sa jednim sveobuhvatnim panelom od 54 gena čije se promene u strukturi dovode u vezu sa velikim brojem tumora. Rezultat ovih testova može ukazati na rizik da se kod osobe javi kancer naslednog / genetskog porekla.

Preporučuje se da ljudi dobiju odgovarajuće genetsko savetovanje pre testiranja kako bi bili sigurni da su uradili pravi test i da bi razumeli rezultate testova.

VAŽNA NAPOMENA: Kontaktirajte nas putem mejla: genetika@beo-lab.rs i zakažite laboratorijsko genetičko konsultovanje pre izbora bilo kog genetičkog testa, kako bi bili sigurni šta konkretni genetički test pruža i koja je opcija testiranja najbolja u vašem konkretnom slučaju.

Usluga genetičkog laboratorijskog konsultovanja je važna pre testiranja, radi izbora pravog testa za vas ili vašeg člana porodice.

Pre bilo kog genetskog testa važno je da pripremite podatke o eventualnoj porodičnoj istoriji nasledne kancerske bolesti koja se popunjava u porudžbenici testa.

Pred testiranje popunjava se formular porudžbenica za testiranje na nasledne predispozicije za karcinome sa genetičkim informisanim pristankom.

Formular porudžbenice za testiranje pogledajte ovde.

Ostali faktori rizika

UZRAST – Jedan od faktora rizika je svakako i starost pojedinca i njegovo opšte zdravlje. Stope smrtnosti od raka pluća su veće među sredovečnom i starijom populacijom i veoma retko se sreću ispod 40-te godine. Procenat smrtnih slučajeva od raka pluća i bronhija najveći je među ljudima starosti 65–74 godine.

ASTMA. Ljudi sa astmom nemaju veći rizik za razvoj raka pluća. Međutim, ako je astma dijagnostikovana u ranom detinjstvu, a prisutni su drugi faktori rizika, lekar može da predloži dodatne preglede kako nešto ne bi promaklo.

Stres je, prema mišljenju stručnjaka, takođe veoma značajan faktor rizika.

Rak pluća simptomi

Većina karcinoma pluća ne izaziva nikakve simptome dok se ne proširi, ali neki ljudi sa ranim rakom pluća imaju simptome.

Karcinom (rak) pluća rani simptomi

Prvi uobičajeni znaci i simptomi raka pluća su:

• Uporan kašalj koji ne prolazi ni posle 3 nedelje ili se pogoršava.
• Iskašljavanje krvi ili ispljuvaka boje rđe (pljuvačka ili sluz).
• Bol u grudima, leđima ili ramenima koji se iznenada pojavi i ne prestaje. Takođe, može da se oseti i stezanje ili probadanje u grudima koji se često pogoršava sa dubokim disanjem, kašljanjem ili smehom.
• Promuklost i „šištanje“ u plućima.
• Gubitak apetita.
• Neobjašnjivi gubitak težine.
• Uporan kratak dah. Kratak dah može biti posledica tumora koji blokira dušnik. Takođe, može biti posledica nakupljanja tečnosti u grudima.
• Hroničan osećaj umora ili slabosti, nedostatak energije.
• Infekcije kao što su bronhitis i pneumonija koje ne prolaze ili se vraćaju.

Karcinom (rak) pluća kasniji simptomi

Neki karcinomi pluća mogu izazvati probleme u udaljenim tkivima i organima, iako se rak još uvek nije proširio na ta mesta. Ovi problemi se nazivaju paraneoplastični sindromi. Paraneoplastični sindromi mogu da utiču na vaš nervni sistem (paraneoplastični neurološki sindrom) ili endokrini sistem (paraneoplastični endokrini sindrom). Ponekad ovi sindromi mogu biti prvi simptomi raka pluća. Jedna od posledica ovog uticaja raka pluća na endokrini sistem je nenormalan rast dojki kod muškaraca. Naime, kako se tumor širi on oslobađa razne hormone koji putujući krvotokom mogu dovesti do rasta grudi. Povećanje grudi može biti na obe ili na samo jednoj dojci i svakako ga treba prijaviti lekaru.

Pošto simptomi utiču na druge organe, može se prvo posumnjati da ih uzrokuje druga bolest osim raka pluća. Tako na primer, zadebljanje vrhova prstiju se često dovodi u vezu sa artritisom, ali je najčešće uzrok rak pluća. Prsti su zadebljani, otečeni, crveni, bolni. Javljaju se gubitak fine motorike i nespretnost u prstima. Rak pluća uzrokuje otpuštanje raznih supstanci u krvotok što podstiče rast tkiva vrhova prstiju i tkiva ispod noktiju, pa tako bolni i zadebljani prsti mogu da ukažu na rak pluća.

Paraneoplastični sindromi se mogu javiti sa bilo kojim karcinomom pluća, ali su češće povezani sa karcinomom malih ćelija pluća (SCLC).

Rak pluća i metastaze

Simptomi metastatskog karcinoma pluća zavise od toga gde se rak nalazi u telu. Rak pluća može da se proširi na:

• obližnje ili udaljene limfne čvorovei
• mozak
• jetru
• kosti
• nadbubrežne žlezde
• druge delove pluća ili drugo plućno krilo

Ukoliko se rak pluća proširi na druge delove tela, to može da izazove:

• Bol u kostima (kao bol u leđima ili kukovima). Pored toga rak koji se proširio na kosti može da izazove: slabije kosti (mogu se oštetiti ili lakše slomiti), povišen nivo kalcijuma u ​​krvi (izaziva dehidraciju i konfuziju). Ukoliko ćelije raka u kičmenim kostima pritiskaju kičmenu moždinu (kompresija kičmene moždine), to može da izazove: slabost u nogama, utrnulost, gubitak kontrole bešike ili creva.
• Promene nervnog sistema (kao što su glavobolja, problemi sa pamćenjem, depresija, promene raspoloženja ili ličnosti, slabost ili utrnulost ruke ili noge, vrtoglavica, problemi sa ravnotežom ili epileptični napadi), sve su posledice raka koji se proširio na mozak.
• Žutu boju kože i očiju (žutica), nelagodnost ili bol na desnoj strani stomaka (abdomena), mučninu, slab apetit i gubitak težine, otečen stomak (koji se naziva ascit), svrab kože, što može da ukaže na to da su se pojavile metastaze na jetru.
• Oticanje limfnih čvorova (sakupljanje ćelija imunog sistema) kao što su oni na vratu ili iznad ključne kosti može da ukaže na metastaze koje su zahvatile limfne čvorove.
• Kvržice na telu ponekad su posledica širenja raka na kožu.
• Rak koji se proširio na nadbubrežne žlezde obično ne izaziva nikakve simptome. Nadbubrežne žlezde proizvode hormone i ako se rak proširio na obe nadbubrežne žlezde, to može da uzrokuje nizak nivo nadbubrežnih hormona. Ovo može da izazove: gubitak apetita, gubitak težine, mučninu, bol u stomaku, slabost, promene supstanci u vašoj krvi.

Značaj praćenja simptoma i pravovremenog obraćanja lekaru

Danas je u celom svetu cilj torokalne onkologije, da karcinom bronha prevede u hroničnu bolest, te da se leči kao hronična opstruktivna bolest pluća i druga hronična oboljenja. To se može postići samo ukoliko se rak pluća otkrije u ranom stadijumu i ako se primeni takozvani multimodalni način lečenja i hirurgija, hemoterapija, radioterapija. Veoma važno je da oboleli bude pod stalnom lekarskom kontrolom, sa ciljem da se brzo reaguje u slučaju pojave određenih simptoma i pacijent prevede u stabilno stanje.

Preventivni sistematski pregledi sa radiološkim snimanjem pluća (niskodoznim CT grudnog koša), takođe bi pomogli da se ova bolesti, koja u ranim fazama razvoja ne daje simpotme, otkriva i leči na vreme. Kao i mnoge druge malignem bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan, rak pluća se danas može prevesti u hroničnu bolest, a u određenim slučajevima se može lečiti novim, target lekovima i imunološkom terapijom.

Rak pluća dijagnostika

Dijagnostikovanje raka pluća može biti proces u koji se odvija u više koraka. Vaša prva poseta lekaru obično će uključivati slušanje vaših simptoma, pitanja o vašoj zdravstvenoj istoriji i obavljanje fizičkog pregleda (kao što je slušanje vašeg srca i pluća). Pošto su simptomi raka pluća slični mnogim drugim, češćim bolestima, vaš lekar može početi sa postavljanjem dijagnoze tako što ćete dobiti da uradite testove krvi i rendgenski snimak grudnog koša. Ukoliko vaš lekar posumnja da biste mogli da imate rak pluća, vaši sledeći koraci u dijagnozi obično bi uključivali više testova snimanja, ultrazvuk trbušnih organa kao i testove funkcije pluća. U slučajevima kada su potrebne i dodatne, preciznije pretrage onda se radi CT grudnog koša i trbuha.  Nakon toga, u slučaju pronalaska sumnjivih tvorevina pristupa se endoskopskom pregledu bronhijalnog stabla (tzv. bronhoskopija), a zatim se radi biopsija sa uzimanjem uzorka tumorskog tkiva radi histološke dijagnostike. Ostali testovi uključuju korišćenje PET/CT (engl. positron emission tomography-computerised tomography) skeniranja da se vidi da li se rak proširio i testove kancerogenog tkiva iz biopsije kako bi se odredila najbolja vrsta lečenja.

Metode dijagnostikovanja karcinoma pluća (rendgen, CT skeniranje, biopsija)

Dijagnoza raka pluća postavlja se na osnovu rezultata dijagnostičkih procedura koje uključuju:

• Testove krvi ne mogu sami da dijagnostikuju rak, ali mogu pomoći vašem lekaru da proveri kako vaši organi i drugi delovi tela funkcionišu.
• radiografski snimak pluća
• Testovi plućne funkcije (PFT) (spirometrija, telesna pletizmografija, gasna analiza arterijske krvi). Često se rade nakon što se dijagnostikuje rak pluća da bi se videlo koliko dobro funkcionišu vaša pluća. Ovo je posebno važno ako operacija može biti opcija u lečenju raka. Operacija za uklanjanje raka pluća može značiti uklanjanje dela ili većeg dela pluća, tako da je važno da unapred znate koliko dobro funkcionišu vaša pluća. Neki ljudi sa lošom funkcijom pluća (poput onih sa oštećenjem pluća od pušenja) nemaju dovoljno zdravih pluća da izdrže uklanjanje čak i dela pluća. Ovi testovi mogu dati hirurgu predstavu o tome da li je operacija dobra opcija, i ako jeste, koliko pluća se može bezbedno ukloniti. Postoje različite vrste PFT-a, ali svi oni u osnovi omogućavaju da udišete i izdahnete kroz cev koja je povezana sa mašinom koja meri protok vazduha.  Ponekad su PFT u kombinaciji sa testom koji se zove gas arterijske krvi. U ovom testu, krv se uklanja iz arterije (umesto iz vene, kao kod većine drugih testova krvi) tako da se može meriti količina kiseonika i ugljen-dioksida.
• Citopatološki pregled ispljuvka (sputuma). Uzorak sputuma (sluz koju iskašljate iz pluća) se pregleda u laboratoriji da bi se videlo da li ima ćelije raka. Najbolji način da to uradite je da uzmete ranojutarnje uzorke 3 dana za redom. Verovatnije je da će ovaj test pomoći u pronalaženju karcinoma koji počinje u glavnim disajnim putevima pluća, kao što je skvamozni karcinom pluća. Možda neće biti od pomoći za pronalaženje drugih vrsta raka pluća. Ovaj oblik testiranja se obično ne koristi osim ako se druge metode smatraju previše opasnim za pacijenta.
• Bronhoskopija je osnovna i nezaobilazna dijagnostička metoda za ispitivanje i proveru stanja disajnih puteva i uzimanje uzoraka ćelija. Ova metoda pruža podatke o stanju sluzokože bronhijalnog stabla. Pregled traje svega nekoliko minuta. Izvodi se u lokalnoj anesteziji, a lokalni anestetik nanosi se u zadnji deo usne duplje u obliku spreja. Bronhoskopija se izvodi i u opštoj anesteziji, kada se koristi čvrsti (rigidni) bronhoskop, i tada je neophodno da pacijent ostane u bolnici nekoliko dana. Ukoliko je sluzokoža bronhija izmenjena, sa mesta promene se odmah uzimaju isečci (biopsija), koji se podvrgavaju patohistološkoj kontroli, a istom prilikom se određenim kateterima, može ući u plućni parenhim, radi uzimanja uzoraka sa mesta infiltracije, ili sa tumorskih tipičnih mesta.
• CT skener je bezbolna i bezopasna metoda pregleda kojom se utvrđuje tačna lokalizacija i veličina tumora ili proširenost oboljenja. CT skeniranje će verovatnije pronaći tumore pluća nego rutinski rendgenski snimci grudnog koša. Takođe može pokazati veličinu, oblik i položaj bilo kog tumora pluća i može pomoći u pronalaženju uvećanih limfnih čvorova koji mogu da sadrže rak koji se proširio. Ovaj test se takođe može koristiti za traženje masa ćelija u drugim delovima tela koje bi mogle biti posledica širenja raka pluća. Radi se pre bronhoskopije zato što mnoge promene na plućima mogu da promaknu na standardnom PA (rendgenskom) snimku pluća ako se preklope sa siluetom srca ili sa rebrima.
• Medijastinoskopija je hirurška metoda pomoću koje hirurg kroz mali rez na koži vrata i preko jedne cevi koja ulazi u grudni koš obavlja pregled područja sredogruđa (medijastinuma) i limfnih čvorova blizu pluća. Medijastinoskopija se radi u opštoj anesteziji, uz kraći boravak pacijenta u bolnici.
• VATS (videoasistirana torakoskopija) takođe je hirurška metoda, koja podrazumeva pravljenje malog reza na koži zida grudnog koša i ubacivanje optičkog instrumenta u unutrašnjost grudnog koša da bi se direktno videla pluća sa plućnom maramicom i da bi se sa sumnjivih mesta uzeli odgovarajući uzorci.
• Biopsija (punkcija) pluća. Simptomi i rezultati određenih testova mogu da sugerišu da osoba ima rak pluća, ali stvarna dijagnoza se postavlja posmatranjem ćelija pluća u laboratoriji. Ćelije se mogu uzeti iz sumnjivog područja pomoću: igle ili operacije (biopsija iglom), tečnosti uklonjene iz oblasti oko pluća (torakocenteza) ili plućnog sekreta (sluz koju iskašljate iz pluća). Izbor testova koji će se koristiti zavisi od situacije.
• PET/CT (engl. positron emission tomography-computerised tomography) može da pokaže gde postoje aktivne ćelije raka pa se radi po potrebi da bi se utvrdilo da li se rak proširio. Pre PET/CT skeniranja, biće vam ubrizgan blago radioaktivni materijal. Od vas će biti zatraženo da legnete na sto, koji se uvlači u PET skener. Skeniranje je bezbolno i traje 30 do 60 minuta.
• Scintigrafija kostiju je radioizotopska dijagnostička metoda koja pokazuje bilo kakva abnormalna područja kostiju. Radi se uvek kada postoji klinička sumnja na koštane metastaze.

Uloga laboratorijskih testova u dijagnostici raka pluća

U cilju rane detekcije i postavljanja dijagnoze u Beo-lab laboratorijama postoji čitava paleta laboratorijsko-dijagnostičkih testova, kao i patohistoloških analiza.

Veoma značajnu ulogu u dijagnostici raka pluća imaju tumorski markeri.

Kada i kako se određuju tumorski markeri? Da li se tumorski markeri mogu koristiti kao skrining testovi za određivanje malignih tumora? Da li se tumorski markeri mogu koristiti za dijagnozu malignih tumora? Mogu li se tumorski markeri koristiti za određivanje agresivnosti terapije i prognoze za određene vrste tumora? Kako se tumorski markeri mogu koristiti za određivanje uspešnosti terapije?

Odgovore na ova pitanja možete potražiti na našem blogu putem linka

Patohistološka analiza je gledanje tkiva pod mikroskopom i evaluiranje od strane specijaliste patologije, patologa, koji postavlja dijagnozu i daje finalni izveštaj. Patološki izveštaj je važan deo medicinske dokumentacije i medicinske nege pacijenta. Patohistološka dijagnoza je krajnja, definitivna dijagnoza. Iz tog razloga je od izuzetne važnosti da bude precizna, jer određuje dalji tok lečenja pacijenta i prognozu bolesti.

Beo-lab laboratorija je prva privatna i jedina patohistološka laboratorija u našoj zemlji koja je akreditovana po standardu SRPS ISO 15189.

Pored osnovne, rutinske obrade tkiva i bojenja preparata hematoksilinom i eozinom (H&E), primenjuju se sve metode savremene patohistološke i citološke dijagnostike: histohemija, imunohistohemija, in situ hibridizacija (ISH), fluorescentna in situ hibridizacija (FISH), citogenetske analize i PCR.

Pored toga, postoji i široka paleta dopunskih analiza koje se mogu uraditi. Dopunske analize se vrše ukoliko se osnovnom obradom tkiva ne može doći do dovoljno informacija za postavljanje precizne dijagnoze. U tom slučaju, pacijent se kontaktira i obaveštava o broju potrebnih analiza i nakon pristanka se nastavlja sa dijagnostikom.

Molekularne analize imaju višestruku primenu: kao pomoćno sredstvo u preciznom postavljanju dijagnoze, prognostički značaj za samu bolest, i najbitnije, u određivanju daljeg toka terapije pacijenta uz mogućnost novih terapeutskih pristupa.

Takođe, Beo-lab laboratorija nudi i uslugu Ex tempore dijagnostike, gde se uzorak tkiva obrađuje dok je operacija još u toku. Analiza tkiva u roku od 30 minuta od prijema omogućava informcije koje su važne za dalji tok same operacije.

Detaljne informacije o značaju patohistoloških analiza za postavljanje pravilne dijagnoze, o pripremanju, transportu i obradi uzoraka, kao i o dostupnim analizama i najsavremenijim uređajima pomoću kojih se ove analize obavljaju, možete pročitati na našem blogu.

Da li je rak pluća izlečiv?

Neki tipovi karcinoma pluća mogu se smatrati izlečenim ako se dijagnostikuju pre nego što se šire, mada stručnjaci često ne koriste reč „izlečeni“ da opisuju rak. Češći izrazi su „remisija“, ili „bez dokaza bolesti“. Ukoliko ste u remisiji ili „bez dokaza bolesti“ pet godina ili više, možda ćete se smatrati izlečenim. Međutim, uvek postoji mala šansa da se ćelije raka vrate. Rak pluća obično ne izaziva primetne simptome dok se ne proširi kroz pluća ili u druge delove tela. To znači da izgledi za ovo stanje nisu tako dobri kao kod mnogih drugih vrsta raka. Otprilike 2 od 5 ljudi sa ovim stanjem živi najmanje 1 godinu nakon što im se rak puća dijagnostikuje, a oko 1 od 10 ljudi živi najmanje 10 godina. Životni vek bolesnika zavisi od mnogo faktora. Stope preživljavanja raka pluća uveliko variraju i u velikoj meri zavise od toga koliko se rak proširio u vreme postavljanja dijagnoze, kako reaguje na lečenje, vašeg ukupnog zdravlja i drugih faktora. Rana dijagnoza je, kao i kod svih bolesti, ključna za dalji ishod. U slučaju rane dijagnostike, oko 27% pacijenata živi duže od 5 godina, a ako se kancer proširio na ostale delove tela procenat preživljavanja prvih pet godina je do 3%. Sitnoćelijski ili mikrocelularni karcinom pluća je jedan od najagresivnijih oblika raka. Kasno se otkriva i, u velikoj većini slučajeva, pacijenti nemaju skoro nikakve simptome, sve dok bolest ne uznapreduje. Smatra se da samo od 7 do 13% pacijenata sa karcinomom malih ćelija preživi 5 godina posle uspostavljanja dijagnoze.

Rak pluća i laboratorijska dijagnostika

Rana detekcije i postavljanja dijagnoze su od velikog značaja za dalji postupak lečenja i praćenja toka i ishoda bolesti. U tu svrhu u u Beo-lab laboratorijama je razvijena čitava paleta laboratorijsko-dijagnostičkih testova, kao i patohistoloških analiza.

Uloga laboratorije u dijagnostici raka pluća

Laboratorijska ispitivanja imaju značajno mesto u procesu praćenja toka bolesti, prognoze bolesti, kao i praćenja efikasnosti primenjene terapije. U cilju prevencije, preporuka je da se laboratorijska testiranja rade na 6 meseci i kod zdrave populacije. Važno mesto u dijagnostici raka pluća su tumorski markeri. Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda. Poželjno je da se odrede kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno. Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora. Ukoliko se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog).

Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.

Glavni tumorski markeri u dijagnostici raka pluća su:

• Citokeratin fragment 21-1 (CYFRA 21-1) je najosetljiviji tumor marker za nemikrocelularni karcinom pluća. CYFRA 21-1 predstavlja fragmente citokeratina 19. To su strukturni proteini koji grade epitelno tkivo. Najčešće se oslobađaju u krv usled odumiranja ćelija ili nekontrolisanog rasta epitelnih ćelija. Koristi se kao tumor marker u praćenju odgovora na terapiju nemikrocelularnog karcinoma pluća.

• CEA (karcinoembriogeni antigen) spada u tip opštih tumorskih markera.Višestruko povišena vrednost u krvi CEA ukazuje na prisustvo malignog oboljenja u organizmu, ali ne i lokalizaciju organa na kome se odvija maligna promena. Povećana vrednost tumor marker-a CEA može se naći u 70% slučajeva malignih oboljenja organa za varenje, raka pluća, dojke, jajnika, pankreasa, nekih drugih oboljenja kao što su: ciroza jetre, hepatitis, ulcerozni kolitis, polip rektuma, plućne infekcije.

• Neuron specifična enolaza (NSE),  se kao tumor marker određuje osobama koje imaju dijagnostifikovan mikrocelularni karcinom pluća ili NSE-sekretujući tumor (karcionoid, neuroblastom, endokrini tumori pankreasa). NSE tumor marker se koristi kao pomoć u praćenju odgovora na terapiju NSE – sekretujućih tumora, u otkrivanju recidiva bolesti, kao pomoć u postavljanju dijagnoze mikrocelularnog tumora pluća.

• Skvamozni celularni karcinom antigen (SCC Ag), antigen karcinoma skvamoznih ćelija pluća. SCC Ag je tumor marker za monitoring karcinoma skvamoznih ćelija cerviksa, pluća, jednjaka, anusa i nazofaringealne regije. Povećane koncentracije SCC Ag mogu da se nađu i u karcinomima skvamoznih ćelija pluća, ezofagusa i anusa. Umereno povećane vrednosti se nalaze u nekim benignim stanjima: renalna isuficijencija i ginekološkim poremećajima.

Drugi tumor markeri za rak pluća i biohemijske analize koje ukazuju da li je došlo do širenja metastaza raka pluća na druge organe su:

• TPA – tkivni polipetidni antigen, je specifičan protein koji se često nalazi u povećanim količinama kod malignih tumora. Uključen je u procese razgradnje proteina u ćelijama i često je povišen kada su ćelije aktivno uključene u rast i deljenje, što je karakteristično za stanje raka.

• ACTH – Adrenokortikotropni hormon je polipeptidni tropski hormon koji proizvodi i luči prednja hipofiza. Koristi se kao lek i kao dijagnostički agens. ACTH kontroliše proizvodnju drugog hormona koji se naziva kortizol. ACTH je važna komponenta hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne osovine i igra važnu ulogu u odgovoru na biološki stres. ACTH koji ne proizvodi hipofiza je poznat kao ektopični ACTH (ovo je često povezano sa karcinomom malih plućnih ćelija).

• Vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) je signalni protein. Njega proizvode ćelije koje stimulišu vaskulogenezu i angiogenezu. Igra značajnu ulogu u raznim biološkim procesima, kao što su embrionalni razvoj i zaceljivanje rana, ali je takođe uključen u bolesti kao što je rak.

Dobar indikator da li se rak pluća proširio na jetru i izazvao karcinom jetre je koncentracija tumorskih markera alfa-fetoproteina (AFP) i karcinoembriogenog antigena (CEA). Budući da su vrednosti CEA značajno povišene u slučaju metastatskih lezija, istovremeno određivanje AFP i CEA omogućava razlikovanje hepatocelularnog karcinoma i metastatskog karcinoma jetre.

Važnost tačne i pravovremene dijagnostike (patohistološka analiza)

Cilj patohistološkog pregleda tkiva je da se postavi tačna, specifična i dovoljno sveobuhvatna dijagnoza bolesti koja će omogućiti lekaru da razvije optimalan plan lečenja. Proces dijagnoze počinje od uzorka tkiva. Manji ili veći uzorak tkiva se uklanja iz tela da bi se procenilo prisustvo, tip i/ili obim bolesti.

Vrste uzoraka koje se obrađuju u patohistološkoj laboratoriji:

• Operativni materijal podrazumeva cele organe ili njihove delove, koji se uklanjaju tokom hiruških operacija.
• Biopsija podrazumeva mali uzorak tkiva i služi u dijagnostičke svrhe. Biopsije mogu biti endoskopske, iglene ili ekcizione.
• Tečnosti i brisevi za citološku dijagnostiku.

Biopsija (punkcija) pluća omogućava da se stvarna dijagnoza postavlja posmatranjem ćelija pluća u laboratoriji iz uzoraka koji su uzeti iz sumnjivog područja pomoću: igle ili operacije (biopsija iglom), tečnosti uklonjene iz oblasti oko pluća (torakocenteza) ili plućnog sekreta (sluz koju iskašljate iz pluća). Izbor testova koji će se koristiti zavisi od situacije. Biopsija se obično izvodi na odeljenju radiologije, najčešće za vreme CT snimanja. Daje se lokalni anestetik da bi se umrtvila određena regija. Tankom iglom ulazi se kroz kožu u pluća, što se prati rendgenom. Pri tome se uzima uzorak ćelija koji se pregleda pod mikroskopom. Uzorci biopsije se šalju u laboratoriju na analizu gde stručnjaci utvrđuju da li su ćelije kancerogene. Uzorak biopsije se takođe analizira da bi se odredio tip ćelija uključenih u rak pluća i agresivnost raka.

Biopsija iglom. Lekari često koriste šuplju iglu da uzmu mali uzorak iz sumnjivog područja (mase). Prednost biopsija iglom je u tome što ne zahtevaju hirurški rez. Nedostatak je što uklanjaju samo malu količinu tkiva, a u nekim slučajevima količina uklonjenog tkiva možda neće biti dovoljna i za postavljanje dijagnoze i za obavljanje više testova na ćelijama raka koji mogu pomoći lekarima da izaberu lekove protiv raka.

Postoje dve glavne vrste biopsija iglom:

• Biopsija finom iglom (engl. Fine needle aspiration, FNA). Za biopsiju finom iglom (FNA) se koristi špric sa veoma tankom, šupljom iglom da povuče (aspiriraju) ćelije i mali fragmenti tkiva. FNA biopsija se može uraditi da bi se proverio rak u veoma malim masama ili u limfnim čvorovima koji se nalaze oko pluća. Transtrahealni FNA ili transbronhijalni FNA se rade prolaskom igle kroz zid traheje (dušnik) ili bronhija (veliki disajni putevi koji vode u pluća) tokom bronhoskopije ili endobronhijalnog ultrazvuka. Kod nekih pacijenata, biopsija FNA se radi tokom endoskopskog ultrazvuka jednjaka, prolaskom igle kroz zid jednjaka.
• Biopsija jezgrom igle (engl. Core needle biopsy, CNB). Veća igla se koristi za uklanjanje jednog ili više malih jezgara tkiva. Često se preferiraju uzorci iz biopsija jezgra jer su veći od biopsija FNA.

Torakocenteza (transtorakalna punkcija). Ukoliko se tečnost nakupila oko pluća (pleuralni izliv), lekari mogu da uklone deo tečnosti kako bi otkrili da li je to uzrokovano rakom koji se širi na sluzokožu pluća (pleuru). Nakupljanje može biti uzrokovano i drugim uslovima, kao što su srčana insuficijencija ili infekcija. Za torakocentezu, koža je utrnuta i šuplja igla je umetnuta između rebara da bi se tečnost ispustila. Tečnost se proverava u laboratoriji na ćelije raka. Drugi testovi tečnosti su takođe ponekad korisni u razlikovanju malignog (kancerogenog) pleuralnog izliva od onog koji to nije.

Eksciziona biopsija podrazumeva postupak kojim se (u opštoj anesteziji) uklanja ceo tumor sa granicom zdravog tkiva oko njega i slanje u laboratoriju na analizu, dok se incizionom biopsijom uklanja samo deo područja na koji se sumnja.

Svi uzorci tkiva dobijeni dijagnostičkim metodama (bronhoskopija, transtorakalna punkcija ili biopsija tumora, biopsija ili punkcija perifernih limfnih žlezda, medijastinoskopija, pleuroskopija sa biopsijom plućne maramice, videoasistirana torakotomija) podvrgavaju se odgovarajućim citološkim, patohistološkim i imunohistohemijskim ispitivanjima, u cilju utvrđivanja dijagnoze, stepena maligniteta (zloćudnosti) i stadijuma proširenosti bolesti.

Beo-lab laboratorija za patohistologiju obuhvata sektore za anatomsku patologiju, citologiju, imunohistohemiju i genetiku.

Genetički (PCR, IHH) testovi i molekularni markeri u dijagnostici raka pluća 

Genetički test PCR koristi lančanu reakciju polimeraze za ispitivanje. Genetski materijal koji se ispituje se multiplikuje ili obogaćuje tako da bi ga mogli otkriti iz izuzetno male koncentracije u brisu, krvi ili tkivu.

U Beo-Lab laboratorijama rade se PCR analize sledećih genskih mutacija: EGFR, N-RAS, K-RAS, BRAF, JAK 2 V617F, MYD88 L265P.

Standardna patohistologija koja se koristi u patohistološkoj laboratoriji Beo-lab obuhvata obradu i morfološku analizu tkivnih uzoraka dobijenih različitim invazivnim metodama, kao i ex tempore dijagnostiku u toku operativnog zahvata. Koristi se standardno hematokslilin/eozin bojenje kao i dodatna histohemijska bojenja prema potrebi da bi se postavila dijagnoza. U strogo indikovanim slučajevima, poštujući standarde savremene patologije rade se dopunske imunohistohemijske (IHH) analize (panel od preko 300 različitih antitela). Imunohistohemijska (IHH) ispitivanja se koriste za određivanje sledećih parametara ćelija raka iz tkivnih uzoraka: indeksa proliferacije, metastatskog potencijala i parametara rezistencije na terapiju . Pored toga primenom fluorescentne in situ hibridizacije (FISH) rade se analize genskih aranžmana u karcinomu pluća: ALK, ROS 1

U krvi pacijenata koji boluju od raka mogu se pronaći specifični molekuli koje proizvode ćelije raka ili zdrave ćelije kao odgovor na prisustvo raka. Kroz testiranje krvi tih pacijenata, lekari mogu da odrede koncentraciju specifičnih molekula/tumorskih markera. Prisustvo tumorskih markera u krvi, na žalost, ne može dati informacije o vrsti i lokaciji tumora. Drugi problem tumorskih markera jeste činjenica da tumorski markeri mogu biti povećani čak i za vreme bezopasne infekcije, tako da se ne mogu koristiti za ranu detekciju raka. Lekari koriste tumorske markere, uglavnom za praćenje toka bolesti i uspeha terapije. Ukoliko dođe do smanjenja tumorskih markera u toku terapije, obično je to znak pozitivnog delovanja terapije. Međutim, odsustvo tumorskih markera nakon lečenja ne garantuje da ne može doći do relapsa, niti svi tumori proizvode tumorske markere. Kada je riječ o NSCLC-u tumorski markeri nisu od nekog značaja u dijagnostici i praćenju tretmana.

ALK (engl. anaplastic lymphoma kinase). ALK je skraćenica za anaplastičnu limfom kinazu. ALK gen je jedan od biomarkera koji lekari traže kod raka pluća ne-malih ćelija (NSCLC). Prvobitno je opisan u limfomu, ali većina ALK-pozitivnih karcinoma je u nemikrocelularnom karcinomu pluća.

PD-L1 (engl. Programmed death-ligand 1). Kod raka pluća pozitivnost na PD-L1 predstavlja lošu prognozu, odnosno, povećana ekspresija PD-L1 povezana je sa lošom prognozom za preživljavanje. Rezultati prikupljeni u analizi podgrupa prema histološkim tipovima pokazali su da povećana ekspresija PD-L1 predstavlja negativni prognostički faktor za nemikrocelularni karcinom pluća (NSCLC), kao i za pulmonalni limfoepiteloidni karcinom (LELC). Okazano je da je ekspresija PD-L1 u vezi sa polom, pušačkim statusom, histologijom, diferencijacijom, veličinom tumora, metastazom limfnog čvora, procedurom određivanja stadijuma na osnovu TNM klasifikacije i mutacijom EGFR (Epidermal Growth Factor Receptor) gena. Međutim, nije pokazana korelacija ekspresije PD-L1 sa ALK rearanžmanom i KRAS mutacijama.

EGFR (engl. Epidermal Growth Factor Receptor) gen daje instrukcije za proizvodnju proteina koji se zove receptor za epidermalni faktor rasta koji se nalazi na povšini ćelije. Protein receptora epidermalnog faktora rasta je uključen u ćelijske signalne puteve koji kontrolišu ćelijsku deobu i preživljavanje. Ponekad, mutacije (promene) u EGFR genu uzrokuju stvaranje proteina receptora epidermalnog faktora rasta u količinama većim od normalnih na nekim vrstama ćelija raka. Mutacije u EGFR genu su nađene u 6,83% svih karcinoma sa adenokarcinomom pluća, konvencionalnim multiformnim glioblastomom, glioblastomom, invazivnim duktalnim karcinomom dojke i adenokarcinomom debelog creva.

ROS1 gen (engl. ROS proto-oncogene 1, receptor tyrosine kinase). ROS1 gen je izmenjen kod oko 1-2% pacijenata sa karcinomom pluća i generalno se pojavljuje kod adenokarcinoma ne-malih ćelija raka pluća (NSCLC). Pacijenti koji su pozitivni na ROS1 obično su mlađi od prosečnog pacijenta sa karcinomom pluća i imaju malo ili nimalo istorije pušenja.

NAPOMENA: Preuzimanje nalaza analiza urađenih u Beo-lab laboratoriji za patohistologiju je dostupno na lokaciji naše centralne laboratorije Resavska 58-60 radnim danima od 07h do 20h, subotom od 07h do 14h dok je nedelja neradni dan.

Fuzioni panel gena u dijagnostici raka pluća

Vaš lekar može da vam preporuči test koji se zove „panel test“. Panel test traži mutacije u više različitih gena u isto vreme. Postoje različiti panel testovi koje vam lekar može da preporuči. Fuzioni panel gena se koristi u dijagnostici karcinoma pluća. Prate se sledeći geni: ALK, RET, ROS 1, NTRK.

Svi ovi geni su molekularni markeri koji se koriste u dijagnostici raka pluća i nalaze se u genetičkom panelu za karcinom pluća koji je dostupan u Beo-lab laboratorijama.

Velika preciznost u dijagnostici postignuta je primenom NGS metode, koja predstavlja noviju metodu sekvenciranja sledeće generacije.

https://www.beo-lab.rs/analize/genetika-ngs/

Vrši se genetičko ispitivanje iz uzorka krvi, tkiva ili brisa. Sam genetski materijal ćelije (DNK) se sekvencira i ovde su genetički nalazi usko povezani sa bioinformatičkim sistemom koji ih interpretira i prevodi u validne rezultate za genetičare. Primena NGS metode daje mogućnost za personalizovanu terapiju, otkrivanje više mutacija istovremeno i pomaže u identifikaciji novih genskih abnormalnosti koje mogu biti ciljevi za nove terapije.

Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888  ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura:

https://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/rak-pluca

https://www.kancer.rs/vrste-tumora/kancer-pluca/

https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/81384-rak-pluca-razlikuje-se-po-tipu-a-glavne-su-3-vrste-karcinoma

https://www.tanjug.rs/svet/drustvo/77097/batut-u-2022-godini-registrovano-97-miliona-smrtnih-slucajeva-u-svetu/vest

https://www.skriningsrbija.rs/srl/vesti/41319/detaljnije/w/0/mart-mesec-borbe-protiv-raka-prevencija-i-rana-dijagnostika-malignih-tumora

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2820

https://www.iarc.who.int/cancer-type/lung-cancer

https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/lung-cancer

https://www.lungcancerresearchfoundation.org/lung-cancer-facts/

https://www.lungcancerresearchfoundation.org/wp-content/uploads/7-LungCancerFactSheet.pdf

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4375-lung-cancer

https://seer.cancer.gov/statfacts/html/lungb.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/about/what-is.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/about/key-statistics.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/causes-risks-prevention/risk-factors.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/causes-risks-prevention/what-causes.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/detection-diagnosis-staging/signs-symptoms.html

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/detection-diagnosis-staging/how-diagnosed.html

https://www.cancer.org/cancer/diagnosis-staging/tests/biopsy-and-cytology-tests/understanding-your-pathology-report/lung-pathology.html

https://www.cancer.org/cancer/diagnosis-staging/staging.html

https://www.cancercenter.com/cancer-types/lung-cancer/symptoms

https://canceratlas.cancer.org/the-burden/lung-cancer

https://acsjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.3322/caac.21834

https://ecis.jrc.ec.europa.eu/pdf/factsheets/Lung_cancer_en-July_2021.pdf

https://www.cancer.org/cancer/types/lung-cancer/detection-diagnosis-staging/staging-sclc.html  https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/lung-cancer/symptoms-causes/syc-20374620

https://www.nhs.uk/conditions/lung-cancer

https://www.nhs.uk/conditions/lung-cancer/symptoms

https://www.nhs.uk/conditions/lung-cancer/causes

https://www.nhs.uk/conditions/lung-cancer/diagnosis

https://www.webmd.com/lung-cancer/ss/slideshow-lung-cancer-surprising-signs

https://www.cdc.gov/lung-cancer/risk-factors/index.html

https://www.cancerresearchuk.org/about-cancer/lung-cancer/metastatic/symptoms

American Cancer Society. Facts & Figures 2024. American Cancer Society. Atlanta, Ga. 2024.

American Cancer Society. Cancer Facts & Figures for African American/Black People 2022-2024.

Kratzer TB, Bandi P, Freedman ND, Smith RA, Travis WD, Jemal A, Siegel RL. Lung cancer statistics, 2023. Cancer. (2024) Apr 15;130(8):1330-1348. doi: 10.1002/cncr.35128. Epub 2024 Jan 27. PMID: 38279776.

Environmental Protection Agency. Health Risk of Radon. https://www.epa.gov/radon/health-risk-radon . Last updated 01/09/2024. Accessed Jan 23, 2024.

Alduais Y, Zhang H, Fan F, Chen J, Chen B. Non-small cell lung cancer (NSCLC): A review of risk factors, diagnosis, and treatment. Medicine (Baltimore). (2023) Feb 22;102(8):e32899. doi: 10.1097/MD.0000000000032899. PMID: 36827002.

Milena Cavic, Tomi Kovacevic, Bojan Zaric, Dejan Stojiljkovic, Natasa Jovanovic Korda, Milan Rancic, Radmila Jankovic, Davorin Radosavljevic, Goran Stojanovic, Jelena Spasic. Lung Cancer in Serbia. (2022) Journal of Thoracic Oncology,  Vol. 17, No. 7: 867–872.  https://www.jto.org/article/S1556-0864(22)00213-1/fulltext

Callaghan RC, Allebeck P and Sidochuk A. Marijuana use and risk of lung cancer: a 40-year cohort study. Cancer Causes Control. (2013) Oct;24(10):1811-20.

Tashkin DP. Effects of marijuana smoking on the lung. Ann Am Thorac Soc. (2013) Jun;10(3):239-47. doi: 10.1513/AnnalsATS.201212-127FR. PMID: 23802821.

Blot WJ, Cohen SS, Aldrich M, McLaughlin JK, Hargreaves MK, Signorello LB. Lung cancer risk among smokers of menthol cigarettes. J Natl Cancer Inst. (2011) May 18;103(10):810-6. doi: 10.1093/jnci/djr102. Epub 2011 Mar 23. PMID: 21436064; PMCID: PMC3096798.

Amos CI, Pinney SM, Li Y, et al. A susceptibility locus on chromosome 6q greatly increases lung cancer risk among light and never smokers. Cancer Res. (2010);70:2359–2367.

Varella-Garcia M. Chromosomal and genomic changes in lung cancer. Cell Adh Migr. (2010); 4(1):     100–106.

Gazdar AF. Activating and resistance mutations of EGFR in non-small-cell lung cancer: role in clinical response to EGFR tyrosine kinase inhibitors. Oncogene. (2009); 28 Suppl 1(Suppl 1):S24–S31.