Izraz „bolje sprečiti nego lečiti“ često se pripisuje Dezideriju Erazmu, holandskom filozofu i teologu, koji ga je popularizovao u 16. veku. Od tada je postao osnovni princip u savremenoj zdravstvenoj zaštiti. Ovaj princip naglašava važnost fokusiranja na proaktivne mere za sprečavanje bolesti i zdravstvenih problema, pre nego se razviju simptomi bolesti. Ranim identifikovanjem potencijalnih zdravstvenih rizika kroz kliničku i laboratorijsku dijagnostiku, zdravstveni radnici mogu da intervenišu na vreme, obezbeđujući personalizovane preventivne mere i prilagođavanje načina života koje mogu značajno poboljšati zdravstvene ishode.
U ovom tekstu, koji je za vas pripremila mr ph Jana Vukadin, medicinski biohemičar, ćemo se pozabaviti konceptom prevencije kao superiornog pristupa zdravstvenoj zaštiti za celokupnu populaciju. Ideja da je prevencija bolja od lečenja ima veliki značaj u promovisanju opšteg zdravlja i smanjenju tereta bolesti za pojedince, zajednice i zdravstvene sisteme.
Kroz redovne preglede, skrininge, vakcinacije i savetovanje o načinu života, zdravstveni radnici imaju za cilj da identifikuju i reše potencijalne zdravstvene probleme pacijenta pre nego što se razviju u ozbiljnija stanja.
Prevencija ne samo da spašava živote, već i smanjuje finansijski teret povezan sa lečenjem uznapredovalih i hroničnih bolesti. Ulaganjem u preventivne strategije zdravstvene zaštite i promocijom zdravog ponašanja, zdravstveni sistemi mogu efikasnije raspoređivati resurse, fokusirati se na rane intervencije i ublažiti opterećenje medicinskih ustanova.
Konačno, princip „bolja prevencija nego lečenje“ naglašava važnost davanja prioriteta proaktivnim praksama zdravstvene zaštite kako bi se podstakla zdravija populacija i stvorila svetlija i održivija budućnost za sve.
Prevencija dece je najvažnija u promovisanju zdrave buduće generacije. Naglašavajući redovne preglede, vakcinacije, ranu identifikaciju genetskih poremećaja, smernice za ishranu, razvojni skrining, preventivnu stomatološku negu i bezbednosne mere, možemo proaktivno zaštititi dobrobit dece.
Pedijatrija ima ključnu ulogu u prevenciji bolesti kod dece. Kroz redovne preglede, vakcinaciju, skrininge i edukaciju roditelja, pedijatrija promoviše zdravlje dece. Rano otkrivanje potencijalnih problema u razvoju, mentalnom zdravlju i ponašanju omogućava pravovremenu intervenciju i podršku. Takođe se podstiče zdrava ishrana, fizička aktivnost i sigurnost dece. Redovni pregledi su od suštinskog značaja za prevenciju dece, jer omogućavaju zdravstvenim radnicima da prate rast i razvoj, da otkriju rane znake potencijalnih problema i daju neophodne smernice. Pored toga, vakcinacije predstavljaju kritičan aspekt preventivne nege, štiteći decu od raznih zaraznih bolesti kao što su boginje, dečija paraliza i veliki kašalj.
Preventivne mere se odnose i na mentalno zdravlje u pedijatriji. Identifikovanje i rešavanje ranih znakova emocionalnih i bihejvioralnih zabrinutosti je ključno za promovisanje zdravog socio-emocionalnog razvoja. Omogućavanje pristupa pregledima mentalnog zdravlja, uslugama savetovanja i sistemima podrške pomaže u rešavanju svih izazova mentalnog zdravlja i podstiče emocionalnu ravnotežu kod dece.
Klinička i laboratorijska dijagnostika igraju ključnu ulogu u identifikaciji genetskih poremećaja kod dece. Putem genetskog testiranja i skrininga, zdravstveni radnici mogu rano otkriti potencijalna nasledna stanja, omogućavajući pravovremene intervencije i personalizovane planove lečenja. Genetsko testiranje može otkriti specifične genetske promene ili mutacije koje mogu biti odgovorne za određene nasledne bolesti ili stanja.
Prevencija kod dece se takođe odnosi na promovisanje zdravih životnih navika. Klinička dijagnostika, kao što je praćenje parametara rasta i sprovođenje krvnih testova, može proceniti nedostatke u ishrani i identifikovati potencijalne rizike od gojaznosti. Pružanjem smernica o ishrani, podsticanjem fizičke aktivnosti i rešavanjem osnovnih zdravstvenih problema, možemo smanjiti verovatnoću gojaznosti u detinjstvu i povezanih komplikacija.
Redovno praćenje parametara rasta i razvoja deteta omogućava zdravstvenim radnicima da identifikuju potencijalne probleme u ishrani, kao što su nedostatak hranljivih materija ili prekomerna konzumacija nezdravih namirnica. Na osnovu rezultata krvnih testova, može se utvrditi nivo holesterola, šećera ili drugih indikatora zdravlja koji mogu biti povezani sa gojaznošću ili drugim zdravstvenim rizicima.
Na osnovu tih informacija, zdravstveni radnici mogu pružiti smernice o ishrani i podstaknuti usvajanje zdravih navika u ishrani, kao što su konzumiranje svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i smanjenje unosa šećera i zasićenih masti.
Osim toga, klinička dijagnostika omogućava identifikaciju osnovnih zdravstvenih problema kod dece koji mogu uticati na gojaznost, kao što su hormonalni disbalansi ili metabolički poremećaji. Rano otkrivanje i adekvatno upravljanje tim stanjima može pomoći u prevenciji gojaznosti i smanjenju rizika od povezanih komplikacija.
Fizička aktivnost ima ključnu ulogu u prevenciji gojaznosti kod dece. Smernice o fizičkoj aktivnosti za decu preporučuju najmanje 60 minuta umereno-intenzivne do intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana. Ova aktivnost treba da uključuje različite vrste vežbi kao što su trčanje, skakanje, biciklizam, plivanje ili učešće u sportskim aktivnostima.
Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju zdrave telesne težine kod dece, jača mišiće i kosti, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, podstiče razvoj motoričkih veština i poboljšava raspoloženje i mentalno blagostanje. Osim toga, fizička aktivnost može pomoći u prevenciji drugih zdravstvenih problema kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca.
Važno je podsticati decu da budu aktivna i pružiti im razne mogućnosti za fizičku aktivnost. To može uključivati igranje na otvorenom, sportske aktivnosti, šetanje ili vožnju bicikla do škole umesto korišćenja prevoza, kao i uključivanje celokupne porodice u aktivnosti koje promovišu kretanje.
Pored fizičke aktivnosti, zdrava ishrana takođe je važna za prevenciju gojaznosti kod dece. To uključuje uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem, celim žitaricama, proteinima niskog sadržaja masti i ograničenom količinom šećera i zasićenih masti. Važno je podsticati pravilan odnos prema hrani, učiti decu o zdravim izborima hrane i ograničavati unos nezdravih grickalica i gaziranih napitaka.
Edukacija roditelja i dece o važnosti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, kao i pružanje podrške i modeliranje zdravih navika, igraju ključnu ulogu u prevenciji gojaznosti kod dece. Kroz ove smernice, možemo stvoriti okruženje u kojem deca mogu da razvijaju zdrave životne navike i spreče pojavu gojaznosti, čime se unapređuje njihovo dugoročno zdravlje i blagostanje.
Pravovremeno otkrivanje kašnjenja u razvoju je od vitalnog značaja za optimizaciju potencijala deteta. Kliničke procene, kao što su praćenje prekretnica i razvojni skrining, pomažu da se identifikuju bilo kakva kašnjenja u kognitivnom, motoričkom ili socijalno-emocionalnom razvoju. Rana intervencija kroz terapije i usluge podrške može značajno poboljšati ishode razvoja deteta.
Kliničke procene, kao što su praćenje prekretnica u razvoju i razvojni skrining, igraju ključnu ulogu u identifikaciji eventualnih zaostajanja u kognitivnom, motoričkom ili socijalno-emocionalnom razvoju deteta.
Praćenje prekretnica u razvoju, kao što su prvi osmeh, sedenje, puzanje, hodanje ili govorne sposobnosti, omogućava zdravstvenim radnicima da prate napredak deteta u odnosu na očekivane razvojne milestons. Ako se primeti bilo kakvo odstupanje ili kašnjenje, to može biti znak potencijalnih razvojnih problema.
Razvojni skrining je sistematski pregled koji se sprovodi kako bi se identifikovala bilo kakva kašnjenja ili nedostaci u razvoju deteta. Ovi skrining testovi obuhvataju procenu različitih aspekata razvoja, uključujući motoričke veštine, jezik, socijalnu interakciju i kognitivne sposobnosti. Kroz ove procene, zdravstveni radnici mogu identifikovati eventualna kašnjenja ili nedostatke i preduzeti korake ka daljoj evaluaciji i ranoj intervenciji.
Rana intervencija je ključna u optimizaciji razvojnog potencijala deteta. Kada se identifikuju kašnjenja u razvoju, dete može biti upućeno na terapije i usluge podrške koje su dizajnirane da poboljšaju određene aspekte razvoja. To može uključivati fizioterapiju, logopedsku terapiju, radnu terapiju ili druge oblike terapije prilagođene potrebama deteta.
Rana intervencija može znatno poboljšati ishode razvoja deteta. Kroz stručnu podršku i terapiju, dete može naučiti nove veštine, razviti svoje potencijale i prevazići eventualna ograničenja. Ovo pruža osnovu za bolji razvoj deteta u budućnosti i poboljšava njihovu sposobnost da postignu pun potencijal.
Redovni stomatološki pregledi, čišćenje i edukacija o pravilnoj oralnoj higijeni promovišu zdrave zube i desni, sprečavajući probleme poput karijesa, bolesti desni i drugih oralnih zdravstvenih problema. Rano otkrivanje i intervencija u problemima oralnog zdravlja može eliminisati rizik od nepotrebnog bola i komplikacija.
Prevencija žena je fundamentalni aspekt zdravstvene zaštite koji se fokusira na proaktivne mere za očuvanje zdravlja i dobrobiti žena. Kroz redovne preglede za zdrave žene, preventivne preglede u cliju ranog otkrivanja raka grlića materice i raka dojke, procene reproduktivnog zdravlja , skrininge osteoporoze, menopauze i procene mentalnog zdravlja, možemo da osnažimo žene da preuzmu brigu o svom zdravlju i donose informisane odluke. Klinička i laboratorijska dijagnostika igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju potencijalnih rizika i bolesti, omogućavajući pravovremene intervencije i personalizovanu negu. Dajući prioritet prevenciji, možemo osigurati da žene vode zdrav i ispunjen život.
Jedan od najvažnijih aspekata prevencije kod žena je redovna zdravstvena kontrola. Odlazak na redovne ginekološke preglede omogućava rano otkrivanje i prevenciju različitih zdravstvenih problema specifičnih za žene, kao što su rak dojke, rak grlića materice, polne bolesti i reproduktivne probleme. Ovi pregledi omogućavaju identifikaciju potencijalnih rizika i pravovremenu intervenciju, čime se poboljšava ishod lečenja i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Prevencija kod žena takođe obuhvata promovisanje zdravih životnih navika. Održavanje uravnotežene ishrane, redovna fizička aktivnost, kontrola telesne težine i dovoljan unos vitamina i minerala ključni su faktori za prevenciju različitih zdravstvenih problema kao što su srčane bolesti, dijabetes, osteoporoza i neki oblici raka.
Osim toga, edukacija žena o značaju samopregleda dojki i redovnog praćenja promena može doprineti ranom otkrivanju potencijalnih problema i povećati šanse za uspešno lečenje.
Uključivanje žena u programe prevencije, informisanje o dostupnim resursima i podrška u ostvarivanju zdravih navika su ključni faktori za njihovo osnaživanje. Podsticanje žena da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje, održavanje redovnih pregleda i praćenje svog zdravstvenog stanja su važni koraci ka dugoročnom blagostanju.
Rak grlića materice je značajan zdravstveni problem za žene, ali u njegovoj prevenciji značajno mogu doprineti redovni pregledi. Papa testovi ili HPV testovi pomažu u otkrivanju abnormalnih promena ćelija grlića materice, omogućavajući ranu intervenciju kako bi se sprečio razvoj raka grlića materice. Rutinski pregledi, prema preporuci zdravstvenih radnika, igraju vitalnu ulogu u smanjenju incidencije i stope mortaliteta povezanih sa ovom bolešću. Kada se dijagnostikuje, rak grlića materice je jedan od oblika raka koji se najuspešnije leči, sve dok se rano otkrije i efikasno leči.
Širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), rak grlića materice je četvrti najčešći rak kod žena sa procenjenih 604.000 novih slučajeva u 2020.
Na osnovu najnovijih procena Evropskog informacionog sistema za 2020. godinu, Srbija je na petom mestu u Evropi posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije, sa stopom incidencije od 26,3 na 100.000 žena. Stope smrtnosti od raka grlića materice su takođe visoke i iznosi 9,1 na 100.000 žena.
Rak dojke je ozbiljno zdravstveno stanje koje izaziva zabrinutost kod mnogih žena. Mamografi, klinički pregledi dojki i samopregledi dojki su neophodni alati za rano otkrivanje. Redovni pregledi pomažu u identifikaciji abnormalnosti dojke, uključujući kvržice ili promene u tkivu dojke, omogućavajući pravovremenu dijagnozu i lečenje. Rano otkrivanje značajno poboljšava šanse za uspešan ishod i stopu preživljavanja.
Prema zvaničnim dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2020. godini širom planete je bilo 2,3 miliona žena sa dijagnozom raka dojke i 685.000 smrtnih slučajeva. U 95% zemalja, rak dojke je prvi ili drugi vodeći uzrok smrti od raka kod žena.
Skrining za rak jajnika uključuje metode kao što su vaginalni ultrazvuk, CA-125 krvni test i pregled karlice. Ovi pristupi pomažu u otkrivanju abnormalnosti i identifikaciji potencijalnih znakova raka jajnika. Konsultujte se sa zdravstvenim radnikom za personalizovane preporuke za skrining. Redovni pregledi i otvorena komunikacija sa lekarom važni su za rano otkrivanje i prevenciju.
Prema zvaničnim informacijama Svetske zdravstvene organizacije iz 2021.godine, stopa smrtnosti u Srbiji od raka jajnika je bila najizraženija među ženama uzrasta 55-74 godina. Rak jajnika je 8. najčešći rak kod žena i bilo je više od 313.000 novih slučajeva raka jajnika u 2020. prema zvaničnoj statistici koju vodi Svetski fond za istraživanje raka International. Srbija je na petom mestu po stopi javljanja ovog tipa karcinoma.
Preventivna nega za žene obuhvata širok spektar aspekata reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice. Jedna od ključnih komponenti preventivne zdravstvene zaštite žena je pristup kontracepciji. Osiguranje pravilnog korišćenja kontraceptivnih metoda može pomoći u sprečavanju neplaniranih trudnoća i pružiti ženama kontrolu nad svojim reproduktivnim izborima.
Pored kontracepcije, savetovanje pre začeća igra važnu ulogu u preventivnoj nezi žena. Kroz ovaj proces, žene se mogu konsultovati sa zdravstvenim radnicima kako bi razgovarale o planiranju trudnoće, zdravim životnim navikama, ishrani i suplementima koji mogu pomoći u održavanju optimalnog reproduktivnog zdravlja.
Dijagnostički testovi, poput procene nivoa hormona i genetskog skrininga, su takođe važni u preventivnoj nezi žena. Oni omogućavaju identifikaciju potencijalnih problema sa plodnošću ili naslednih stanja koja mogu uticati na reproduktivno zdravlje. Na osnovu rezultata ovih testova, zdravstveni radnici mogu pružiti personalizovane preporuke i intervencije kako bi se održalo i poboljšalo reproduktivno zdravlje žene.
Važno je naglasiti da je svaka žena jedinstvena i da se preventivna nega treba prilagoditi individualnim potrebama i istoriji zdravlja. Stoga je redovno praćenje i otvorena komunikacija sa zdravstvenim radnicima od ključnog značaja za rano otkrivanje potencijalnih problema i prevenciju reproduktivnih komplikacija.
Preventivna zdravstvena zaštita žena uključuje i skrining za osteoporozu i menopauzu. Osteoporoza, stanje u kojem kosti postaju krhke i sklone lomovima, uglavnom pogađa žene. Dijagnostički alati poput skeniranja gustine kostiju pomažu u proceni zdravlja kostiju i identifikaciji rizika od preloma. Rano otkrivanje omogućava zdravstvenim radnicima da sprovode preventivne mere kao što su modifikacije životnog stila, intervencije u ishrani i odgovarajući lekovi, smanjujući rizik od potencijalnih preloma.
Skrining u menopauzi takođe je važan deo preventivne zdravstvene zaštite žena. Ovaj skrining procenjuje nivoe hormona kako bi se vodilo lečenje i rešavali simptomi menopauze. Rano otkrivanje mogućih hormonskih neravnoteža ili drugih zdravstvenih problema koji su povezani sa menopauzom omogućava pravovremene intervencije i planove lečenja prilagođene svakoj pacijentkinji, što može unaprediti opšte zdravlje i dobrobit žena.
Redovni pregledi, modifikacije životnog stila i odgovarajući tretmani su ključni za održavanje optimalnog zdravlja kostiju i efikasno upravljanje menopauzom. Rana identifikacija potencijalnih problema omogućava ženama da preduzmu preventivne mere i prilagode svoj stil života kako bi se smanjio rizik od osteoporoze i smanjili neugodni simptomi menopauze.
Otvoren razgovor i podrška su ključni u sprečavanju simptoma anksioznosti i depresije kod žena. Ova podrška dolazi bi trebalo da dolazi, kako od zdravstvenih radnika, tako i od partnera i porodice. Otvorenim razgovorom sa lekarima i pružanjem podrške od strane najbližih, žene mogu izraziti svoje emocionalne izazove i tokom procesa vantelesne oplodnje (IVF procedure), jer je rana intrevencija prvi korak ka pronalaženju rešenja. Sprečavanje pojave simptoma anksioznosti i depresije zahteva podršku i razumevanje okoline kako bi se olakšao postojeći emocionalni teret.
Preduzimanje proaktivnih koraka ka prevenciji omogućava identifikaciju potencijalnih rizika kroz kliničku i laboratorijsku dijagnostiku, što omogućava otkrivanje bolesti u ranoj fazi. Ova rana identifikacija omogućava muškarcima da se angažuju u brizi o svom zdravlju i daju mu prioritet. Kroz redovne zdravstvene preglede i testiranja, muškarci mogu unaprediti svoje zdravstveno stanje, sprečiti potencijalne probleme.
Redovni zdravstveni pregledi omogućavaju da se uradi procena opšteg zdravlja, da se isprate vitalni znaci i sprovede skrining za stanja kao što su povišeni krvni pritisak, povišeni nivo holesterola i dijabetes.
Reproduktivno zdravlje muškaraca uključuje preduzimanje proaktivnih koraka za održavanje optimalnog seksualnog zdravlja, plodnosti i sprečavanje reproduktivnih poremećaja. Redovni pregledi, procene plodnosti, bezbedne seksualne prakse i izbor zdravog načina života doprinose opštem reproduktivnom zdravlju muškaraca.
Održavanje zdravog načina života uključuje usvajanje uravnotežene ishrane, bavljenje redovnim fizičkim aktivnostima, izbegavanje duvana i prekomerne konzumacije alkohola i upravljanje nivoima stresa. Ovi izbori načina života mogu imati pozitivan uticaj na kvalitet sperme, ravnotežu hormona i opšte seksualno zdravlje.
Skrining za stanja kao što su polno prenosive infekcije (STD) i rak prostate, kao i njihovo rano otkrivanje su značajni za detekciju i praćenje potencijalnih reproduktivnih problema ili polno prenosivih infekcija.
Procene plodnosti su važna komponenta reproduktivnog zdravlja muškaraca. Analiza sperme, testiranje nivoa hormona i genetski skrining mogu se obaviti da bi se procenio kvalitet sperme, ravnoteža hormona i identifikovali bilo koji genetski faktori koji bi mogli da utiču na plodnost. Ove evaluacije mogu pružiti dragocene informacije za parove koji planiraju da zatrudne i usmere odgovarajuće intervencije ili tretmane ako je potrebno.
Rak prostate je ozbiljan zdravstveni problem koji može imati značajan uticaj na kvalitet života ako se ne otkrije rano. Upotreba testova za prostato-specifični antigen (PSA), u kombinaciji sa rektalnim pregledima, igra ključnu ulogu u identifikaciji bilo kakvih abnormalnosti ili indikacija raka prostate.
Rak prostate je drugi najčešći tip raka kod muškaraca i četvrti je najčešće dijagnostikovan rak u svetu.
PSA testovi mere nivoe proteina koji se zove prostata-specifični antigen u krvi. Povišeni nivoi PSA mogu ukazivati na prisustvo raka prostate ili drugih stanja prostate koja zahtevaju dalja istraživanja. Digitalni rektalni pregledi uključuju fizički pregled prostate od strane zdravstvenog radnika kako bi proverio da li postoje nepravilnosti.
Rana dijagnoza raka prostate značajno povećava šanse za uspešno lečenje i poboljšava ukupne ishode. Omogućava razmatranje niza opcija lečenja, kao što su operacija, terapija zračenjem, hormonska terapija ili aktivni nadzor.
Rak debelog creva je značajan zdravstveni problem koji pogađa i muškarce i žene. Redovni pregledi igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju i prevenciji. Najčešći metod skrininga je kolonoskopija, koja omogućava zdravstvenim radnicima da pregledaju debelo crevo i rektum na bilo kakve abnormalne izrasline ili polipe koji se vremenom mogu razviti u rak. Druge opcije skrininga uključuju testove fekalne okultne krvi (FOBT) i sigmoidoskopiju.
Kolonoskopija se smatra zlatnim standardom za skrining kolorektalnog karcinoma jer pruža sveobuhvatan pregled celog debelog creva. Tokom kolonoskopije, sve abnormalne izrasline ili polipi mogu se ukloniti, smanjujući rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma. FOBT je neinvazivni test koji otkriva prisustvo krvi u stolici, što može biti rani pokazatelj kolorektalnog karcinoma. Sigmoidoskopija uključuje pregled donjeg dela debelog creva i rektuma na abnormalnosti.
WHO ističe da je rak debelog creva treći najčešći tip raka širom sveta kada je 2020. godine dijagnostikovano skoro 2 miliona slučajeva. Rak debelog creva je drugi najčešći uzrok smrti od raka, što dovodi do skoro milion smrti godišnje u celom svetu.
Rak debelog creva, prema etiologiji, možemo podeliti u tri kategorije: sporadični, familijarni i nasledni.
Sporadični rak debelog creva je najčešći (70%) i javlja se kod ljudi bez genetske predispozicije ili porodične istorije.
Familijarni karcinom debelog creva je drugi po učestalosti i karakteriše se pozitivnom porodičnom istorijom, ali sama bolest nije nasledna. Incidencija familijarnih i naslednih oblika raka debelog creva je oko 20-30%, od kojih su nasledni karcinomi debelog creva samo 5%.
Smernice za skrining preporučuju da osobe sa prosečnim rizikom treba da započnu redovne skrininge u dobi od 50 godina i da nastave u redovnim intervalima. Međutim, osobe sa porodičnom polipozom debelog creva ili drugim faktorima rizika, možda će morati da počnu ranije sa skriningom ili da se podvrgnu češćim pregledima.
Rak testisa prvenstveno pogađa mlade muškarce i jedan je od maligniteta koji se može lečiti ako se rano otkrije. Iako ne postoje standardni skrining testovi za rak testisa, redovni samopregledi su neophodni za rano otkrivanje. Muškarci bi trebalo da budu upoznati sa normalnom veličinom, oblikom i konzistencijom svojih testisa i da odmah prijave sve promene ili abnormalnosti svojim zdravstvenim radnicima.
Samopregled uključuje opipavanje testisa za bilo kakve kvržice, otok ili promene u veličini ili teksturi. Ako se otkrije kvržica ili bilo koja abnormalnost, ključno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Zdravstveni radnici mogu obaviti dodatne testove, kao što su ultrazvuk ili testovi krvi, kako bi potvrdili dijagnozu i odredili odgovarajući tok lečenja.
Sa 74.500 novih slučajeva širom sveta u 2020. godini, rak testisa je najčešći rak kod mladića evropskog porekla. To je najčešći oblik karcinoma kod mladih muškaraca koji poslednjih godina beleži značajan porast incidencije u svetu.
Edukacija i svest o raku testisa i samopregledi su od vitalnog značaja. Muškarce treba podsticati da redovno obavljaju samopreglede, idealno jednom mesečno. Takođe je važno edukovati zdravstvene radnike o važnosti razgovora o zdravlju testisa tokom rutinskih pregleda i rešavanja svih nedoumica ili pitanja koja muškarci mogu imati.
Više o stopi javljanja i rasprostranjenost različitih tipova karcinoma u Srbiji, možete pronaći na linku https://gco.iarc.fr/today/data/factsheets/populations/688-serbia-fact-sheets.pdf
Muškarci se često suočavaju sa specifičnim izazovima i preprekama kada je u pitanju održavanje mentalnog zdravlja i discipline. Socijalna očekivanja, pritisak da budu jaki i nepokolebljivi, kao i stigmatizacija i predrasude, mogu otežati muškarcima da se otvoreno suoče sa svojim emocionalnim izazovima i potraže pomoć.
Uprkos tim preprekama, važno je podsticati otvorene i iskrene diskusije o mentalnom zdravlju među muškarcima. Rutinski pregledi mentalnog zdravlja mogu biti korisni u ranoj identifikaciji i intervenciji kod problema kao što su anksioznost, depresija ili druga mentalna stanja. Kroz te pregleda, zdravstveni radnici mogu pružiti podršku, informacije i resurse koji su specifično usmereni na potrebe muškaraca.
Aktivnosti koje mogu pomoći u očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja svih osoba, pa tako i muškaraca, mogu podrazumevati individualno ili grupno savetovanje, terapiju, edukacije o tehnikama upravljanja stresom, veštine komunikacije.
Laboratorijska dijagnostika igra ključnu ulogu u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti stanovništva, pružajući vredne informacije koje dopunjuju kliničke preglede i procedure.
Evo nekoliko ključnih razloga zašto je laboratorijska dijagnostika važna pored kliničkih pregleda:
Laboratorijski testovi mogu otkriti prisustvo markera bolesti ili abnormalnosti čak i pre nego što se manifestuju klinički simptomi. Na primer, testovi krvi mogu meriti nivo holesterola, nivo glukoze u krvi, enzime jetre i funkciju bubrega, pomažući da se identifikuju stanja kao što su dijabetes, hiperlipidemija i poremećaji jetre ili bubrega u ranoj fazi. Rano otkrivanje omogućava pravovremene intervencije i preventivne mere za upravljanje ili ublažavanje progresije bolesti.
Laboratorijska dijagnostika omogućava objektivna merenja različitih biomarkera, pružajući tačniju i kvantitativnu procenu zdravstvenog stanja pacijenta. Ova merenja mogu uključiti broj krvnih zrnaca, nivoe hormona, genetske markere, markere zapaljenja i još mnogo toga. Objektivni podaci iz laboratorijskih testova pomažu zdravstvenim radnicima da donesu informisane odluke u vezi sa planovima lečenja i preventivnim merama.
Povišeni nivoi C-reaktivnog proteina (CRP) mogu se javiti u različitim situacijama, uključujući infekcije, upalna stanja, oštećenje tkiva, autoimune poremećaje, kardiovaskularne bolesti, kao i određene vrste raka pa praćenje ovog parametra može dati lekarima koristan laboratorijski uvid u zdravstveno stanje pacijenta.
Laboratorijski testovi su neophodni za praćenje efikasnosti tretmana i intervencija. Praćenjem biomarkera tokom vremena, zdravstveni radnici mogu proceniti koliko dobro lečenje funkcioniše i izvršiti prilagođavanja ako je potrebno. Na primer, redovni testovi krvi mogu pratiti efikasnost lekova u lečenju hroničnih stanja kao što su hipertenzija ili dijabetes, obezbeđujući da propisani protokol lečenja postiže željene rezultate.
Genetsko testiranje sprovedeno u laboratorijama može pružiti vredan uvid u genetske predispozicije pojedinca za određene bolesti ili stanja. Ove informacije omogućavaju proaktivne strategije prevencije, modifikacije životnog stila i ciljane skrininge kako bi se umanjili rizici povezani sa naslednim stanjima. Genetsko testiranje takođe može pomoći u identifikaciji potencijalnih rizika za članove porodice, omogućavajući im da preduzmu odgovarajuće preventivne mere.
Laboratorijska dijagnostika nudi sveobuhvatan pregled zdravlja pojedinca procenom više biomarkera istovremeno. Ovaj holistički pristup pruža sveobuhvatnije razumevanje opšteg zdravlja pacijenta i identifikuje potencijalne rizike ili neravnoteže koje možda neće biti evidentne samo kroz kliničke preglede. Omogućava zdravstvenim radnicima da prilagode preventivne strategije na osnovu jedinstvenog zdravstvenog profila pojedinca.
Više o našoj kampanji „Prevencijom do zdravlja“, možete pročitati na sledećem linku https://www.beo-lab.rs/beolab-brine-o-zdravlju-porodice/
Laboratorijski testovi su od suštinskog značaja za skrining asimptomatskih osoba kako bi se identifikovala osnovna zdravstvena stanja ili faktori rizika. Na primer, rutinski skrining panela za proveru lipidnog statusa može pomoći u otkrivanju stanja poput visokog holesterola ili povećanog rizika za kardiovaskularne bolesti, zatim OGTT test može pomoći u postavljanju blagovremene dijagnoze insulinske rezistencije ili dijabetesa, kada su opcije lečenja efikasnije. Rano otkrivanje kroz laboratorijsku dijagnostiku poboljšava šanse za uspešan ishod i smanjuje teret uznapredovalih bolesti.
Specijalna laboratorijska dijagnostika ima ključnu ulogu u pružanju preciznih informacija o zdravlju pojedinca, fokusirajući se na individualni pristup pacijentu. Napredne metode testiranja omogućavaju nam da dobijemo sveobuhvatnu sliku o stanju organizma, da identifikujemo specifične biomarkere, nedostatke hranljivih materija, hormonsku neravnotežu i genetske predispozicije.
Kroz specijalizovane laboratorijske testove, zdravstveni stručnjaci mogu prilagoditi terapijske planove kako bi zadovoljili individualne potrebe svakog pacijenta. Personalizovani pristup podrazumeva ciljane intervencije, kao što su promene u ishrani, modifikacije životnog stila, dodatak ishrani ili terapijskom lečenju.
Koristeći snagu laboratorijske dijagnostike, zdravstveni radnici mogu primeniti proaktivne preventivne mere, personalizovati planove lečenja i poboljšati opšte zdravstvene ishode za pojedince.
Sve testove dostupne u Beo-lab laboratorijama, sada možete poručiti i platitionline putem E-laboratorije
Za više informacija o laboratorijskim testovima dostupnim u Beo-lab laboratorijama, možete nam pisati na mail office@beo-lab.rs ili nas pozvati na broj telefona našeg call centra 011 36 22 888
Povezani tekstovi:
Reference:
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
