Call Centar: +381 11 3622888
Pretraga
Close this search box.

Menopauza i njen uticaj na lipidni status

Menopauza je prirodni biološki proces – normalni deo starenja kroz koji prolaze sve žene, obično između 45. i 55. godine života i označava kraj vaših plodnih, reproduktivnih godina. Usled postepenog gašenja funkcije jajnika dolazi do prestanka menstruacije i gubitka reproduktivne sposobnosti žena. Tokom ovog perioda dolazi do značajnih promena u telu žene, uključujući hormonske, metaboličke i vaskularne promene. Hormonska neravnoteža, prvenstveno usled smanjenja nivoa estrogena, igra ključnu ulogu u regulaciji različitih bioloških funkcija, uključujući i metabolizam lipida, što ima direktan uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Pre menopauze, estrogen ima zaštitno ulogu na kardiovaskularni sistem, održavajući povoljan lipidni profil, što znači viši nivo „dobrog“ (HDL) holesterola i niži nivo „lošeg“ (LDL) holesterola. Sa padom nivoa estrogena tokom menopauze, ova njegova zaštitna uloga slabi, što može da dovede do promena u lipidnom statusu i poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti.

U tekstu koji je za vas pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete:

Menopauza i hormonska (ne) ravnoteža

Menopauza obuhvata celi period postupnog gašenja funkcije jajnika i može se podeliti na tri faze: perimenopauzu (vreme koje vodi do menopauze), menopauzu (bez menstruacije ste 12 meseci zaredom) i postmenopauzu (ostatak vašeg života nakon prolaska kroz menopauzu i bez menstruacije ste duže od 12 uzastopnih meseci).

Menopauza i njen uticaj na lipidni status 1

Promene koje smatramo „menopauzom“ dešavaju se kada naši jajnici više ne proizvode dovoljne nivoe hormona što umanjuje njihovu aktivnost, a proizvodnja jajnih ćelija se smanjuje i potpuno prestaje. Jajnici su reproduktivne žlezde koje proizvode ženske hormone estrogen i progesteron, koji regulišu menstrualni ciklus i utiču na reproduktivnu sposobnost  žena. Pored ovih tzv. ženskih hormona, u ženskom telu se takođe proizvode i androgeni – koji se često nazivaju „muškim hormonima“ (testosteron i dehidroepiandrosteron – DHEA), ali u manjim količinama nego kod muškaraca. Tokom menopauze, nivo estrogena i progesterona se drastično smanjuje, dok se nivo muških hormona ne menja ili mogu biti u blagom porastu.

Istraživači su otkrili da kod žena u period pre menopauze nivo holesterola varira u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa. Pokazano je da u proseku ukupan holesterol varira čak 19% tokom menstrualnog ciklusa. Naime, kako nivo estrogena raste, lipoprotein visoke gustine (engl. high-density lipoprotein – HDL) takođe raste, dostižući vrhunac u vreme ovulacije. Veruje se da HDL holesterol štiti od srčanih oboljenja. Nasuprot tome, nivoi ukupnog holesterola i lipoproteina male gustine (engl. low-density lipoprotein – LDL), kao i drugog oblika masti u krvi, poznatog kao trigliceridi, opadaju kako nivoi estrogena rastu. Pad nije trenutan, već počinje nekoliko dana nakon vrhunca nivoa estrogena u ovulaciji. Nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida dostiže najniži nivo neposredno pre početka menstruacije. Pre menopauze, estrogen stoga ima snažan kardioprotektivni efekat, pomažući u održavanju povoljnog lipidnog profila, podstičući viši nivo HDL holesterola i niži nivo LDL holesterola. Takođe, estrogen pomaže u smanjenju upale i u održavanju elastičnosti krvnih sudova, što dodatno doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova.

Menopauzu posebno karakteriše nagli pad estrogena, hormona koji je do tada igrao ključnu ulogu u očuvanju zdravlja ženskog organizma.

Menopauza i njen uticaj na lipidni status 2

Estrogen je neophodan za regulaciju širokog spektra funkcija, uključujući i metabolizam masti. Pored toga, estrogen pomaže u regulisanju metabolizma lipida u jetri. Kao rezultat toga, pad nivoa estrogena tokom menopauze dovodi do višeg nivoa LDL holesterola i triglicerida.

Smanjenje nivoa estrogena dovodi do hormonskog disbalansa, što može da rezultira promenama u metabolizmu lipida. Naime, bez zaštitnog efekta estrogena, žene u menopauzi postaju podložnije povećanju nivoa „lošeg“ (LDL) holesterola, smanjenju „dobrog“ (HDL) holesterola i povećanju triglicerida. Ovi faktori doprinose povećanom riziku od ateroskleroze, odnosno nakupljanju masnih naslaga na zidovima arterija, što može dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema poput srčanog i moždanog udara.

Menopauza i lipidni profil

Tokom perioda tranzicije menopauze dolazi do pojave različitih metaboličkih poremećaja lipida usled hormonalnih promena, kao što su smanjeni nivoi estrogena i povećani nivoi cirkulišućih androgena što može dovesti do razvoja metaboličkog sindroma, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2.

Kod odraslih osoba od 16. do 44. godine, veća je verovatnoća da će muškarci da imaju povišen nivo holesterola od žena (53% u poređenju sa 46% kod žena). Međutim, tokom menopauze, situacija je obrnuta – kod osoba uzrasta od 45 do 64 godine, 77% žena ima povišen holesterol u poređenju sa 67% muškaraca. Porast holesterol u krvi tokom menopauze se nastavlja i u starosti, pri čemu 65% žena starijih od 65 godina ima povišen holesterol u poređenju sa 48% muškaraca. Smatra se da je zdrav nivo ukupnog holesterola 5 mmol/L ili niži. Međutim, moguće je imati zdrav ukupni holesterol, ali nezdravu ravnotežu različitih vrsta holesterola. Žene prirodno imaju veći nivo „dobrog“ holesterola – koji se naziva HDL – od muškaraca. Kod žene je iznad 1.2 mmol/L, dok bi kod muškaraca trebao da bude iznad 1 mmol/L. Smatra se da je zdrav nivo vašeg „lošeg“ holesterola, poznatog kao LDL, ispod 3.0 mmol/L.

Poznato je da tokom perimenopauze nivoi estrogena fluktuiraju, a tokom menopauze opadaju. Imajući u vidu da estrogen utiče i na održavanje nivoa holesterola u krvi, smanjenje nivoa estrogena u menopauzi dovodi do poremećaja u homeostazi holesterola. Koncentracija estrogena ima značajnu negativnu korelaciju sa VLDL (lipoprotein veoma niske gustine) i trigliceridima i značajnu pozitivnu korelaciju sa HDL kod žena u menopauzi. Međutim, koncentracija progesterona nije pokazala korelaciju sa koncentracijama lipida i lipoproteina u menopauzi.

Povišena koncentracija lipida u krvi je jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Lipidni status određuje stepen rizika za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi).

Jedna od najvažnijih promena koja se dešava tokom menopauze jeste promena lipidnog profila. Menopauza dovodi do promena u lipidnom profilu smanjenjem HDL, a povećanjem ukupnog holesterola, triglicerida, LDL-holesterola i VLDL-holesterola. Rezultati jedne veike kliničke studije su pokazali da su nivoi ukupnog holesterola, LDL i triglicerida bili značajno viši kod žena u postmenopauzi nego kod žena u perimenopauzi, dok su nivoi HDL bili značajno niži. U postmenopauzalnom periodu primećuje se porast nivoa LDL holesterola i ukupnog holesterola, dok se nivo HDL holesterola smanjuje. Pored toga što menopauza uzrokuje smanjenje koncentracije HDL-a ona dovodi i do promene u strukturi HDL-a. Koncentracija HDL2 se smanjuje dok koncentracija HDL3 raste.

Tokom menopauze povećava se i koncentracija triglicerida, što je povezano sa povećanjem količine masnih naslaga u predelu trbuha i insulinske rezistencije. Pokazano je da estrogen povećava trigliceride promovišući sintezu triglicerida u jetri i izlučujući ovaj lipid u cirkulaciju kao VLDL holesterol. Povećanje nivoa triglicerida dodatno doprinosi negativnom lipidnom status u menopauzi.

Porast LDL holesterola (koji se često naziva „lošim“ holesterolom) povećava rizik od stvaranja aterosklerotskih plakova na zidovima arterija. Ovi plakovi mogu da ometaju protok krvi, dovode do suženja krvnih sudova i povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Smanjenje HDL holesterola („dobar“ holesterol), koji ima ulogu u uklanjanju viška holesterola iz krvnih sudova, dodatno povećava ovaj rizik. Povećanje triglicerida, vrste masti u krvi, dodatno doprinosi stvaranju aterosklerotskih plakova i povećanju ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ove promene lipidnog profila čine žene u menopauzi posebno ranjivim na razvoj srčanih oboljenja. Zato je važno da se redovno pratiti lipidni status i preduzimaju odgovarajuće preventivne mere.

Zašto je važno kontrolisati lipidni status?

Kontrola lipidnog statusa kod žena u menopauzi od ključnog je značaja zbog povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Srčana oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti kod žena u postmenopauzalnom periodu, a dislipidemija (poremećaj nivoa lipida u krvi) je jedan od glavnih faktora rizika.

Redovno testiranje lipidnog profila, koje uključuje merenje nivoa LDL, HDL holesterola, triglicerida i ukupnog holesterola, omogućava ranu identifikaciju poremećaja u lipidnom statusu. Ovi testovi omogućavaju personalizovani pristup prevenciji i terapiji, koji može da uključuje promene u ishrani, uvođenje fizičke aktivnosti, ali i farmakološku terapiju kada je to potrebno.

Pravovremeno reagovanje na promene u lipidnom statusu može značajno da smanji rizik od razvoja ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih bolesti. Uzimajući u obzir da se simptomi kardiovaskularnih bolesti kod žena često manifestuju drugačije nego kod muškaraca, važno je biti posebno pažljiv i reagovati na vreme.

Beo-lab laboratorije nude kompletnu paletu testova za procenu lipidnog statusa. Ovi testovi omogućavaju ženama i njihovim lekarima da na vreme preduzmu potrebne korake u prevenciji i kontroli kardiovaskularnih oboljenja, što je posebno važno u periodu menopauze kada je rizik od ovih bolesti povećan.

Faktori koji utiču na lipidni status u menopauzi

Na lipidni status u menopauzi utiče niz faktora, uključujući:

  • stil života i opšte zdravlje,
  • ishranu (konzumiranje masne hrane)
  • fizičku aktivnost (nedovoljno vežbanje),
  • pušenje,
  • alkohol,
  • prekomernu težinu (gojaznost),
  • metabolički sindrom.

Stil života i način ishrane igra ključnu ulogu u održavanju zdravog lipidnog profila. Ishrana bogata zasićenim mastima, šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima može pogoršati lipidni profil, dok balansirana ishrana, bogata vlaknima, voćem, povrćem, omega-3 masnim kiselinama i nezasićenim mastima, može pomoći u održavanju normalnog nivoa lipida.

Fizička aktivnost  je još jedan važan faktor, jer pomaže u povećanju nivoa HDL holesterola, smanjenju triglicerida i kontroli telesne težine, što sve doprinosi smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola negativno utiču na lipidni status, povećavajući nivo triglicerida i smanjujući nivo HDL holesterola. Pušenje cigareta  smanjuje HDL. Pošto HDL pomaže u uklanjanju holesterola iz vaših arterija, niži nivo HDL može doprineti višem nivou holesterola.

Gojaznost u menopauzi se javlja kod većine žena (pogađa čak oko 90% žena), pri čemu je posebno izražena gojaznost u predelu somaka. Smanjenje nivoa estrogena je jedan od glavnih uzroka. Naime, smanjenje nivoa estrogena direktno utiče na apetit, usporava metabolizam, što dovodi do lakšeg dobijanja na težini, stvaranja masnih naslaga i težeg gubljenja težine. Obzirom da gojazne osobe imaju povećan ukupni holesterol, LDL i trigliceride, a sniženu koncentraciju HDL holesterola, samim tim gojaznost koja se javlja kod žena u menopauzi dodatno će uticati na njihov lipidni status, što sve povećava rizik za nastanak metaboličkog sindroma.

Pored načina života, genetski faktori i porodična istorija kardio-vaskularnih bolesti takođe mogu da igraju ulogu u određivanju lipidnog statusa u menopauzi. Vaši geni delimično određuju koliko holesterola proizvodi vaše telo. Visok holesterol može biti prisutan u porodicama. Tako, čak i ako jedete dobro, vežbate i imate zdravu težinu, i dalje možete da imate visok holesterol. To je zato što vaša porodična istorija i etničko poreklo mogu da znače da imate veću verovatnoću da ćete razviti visok holesterol. Ljudi iz određenih rasnih ili etničkih grupa mogu da imaju povećan rizik od visokog holesterola. Na primer, azijski Amerikanci imaju veću verovatnoću da imaju visok nivo LDL holesterola nego druge grupe, dok belci koji nisu latinoamerikanci imaju veću verovatnoću od drugih grupa da imaju visok nivo ukupnog holesterola. Takođe, osobe poreklom iz Južne Azije ili podsaharske Afrike imaju veći rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Vaše opšte zdravlje takođe može da utiče na vaš rizik – neka medicinska stanja i lekovi mogu uticati na vaš holesterol.

Sve u svemu, jasno je da kombinacija ishrane i promena načina života može pomoći u smanjenju holesterola u menopauzi, dok će redovno vežbanje učiniti vaše srce i krvni sistem efikasnijim, sniziti nivo holesterola i održati krvni pritisak na zdravom nivou.

Prevencija i kontrola dislipidemije u menopauzi

Dislipidemija, poremećaj metabolizma lipida (holesterola i triglicerida) je veoma česta pojava kod žena u menopauzi. Prevencija i kontrola dislipidemije u menopauzi uključuju niz mera, počevši od promena u ishrani do farmakološke terapije kada je to potrebno.

Menopauza i njen uticaj na lipidni status 3

Mediteranska ishrana, bogata nezasićenim mastima, omega-3 masnim kiselinama, vlaknima i antioksidansima, pokazala se kao izuzetno efikasna u održavanju zdravog lipidnog profila i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Pored toga što jedete dobro izbalansiranu ishranu koja uključuje zamenu zasićenih masti nezasićenim mastima, konzumiranje više biljnih proteina i integralnih žitarica i manje hrane sa visokim sadržajem soli, masti i/ili šećera, postoje četiri vrste hrane koje će vam pomoći da kontrolišete nivo holesterola. To su: hrana od soje, ovas, ječam i druga hrana bogata rastvorljivim vlaknima, orasi i steroli i stanoli. Pored toga, da bi se podržao zdrav nivo holesterola, preporučuje se da se u ishranu uključe i ove namirnice:  jaja, sir, jogurt, školjke, nemasno crveno meso, iznutrice, kao što su bubrezi, srce i jetra, sardine, riba i druga hrana bogata omega-3 masnim kiselinama. Studije su pokazale da dnevno unošenje 3-5 g beta-glukana (rastvorljivog vlakna koje se nalazi u ovsu) može podržati snižavanje holesterola u rasponu od 2-5%. Takođe se pokazalo da konzumiranje 25 g sojinih proteina (koji se nalaze u proizvodima na bazi soje) dnevno kao deo dijete sa niskim sadržajem masti smanjuje holesterol za 3-5%. Steroli i stanoli su biljni ekvivalenti holesterola i mnoge namirnice su obogaćene njima. Smatra se da uzimanje 2-2.5 g biljnih sterola dnevno smanjuje LDL holesterol u proseku za 10% u roku od dve do tri nedelje

Fizička aktivnost, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i poboljšanju lipidnog statusa. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention – CDC) preporučuje najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta svake nedelje.

Tretmani za snižavanje holesterola

Pošto samo oko 20% holesterola u našem krvotoku dolazi iz hrane koju unosimo (naše telo proizvodi ostatak), promene u režimu ishrane možda neće biti dovoljne da biste kontrolisali nivo holesterola u menopauzi. Kada promene u stilu života nisu dovoljne, lekari mogu da preporuče upotrebu lekova.

Hormonska supstituciona terapija – HST (engl. hormone replacement therapy, HRT). U HST-u, ženi se daju suplementi progesterona i estrogena. Uzimanje HST identične telu obično snižava holesterol – estrogen može smanjiti LDL holesterol i povećati „dobar“ HDL holesterol. Ispravljajući nedostatak hormona i zamenjujući hormone koji nedostaju, HST pomaže da se smanji rizik od srčanih oboljenja u budućnosti.

Statini, pomažu u snižavanju nivoa LDL holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Statini mogu da smanje vaš LDL holesterol za oko 30%, ponekad čak i 50% sa visokim dozama. Vaš lekar će vam preporučiti najprikladniji pristup na osnovu vaše lične situacije.

Menopauza i laboratorijski testovi

Laboratorijski testovi igraju ključnu ulogu u praćenju zdravlja žena tokom menopauze. Znaci i simptomi menopauze su obično dovoljni da kažu većini žena da su započele tranziciju u menopauzu. Međutim, ukoliko ste zabrinuti zbog neredovnih menstruacija ili talasa vrućine, razgovarajte sa svojim lekarom, koji može da vam preporuči dalju evaluaciju.

U Beo-lab laboratorijama dostupna su vam dva hormonska panela analiza za žene koji su namenjeni svim ženama koje žele da provere status hormona, bitnih za rad i pravilno funkcionisanje mnogih organa i metaboličkih procesa u organizmu.

Menopauza osnovni profil obuhvata praćenje sledećih parametara:

Menopauza prošireni profil obuhvata praćenje sledećih parametara:

Estradiol – hormon koji utiče na rast folikula na jajniku i na sazrevanje sluzokože materice. Koristi se kao jedan od markera u proceni funkcije jajnika. Estradiol je biološki najaktivniji estrogen. Kada žene uđu u menopauzu, sinteza estrogena se značajno smanjuje zbog jajnika koji slabije funkcionišu što je razlog zašto većina žena ima simptome u postmenopauzi.

FSH (folikostimulirajući hormon) – hormon koji je povezan sa rezervom jajnika jer stimuliše rast i sazrevanje folikula jajnika u jajniku pre oslobađanja jajašca iz jednog folikula prilikom ovulacije. On u jajnicima stimuliše produkciju estrogena. Povišeni nivoi FSH, zajedno sa činjenicom da žena godinu dana nije imala menstrualni ciklus, ukazuju na to da je žena ušla u menopauzu.

Ulaskom u menopauzu, zbog smanjene koncentracije estradiola, dolazi do poremećaja u metabolizmu holesterola i triglicerida i samim tim u lipidnom statusu. Uz pojedinačne vrednosti holesterola, HDL i LDL holesterola, i triglicerida, za procenu lipidnog statusa u menopauzi važan je odnos pojedinih vrednosti, posmatranih kroz:

  • Faktor ateroskleroze ( odnos LDL/ HDL)
  • Faktor rizika ( odnos ukupnog holesterola / HDL )

Anti Milerov hormon (Anti Mullerian hormone, AMH test) – hormon koji govori u prilog rezervi jajnika. Smatra se dobrim prediktivnim parametrom za predviđanje vremena kada će nastupiti menopauza. Postoje matematički modeli u kojima se jedno merenje nivoa AMH koristi za predviđanje vremena menopauze, čak i kod mlađih žena, mnogo godina pre poslednjeg menstrualnog ciklusa.

Priprema za analizu

Praćenje polnih hormona (FSH i estradiol) se obično radi između drugog i četvrtog dana ciklusa, ukoliko savet lekara nije drugačiji. AMH se može raditi u bilo kojoj fazi menstrualnog ciklusa. Obzirom da Menopauza prošireni profil obuhvata i određivanje lipidnog statusa, važno je da se vađenje krvi obavi u jutarnjim časovima, nakon noćnog gladovanja od 10 do 12 sati.

Lipidni status

Pored osnovnih testova koji prate hormonski status (estradiol, FSH, LH), lipidni panel je takođe neophodan za procenu kardiovaskularnog rizika u menopauzi. Panel lipidni status uključuje merenje nivoa LDL, HDL holesterola, triglicerida i ukupnog holesterola, što omogućava detaljan uvid u lipidni status.

Panel lipidni status određuje stepen rizika za nastanak ateroskleroze koja ugrožava funkciju vitalnih organa (srce, mozak, jetra, bubrezi), na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi.

U Beo-lab laboratorijama panel Lipidni status uključuje sve parametre potrebne za rutinsku proveru lipidnog statusa, i to:

Rezultat panela je gotov u okviru istog dana.

Napomena: Kod uzorkovanja za određivanje lipidnog statusa važna je priprema:

  • Ne uzimati hranu 12h pre vađenja krvi,
  • 24h pre vađenja krvi ne izlagati se intenzivnom fizičkom naporu.

Za sve informacije u vezi sa analizom hormonskog i lipidnog statusa u menopauzi, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://www.nichd.nih.gov/health/topics/menopause

https://www.nih.gov/news-events/news-releases/womens-cholesterol-levels-vary-phase-menstrual-cycle

https://www.balance-menopause.com/menopause-library/menopause-and-cholesterol-what-you-need-to-know/

https://www.medicalnewstoday.com/articles/menopause-and-cholesterol

https://medlineplus.gov/cholesterollevelswhatyouneedtoknow.html

http://www.nhlbi.nih.gov/health/dci/Diseases/Hbc/HBC_Diagnosis.html

https://www.imsociety.org/wp-content/uploads/2020/07/wmd-2014-white-pages-serbia.pdf

Inaraja V, Thuissard I, Andreu-Vazquez C, Jodar E. Lipid profile changes during the menopausal transition. (2020) Menopause. Jul;27(7):780-787. doi: 10.1097/GME.0000000000001532. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32187130/    

Gregersen I, Høibraaten E, Holven B.K, Løvdahl L, Ueland T, Mowinckel MC, Børresdatter Dahl T, Aukrust P, Halvorsen B, Sandset PM. Effect of hormone replacement therapy on atherogenic lipid profile in postmenopausal women. (2019) Thrombosis Research, 184,  1-7, ISSN 0049-3848, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0049384819304487 

Palmisano BT, Zhu L, Stafford JM. Role of Estrogens in the Regulation of Liver Lipid Metabolism. (2017) Adv Exp Med Biol.1043:227-256. doi: 10.1007/978-3-319-70178-3_12. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/labs/pmc/articles/PMC5763482/

Currie H., Williams C., ‘Menopause, Cholesterol and Cardiovascular Disease. (2008) US Cardiology; 5(1):12–4 USC Journal https://www.uscjournal.com/articles/menopause-cholesterol-and-cardiovascular-disease-0

Mesalić L, Tupković E, Kendić S, Balić D. Correlation between hormonal and lipid status in women in menopause. (2008) Bosn J Basic Med Sci. May;8(2):188-92. doi: 10.17305/bjbms.2008.2980. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5698353/

Katan M.B., Grundy S.M., Jones P., Law M., Miettinen T. Efficacy and safety of plant stanols and sterols in the management of blood cholesterol levels. (2003) Mayo Clin Proc. 78(8):965-78. doi: 10.4065/78.8.965

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Facebook
LinkedIn
Podeli na mrežama:
Facebook
LinkedIn

Najnovije objave

Preventivni paneli

Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja

Poruči analize onlajn i ostvari popust od 10%

Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.

  • Prednost pri dolasku u laboratoriju
  • Obavite konsultacije pri izboru analiza
  • Kupite testove svojim članovima porodice