Polni hormoni imaju veliki značaj za pravilno funkcionisanje organizma jer pokreću mnoge metaboličke procese, i regulišu rad brojnih ćelija. Njihova uloga se menja tokom života pa su u adolescentnom periodu neophodni, između ostalog, za razvoj sekundarnih (muških i ženskih) polnih karakteristika, dok su kasnije važni i za reproduktivno i fizičko zdavlje žena i muškaraca.
U ovom članku razmatramo ženske i muške polne hormone, njihove uloge u telu i kako utiču na rad organa i ćelija u našem organizmu.
Ženski polni hormoni igraju vitalnu ulogu u seksualnom razvoju, reprodukciji i opštem zdravlju. Nivoi polnih hormona se vremenom menjaju, ali neke od najznačajnijih promena se dešavaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze.
Kod žena, jajnici i nadbubrežne žlezde su glavni proizvođači polnih hormona. Ženski polni hormoni uključuju estrogen, progesteron i male količine testosterona.
Estrogeni
Estrogeni su po strukturi steroidni hormoni koji su kod žena odgovorni za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, neophodni su za sazrevanje germinativnih ćelija i za normalnu trudnoću, dok kod oba pola imaju važnu ulogu u rastu, sazrevanju nervnog sistema, metabolizmu kostiju i funkciji endotela. Oko 98% estradiola je vezano za SHBG, proteina koji vrši transport polnih hormona u krvi.
Estrogeni se pre svega stvaraju u jajniku, tokom trudnoće i u placenti, ali se male količine estrogena takođe mogu proizvoditi u testisima i kori nadbubrežnih žlezda. Neke estrogene mogu proizvoditi u manjim količinama i druga tkiva kao što su jetra, pankreas, kosti, koža, mozak, masno tkivo i grudi. Ovi sekundarni izvori estrogena su posebno važni kod žena u postmenopauzi.
Estrogen igra ključnu ulogu u reproduktivnom i polnom razvoju, koji počinje kada osoba dostigne polnu zrelost ulaskom u pubertet. Estrogeni su takođe uključeni u zadebljanje endometrijuma i druge aspekte regulisanja menstrualnog ciklusa. Kod muškaraca, estrogen reguliše određene funkcije reproduktivnog sistema važne za sazrevanje sperme i može biti neophodan za zdrav libido.
Smatra se da estrogen igra značajnu ulogu i u mentalnom zdravlju žena. Naglo smanjenje koncentracije estrogena, kao i periodi stalno niskih nivoa estrogena koreliraju sa značajnim padom i promenom raspoloženja.
Žene manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti zbog zaštitnog delovanja estrogena koji pomaže u prevenciji ateroskleroze. Takođe, estrogen pomaže u održavanju delikatne ravnoteže između borbe protiv infekcija i zaštite arterija od oštećenja čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Tokom trudnoće, visoki nivoi estrogena povećavaju koagulaciju krvi, a samim tim i rizik od venske tromboembolije.
Četiri glavna prirodna estrogena su estron (E1), estradiol (E2), estriol (E3) i estetrol (E4). Estradiol (E2) je biološki najaktivniji estrogen tokom reproduktivnih godina, kako u pogledu apsolutnih nivoa u serumu tako i u smislu estrogenske aktivnosti. Tokom menopauze, estron je dominantni cirkulirajući estrogen, a tokom trudnoće estriol je dominantni cirkulirajući estrogen pa njegov nivo postaje merljiv u serumu.
Pored svoje uloge kao prirodnih hormona, estrogeni se koriste kao lekovi u hormonskoj terapiji u menopauzi, hormonskoj kontroli rađanja i feminizirajućoj hormonskoj terapiji za transrodne žene i nebinarne ljude (ljude koji se nisu izjasnili oko svoje polne pripadnosti).
Progesteron
Progesteron je steroidni hormon koji se tokom menstrualnog ciklusa proizvodi u žutom telu. Kod muškaraca se progesteron stvara u mnogo manjim koncentracijama i ima ulogu u produkciji spematozoida.
Progesteron pomaže u stabilizaciji menstrualnih ciklusa i priprema telo za trudnoću. Nizak nivo progesterona može dovesti do neredovnih menstruacija, poteškoća sa začećem i većeg rizika od komplikacija tokom trudnoće.
Progesteron pripada grupi steroidnih hormona koji se nazivaju gestageni i glavni je progestogen u telu. Takođe je ključni metabolički intermedijator u proizvodnji drugih endogenih steroida, uključujući polne hormone i kortikosteroide, i igra važnu ulogu u funkciji mozga kao neurosteroid.
Progesteron je neophodan za ranu ljudsku polnu diferencijaciju pošto se tokom trudnoće proizvodi u placenti pa je značajan za razvoj fetusa jer:
Pored uloge prirodnog hormona, progesteron se takođe koristi kao lek (u kombinaciji sa estrogenom za kontracepciju, za smanjenje rizika od raka grlića materice, u terapiji zamene hormona, kao i u feminizirajućoj hormonskoj terapiji).
Analiza progesterona se radi kada lekar želi da:
Androgeni su grupa polnih hormona koji igraju važnu ulogu tokom puberteta, a značajni su i za reproduktivno zdravlje i razvoj sekundarnih polnih karakteristika. I muškarci i žene stvaraju androgene, ali se u normalnim, fiziološkim uslovima više proizvode kod muškaraca.
Androgeni pomažu ljudima da uđu u pubertet i fizički sazre. Žene sa visokim nivoom androgena mogu razviti akne, dlake na licu i druge probleme poput pojave sindroma policističnih jajnika (PCOS).
Testosteron
Testosteron je najvažniji androgen (muški polni hormon). Testosteron se uglavnom proizvodi u muškim gonadama-testisima. Malu količinu testosterona proizvode i nadbubrežne žlezde, male žlezde koje se nalaze na vrhu oba bubrega.
Testosteron igra ključnu ulogu u razvoju muških reproduktivnih tkiva kao što su testisi i prostata, a podstiče i razvoj sekundarnih polnih karakteristika kao što su povećana mišićna i koštana masa, rast dlaka na telu, kao i psihološke karakteristike kod muškaraca kao što je povećana agresivnost, seksualni nagon itd. Testosteron je kod oba pola značajan za sveukupno zdravlje organizma jer ima snažan uticaj na opšte raspoloženje, socijalno i seksualno ponašanje, metabolizam i proizvodnju energije, na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, a bitan je i za prevenciju osteoporoze.[JV5]
Uopšteno govoreći, androgeni kao što je testosteron promovišu sintezu proteina i time rast tkiva sa androgenim receptorima:
Androstenedion
Androstendion je prekursor testosterona i drugih androgena, kao i estrogena kao što je estron. Njegov klinički značaj potiče od činjenice da je često povišen u slučajevima abnormalnog rasta dlaka (hirzuitizam) i virilizacije (maskulinizacije). Kod žena, povećana maljavost i rast dlaka na telu i licu, prestanak menstruacije (amenoreja), pogoršanje akni i promene na genitalijama mogu biti posledica prevelike količine androstendiona.
Dehidroepiandrosteron (DHEA)
DHEA je steroidni hormon koji se proizvodi iz holesterola, uglavnom u spoljašnjem sloju nadbubrežnih žlezda, iako ga u malim količinama proizvode i testisi i jajnici. Cirkuliše u krvi, uglavnom vezan za sumpor kao dehidroepiandrosteron sulfat (DHEA-S), koji sprečava razgradnju hormona.
DHEA je hormon prekursor, što znači da sam po sebi ima slabo biološko dejstvo, ali ima moćne efekte kada se pretvori u druge hormone kao što su testosteron i estradiol.
DHEA se pretvara u DHEA-S u nadbubrežnim žlezdama i jetri. Nivoi DHEA mogu varirati u različito doba dana, dok se nivoi DHEA-S ne menjaju tokom dana.
DHEA sulfat (DHEA-S)
Organizam pretvara DHEA-S u androgene (testosteron i androstendion) i estrogen. Muškarci prirodno proizvode više testosterona, dok žene proizvode više estrogena. DHEA-S je ključan za razvoj muških polnih karakteristika tokom puberteta, kao i za reprodukciju kod oba pola.
Visok nivo DHEA-S kod dečaka može izazvati rani pubertet, dok kod devojčica može izazvati uvećanje spoljašnjih genitalija i neregularne menstruacije.
Visok nivo DHEAS-a može značiti da vam je potrebno dodatno testiranje, jer povišeni nivou mogu ukazivati na probleme kao što su:
Nizak nivo DHEA-S takođe može zahtevati dalje testiranje. Niska koncentracija ovog hormona može biti znak bolesti poput:
Dihidrotestosteron (DHT)
Dihidrotestosteron je endogeni androgeni seksualni steroid i hormon. Enzim 5a-reduktaza katalizuje stvaranje DHT-a iz testosterona u određenim tkivima, uključujući prostatu, semenske vezikule, kožu, folikule dlake, jetru i mozak.
DHT je biološki važan za polnu diferencijaciju muških genitalija tokom embriogeneze, za sazrevanje penisa i skrotuma u pubertetu, kao i za rast dlaka na licu, telu i stidnim dlačicama. Tokom adolescencije i kasnije tokom života, DHT podstiče i rast prostate i aktivnost lojnih žlezda kod muškaraca.
Pored normalnih bioloških funkcija, DHT takođe igra važnu uzročnu ulogu u nizu stanja zavisnih od androgena, uključujući stanja kose kao što su hirzutizam (prekomerni rast dlaka na licu/telu) ili gubitak kose (androgena alopecija ili ćelavost), kao i u bolestima prostate poput benigne hiperplazije prostate i raka prostate.
Polni hormoni imaju važnu ulogu u seksualnom razvoju i reprodukciji. Glavne žlezde koje proizvode polne hormone su nadbubrežne žlezde i gonade, koje uključuju jajnike kod žena i testise kod muškaraca.
Gonadotropini imaju esencijalnu ulogu u produkciji polnih hormona. Ljudski gonadotropini su folikulostimulišući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH) koji se stvaraju u hipofizi, kao i horionski gonadotropin (hCG) koji proizvodi placenta. FSH i LH se nazivaju gonadotropinima jer stimulišu rad gonada (jajnika i testisa). Hipotalamus proizvodi hormon koji oslobađa gonadotropine. Pod dejstvom tog hormona GnRH, gonadotropini FSH i LH uzrokuju da testisi proizvode testosteron, a jajnici proizvode estrogen i progesteron.
I kod muškaraca i kod žena, polni hormoni su uključeni u:
Tokom puberteta, hipofiza počinje da proizvodi veće količine luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH), koji stimulišu proizvodnju estrogena, progesterona i testosterona.
Povećani nivoi estrogena i progesterona iniciraju razvoj sekundarnih polnih karakteristika kod žena, koje uključuju rast i razvoj grudi, rast dlaka u predelu pazuha, kao i na nogama i stidnoj regiji, povećano skladištenje masti na bokovima, zadnjici i butinama, proširenje karlice i kukova, kao i povećanu proizvodnju ulja u koži.
S druge strane, povećane koncentracije androgena utiči na sekundarne polne karakteristike kod dečaka, jer dovode do fizičkih promena koje se dešavaju tokom puberteta, kao što su razvoj penisa, testisa, pojava dlaka na licu i telu, kao i rast mišića.
Što se tiče uloge polnih hormona kod žena, oni regulišu i sve tri faze menstrualnog ciklusa.
U prvoj, folikularnoj fazi hipofiza oslobađa FSH i LH, koji povećavaju nivoe estrogena i signaliziraju rast folikula u jajnicima. Estrogen takođe obogaćuje tj. hrani endometrijum (sluznicu materice), i na taj način učestvuje u pripremi tela za potencijalnu trudnoću.
Tokom druge, ovulatorne faze ciklusa nivoi estrogena i LH su najviši, što dovodi do pucanja folikula i oslobađanja jajne ćeije iz jajnika. Jajna ćelija može da preživi oko 12-24 sata nakon izlaska iz jajnika pa se oplodnja jajne ćeije može desiti samo tokom ovog vremenskog perioda.
Tokom treće, lutealne faze jajna ćelija putuje od jajnika do materice preko jajovoda. Puknuti folikul oslobađa progesteron, koji zgušnjava sluznicu materice, pripremajući je da primi oplođeno jaje (ukoliko se desila oplodnja). Kada oplođena jajna ćelija dođe do kraja jajovoda, pričvršćuje se za zid materice što ujedno predstavlja početak trudnoće.
U suprotnom, neoplođena jajna ćelija će uzrokovati smanjenje nivoa estrogena i progesterona što praktično označava početak predmenstrualne nedelje i telo će se pripremiti za novi menstrualni ciklus koji će doći.
Trudnoća počinje onog trenutka kada se oplođeno jaje pričvrsti tj. implantira u zid materice. Nakon implantacije, placenta počinje da se razvija i počinje da proizvodi niz hormona, uključujući progesteron, relaksin i humani horionski gonadotropin (hCG).
Nivo progesterona konstantno raste tokom prvih nekoliko nedelja trudnoće, što dovodi do zgušnjavanja grlića materice i formiranja sluznog čepa. Proizvodnja relaksina ima ulogu da sprečava kontrakcije u materici do kraja trudnoće, i da pomaže u opuštanju ligamenata i tetiva u karlici.
Povećanje nivoa hCG stimuliše dalju proizvodnju estrogena i progesterona pa nagli porast njihovih koncentracija u krvi dovodi do pojave ranih simptoma trudnoće, kao što su mučnina, povraćanje i potreba za češćim mokrenjem.
Test beta hCG iz krvi za potvrdu trudnoće se može raditi čim izostane ciklus, što bi bilo nekih 12-14 dana od ovulacije.
Nivoi estrogena i progesterona nastavljaju da rastu tokom drugog trimestra trudnoće. U ovom trenutku ćelije u placenti počinju da proizvode hormon koji se zove humani placentni laktogen (HPL). HPL reguliše ženski metabolizam i pomaže u ishrani rastućeg fetusa.
Nivo hormona opada nakon porođaja i postepeno se vraća na nivoe pre trudnoće. U fazi dojenja tj.laktacije, nivo estrogena može biti snižen što može sprečiti (ponovnu) ovulaciju.
Menopauza je prirodan biološki proces koji prati životni ciklus svake žene. Dijagnoza menopauze se postavlja ukoliko prođe 12 uzastopnih meseci nakon poslednje menstruacije žene i označava završetak reproduktivnih godina. Prvi znak menopauze je obično promena normalnog obrasca menstrualnog ciklusa.
Povišeni nivoi folikulostimulirajućeg hormona (FSH), zajedno sa činjenicom da žena godinu dana nije imala menstrualni ciklus, ukazuju na to da je žena ušla u menopauzu. Rezultati jedne opširne kliničke studije pokazali su da nivoi estradiola počinju da opadaju, a nivoi FSH da rastu oko 2 godine pre poslednje menstruacije.
Anti Mullerian hormon (AMH) se koristi kao pouzdan marker za reproduktivni potencijal jajnika i predstavlja zlatni standard u proceni ovarijalne reserve (broj i kvalitet preostalih oocita u jajnicima). Kako se tokom reproduktivnog perioda žene broj folikula smanjuje, samim tim opada i nivo ovog hormona i eventualno će vrednosti AMH hormona postati nemerljive ulaskom u menopauzu.
Do poremećaja hormonske ravnoteže u organizmu dolazi kada se koncentracija jednog ili više hormona podigne iznad ili padne ispod referentnog nivoa. Hormonski disbalans može biti posledica brojnih uzroka.
Neki od mogućih uzroka hormonske neravnoteže mogu biti:
Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.
Simptomi poremećaja hormonske ravnoteže uključuju:
Rebalans hormona počinje dobrom i izbalansiranom ishranom, jer je hrana primarni gradivni blok estrogena i progesterona. Od ključne važnosti je optimizacija mikrobioma u crevima i potreba za adekvatnom i efikasnom hranom za ishranu dobrih bakterija našeg gastrointestinalnog trakta.
Prema nekim istraživanjima 4 namirnice koje narušavaju hormonalni balans i koje bi trebalo da izbegavamo su:
S tim u vezi, preporuka je da se smanji unos soli, uz ograničen unos šećera i kofeina. Razne vrste čajeva, kao i povećan unos vode su svakako dobri i poželjni za hidrataciju organizma.
Redovno vežbanje je ključno za endokrino zdravlje, jer može pomoći u ravnoteži hormona kao što su kortizol, insulin, tiroidni hormoni, kao i polni hormoni.
Kada uključite trening snage kao što je dizanje tegova, ili radite čučnjeve, iskorake, sklekove i druge vežbe otpora tela, ovakav vid fizičke aktivnosti izgrađuje mišiće dok pomaže u sagorevanju kalorija. Štaviše, trening snage može smanjiti rizik od osteoporoze, koji je visok za mnoge žene u perimenopauzi i menopauzi.
HIIT (intervalni trening visokog intenziteta) je stil vežbanja koji kombinuje kratke intervale veoma intenzivne vežbe sa brzim periodima odmora za koji se pokazalo da zapravo povećava ljudski hormon rasta (HGH), što nam može pomoći da se osećamo zdravo i snažno.
Ukoliko HIIT jednostavno nije trening za vas, postoje i druge opcije za koje se pokazalo da poboljšavaju hormonsku ravnotežu. Neke studije su pokazale da su žene koje su vežbale jogu i lagani ples po 60 minuta dnevno, tri puta nedeljno, tokom 12 nedelja razvile bolju ravnotežu, fleksibilnost, snagu mišića i nivoe estrogena. Joga je bila dvostruko efikasna jer je ujedno fizička vežba, kao i dokazana tehnika za smanjenje stresa (a samim tim i za borbu protiv preopterećenja kortizola).
Vitamin B6, cink i magnezijum su neophodni za poboljšanje hormonske neravnoteže. Povećanje unosa hrane bogate omega-3 i omega-6 esencijalnim (naš organizam ih ne proizvodi) nezasićenim masnim kiselinama će imati pozitivan uticaj na nivoe hormona. Hrana poput lanenog semena, semena bundeve i semena suncokreta povećaće nivoe omega-3.
Pored prirodnih izvora ovih vitamina, minerala i nezasićenih masnih kiselina mogu se koristiti i sintetički preparati ovih suplemenata koji se mogu naći na našem tržištu.
NutriEval test je test krvi i urina kojim se procenjuje preko 125 biomarkera. Ovim testom se vrši procena funkcionalne potrebe tela za antioksidansima, vitaminima, mineralima, esencijalnim masnim kiselinama, digestivnom podrškom i drugim odabranim hranjivim sastojcima.
Rezultati reproduktivnih hormona, kao i hormona štitne žlezde predstavljaju važnu kariku u proceni uzroka nastanka sterliteta, a značajni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema kod osoba ženskog pola.
Lekar će tokom redovnih laboratorijskih pretraga kod ispitivanja i/ili praćenja stepena infertiliteta kod žene, zahtevati određivanje sledećih parametara:
Pored analiza hormona, ženski partner će raditi i analize genitalnih briseva, kao i serološke testove.
Muški partner će pored analiziranja uretralnog brisa i seroloških testova raditi analizu spermograma i spermokulture.
Kada se prikupe rezultati svih potrebnih analiza, sa doktorom na izabranoj klinici za vantelesnu oplodnju dogovarate početak VTO procedure. Sama procedura počinje prvim danom ciklusa ženskog partnera i najčešće traje do sredine ciklusa (ovulacije). Nakon toga sledi čekanje ishoda same procedure.
Kompletan vodič kroz VTO, možete preuzeti na sajtu Udruženja Šansa za roditeljstvo https://drive.google.com/file/d/1oXBq541UvBOOwPCpY2dGVmUfqgROBl-c/view
U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi veliki broj analiza polnih hormona, kao i panela analiza posebno kreiranih od strane stručnog medicinskog kadra, a sa ciljem da svakom našem korisniku približimo laboratorijsku dijagnostiku i testove koje svakog dana mogu uraditi na nekoj od naših mnogobrojnih lokacija širom Srbije.
Za više informacija o laboratorijskim testovima dostupnim u Beo-lab laboratorijama, možete nam pisati na mail office@beo-lab.rs ili nas pozvati na broj telefona našeg call centra 0113622888
POVEZANI ČLANCI
https://www.medicalnewstoday.com/articles/324887
https://www.beo-lab.rs/hormonski-poremecaji-kod-zena-uzroci-simptomi-i-terapija/
https://en.wikipedia.org/wiki/Dihydrotestosterone
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
