Rak dojke je vоdеći je uzrок оbоlеvаnjа i umirаnjа оd mаlignih bоlеsti širоm svеtа. Javlja se kod žena u bilo kom uzrastu nakon puberteta, ali sa većom stopom učestalosti u kasnijem životnom dobu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije – SZO i Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rака, rak dojke čini 12.5% svih novih godišnjih slučajeva raka širom sveta, što ga čini najčešćim karcinomom na svetu. Drugim rečima, na svakih 100 žena u opštoj populaciji, 12 će imati dijagnozu raka dojke. Takođe, otprilike 0.5–1% karcinoma dojke javlja se i kod muškaraca. U Srbiji, prema statističkim podacima Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” rак dојке prеdstаvljа najčešċi mаligni tumоr dijagnostikovan kod žena u Srbiji i nа trеćеm je mеstu као uzrок smrti коd žеnа stаrоsti оd 45. dо 64. gоdinе. Nažalost, uzrok ovako velike smrtnosti leži u tome što sе коd znаtnоg brоја žеnа u Srbiјi rак dојке оtкrivа каsnо. Međutim, ukoliko sе оtкriје nа vrеmе rак dојке је izlеčiv u prеко 90% slučајеvа, tеrаpiјsке mоgućnоsti su tada mnogo vеćе i lеčеnjе je еfiкаsniје. Samim tim rana detekcija i adekvatno postavljena dijagnoza, povećavaju šansu za izlečenje i preživljavanje.
U ovom tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu saznaćete:
Pokazano je da oko 40% dijagnostikovanog karcinoma dojke otkriju žene koje samostalno napipaju čvorić u dojci. Znaci i simptomi raka dojke u velikoj meri variraju: od kvržica do otoka i do promena na koži, a mnogi karcinomi dojke uopšte nemaju očigledne simptome.
Slika 1: Simptomi, dijagnostika i tretmani raka dojke, samopregled dojke
Prema uputstvima Američkog društva za rak, bilo koja od sledećih promena na dojci može da bude simptom raka dojke (Slika 1) i znak da se hitno javite lekaru:
Imajući u vidu sve navedene moguće simptome raka dojke najbolji način za ranu detekciju bilo kakvih promene na vašim dojkama je da svakog meseca obavite samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (oko 7.-10. dana) od započinjanja menstruacije, odnosno 3-4 dana po prestanku menstruacije. Ukoliko više nemate menstrualne cikluse onda izaberite jedan datum u mesecu i obavljajte samopregled svakog meseca na taj datum.
Samopregled dojki
Samopregled obuhvata posmatranje dojki pred ogledalom i pregled jagodicama/vrhovima prstiju u stojećem i ležećem položaju, kao i pri tuširanju. Ukoliko prilikom samopregleda dojki uočite bilo kakve promene važno je da što je pre moguće sve promene na grudima pregleda lekar. Samopregled dojke obuhvata nekoliko postupaka (Slika 1):
PREGLED U LEŽEĆEM POLOŽAJU: Da bi najbolje pregledali dojku u ležećem položaju, legnite i postavite jastuk ispod lopatice i istovremeno podignite ruku iza glave. Ovakav položaj omogućava da se dojka rasprostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Drugom rukom lagano pomerajte vrhove prstiju oko dojke malim kružnim pokretima koji pokrivaju celo područje dojke i pazuh. Koristite lagani, srednji i čvrst pritisak. Stisnite bradavicu i proverite pražnjenje. Ponovite ove korake potom i na suprotnoj dojci.
PREGLED PRED OGLEDALOM: Opuštenih ruku stanite ispred ogledala i dobro pogledajte svaku dojku u cilju otkrivanja nekih promena na koži i bradavicama.
Kako da uradite samopregled dojki (Slika 1):
Na kraju ponovite pregled kružnim pokretima u pravcu skazaljke na satu oko bradavice. Ruka na strani dojke koja se pregleda treba da je podignuta. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna kod oko 20% žena. Polagano podižite ruke iznad glave i tragajte za prethodno navedenim promenama na dojkama. Podizanje ruku potencira promene na koži i bradavicama, pa one postaju lakše uočljive.
PREGLED POD TUŠEM: Kada se tuširate ili kupate, nasapunajte ruke i uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipajte sve delove dojke. Ne koristiti same vrhove prstiju već njihove završetke i pri pipanju (palpaciji) obratite posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tumora i slično. Desnu ruku upotrebiti za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku.
Profesionalna palpacija dojke
Profesionalnu palpaciju dojke obavlja lekar i sprovodi se kod žena starosti od 20-40 godina svake godine (odnosno svake treće godine), dok kod žena preko 40 godina obavezno svake godine. Takođe, ukoliko ste stariji od 40 godina ili imate visok rizik od razvoja raka dojke, trebalo bi da jednom godišnje obavite mamografiju i fizički pregled dojke.
Nakon pronalaska čvorića u dojci ili ukoliko preventivni mamografski snimak (rendgenski snimak dojke) sugeriše neki problem sa dojkama dalja dijagnoza raka dojke obuhvta niz standardnih pregleda koji uključuju:
Patohistološka dijagnoza
U Srbiji se biopsija tumora dojke zbog patohistološke dijagnoze uglavnom radi kod žena u lokalno odmaklom stadijumu 3 i 4. Kada je bolest dijagnostikovana u ranom stadijumu (stadijum 1 i 2) uobičajeno je da se tumor izvadi iz dojke dok je pacijentkinja uspavana i da se uzorak tkiva tumora preda patologu da pogleda pod mikroskopom. Patolog tada utvrđuje da li se radi o malignoj ili benignoj promeni i ukoliko se utvrdi da je u pitanju rak dojke, onda se operacija proširuje i uradi se odstranjenje ili cele dojke ili dela dojke oko tumora i vađenje masnog tkiva zajedno sa limfnim čvorovima iz pazušne jame sa iste strane. Tkivo tumora iz dojke i regionalni limfni čvorovi iz pazušne jame se dalje detaljno analiziraju. Patolog pod mikroskopom pogleda preparat i određuje histološku vrstu tumora (najčešċi su duktalni i lobularni), osnovne karakteristike tumora i broj limfnih čvorova u kojima su prisutne tumorske ċelije. Na osnovu ovih podataka donosi se odluka da li treba posle operacije primeniti dalje lečenje (postoperativna zračna terapija i tzv. adjuvantna sistemska terapija). Nakon toga se određuje da li su u tumoru prisutni estrogenski i progesteronski receptori i HER-2 (receptor za humani epidermalni faktor rasta), koji ukazuju na to da li je potrebno primeniti hormonsku terapiju ili hemioterapiju ili njihovu kombinaciju.
Detaljne informacije o značaju patohistoloških analiza za postavljanje pravilne dijagnoze, pripremanju, transportu i obradi uzoraka, kao i o dostupnim analizama i najsavremenijim uređajima pomoću kojih se ove analize obavljaju, a koji su dostupni u Beo-Lab laboratorijama možete pročitati na linku: https://www.beo-lab.rs/patohistologija/
U cilju rane detekcije i postavljanja dijagnoze postoji i čitava paleta laboratorijsko-dijagnostičkih testova.
Rezultati ovih testova mogu da ukažu na rizik da se kod osobe javi kancer naslednog / genetskog porekla. O značaju genetskog testiranja u prevenciji i ranom otkrivanju kancera, kako se ono sprovodi i kako se možete prijaviti za genetsko testiranje u Beo-Lab laboratorijama možete pročitati na linku:
Pored toga, vaš lekar može da vam preporuči test koji se zove „panel test“, kojim se traže mutacije u više različitih gena u isto vreme. Postoje različiti panel testovi. Ovi testovi se preporučuju osobama kod kojih je u porodici više slučajeva obolevanja od raka dojke i/ili jajnika, ili ako je kod njihovih srodnika dijagnostikovan rak dojke / jajnika pre 50. godine života.
U Beo-Lab laboratorijama dostupni su vam sledeći paneli testova za karcinom dojke:
Međutim, ovi testovi se ne preporučuju svima i preporučuje se da ljudi dobiju odgovarajuće genetsko savetovanje pre testiranja kako bi bili sigurni da su uradili pravi test i da bi razumeli rezultate testova.
VAŽNA NAPOMENA
Kontaktirajte nas putem mejla: genetika@beo-lab.rs i zakažite laboratorijsko genetičko konsultovanje pre izbora bilo kog genetičkog testa, kako bi bili sigurni šta konkretni genetički test pruža i koja je opcija testiranja najbolja u vašem konkretnom slučaju.
Usluga genetičkog laboratorijskog konsultovanja je važna pre testiranja, radi izbora pravog testa za vas ili vašeg člana porodice.
Pre bilo kog genetskog testa važno je da pripremite podatke o eventualnoj porodičnoj istoriji nasledne kancerske bolesti koja se popunjava u porudžbenici testa.
Pred testiranje popunjava se formular porudžbenica za testiranje na nasledne predispozicije za karcinome sa genetičkim informisanim pristankom.
Formular porudžbenice za testiranje pogledajte ovde.
Kao što smo prethodno naveli rak dojke je najčešći tumor kod žena u Srbiji sa udelom od oko 25% u svim karcinomima kod žena. Procenjuje se da je 5-10% svih karcinoma dojke nasledno. Nasledni karcinom dojke nastaje kada se promene gena, koje se nazivaju mutacije, prenose unutar porodice sa roditelja na dete. Mnoge od tih mutacija su u genima za supresiju tumora, kao što su BRCA1 (eng. breast cancer gene 1, gen raka dojke 1), BRCA2 (eng. breast cancer gene 2, gen raka dojke 2) i PALB2 (eng. partner and localizer of BRCA2, partner i lokalizator BRCA2). Ovi geni obično sprečavaju ćelije dojke da rastu van kontrole i da se pretvore u rak. Međutim, kada ove ćelije imaju mutaciju u nekim od ovih gena, to može dovesti do toga da one rastu van kontrole.
Patogene mutacije u genima BRCA1 ili BRCA2 otkrivene su kod oko 24% žena ili porodica na koje se primenjuje jedan od kriterijuma ciljne populacije. Ove promene u jednom od gena BRCA1 / BRCA2 značajno povećavaju rizik od karcinoma dojke i jajnika, ali su takođe povezane sa povećanim rizikom od drugih karcinoma, npr. raka gušterače, prostate i raka dojke kod muškaraca.
BRCA test otkriva mutacije na BRCA1 i BRCA2 genima, koje su u osnovi nastanka naslednog karcinoma dojke i/ili jajnika.
Više o tome kome se savetuje BRCA1 i 2 testiranje, zašto je sve korisno da znate da li ste nosilac BRCA mutacija, kako se vrši priprema i uzorkovanje materijala za testiranje, kao i kako se tumače rezultati BRCA testa možete saznati na https://www.beo-lab.rs/brca-test-test-na-prisustvo-mutacija-koje-dovode-do-pojave-sindroma-naslednog-karcinoma-dojke-i-ili-jajnika/
Generalno, jedna od bitnih uloga određivanja koncentarcije tumor markera jeste u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura. Oni se mogu određivati periodično tokom terapije. Smanjenje nivoa tumor markera ili povratak na normalan nivo može ukazivati da kancer reaguje na terapiju, dok povećanje ili isti nivo ukazuje na to da kancer ne reaguje na primenjenu terapiju.
CA 15-3 je tumor marker dojke. To je protein koga luče ćelije sekretornog epitela i može se naći i kod zdravih osoba i tada mu je koncentracija mala. Umnožavanjem ćelija koncentracija ovog markera u krvi progresivno raste. Kako je sekretorni epitel u najvećoj meri zastupljen u tkivu dojke, značajniji porast koncentracije CA 15-3 najviše govori u prilog karcinoma dojke. Njegov se porast, ali najčešće ne u tolikoj meri, može videti i kod nekih drugih nemalignih i malignih bolesti. Važno je istaći da tumori dojke u ranim fazama bolesti često nisu praćeni povećanjem koncentracije ovog proteina. Stoga se ovaj marker ne koristi za dijagnostikovanje karcinoma dojke. Svega oko 30% žena sa lokalizovanim karcinomom dojke ima povišen CA 15-3, dok je kod metastatskog karcinoma dojke CA 15-3 povišen u 50 do 80 % slučajeva. Zbog toga je CA 15-3 vrlo dobar pokazatelj uspešnosti lečenja karcinoma dojke i eventualne pojave metastaza koje mogu biti praćene porastom ovog markera i do 6 meseci pre bilo kojih drugih kliničkih pokazatelja bolesti, posebno ako se uz CA 15-3 koristi i srodan tumorski marker CA 27-29, sličnih osobina kao i CA 15-3. Njihovom zajedničkom primenom podiže se osetljivost ovog testa na preko 85%. Dobra osetljivost testiranja na mogući nastanak metastaza raka dojke se postiže i istovremenim određivanjem CEA i CA 15-3.
Zbog ovih svojih osobina CA 15-3 ima najveći značaj u kontroli toka bolesti pacijentkinja sa rakom dojke. Pokazano je da povišene ili snižene vrednosti koreliraju sa progresijom, odnosno regresijom bolesti. Visina vrednosti CA 15-3 markera u velikoj meri je proporcionalna sa aktivnošću bolesti i može da se koristi za razgraničavanje od dobroćudnih oboljenja dojki kod žena.
Dalje studije su ukazale da povećane vrednosti tumor markera dojke CA 15-3 kod pacijenata koji nose rizik od recidiva kancera dojke nakon primarne terapije, mogu biti indikatori recidiva bolesti, čak i pre nego što se bolest može klinički detektovati. Pored toga, vrednosti CA 15-3 mogu da budu povećane i u nekim drugim malignim bolestima, npr. pluća, kolona, jetre (primarno), jajnika, grlića materice i endometrijuma.
Pokazano je, međutim, da se povećane vrednosti tumor markera dojke CA 15-3 mogu javiti i kod osoba koje nemaju malignu bolest već neke druge ne maligne bolesti kao što su ciroza, hepatitis, autoimunska oboljenja i benigne bolesti jajnika i dojke.
Kada se određuje tumor marker dojke?
Tumor marker dojke CA 15-3 test se ne preporučuje kao skrining test za detekciju kancera, već samo kao parametar za praćenje pacijenata sa kancerom dojke.
Tumor markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda. Tumorske markere treba odrediti kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno.
Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora. Ukoliko se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.
Pored toga na https://www.beo-lab.rs/tumorski-markeri/ možete dobiti detaljne odgovore na pitanja vezana za tumorske markere:
Postoje različiti načini lečenja koja se primenjuju kod raka dojke. Lečenje planira lekar u zavisnosti od mnogih faktora kao što su: vrsta i veličina tumora, da li se proširio izvan dojke, opšte zdravstveno stanje, izgled pod mikroskopom itd. Savremeni način lečenje pacijenata sa rakom dojke podrazumeva onkološku i suportivnu terapiju (terapiju podrške) koje se sprovode od trenutka postavljanja dijagnoze bolesti i ne prekidaju se kroz ceo tok bolesti.
1. Onkološke terapije se sprovode sa ciljem da se deluje na tumor da bi se on smanjio ili da potpuno nestane ako se tumor otkrije u ranom stadijumu bolesti. Ukoliko se lečenje sprovodi u odmakloj fazi bolesti cilj terapije je da se tumor smanji ili da se smanje rizici od ponovne pojave tumora (relaps bolesti). U skladu sa mikroskopskim i imunohistohemisjkim osobinama tumora koriste se sledeće mogućnosti lečenja:
2. Suportivne (palijativne) terapije imaju za cilj da izađu u susret potrebama obolelih od malignih bolesti i članovima njihove uže porodice da se suoče sa svim problemima koje donosi saznanje o dijagnozi i prognozi bolesti, tegobama koje uzrokuje napredovanje maligne bolesti, ali i sa neželjenim efektima onkološke terapije. Palijativno zbrinjavanje pruža tim lekara, medicinskih sestara i drugih specijalno obučenih stručnjaka. Timovi za palijativno zbrinjavanje imaju za cilj da poboljšaju kvalitet života obolelih od raka i njihovih porodica.
Kao iza odabir terapije izlečivost od rak dojke zavisiće od tipa i faze odnosno stadijuma bolesti.
Sa povećanjem broja faze (stadijuma) bolesti, povećava se i težina raka, a stopa preživljavanja, odnosno izgledi za preživljavanje (izlečivost), se smanjuju:
Prevencija raka dojke zavisi od toga da li spadate u osobe sa prosečnim rizikom ili spadate u osobe sa visokim rizikom za dobijanje raka dojke.
Kako da smanjite rizik od raka dojke ukoliko spadate u osobe sa prosečnim rizikom:
Unošenje promena u vaš svakodnevni život može pomoći u smanjenju rizika od raka dojke. Pokušajte da:
• Pitate svog lekara o skriningu raka dojke. Razgovarajte sa njim o tome kada da započnete skrining preglede i testove za rak dojke, kao što su klinički pregledi dojke i mamografi. Upoznajte se sa prednostima i rizicima skrininga. U dogovoru sa lekarom odlučiti koje strategije skrininga raka dojke odgovaraju vama.
• Upoznate svoje dojke putem samopregleda dojki. Možete izabrati da se upoznate sa svojim grudima tako što ćete svakog meseca raditi samopregled dojki. Ukoliko primetite da je došlo do nove promene, pojave kvržica ili drugih neobičnih znakova na dojci, odmah se obratite svom lekaru. Svest o grudima ne može da spreči rak dojke, ali vam može pomoći da bolje razumete normalne promene kroz koje vaše dojke prolaze i identifikujete sve neobične znakove i simptome. Ukoliko imate više od 50 godina idite na mamogram u redovnim vremenskim razmacima.
• Ograničite unos alkohola. Pijte alkohol umereno, ukoliko uopšte pijete. Ukoliko odlučite da pijete alkohol, činite to umereno. Opšta preporuka je (zasnovana na istraživanju o uticaju alkohola na rizik od raka dojke) da se ograničite na ne više od jednog pića dnevno, jer čak i male količine povećavaju rizik. Što više alkohola pijete, veći je rizik od razvoja raka dojke.
• Vežbajte većinu dana u nedelji. Pokušajte da vežbate najmanje 30 minuta većinu dana u nedelji. Ukoliko niste bili aktivni u poslednje vreme, pitajte svog lekara da li je to u redu i počnite polako da vežbate.
• Ograničite terapiju hormonima u postmenopauzi. Kombinovana hormonska terapija može da poveća rizik od raka dojke. Razgovarajte sa svojim lekarom o prednostima i rizicima hormonske terapije i da li povećan rizik od raka dojke može biti prihvatljiv da biste ublažili znakove i simptome menopauze. Da biste smanjili rizik od raka dojke, koristite najnižu moguću dozu hormonske terapije u najkraćem vremenskom periodu.
• Održavajte zdravu težinu. Ukoliko je vaša težina zdrava, radite na održavanju te težine. Međutim, ukoliko želite da smršate, pitajte svog doktora o zdravim strategijama da to postignete. Smanjite broj kalorija koje jedete svakog dana i polako povećavajte količinu vežbanja. Izbjegavajte gojaznost i ograničite unos masne hrane.
• Izaberite zdravu ishranu. Mediteranska ishrana dopunjena ekstra devičanskim maslinovim uljem i mešanim orašastim plodovima može da smanji rizik od raka dojke. Ovaj način ishrane se uglavnom fokusira na hranu biljnog porekla, kao što su voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi. Ljudi koji prate mediteranski način ishrane biraju zdrave masti, kao što je maslinovo ulje i ribe umesto crvenog mesa.
• Dojenje može da ima ulogu u prevenciji raka dojke. Što duže dojite, to je veći zaštitni efekat.
• Nemojte da pušite. Ukoliko ste pušač, nemojte pušiti u prisustvu drugih i prestanite što je pre moguće.
• Izbegavajte preteranu izloženost suncu. Kožu zaštitite učestalim nanošenjem krema i losiona sa zaštitnim filterom.
• Ograničite izloženost zagađenju. Kada na radnom mestu rukujete sa ili upotrebljavate bilo kakve supstance koje mogu da uzrokuju rak, pogledajte zdravstvene i sigurnosne instrukcije. Ukoliko imate bilo kakve dileme u pogledu zdravstvenih rizika, konsultujte lekara ili predstavnika za zdravlje i sigurnost.
• Idite kod lekara odmah ukoliko uočite kvržicu, promene na mladežu ili neuobičajeno krvarenje, učestali kašalj ili promuklost, promene u probavi ili neobjašnjivo smanjenje težine.
• Redovno kontrolišite bris grlića maternice.
• Da li postoji veza između pilula za kontrolu rađanja i raka dojke? Postoje neki dokazi da hormonska kontracepcija, koja uključuje pilule za kontrolu rađanja i spirale koje oslobađaju hormone, povećava rizik od raka dojke. Međutim, rizik se smatra veoma malim i smanjuje se nakon što prestanete da koristite hormonske kontraceptive. Nedavna studija koja je ukazala na povezanost između upotrebe hormonske kontracepcije i raka dojke utvrdila je da se jedan dodatni rak dojke može očekivati na svakih 7.690 žena koje koriste hormonsku kontracepciju najmanje godinu dana. Razgovarajte o mogućnostima kontracepcije sa svojim lekarom. Takođe razmotrite prednosti hormonske kontracepcije, kao što je kontrola menstrualnog krvarenja, sprečavanje neželjene trudnoće i smanjenje rizika od drugih karcinoma, uključujući rak endometrijuma i rak jajnika.
Kako da smanjite rizik od raka dojke ukoliko spadate u osobe sa visokim rizikom:
Ukoliko je vaš lekar utvrdio da imate povećan rizik od raka dojke, razgovarajte sa njim o opcijama za smanjenje rizika, kao što su:
• Preventivni lekovi (hemoprevencija). Lekovi koji blokiraju estrogen smanjuju rizik od raka dojke ako imate visok rizik od ove bolesti. Ovi lekovi nose rizik od neželjenih efekata, tako da lekari rezervišu ove lekove za one koji imaju veoma visok rizik od raka dojke. Razgovarajte o prednostima i rizicima sa svojim lekarom.
• Preventivna hirurgija. Ukoliko imate veoma visok rizik od raka dojke, možete izabrati da se vaše zdrave dojke hirurški uklone (profilaktička mastektomija). Takođe možete izabrati da uklonite svoje zdrave jajnike (profilaktička ooforektomija) kako biste smanjili rizik od raka dojke i raka jajnika.
Hrana može da sadrži jedinjenja koja štite od raka dojke i druga koja mogu imati efekat podsticanja raka. Dakle, važno je šta jedete, a šta ne. Ne postoji idealna dijeta za prevenciju raka dojke. Važnije je da obratite pažnju na proporcije pojedinih namirnica. Mnoge dijete mogu biti zdrave i pomoći u smanjenju rizika, uključujući mediteransku ishranu, kao i vegansku i vegetarijansku ishranu. Svi oni kombinuju određene osnovne karakteristike, npr. nikakva ili mala potrošnja crvenog mesa i visok udeo voća i povrća.
Svaka zdrava ishrana takođe treba da uključuje raznovrstan izbor namirnica, koje su što prirodnije i koje obezbeđuju pravu količinu energije i hranljivih materija. Donošenjem boljeg izbora hrane možete smanjiti rizik od razvoja raka dojke. Više o tome koji način ishrane povećava, a koji smanjuje rizik od kancera dojke kod žena u premenopauzi i postmenopauzi možete pročitati na linku:
U daljem tekstu navešćemo za svaku grupu namirnica one koje su pogodne za ishranu obolelih od raka dojke i one koje treba izbegavati.
MASTI
Iako ne postoje čvrsti dokazi koji povezuju potrošnju masti sa rakom dojke, velika potrošnja masti može dovesti do gojaznosti, a poznato je da postoji snažna veza između gojaznosti i raka dojke kod žena u postmenopauzi. Sa druge strane, masti imaju mnoge esencijalne funkcije u telu i pomažu u apsorpciji esencijalnih vitamina kao što su vitamin A, D, E i K. Umereno konzumiranje masti je deo zdrave ishrane, a unošenje prave vrste masti je ključno.
Koje masti treba jesti?
Svetska zdravstvena organizacija predlaže da manje od 30% našeg ukupnog energetskog unosa treba da potiče od masti. Namirnice koje sadrže visok sadržaj nezasićenih masti (mono ili polinezasićene) mogu biti glavni izvor energije, a neke su čak i neophodne, jer telo ne može da ih proizvede, pa moraju da se unose ishranom. Možete ih pronaći u biljnim uljima (na primer, maslinovom), semenkama, avokadu, orasima, ali i ribi. Ove masti su mnogo zdravije i ako imate ishranu bogatu zasićenim mastima, pokušajte da ih zamenite nezasićenim mastima, čime ćete takođe smanjiti nivo holesterola u krvi.
Koje masti treba izbegavati?
Pokušajte da izbegavate zasićene masti i ograničite unos trans masti svih vrsta. Vaš unos zasićenih masti treba smanjiti na manje od 10% ukupnog energetskog unosa, a trans masti na manje od 1% ukupnog energetskog unosa. Trans masti se često nalaze u brzoj hrani, kolačima i keksima. Konzumiranje hrane bogate trans mastima podstiče zapaljenske procese, koji su povezani sa mnogim bolestima. Zasićene masti se obično nalaze u životinjskim i mlečnim proizvodima kao što su: crveno meso, puter i pavlaka.
MESO
Crveno meso i prerađeno meso. Postoje dokazi da prerađeno meso malo povećava rizik od raka dojke. Prerađeno meso je meso koje je izmenjeno soljenjem, sušenjem, fermentacijom, dimljenjem ili drugim procesima da bi se poboljšao ukus ili poboljšalo očuvanje. Primeri uključuju šunku, kobasice, slaninu, goveđe meso i konzervirano meso. Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala prerađeno meso kao kancerogen grupe 1 (za koji se zna da izaziva rak). Neke studije sugerišu da povećana konzumacija crvenog mesa može povećati rizik od raka dojke, ali dokazi nisu dovoljno ubedljivi.
Koje meso treba jesti?
Ukoliko jedete crveno meso, Svetski fond za istraživanje raka preporučuje ograničavanje potrošnje na ne više od tri porcije – oko 350–500 g mesa (kuvanog) nedeljno. Ako želite da jedete meso više koristite čisto organsko meso živine. Iako je meso izvor proteina, koji je važan deo naše ishrane, lako ga možete zameniti drugim izvorima proteina, uključujući određene mahunarke, orašaste plodove, jaja, ribu, tofu ili mikoprotein (zamena za meso). Vegetarijanska ishrana takođe može biti zdrava i uravnotežena. Samo se uverite da unosite dovoljno proteina, vitamina B12, gvožđa, cinka, kalcijuma i omega-3-masnih kiselina.
Koje meso treba izbegavati?
Pokušajte da izbegavate prerađeno meso u potpunosti, a ako ne možete, konzumirajte samo malo i retko. Iako crveno meso nije posebno povezano sa rakom dojke, zdravstveni nedostaci usled konzumiranja crvenog mesa su dobro poznati.
Voće i povrće
Mnoge studije pokazuju da ishrana bogata voćem i povrćem pruža zaštitu od raka dojke. Na primer, izgleda da postoji korelacija između konzumiranja velikih količina neskrobnog povrća i smanjenog rizika od raka dojke sa negativnim estrogenskim receptorima (ER-); i između konzumiranja puno hrane bogate karotenoidima i smanjenog rizika od raka dojke. Određene studije pokazuju da vegetarijanska ishrana može da smanji rizik od dobijanja raka dojke – ali dokazi nisu dovoljno ubedljivi.
Koliko i koje voće i povrće treba jesti?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da jedete najmanje tri porcije neskrobnog povrća i dve porcije voća (ukupno 400 g) svakog dana. Voće i povrće pružaju mešavinu sastojaka koji unapređuju zdravlje, kao što su vlakna, fitohemikalije, vitamini i minerali. Nijedno voće ili povrće ne obezbeđuje sve hranljive materije koje su nam potrebne da bismo bili zdravi, tako da treba da jedemo mnogo različitih vrsta svakog dana. Povrće, sa svojim uobičajenim visokim sadržajem vode i niskim sadržajem šećera, odlično je niskokalorično jelo i može da pomogne u kontroli telesne težine.
Posebno se preporučuje konzumiranje:
Koje voće i povrće treba izbegavati?
Svaki višak kalorija dovodi do prekomerne težine, a voće obično ima više kalorija od povrća, tako da naglasak treba staviti na konzumiranje više povrća nego voća. Takođe je važno obratiti pažnju na pripremu voća i povrća. Povrće ne treba pržiti u dubokom ulju, već na pari sa ukusnim začinima ili lagano pržiti u maslinovom ulju na niskim temperaturama.
Ugljeni hidrati (skob, šećer i vlakna)
Iako ne postoji specifična veza između raka dojke i ishrane sa visokim sadržajem šećera (saharoze) ili drugih ugljenih hidrata, znamo da konzumiranje previše šećera podstiče povećanje telesne težine, što povećava rizik od raka dojke u postmenopauzi. Možete da smanjite rizik od dobijanja raka dojke tako što ćete napraviti zdrav izbor i smanjiti količinu dodanog šećera u dnevnim obrocima kako biste održali zdravu telesnu težinu. Ugljeni hidrati obezbeđuju našem telu primarni izvor energije, glukozu, koja pokreće sve što radite. Međutim, kvalitet i kvantitet su važni.
Koje ugljene hidrate treba jesti?
Kada je reč o ugljenim hidratima, najbolje je konzumirati veće količine „složenih ugljenih hidrata“, a ne „jednostavnih ugljenih hidrata“ kao što su saharoza i fruktoza. Iako se jednostavni ugljeni hidrati mogu naći u voću i, u manjoj meri, u povrću, ne bi trebalo da ih potpuno izostavite jer obezbeđuju vitalne hranljive materije poput vitamina, kao i vlakana.
Složeni ugljeni hidrati – mogu biti svarljivi ili nesvarljivi:
Koje ugljene hidrate treba izbegavati?
Pošto bezalkoholna pića, keksi i kolači sadrže mnogo jednostavnih ugljenih hidrata (kao što je saharoza), nedostaju im vitalni hranljivi sastojci koje se nalaze u voću i povrću, pa stoga sadrže „prazne kalorije“. Pokušajte da ih uzimate samo kao poslasticu ili u posebnim prilikama.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi uključuju mleko, puter, sir, jogurt, kefir i sveži sir. Postoje neki dokazi da mlečni proizvodi, koji sadrže visok nivo kalcijuma, mogu biti korisni u smanjenju rizika od raka dojke pre menopauze. Probiotici (živi mikro-organizmi) i proizvodi fermentacije koji se nalaze u jogurtu i kefiru takođe mogu da budu korisni u smanjenju rizika od raka dojke.
Koje mlečne proizvode treba jesti?
Da biste izvukli maksimalnu korist od mlečnih proizvoda, pokušajte da se odlučite za prirodne proizvode bez dodavanja šećera. Organski prirodni jogurt, kefir, sveži sir i mleko sa smanjenom masnoćom sadrže visokokvalitetne proteine i puno kalcijuma, cinka i joda, kao i vitamine B2 i B12, vitamine A i D. Jogurt i kefir takođe sadrže korisne bakterijske kulture, što ih čini izvorom probiotika koji su korisni za zdravlje creva. Možete da napravite sopstveni jogurt slatkog ukusa dodavanjem bobica i malo meda. Kada kupujete mleko, pokušajte da kupite organsko kravlje mleko od krava koje su hranjene travom jer ono sadrži bolji balans omega-6/omega-3-masnih kiselina i veću količinu ukupnih omega-3-masnih kiselina.
Koje mlečne proizvode treba izbegavati?
Pokušajte da izbegnete zašećerne mlečne proizvode, kao što su pudinzi, šareni jogurti za decu i mlečni napici. Imaju visok sadržaj kalorija i mogu da budu jako zaslađeni.
Soja
Uprkos tome što je incidenca raka dojke niža u azijskim zemljama u kojima se konzumira velika količina soje, nejasno je da li ishrana bogata sojom štiti od raka dojke. Soja je mahunarka bogata izoflavonima, jedinjenjima koja se nalaze u soji, a koja imaju svojstva koja mogu biti i zaštitna, ali i podsticati rak. Iako su istraživači koji proučavaju ćelije u laboratoriji otkrili da pojedinačni izoflavoni mogu stimulisati rast raka dojke, studije koje posmatraju ljude koji konzumiraju sojinu hranu tokom dužeg vremenskog perioda pokazuju ili zaštitni ili neutralni efekat, što sugeriše da je umerena konzumacija soje bezbedna.
Koje proizvode od soje treba jesti?
Soja je dobar izvor nezasićenih masti, vitamina B, gvožđa, kalcijuma, cinka i drugih jedinjenja korisnih za vaše zdravlje. Ona je jedini dostupni biljni protein za koji se pokazalo da sadrži proteine visokog kvaliteta. Slično proteinima koji se nalaze u kravljem mleku i jajima soja sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina koje se moraju unositi u organizam ishranom. Umerena konzumacija proizvoda od soje smatra se pozitivnom za naše zdravlje – posebno ako zamenjuje nezdrave mesne obroke. Soja se uglavnom prerađuje u tofu, soja sos, sojino mleko i jogurt od soje, ali se može kupiti i kao sušeni ili konzervisani pasulj, a takođe se konzumira i kao edamame (mlado zrno soje). Otprilike 25 – 50 mg izoflavona dnevno smatra se bezbednim za sve, uključujući i one koji imaju ili su imali rak dojke. Pokušajte da težite prirodnim proizvodima od soje kao što su tofu, edamame i tempeh (fermentisana soja). Često imaju malo masti, kao i visok sadržaj proteina i hranljivih materija, u poređenju sa crvenim i prerađenim mesom, ili drugim životinjskim izvorima proteina koji sadrže više zasićenih masti. Uvek je preporučljivo potražiti savet lekara pre uzimanja suplemenata izoflavona.
Koje proizvode od soje treba izbegavati?
Ciljajte na prirodne, a ne visoko prerađene proizvode od soje koji mogu da sadrže aditive. Meutim, čak je i visoko obrađena soja poželjnija od nezdravog prerađenog mesa. Ipak, pazite na sadržaj masti i soli.
Nedostatak vitamina D
Većina studija je otkrila da je nizak nivo vitamina D u cirkulaciji povezan sa povećanim rizikom od raka dojke. Međutim, ove studije nisu pokazale da uzimanje suplemenata vitamina D smanjuje rizik od raka dojke, iako njihovo uzimanje može vratiti nivoe vitamina D u serumu u zdravo stanje i preporučuje se za one koji ne mogu da postignu dovoljan unos putem sunca i ishrane.
Šta možete da uradite da otklonite nedostatak vitamina D?
Uverite se da unosite zdravu količinu vitamina D. Neki se mogu dobiti iz naše ishrane (na primer, masna riba i žumanca), ali većinu proizvodi naše telo tokom izlaganja sunčevoj svetlosti. Ako ne možete da dobijete dovoljne nivoe vitamina D putem sunca i ishrane, preporučuju se dodaci vitamina D kako bi se nivo vitamina D vratio na zdrav nivo. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, zamolite svog lekara da proveri vaš nivo vitamina D .
U BeoLab laboratorijama možete uraditi vitamin D.
Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2279
https://iarc.who.int/featured-news/breast-cancer-awareness-month-2021/#about_breast_cancer
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
https://www.europadonna.org.rs/sr/rak-dojke
https://www.cdc.gov/cancer/breast/basic_info/symptoms.htm
https://www.breastcancer.org/about-breast-cancer
https://www.breastcancer.org/signs-symptoms
https://www.cancer.gov/types/breast/patient/breast-treatment-pdq#_148
https://www.cancer.net/cancer-types/breast-cancer/risk-factors-and-prevention
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/breast-cancer/diagnosis-treatment/drc-20352475
https://www.cancer.gov/types/breast/patient/breast-treatment-pdq#_148
https://www.healthline.com/nutrition/breast-cancer-foods
https://www.breastcanceruk.org.uk/diet/
https://www.wcrf.org/dietandcancer/breast-cancer/
http://www.ncrc.ac.rs/wp-content/uploads/2018/03/5-Tumorski-markeri.pdf
Xu, Y., Gong, M., Wang, Y. et al. Global trends and forecasts of breast cancer incidence and deaths. Sci Data 10, 334 (2023). https://doi.org/10.1038/s41597-023-02253-5
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
