U životu svake žene dođe trenutak koji označava kraj njenih menstrualnih ciklusa i koji je označen kao menopauza. To je centralni događaj jednog višegodišnjeg prelaznog perioda između zrelog doba i početka starosti – klimakterijuma (klimaksa), tokom kojeg dolazi do postepenog gašenja funkcije jajnika i prestanka reproduktivne sposobnosti žena.
Šta se sve dešava i koje su sve to promene i izazovi za organizam svake žene saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U ovom tekstu saznaćete:
Menopauza je prirodni biološki proces – normalni deo starenja koji označava kraj vaših plodnih, reproduktivnih godina. Dijagnostikuje se nakon što je prošlo 12 uzastopnih meseci od poslednje menstruacije. Promene nivoa estrogena i progesterona, dva ženska hormona koja se proizvode u jajnicima, dovode do niza simptoma kao što su talasi vrućine i suvoća vagine. Pored ovih fizičkih simptoma, javljaju se i emocionalni simptomi menopauze, koji mogu poremetiti vaš san, smanjiti energiju ili uticati na emocionalno zdravlje. Međutim, osobe kojima su hirurški uklonjeni jajnici prolaze kroz „iznenadnu” hiruršku menopauzu.
Menopauza se obično javlja u kasnim 40-im do ranih 50-ih godina, ali prosečna starost u kojoj dolazi do menopauze je 51 godina života. Nastaje kada prestanete da proizvodite hormone koji izazivaju vaš menstrualni ciklus i ostanete bez menstruacije 12 meseci zaredom. Vreme pre menopauze može da traje osam do 10 godina i označeno je kao perimenopauza. Vreme posle menopauze (postmenopauza) trajaće do kraja vašeg života.
Klimakterijum dolazi od grčke reči klimakter, a znači promena/prekretnica i obuhvata celi period postupnog gašenja funkcije jajnika, a može se podeliti na tri faze: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu.
Prirodna menopauza je trajni završetak menstruacije koji nije izazvan bilo kojim medicinskim tretmanom.
Za osobe koje prolaze kroz prirodnu menopauzu ona obuhvata sledeće faze:
Kao što smo prethodno naveli, kada se menopauza javi između 45. i 55. godine života, smatra se „prirodnom” i normalan je deo starenja. Međutim, neke osobe mogu rano da dožive menopauzu, bilo kao rezultat hirurške intervencije (poput uklanjanja jajnika) ili oštećenja jajnika (kao što je hemoterapija ili zračenje). Menopauza koja se javlja pre 45. godine naziva se ranom menopauzom. Menopauza koja se javlja sa 40 godina ili ranije smatra se preuranjenom menopauzom. Kada nema medicinskih ili hirurških uzroka za prevremenu menopauzu, to se zove primarna insuficijencija jajnika.
Prirodna menopauza je menopauza koja nije uzrokovana operacijom ili drugim zdravstvenim stanjem i normalan je proces tokom starenja. Definiše se kao puna godina bez menstrualnog krvarenja, u odsustvu bilo kakve operacije ili medicinskog stanja koje može dovesti do veštačkog zaustavljanja krvarenja, kao što su hormonska kontrola rađanja, preterano aktivna štitna žlezda, visok prolaktin, zračenje ili hirurško uklanjanje jajnika.
Kako starite, reproduktivni ciklus počinje da se usporava i sprema se da prestane. Ovaj ciklus kontinuirano funkcioniše od puberteta. Kako se bliži menopauza, vaši jajnici proizvode manje hormona koji se zove estrogen. Kada dođe do ovog smanjenja, vaš menstrualni ciklus (period) počinje da se menja. Može da postane nepravilan, a zatim da prestane. Fizičke promene se takođe mogu desiti jer se vaše telo prilagođava različitim nivoima hormona. Simptomi koje doživljavate tokom svake faze menopauze su svi deo prilagođavanja vašeg tela ovim promenama.
Tradicionalne promene koje smatramo „menopauzom“ dešavaju se kada vaši jajnici više ne proizvode dovoljne nivoe hormona usled gubitka folikularne aktivnosti jajnika. Jajnici su reproduktivne žlezde koje čuvaju jajne ćelije i oslobađaju ih u jajovode. Oni takođe proizvode ženske hormone estrogen i progesteron. Zajedno, estrogen i progesteron kontrolišu menstruaciju. Estrogen takođe utiče i na to kako vaše telo koristi kalcijum i održava nivo holesterola u krvi. Androgeni – koji se često nazivaju „muškim hormonima“, se takođe proizvode u ženskom telu kao testosteron i dehidroepiandrosteron (DHEA), ali u mnogo manjim količinama nego kod muškaraca. Smatra se da nedovoljan nivo androgena u bilo kom uzrastu doprinosi umoru, promenama raspoloženja i smanjenom seksualnom nagonu. U menopauzi nema dramatičnih promena u nivou androgena. Čini se da starenje više utiče na proizvodnju androgena nego sama menopauza, iako žene kojima su uklonjeni jajnici (hirurška menopauza) ponekad doživljavaju oštriji pad nivoa testosterona. Zanimljivo je da se testosteron ponovo povećava kod starijih žena. Pokazano je da koncentracije testosterona opadaju za oko 50% tokom reproduktivnog života, između 20 i 40 godina. One se malo menjaju tokom perioda tranzicije, a posle menopauze mogu čak i da porastu. Kako se bliži menopauza, vaši jajnici više ne oslobađaju jajne ćeije u jajovode i imaćete poslednji menstrualni ciklus.
Estradiol se koristi kao jedan od markera u proceni funkcije jajnika. Estradiol je biološki najaktivniji estrogen. Estrogeni se produkuju prevashodno u jajniku (folikulu, žutom telu), a tokom trudnoće u placenti. Male količine ovog hormona se takođe produkuju u testisima i kori nadbubrežnih žlezda.Tokom menstrualnog ciklusa koncentracija estardiola varira u zavisnosti od faze ciklusa. Estrogeni su „ženski hormoni“ koji promovišu razvoj i održavanje ženskih polnih karakteristika u svrhu reprodukcije. To su steroidni hormoni koji su kod žena odgovorni za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, esencijalni su za sazrevanje germinativnih ćelija i za normalnu trudnoću, dok kod oba pola imaju važnu ulogu u rastu, sazrevanju nervnog sistema, metabolizmu kostiju i funkciji endotela. Tri glavna tipa estrogena su: estron, 17beta-estradiol (biološki najaktivniji) i estriol (najviši u trudnoći). Njihov nivo se smanjuju u menopauzi, a to smanjenje može dovesti do simptoma menopauze kao što su valunzi i suvoća vagine. Nivoi estradiola ostaju relativno nepromenjeni ili imaju tendenciju da rastu sa godinama do početka tranzicije i obično su dobro očuvani do kasne perimenopauze, verovatno kao odgovor na povišene nivoe folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Tokom perioda tranzicije u menopauzu, nivoi hormona često značajno variraju – stoga su merenja FSH i estradiola nepouzdani vodiči za status menopauze. Simptomi menopauze mogu se tumačiti kao rezultat prvenstveno izraženog pada nivoa estradiola, koji se javlja tokom perioda od 3 do 4 godine oko poslednje menstruacije, pada koji verovatno značajno doprinosi početku, a u kasnoj perimenopauzi, gubitku mineralne gustine kostiju.
Inhibin B (INH-B) je hormon koga sintetišu granulozne ćelije u jajniku. Po strukturi je heterodimerni glikoprotein, koji koči sintezu i lučenje FSH i odražava pad broja folikula jajnika, sa ili bez bilo kakve promene u sposobnosti granuloznih ćelija da luče inhibin B. Analiza inhibin B se koristi kao marker folikularne rezerve jajnika i njihove funkcije.
Folikulostimulirajući hormon (FSH) je hormon hipofize koji ima ulogu u stimulaciji rasta folikula u jajniku i utvrđeni je indirektni marker folikularne aktivnosti jajnika. Pokazano je da njegova koncentracija, posebno u ranoj folikularnoj fazi menstrualnog ciklusa, počinje da raste nekoliko godina pre nego što postoje bilo kakve kliničke indikacije približavanja menopauzi. Rezultati jedne opširne kliničke studije pokazali su da nivoi estradiola počinju da opadaju, a nivoi FSH da rastu oko 2 godine pre poslednje menstruacije. U tom periodu, nivoi FSH su bili približno 50% onih koji su na kraju dostignuti u postmenopauzi, dok je estradiol opao za približno 50% u odnosu na nivoe reproduktivnog uzrasta.
Porast FSH je rezultat opadanja nivoa inhibina B čije vrednosti padaju ispod granica referentnih vrednosti 4 do 5 godina posle menopauze.
Anti Mullerian hormon (AMH) se koristi kao pouzdan marker za reproduktivni potencijal jajnika i predstavlja zlatni standard u proceni ovarijalne reserve (broj i kvalitet preostalih oocita u jajnicima). Proizvode ga reproduktivna tkiva, kod muškaraca su to testisi, a kod žena jajnici. Uloga AMH kao i njegova količina variraju u zavisnosti od pola i starosti. Kako se tokom reproduktivnog perioda žene broj folikula smanjuje, samim tim opada i nivo ovog hormona i eventualno će ostati nemerljiv nakon menopauze.
Niske vrednosti bi tako mogle da ukazuju na menopauzu i perimenopauzu pa se AMH test preporučuje kod procene statusa menopauze (da se predvidi početak menopauze). Pored toga, nedavna istraživanja su istakla i upotrebu AMH u raznim patološkim stanjima jajnika, uključujući sindrom policističnih jajnika, tumora granuloza ćelija i prevremeno zatajivanje jajnika (POF – Premature ovarian failure), kao tumor marker kod sumnje na tumor jajnika koji produkuje AMH, kao i za praćenje efikasnosti same terapije tumora.
Menopauza može biti posledica:
Biologija koja leži u osnovi prelaska u menopauzu uključuje promene centralne neuroendokrine regulacije, kao i promene unutar jajnika, od kojih je najupečatljiviji veliki pad broja folikula. O značaju centralne regulacije hormonskog statusa kod žena i ulozi osovine hipotalamus-hipofiza-tiroidna žlezda (skraćeno HPT osa) i osovine hipotalamus-hipofiza-jajnici (engl. hypothalamic-pituitary-ovarian axis; hipotalamo-hipofizno-ovarijalna osa ili skraćeno HPO osa), kao i zašto su one važne za zdravlje žena može te pročitati u sledećem tekstu https://www.beo-lab.rs/zasto-je-hipotalamo-hipofizno-tiroidna-osovina-vazna-za-zdravlje-zena/
Možda ulazite u menopauzu ukoliko počnete da osećate neke ili sve od sledećih simptoma:
Ukoliko ste još uvek u tranziciji menopauze (perimenopauza) možete doživeti:
Takođe možete iskusiti i:
Ovi simptomi mogu biti znak da jajnici proizvode manje estrogena ili su znak povećane fluktuacije nivoa hormona. Treba naglasiti da ne dobijaju sve žene sve ove simptome. Takođe, ako imate simptome ubrzanog rada srca, promene u kontroli mokrenja, glavobolje ili druge nove medicinske probleme treba da se uverite da nema drugog uzroka za ove simptome.
Znaci i simptomi, uključujući promene u menstruaciji, mogu se razlikovati među ženama. Najverovatnije ćete doživeti neke nepravilnosti u menstruaciji pre nego što se završe. Preskakanje perioda tokom perimenopauze je uobičajeno i očekivano. Često će menstrualni ciklusi preskočiti mesec dana i vratiti se, ili preskočiti nekoliko meseci, a zatim ponovo započeti mesečne cikluse na nekoliko meseci. Menstrualni periodi takođe imaju tendenciju da se dešavaju u kraćim ciklusima, tako da su intervali između njih skraćuju. Uprkos neredovnim menstruacijama, trudnoća je moguća. Ako ste preskočili menstruaciju, a niste sigurni da ste započeli tranziciju u menopauzu, razmislite o testu trudnoće.
Većina žena u postmenopauzi oseća dugotrajne simptome menopauze. Simptomi su manje intenzivni. U nekim slučajevima skoro nestaju. Trajni simptomi su uzrokovani niskim nivoom reproduktivnih hormona.
U postmenopauzi možete osetiti simptome kao što su:
Ako vaši simptomi postanu intenzivniji ili ometaju vaš svakodnevni život, razgovarajte sa svojim lekarom.
Krvarenje u postmenopauzi. Ponekad u postmenopauzi može doći do pojave vaginalnog krvarenja. Javlja se kod oko 10% žena starijih od 55 godina. Međutim, ovo vaginalno krvarenje tokom postmenopauze nije normalna nuspojava smanjenja nivoa hormona.
Najčešći uzroci krvarenja ili pojave krvavih mrlja nakon menopauze su:
Drugi uzroci mogu uključivati:
NAPOMENA: Veoma je važno da se obratite svom lekaru ako doživite bilo kakvo vaginalno krvarenje u ovom periodu svog života kako bi on mogao da ustanovi o čemu se tačno radi i ako je potrebno da odgovarajuću terapiju.
Nakon menopauze, povećava se rizik od određenih zdravstvenih stanja.
Postoji nekoliko zdravstvenih stanja za koje postoji veći rizik da ih dobijete nakon menopauze. Vaš rizik za bilo koje stanje zavisi od mnogih stvari kao što su vaša porodična istorija, vaše zdravlje pre menopauze i faktori načina života (pušenje). Dva stanja koja najčešće utiču na vaše zdravlje nakon menopauze su osteoporoza i kardiovaskularne bolesti.
Kada se nivo estrogena smanji, povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti. Bolesti srca su vodeći uzrok smrti kod žena i muškaraca. Koronarna arterijska bolest je suženje ili blokada arterija koje okružuju srčani mišić. Ovo se dešava kada se na zidovima arterija nakuplja masni plak (poznat kao ateroskleroza). Ovo nakupljanje je povezano sa visokim nivoom holesterola u krvi. Nakon menopauze, rizik od bolesti koronarnih arterija se povećava zbog nekoliko stvari, uključujući:
Zdrava ishrana, izbegavanje/prestanak pušenja, redovno vežbanje i održavanje normalne težine su najbolje opcije za sprečavanje srčanih bolesti. Lečenje povišenog krvnog pritiska i dijabetesa, kao i održavanje nivoa holesterola su standardi nege. Pitajte svog lekara za savet kako da zaštitite svoje srce, kako da smanjite holesterol ili krvni pritisak ako je previsok.
Osteoporoza. Kako je još nazivaju, bolest „krhkih kostiju“, javlja se kada unutrašnjost kostiju postane manje gusta, kosti postanu krhke i slabe, što dovodi do povećanog rizika od preloma. Estrogen igra važnu ulogu u očuvanju koštane mase. On signalizira ćelijama u kostima da prestanu da se razlažu. Tokom prvih nekoliko godina nakon menopauze, možete brzo izgubiti gustinu kostiju, čime se povećava rizik od osteoporoze. Pokazano je da se gubi u proseku 25% gustine kostiju (otprilike 1% do 2% godišnje) nakon menopauze – uglavnom zbog gubitka estrogena. Žene u postmenopauzi sa osteoporozom su posebno podložne prelomima kičme, kukova i zglobova. Zbog toga se preporučuje da testirate snagu vaših kostiju tokom vremena. Testiranje mineralne gustine kostiju, koje se naziva i denzitometrija kostiju, je brz način da vidite koliko kalcijuma imate u određenim delovima kostiju. Test se koristi za otkrivanje osteoporoze i osteopenije. Osteopenija je bolest u kojoj je smanjena gustina kostiju što može da bude preteča kasnije osteoporoze. Ako imate osteoporozu ili osteopeniju, vaše opcije lečenja mogu uključivati terapiju estrogenom.
Urinarna inkontinencija (kontrola mokraćne bešike). Kako tkiva vaše vagine i uretre gube elastičnost, možete iskusiti česte, iznenadne, snažne nagone za mokrenjem, praćene nevoljnim gubitkom urina, ili gubitak urina uz kašalj, smeh ili podizanje tereta. Takođe, možda ćete češće imati infekcije urinarnog trakta.
Nažalost, problemi sa kontrolom mokraćne bešike su uobičajeni za osobe koje prolaze kroz menopauzu. Postoji nekoliko razloga zašto se to dešava, uključujući:
Specifični problemi sa kontrolom bešike koje možete da imate mogu da uključuju:
Srećom, postoje strategije koje pomažu u poboljšanju različitih oblika inkontinencije bez lekova ili operacije. Pokušajte da pijete dovoljnu količinu vode da bi urin bio razblažen (bistar i bledo žut) i izbegavajte hranu ili pića sa visokim sadržajem kiseline ili kofeina, koji mogu iritirati sluzokožu bešike. To uključuje grejpfrut, pomorandže, paradajz, kafu i bezalkoholna pića koja sadrže kofein. Jačanje mišića karličnog dna pomoću Kegelovih vežbi i korišćenje lokalnog vaginalnog estrogena može pomoći u ublažavanju simptoma inkontinencije. Hormonska terapija takođe može biti efikasna opcija lečenja urinarnog trakta u menopauzi i vaginalnih promena koje mogu dovesti do urinarne inkontinencije.
Seksualna disfunkcija (gubitak libida). Nakon menopauze, vaše telo ima manje estrogena. Ova velika promena u vašoj hormonskoj ravnoteži može da značajno utiče na vaš seksualni život. Mnoge žene u menopauzi primećuju da se ne uzbuđuju tako lako kao ranije. Ponekad, takođe mogu biti manje osetljive na dodir i drugi fizički kontakt nego pre menopauze. Ova osećanja, zajedno sa drugim emocionalnim promenama koje možda doživljavate, mogu dovesti do smanjenog interesovanja za seks. Imajte na umu da vaše telo prolazi kroz mnoge promene tokom menopauze. Neki od drugih faktora koji mogu igrati ulogu u smanjenom seksualnom nagonu mogu uključivati:
Svi ovi faktori mogu poremetiti vaš život, pa čak i izazvati napetost u vašoj vezi. Pored ovih promena, niži nivoi estrogena u vašem telu mogu da uzrokuju smanjenje dotoka krvi u vaginu, što može izazvati suvoću. Suvoća vagine usled smanjene proizvodnje vlage i gubitka elastičnosti može izazvati nelagodnost i blago krvarenje tokom seksualnog odnosa što može dovesti do bolnog odnosa.Takođe, smanjeni osećaj može smanjiti vašu želju za seksualnom aktivnošću (libido). Vaginalni hidratantni i lubrikanti na bazi vode mogu pomoći. Ako vaginalni lubrikant nije dovoljan, mnoge žene imaju koristi od upotrebe lokalnog vaginalnog tretmana estrogenom dostupnog kao vaginalna krema, tableta ili prsten.
Dobijanje na težini (gojaznost). Mnoge žene dobijaju na težini tokom menopauze i posle menopauze jer se metabolizam usporava, odnosno smanjuje se potrošnja kalorija. Dodatni faktori kao što su nezdrava ishrana, sedalački način života i manjak sna mogu takođe znatno doprineti povećanju telesne težine. Verovatno ćete morati da jedete manje i da vežbate više, samo da biste održali trenutnu težinu. Sa godinama opada procenat mišićne mase, dok procenat masnog tkiva raste. Hormonske promene koje nastupaju u menopauzi dodatno povećavaju sklonost ka nakupljanju masnog tkiva u predelu stomaka. Upravo je ta distribucija masnog tkiva povezana sa povećanim rizikom od nekih zdravstvenih komplikacija (dijabetes tipa 2, srčane bolesti i dr.).
Menopauza i lipidni status. Imajući u vidu da estrogen utiče i na održavanje nivoa holesterola u krvi, smanjenje nivoa estrogena u menopauzi dovodi do poremećaja u homeostazi holesterola. Povišena koncentracija lipida u krvi je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Lipidni status određuje stepen rizika za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi).
Valunzi su jedan od najčešćih simptoma menopauze. To je kratak osećaj toplote. Ovi naleti/talasi vrućine nisu isti za sve i nema definitivnog razloga da se dešavaju. Osim vrućine, talase vrućine mogu pratiti:
Valunzi ne samo da se osećaju drugačije za svaku osobu, već mogu da traju i različito vreme. Neke žene imaju valunge samo kratko vreme tokom menopauze, dok ih druge mogu imati do kraja života. Valunzi mogu da se pojavljuju već u perimenopauzi kod oko 30% žena, a nastavljaju da se pojavljuju kroz postmenopauzu čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.Tipično, valunzi su manje izraženi kako vreme odmiče. Intenzitet, učestalost i trajanje valunga se razlikuju za svakog pojedinca.
Šta pokreće valunge?
Postoji dosta stvari u vašem svakodnevnom životu koje bi mogle da izazovu valunge. Neke stvari na koje treba da obratite pažnju uključuju:
Pored ovih fizičkih problema, menopauza može da utiče i na mentalno zdravlje žene. Može da izazove razne emocionalne promene, uključujući:
Sve ove emocionalne promene mogu da se dese i van menopauze. Verovatno ste neke od njih iskusili tokom svog života. Upravljanje emocionalnim promenama tokom menopauze može biti teško, ali je moguće. Vaš lekar će možda moći da vam prepiše lek koji će vam pomoći (hormonska terapija ili antidepresiv). Grupe za podršku i savetovanje su korisni alati kada se nosite sa ovim emocionalnim promenama tokom menopauze.
Gubitak energije, osećaj umora i iscrpljenosti se kao jedni od prvih simptoma menopauze javljaju kod preko 90% žena, često već u perimenopauzi, oko 45. godine života. Iako se ovi osećaji umora i iscrpljenosti najčešće povezuju sa fizičkim ili mentalnim naporom, u ovom razdoblju se oni javljaju iznenada i bez nekog očiglednog razloga, ponekad čak i nakon dobro prospavane noći. Ukoliko su ovi simptomi izraženi, mogu smanjiti kvalitet života i ometati ženu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Problemi sa spavanjem tokom noći i nesanica mogu se takođe javiti kod izvesnog broja žena tokom menopauze. Nesanica (insomnia) je nemogućnost da se zaspi ili spava tokom cele noći. Može biti normalan neželjeni efekat same menopauze ili može biti posledica nekog drugog simptoma menopauze. Da bi se ublažio ovaj problem važno je da se uspostavi pravilan ritam spavanja od 7-9 sati sna svake noći. Valunzi su uobičajeni krivci besanih noći tokom menopauze. Ako vas talasi vrućine drže budnim noću, pokušajte sledeće:
Koncentracija i manji problemi sa pamćenjem mogu biti normalan deo menopauze, iako se ne dešavaju svima. Pokazalo se da nekoliko aktivnosti može da stimuliše mozak i pomaže u podmlađivanju pamćenja. Ove aktivnosti mogu da uključuju:
Imajte na umu da depresija i anksioznost takođe mogu da utiču na vaše pamćenje. Ova stanja mogu da budu povezana sa menopauzom.
Depresija u menopauzi može biti uzrokovana stresom, seksualnom napetošću ili drugim životnim izazovima koji se javljaju tokom ovog perioda. Neke žene su tužne što su njihove reproduktivne godine završene. Vaše telo takođe prolazi kroz mnoge promene tokom menopauze. Postoje ekstremne promene u nivou hormona. Smanjeni nivoi hormona mogu biti uzrok promene raspoloženja. Možda nećete dobro spavati zbog talasa vrućine što može izazvati promene raspoloženja. Žene kojima je prethodno dijagnostikovana depresija kada su bile mlađe više su podložne recidivnoj depresiji tokom perimenopauze. Žene koje pate od depresije (koja je povezana sa hemijskom neravnotežom u mozgu) pokazuju simptome produženog umora, gubitka interesovanja za normalne aktivnosti, gubitka težine, tuge ili razdražljivosti. Svi ovi faktori mogu dovesti do depresije. Ako osetite bilo koji od simptoma depresije, razgovarajte sa svojim lekarom koji će proveriti da li ne postoji neko drugo zdravstveno stanje koje uzrokuje vašu depresiju. Problemi sa štitnom žlezdom ponekad mogu biti uzrok depresije.
Anksioznost i strah takođe mogu da se jave tokom ovog perioda. Fizičke i psihološke promene, kao i drugi stresori srednjih godina mogu dovesti do povećane anksioznosti. Osećaj iščekivanja, straha ili panike je uobičajen i obično se rešava bez lečenja. Česte epizode anksioznosti mogu biti znak paničnog poremećaja. Simptomi „napada panike“ uključuju kratak dah, bol u grudima, vrtoglavicu, lupanje srca ili osećaj „da ste poludli“ ili osećaja van kontrole. Ponekad uznemirujuća osećanja koja prethode valunzima mogu oponašati ili pokrenuti takav napad. Tretmani uključuju tehnike opuštanja ili smanjenja stresa, savetovanje ili psihoterapiju i/ili lekove na recept.
Menopauza ne zahteva medicinski tretman. Umesto toga, tretmani se fokusiraju na ublažavanje vaših znaka i simptoma i sprečavanje ili upravljanje hroničnim stanjima koja se mogu pojaviti sa starenjem. Glavne vrste lečenja menopauze su:
• Hormonska terapija.
• Nehormonski tretmani.
Važno je da razgovarate sa svojim lekarom dok prolazite kroz menopauzu kako biste napravili plan lečenja koji vam odgovara. Svaka osoba je drugačija i ima jedinstvene potrebe.
Tokom menopauze, vaše telo prolazi kroz velike hormonske promene, smanjujući količinu hormona koje proizvodi, posebno estrogena i progesterone koje proizvode jajnici. Kada vaši jajnici više ne proizvode dovoljno estrogena i progesterona, hormonska terapija se može koristiti kao dodatak ili zamena za njih. Hormonska terapija ili tačnije hormonska supstituciona terapija (HST) povećava nivo hormona u vašem telu. Korišćenje prave doze i vrste HST može pomoći u ublažavanju nekih simptoma menopauze.
Postoje različite vrste i doze HST:
• Estrogenska terapija (ET): U ovom tretmanu estrogen se uzima sam. Obično se propisuje u maloj dozi i može se uzimati kao pilula ili flaster. ET vam se takođe može dati kao krema, vaginalni prsten, gel ili sprej za nanošenje na kožu. Ova vrsta lečenja se koristi nakon histerektomije. Samo estrogen se ne može koristiti ako još uvek imate matericu.
• Estrogen progesteron/progestin hormonska terapija (EPT): Ovaj tretman se naziva i kombinovana terapija jer koristi doze estrogena i progesterona. Progesteron je dostupan u svom prirodnom obliku, ili takođe kao progestin (sintetički oblik progesterona). Progesteron se daje kao pilula, flasteri (kao deo kombinovanog flastera sa estrogenom), intrauterini sistem ili spirala (IUS). Ova vrsta hormonske terapije se koristi ako još uvek imate matericu da biste zaštitili sluzokožu materice od efekata estrogena.
Glavna prednost HST je da može da pomogne u ublažavanju većine simptoma menopauze i perimenopauze, uključujući:
Talasi vrućine ili noćno znojenje se često poboljšavaju u roku od nekoliko nedelja. Ostali simptomi kao što su promene raspoloženja i suvoća vagine mogu potrajati nekoliko meseci dok ne dođe do poboljšanja. Uzimanje HST takođe može smanjiti rizik od zdravstvenih problema povezanih sa hormonima, uključujući osteoporozu i bolesti srca. Terapija estrogenom je najefikasnija opcija lečenja za ublažavanje valunga u menopauzi. U zavisnosti od vaše lične i porodične istorije bolesti, vaš lekar može preporučiti estrogen u najnižoj dozi i najkraćem vremenskom okviru koji je potreban da vam pruži olakšanje simptoma. Ako još uvek imate matericu, biće vam potreban progestin pored estrogena. Estrogen takođe pomaže u sprečavanju gubitka kostiju. Dugotrajna upotreba hormonske terapije može imati neke rizike od kardiovaskularnih bolesti i raka dojke, ali primena hormona u vreme menopauze pokazala se kao korisna za neke žene. Razgovarajte sa svojim lekarom o prednostima i rizicima hormonske terapije i da li je to bezbedan izbor za vas.
• Vaginalni estrogen. Da bi se ublažila suvoća vagine, estrogen se može primeniti direktno u vaginu pomoću vaginalne kreme, tablete ili prstena. Ovaj tretman oslobađa samo malu količinu estrogena, koji se apsorbuje u vaginalno tkivo. Može pomoći u ublažavanju suvoće vagine, nelagodnosti tokom snošaja i nekih urinarnih simptoma.
• Testosteron. Ako imate nizak seksualni nagon zbog menopauze, a HST ga ne poboljšava, možda će vam biti ponuđen testosteron u obiku gela ili krema. Tetosteron može da pomogne da se poboljša seksualni nagon, raspoloženje i nivo energije. Proizvode ga jajnici i njegovi nivoi se obično smanjuju sa godinama. Trenutno nije licenciran za upotrebu kod žena, iako ga lekar specijalista može propisati nakon menopauze ako misli da bi mogao da vam pomogne da povratite seksualni nagon. Možete bezbedno da ga koristite istovremeno sa HST. Neželjeni efekti upotrebe testosterona nisu uobičajeni, ali uključuju akne i pojačanu maljavost.
Postoje li rizici od hormonske terapije?
Kao i kod većine propisanih lekova, postoje rizici za hormonsku terapiju. Neki poznati zdravstveni rizici uključuju:
Ovi rizici su manji ako počnete sa hormonskom terapijom u roku od 10 godina od menopauze. Nakon tog trenutka, rizik od kardiovaskularnih bolesti je veći. Ustanovljeno je da postoji korelacija između jakih talasa vrućine i noćnog znojenja i vašeg rizika od kardiovaskularnih bolesti. Lekar vam može predložiti da odložite ili odustanete od hormonske terapije ako imate ove teške simptome jer je to pokazatelj budućeg kardiovaskularnog rizika. Iako je odluka za hormonsku terapiju vaša individualna odluka, ipak je dobro da prethodno razgovarate sa svojim lekarom o svim prošlim zdravstvenim stanjima i vašoj porodičnoj istoriji da biste razumeli rizike u odnosu na prednosti hormonske terapije za vas.
Iako je hormonska terapija veoma efikasan metod za ublažavanje simptoma menopauze, to nije savršen tretman za sve. Nehormonski tretmani uključuju promene u vašoj ishrani i načinu života. Ovi tretmani su često dobre opcije za ljude koji imaju druga medicinska stanja ili su nedavno lečeni od raka dojke. Glavni nehormonski tretmani koje vaš lekar može da vam preporuči uključuju:
Dijeta
Ponekad promena ishrane može pomoći u ublažavanju simptoma menopauze. Ograničavanje količine kafe koju svakodnevno konzumirate i smanjenje začinjene hrane mogu učiniti vaše valunge manje jakim. Takođe možete dodati hranu koja sadrži biljni estrogen u svoju ishranu. Biljni estrogen (izoflavoni) nije zamena za estrogen napravljen u vašem telu pre menopauze. Hrana koju bi trebalo da probate uključuje:
Pored toga, jedite hranu bogatu kalcijumom kao što je mleko, jogurt i kelj da bi kosti bile zdrave.
Izbegavajte pokretače valunga
Određene stvari u vašem svakodnevnom životu mogu biti okidači za valunge. Da biste olakšali svoje simptome, pokušajte da identifikujete ove okidače i zaobiđite ih. To može uključivati održavanje spavaće sobe hladnom noću, nošenje slojeva odeće ili prestanak pušenja. Gubitak težine takođe može pomoći kod valunga.
Vežbajte
Vežbanje može biti teško ako se nosite sa talasima vrućine, ali vežbanje može pomoći u ublažavanju nekoliko drugih simptoma menopauze. Redovno vežbanje vam može pomoći da zaspite tokom noći i preporučuje se ako imate nesanicu. Smirene, spokojne vrste vežbi kao što je joga, tai či ili meditacija takođe mogu pomoći u vašem raspoloženju i ublažiti sve strahove ili anksioznost koje možda osećate.
Ublažite promene raspoloženja
Uobičajeno je da imate promene raspoloženja, loše raspoloženje i anksioznost u vreme menopauze i perimenopauze. Pored već pomenutog redovnog vežbanja možete pokušati da: se puno odmarate, uključujući pridržavanje pravilnog ritma spavanja, obavljate aktivnosti koje vas opuštaju.
Pridruživanje grupama za podršku (Bihejvioralna terapija)
Bihejvioralna terapija (Engleski Cognitive behavioural therapy, CBT) je vrsta terapije razgovorom koja može pomoći kod lošeg raspoloženja i osećanja anksioznosti. Razgovor sa drugim osobama koje takođe prolaze kroz menopauzu može biti veliko olakšanje za mnoge. Pridruživanje grupi za podršku ne samo da vam može dati izlaz za mnoge emocije koje vam prolaze kroz glavu, već vam može pomoći i da odgovorite na pitanja za koja možda i ne znate da imate. Takođe može da pomogne kod problema sa spavanjem.
Lekovi
Lekovi na recept kao što su estrogenska terapija (estrogen u kremi, gelu ili piluli), pilule za kontrolu rađanja i antidepresivi (SSRI i SNRI) mogu pomoći u upravljanju simptomima menopauze kao što su promene raspoloženja i talasi vrućine. Vaginalne kreme na recept mogu pomoći u ublažavanju suvoće vagine.
• Male doze antidepresiva. Određeni antidepresivi koji se odnose na klasu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu smanjiti valunge u menopauzi. Niska doza antidepresiva za lečenje valunga može biti korisna za žene koje ne mogu da uzimaju estrogen iz zdravstvenih razloga, ili za žene kojima je potreban antidepresiv zbog poremećaja raspoloženja.
• Gabapentin (Gralise, Horizant, Neurontin). Gabapentin je odobren za lečenje epileptičnih napada, ali se takođe pokazalo da pomaže u smanjenju valunga. Ovaj lek je koristan kod žena koje ne mogu da koriste terapiju estrogenom i kod onih koje takođe imaju noćne talase vrućine.
• Klonidin (Catapres, Kapvai). Klonidin, pilula ili flaster koji se obično koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, može doneti olakšanje od talasa vrućine.
• Lekovi za prevenciju ili lečenje osteoporoze. U zavisnosti od individualnih potreba, lekari mogu preporučiti lekove za sprečavanje ili lečenje osteoporoze. Dostupno je nekoliko lekova koji pomažu u smanjenju gubitka koštane mase i rizika od preloma. Vaš lekar može da vam prepiše i suplemente vitamina D za jačanje kostiju. Pored toga za bolje zdravlje vaših kostiju redovno vežbajte, uključujući vežbe nošenja težine, gde vaša stopala i noge podržavaju vašu težinu (hodanje, trčanje ili ples) i vežbe otpora (na primer, korišćenje tegova); pređite na zdravu ishranu koja uključuje dosta voća, povrća i izvora kalcijuma, kao što su mleko, jogurt i kelj; izlažite svoju kožu sunčevoj svetlosti jer to pokreće proizvodnju vitamina D, koji može pomoći da vaše kosti budu zdrave; prestanite da pušite i smanjite unos alkohola.
Pre nego što se odlučite za bilo koji oblik lečenja, razgovarajte sa svojim lekarom o vašim opcijama i rizicima i prednostima svake od njih. Pregledajte svoje mogućnosti svake godine, jer se vaše potrebe i opcije lečenja mogu u međuvremenu promeniti.
koje uzrokuje vašu depresiju. Problemi sa štitnom žlezdom ponekad mogu biti uzrok depresije.
Znaci i simptomi menopauze su obično dovoljni da kažu većini žena da su započele tranziciju u menopauzu. Ako ste zabrinuti zbog neredovnih menstruacija ili talasa vrućine, razgovarajte sa svojim lekarom. U nekim slučajevima može da se preporuči dalja evaluacija. Testovi obično nisu potrebni za dijagnozu menopauze. Ali pod određenim okolnostima, vaš lekar može preporučiti testove krvi da proveri vaš nivo:
• Folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i estrogena (estradiola), jer se nivoi FSH povećavaju, a nivoi estradiola smanjuju kako nastupa menopauza.
• Tireostimulišući hormon (TSH), jer nedovoljno aktivna (hipotireoza), ili prekomerno aktivna (hipertireoza) štitna žlezda može da izazove simptome slične onima u menopauzi
Testovi bi mogli da vam pokažu da li ste možda u perimenopauzi ili menopauzi.
U Beo-lab laboratorijama dostupna su vam dva Hormonska panela analiza za žene koji su namenjeni svim ženama koje žele da provere status hormona, bitnih za rad i pravilno funkcionisanje mnogih organa i metaboličkih procesa u organizmu.
Za sve informacije u vezi sa analizama u menopauzi, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menopause/symptoms-causes/syc-20353397
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menopause/diagnosis-treatment/drc-20353401
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/21841-menopause
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/21837-postmenopause
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/21549-postmenopausal-bleeding
https://www.nhs.uk/conditions/menopause/
https://www.nhs.uk/conditions/menopause/symptoms/
https://www.nhs.uk/conditions/menopause/things-you-can-do/
https://www.nhs.uk/conditions/menopause/treatment/
https://poliklinika-mazalin.hr/blog/10-promjena-u-menopauzi/
Feldt-Rasmussen U, Effraimidis G, Klose M. The hypothalamus-pituitary-thyroid (HPT)-axis and its role in physiology and pathophysiology of other hypothalamus-pituitary functions. Mol Cell Endocrinol. (2021) Apr 5; 525:111173. doi: 10.1016/j.mce.2021.111173. Epub 2021 Feb 4.
Rose SR and Chuang JS. TSH Function and Secretion (2017) Editor(s): Ilpo Huhtaniemi, Luciano Martini, In Encyclopedia of Endocrine Diseases (Second Edition). Academic Press, Pages 408-415, ISBN 9780128122006, https://doi.org/10.1016/B978-0-12-801238-3.04110-6.
(https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780128012383041106 )
Burger H. The menopausal transition–endocrinology. J Sex Med. 2008 Oct;5(10):2266-73. doi: 10.1111/j.1743-6109.2008.00921.x. Epub 2008 Jul 1.
Burger HG, Dudley EC, Robertson DM, Dennerstein L. Hormonal changes in the menopause transition.
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
