Rak debelog creva

U ovom tekstu, koji je za vas napisala dr Smiljana Spasić, patolog i subspecijalista gastroenterohepato-patologije Beo-lab laboratorije, dajemo vam odgovore na važna pitanja koja se odnose na dijagnostičku vrednost patohistološkog laboratorijskog ispitivanja uzoraka tkiva kada postoji sumnja na postojanje raka debelog creva (kolorektalni karcinom).

Saznajte:

• Šta je rak debelog creva (kolorektalni karcinom)?
• Koliko je čest rak debelog creva?
• Koji su faktori rizika koji mogu povećati mogućnost obolevanja od rak adebelog creva?
• Rak debelog creva simptomi
• Koje metode i laboratorijsko-dijagnostički testovi su značajni za dijagnostikovanje raka debelog creva?
• Šta je patohistološka (PH) analiza biopsijskih uzoraka?
• Šta znači ako se u vašem patohistološkom izveštaju o biopsiji pominju posebni testovi kao što su KRAS, NRAS, EGFR i/ili BRAF?
• Šta znači ako se u vašem patohistološkom izveštaju o biopsiji pominju posebni testovi kao što su MMR geni (MSH2, MSH6, MLH1 i PMS2) i mikrosatelitska nestabilnost?
• Koje su opcije lečenja raka debelog creva?
• Rak debelog creva prognoze
• Da li je rak debelog creva izlečiv?

Šta je rak debelog creva (kolorektalni karcinom)?

Rak debelog creva (kolorektalni karcinom) je maligni tumor epitelnog porekla. Nastaje u samom zidu creva, najčešće malignom transformacijom polipa, usled kumulativnih genetskih mutacija na ćelijskom nivou. 

Koliko je čest rak debelog creva?

Rak debelog creva je treći najčešći maligni tumor u opštoj populaciji sa tendencijom rasta. (1,2) U Srbiji, rak debelog creva je na drugom mestu u muškoj populaciji, a na trećem mestu u ženskoj populaciji. (3)

Koji su faktori rizika koji mogu povećati mogućnost obolevanja od raka debelog creva?

Faktori rizika koji imaju uticaja na povećanu mogućnost oboljevanja su:

• Starije životno doba
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Alkohol
• Pušenje
• Inflamatorna bolest creva
• Porodična istorija bolesti
• Genetski sindromi (familijarna adenomatoznapolipoza- FAP, nasledni nepolipozni rak debelog creva -Lynch sindrom)(4)

Rak debelog creva simptomi

Simptomi koji mogu ukazati na postojanje malignog procesa u debelom crevu su:

• Promene u crevnom pražnjenju
• Rektalno krvarenje
• Bolovi u stomaku
• (Nagli) gubitak telesne težine
• Malokrvnost(anemija)

Koje metode i laboratorijsko-dijagnostički testovi su značajni za dijagnostikovanje raka debelog creva?

1. Fizički pregled (Rektalni tuše -digitorektalni pregled)
   • Metoda manuelnog pregleda zida donjeg rektuma
2. Laboratorijske analize
   • Kompletna krvna slika
     • Tumorski markeri (CEA, CA 19-9)
     • FOBT test (test na okultno krvarenje)
3. Kolonoskopija sa biopsijom
   • Metoda vizuelizacije sluznice debelog creva sa mogućnošću uzorkovanja tkiva za patohistološku (PH) analizu
4. Radiološke metode snimanja
   • Ultrazvuk abdomena
   • Skener (CT) abdomena i male karlice
   • Magnetna rezonanca (NMR) abdomena i male karlice

Beo-lab laboratorije pružaju uslugu laboratorijskih analiza, kao i patohistološku (PH) analizu biopsijskih uzoraka.

Šta je patohistološka (PH) analiza biopsijskih uzoraka?

Uzorak tkiva se naziva biopsijski uzorak. Nakon kolonoskopije ili operacije, uzorci tkiva se šalju u laboratoriju na patohistološku analizu. Patohistološka analiza je gledanje tkiva pod mikroskopom i evaluiranje od strane specijaliste patologije. Patolog postavlja dijagnozu i daje finalni izveštaj. Patološki izveštaj je važan deo medicinske dokumentacije I medicinske nege pacijenta.

Ukoliko je u biopsijskom uzorku prisutan rak debelog creva (kolorektalni karcinom), najčešće su tip i stepen diferencijacije karcinoma jasni kada se ćelije gledaju pod mikroskopom nakon rutinske obrade i bojenja, ali to nije uvek slučaj. Ponekad patolog mora da koristi i druge, pomoćne procedure da bi postavio dijagnozu.

Beo-lab laboratorije pružaju uslugu dodatnih laboratorijskih metoda kao što su:

• Histohemijsko bojenje biopsijskih uzoraka

Ovi testovi koriste različite hemijske boje koje privlače određene supstance koje se nalaze u nekim vrstama ćelija raka.

• Imunohistohemijsko bojenje biopsijskih uzoraka

Osnovni princip ove metode je vezivanje imunih proteina koji se zovu antitela za određene supstance, zvane antigeni, koje se nalaze na ili u tumorskim ćelijama. Imunohistohemijsko bojenje je veoma korisno, a ponekada i neophodno u identifikaciji određenih vrsta raka. Postoje stotine antitela koje se koriste za imunohistohemijsko bojenje. Neka su prilično specifična, što znači da reaguju samo na jednu vrstu raka. Druga antitela mogu reagovati sa nekoliko vrsta raka, tako da se nekoliko antitela može testirati da bi se odlučilo o kojoj vrsti raka je reč. Rezultati imunohistohemijskog bojenja zajedno sa izgledom raka pod mikroskopom i drugim kliničkim informacijama o pacijentu, omogućavaju klasifikaciju raka i posledično odabir najboljeg tretmana.

• Genetski testovi biopsijskih uzoraka

Tumorsko tkivo se može testirati na specifične promene (mutacije) gena u tumorskim ćelijama. Molekularno genetički testovi koriste sveobuhvatno genomsko profilisanje da bi identifikovali mutacije u genetskom materijalu tumora  koje mogu pomoći u planiranju terapije i povećati mogućnost  lečenja raka debelog creva. Ovi rezultati testova su veoma važni pri izboru najboljih  opcija lečenja.

Beo-lab laboratorije pružaju mogućnost testiranja ćelija kolorektalnog karcinoma na promene u genima KRAS, NRAS, EGFR i BRAF, kao I promene u MMR genima i prisustvo mikrosatelitske nestabilnosti (MSI).

Šta znači ako se u patohistološkom izveštaju o biopsiji pominju posebni testovi kao što su KRAS, NRAS, EGFR i/ili BRAF?

Ovi testovi detektuju promene u genima KRAS, NRAS, EGFR i BRAF unutar ćelija raka. Za pacijente sa uznapredovalim rakom debelog creva, ovi testovi mogu pomoći da se utvrdi potencijalna korist od lečenja određenim vrstama lekova (koji se nazivaju ciljani lekovi ili ciljana terapija). Drugim rečima, informacije genskog testiranja koriste se da pomognu vašem lekaru da odredi najbolji tretman za vas. Ovakve mutacije se nazivaju somatske mutacije koje se ispituju na tumorskom tkivu, za razliku od naslednih mutacija i genetičkog savetovanja u vezi sa njima. One daju informacije o mutacijama unutar samog karcinoma i povećavaju mogućnost pronalaska specifičnog lečenja koje bi vam moglo biti potrebno. (5,6,7)

Napomena: U centralnoj Beo-lab laboratoriji u Beogradu zdravstveni osiguranici Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) mogu obaviti besplatno testiranje markera KRAS, NRAS, EGFR i BRAF uz odgovarajuću dokumentaciju, a na teret RFZO-a.

Šta znači ako se u patohistološkom izveštaju o biopsiji pominju posebni testovi kao što su MMR geni (MSH2, MSH6, MLH1 i PMS2) i mikrosatelitska nestabilnost?

MMR geni stvaraju sistem za prepoznavanje i popravljanje grešaka koje nastaju tokom umnožavanja genetskog materijala. Neki tipovi kolorektalnog karcinoma mogu imati defekt u MMR genima i posledičnu mikrosatelitsku nestabilnost (MSI), što predstavlja stanje genetske hipermutabilnosti (predispozicije za mutaciju). Promene u MMR genima često su prisutne kod ljudi sa Linčevim sindromom. Ako se otkrije da rak ima defekt u MMR genima, vaš lekar može preporučiti genetsko savetovanje i testiranje vaše krvi da vidi da li imate Linčev sindrom. Pored visokog rizika od raka debelog creva, ljudi sa Linčevim sindromom imaju povećan rizik za još neke druge vrste raka. Ostali članovi porodice koji su nasledili istu mutaciju gena takođe su pod povećanim rizikom od ovih karcinoma. (8,9)

Rezultati testova za MMR gene takođe mogu uticati i na izbor u lečenju raka debelog creva.

Da li je rak debelog creva nasledna bolest?

Rak debelog creva, prema etiologiji, možemo podeliti u tri kategorije: sporadični, familijarni i nasledni. (10) 

Sporadični rak debelog creva je najčešći (70%) i javlja se kod ljudi bez genetske predispozicije ili porodične istorije. 

Familijarni karcinom debelog creva je drugi po učestalosti i karakteriše se pozitivnom porodičnom istorijom, ali sama bolest nije nasledna. Incidencija familijarnih i naslednih oblika raka debelog creva je oko 20-30%, od kojih su nasledni karcinomi debelog creva samo 5%.

Nasledni karcinom debelog creva je posledica nasleđene mutacije gena i najčešće je povezan sa naslednim sindromima: Linčov sindrom (LS) i porodična adenomatozna polipoza (FAP). Pacijenti sa ovim sindromima nose najveći rizik za oboljevanje od karcinoma debelog creva. (11) 

Nasledni panel za karcinom debelog creva (NGS) je multigenski test kojim se mogu identifikovati pacijenti (i članovi porodice) koji nose varijantu patogenog gena i imaju povišeni rizik za nasledni karcinom debelog creva. Odgovarajući skrining i strategije prevencije mogu se razviti za pacijente sa ovim sindromima pre nego što se razvije karcinom, kao i strategije za smanjenje morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata sa već prisutnim karcinomom debelog creva.

Beo-lab laboratorije pružaju mogućnost ispitivanja gena povezanih sa naslednim karcinomom debelog creva. Više o ovim analizama možete saznati na našem sajtu, putem linka https://www.beo-lab.rs/nasledne-predispozicije-za-karcinome/

Koje su opcije lečenja raka debelog creva?

Medicinski tretman obuvata sledeće opcije lečenja:

• Operacija
• Hemioterapija
• Biološka ciljana terapija
• Zračenje

Odluka o vrsti lečenja se postavlja na osnovu proširenosti bolesti u trenutku otkrivanja karcinoma debelog creva.

Rak debelog creva prognoze

Lekari koriste statistiku u proceni prognoze bolesti. Petogodišnja stopa preživljavanja pokazuje koliki procenat ljudi živi najmanje 5 godina nakon što je rak otkriven. Stopa preživljavanja raka debelog creva je ohrabrujuće visoka; 90.6% pacijenata sa dijagnozom raka debelog creva prvog stadijuma živi najmanje pet godina nakon dijagnoze. Stope preživljavanja za naprednije stadijume su takođe u stalnom porastu, prvenstveno zbog dostupnosti efikasnijih opcija lečenja i sve boljeg razumevanja bolesti. (12)

Da li je rak debelog creva izlečiv?

Kada se rak debelog creva otkrije rano, često se može izlečiti. Ukoliko rak debelog creva ostane neotkriven, ima veće šanse da metastazira (širi se) po celom telu, što otežava efikasno lečenje.

Dr Smiljana Spasić,

patolog i subspecijalista gastroenterohepato-patologije 

Povezani tekstovi:

https://www.beo-lab.rs/patologija-put-do-precizne-dijagnoze/

https://www.beo-lab.rs/patohistologija/digitalna-patologija/

Reference

1. Yue Xi, Pengfei Xu. Global colorectal cancer burden in 2020 and projections to 2040. Translational Oncology. Volume 14, Issue 10, 2021, 10117.
2. American Institute for Cancer Research – Colorectal cancer statistics (https://www.wcrf.org/dietandcancer/colorectal-cancer-statistics/ )
3. International Agency for Research on Cancer (WHO) https://gco.iarc.fr/today/data/factsheets/populations/688-serbia-fact-sheets.pdf

4. https://www.cdc.gov/cancer/colorectal/basic_info/risk_factors.htm
5. Afrăsânie VA, Marinca MV, Alexa-Stratulat T, et al. KRAS, NRAS, BRAF, HER2 and microsatellite instability in metastatic colorectal cancer – practical implications for the clinician. Radiol Oncol. 2019;53(3):265-274. Published 2019 Sep 24. doi:10.2478/raon-2019-0033
6. https://emedicine.medscape.com/article/1690010-overview
7. Rebersek M, Mesti T, Boc M, Ocvirk J. Molecular biomarkers and histological parameters impact on survival and response to first- line systemic therapy of metastatic colorectal cancer patients. Radiol Oncol. 2019 Mar 3;53(1):85-95. doi: 10.2478/raon-2019-0013. PMID: 30840593; PMCID: PMC6411021.
8. Kawakami H, Zaanan A, Sinicrope FA. Microsatellite instability testing and its role in the management of colorectal cancer. Curr Treat Options Oncol. 2015 Jul;16(7):30. doi: 10.1007/s11864-015-0348-2. PMID: 26031544; PMCID: PMC4594190.
9. Battaglin F, Naseem M, Lenz HJ, Salem ME. Microsatellite instability in colorectal cancer: overview of its clinical significance and novel perspectives. Clin Adv Hematol Oncol. 2018;16(11):735-745.
10. Markovic S, Dimitrijevic I, Zogovic B, Markovic V, Barisic G, Krivokapic Z. Current trends in clinical genetics of colorectal cancer. J BUON. 2016 Sept-Oct;21(5):1042-1049. PMID: 27837603.
11. Kastrinos F, Samadder NJ, Burt RW. Use of Family History and Genetic Testing to Determine Risk of Colorectal Cancer. Gastroenterology. 2020 Jan;158(2):389-403. doi: 10.1053/j.gastro.2019.11.029. Epub 2019 Nov 21. PMID: 31759928.
12. National Cancer Institute – Cancer Stat Facts: Colorectal Cancer https://seer.cancer.gov/statfacts/html/colorect.html