Male boginje – sve što treba da znate o Morbilli virus-u

Morbili (Male boginje) su virusno oboljenje čiji je izazivač Morbilli virus (lat. morbilli – „mala bolest“). Pri tome su vrlo zarazno oboljenje, koje se brzo prenosi kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem), a ljudi su jedini poznati prenosioci istog.

Ulazna vrata Morbili virusu su sluzokoža očiju i gornjih delova respiratornog trakta.

Brzom prenošenju infekcije doprinosi činjenica da je osoba obolela virusom najzaraznija 4 dana pre pojave prvih simptoma i karakterističnih ospi.

Period između infekcije Morbili virusom i pojave simptoma traje od 10-14 dana, a osobe obolele od morbili su najzaraznije kako 4 dana pre tako i do 4 dana nakon izbijanja ospi.

Simptomi i klinička slika obolelog

Prvi simptomi bolesti su: opšta slabost, malaksalost, povišena temperatura ( često preko 40 °C), kašalj, sekrecija iz nosa i konjuktivitis praćen crvenilom mrežnjača.

Karakteristična ospa kod se javlja od 2 – 5. dana od pojave simptoma bolesti. Osip se pojavljuje prvo na licu i vratu, a zatim se širi postepeno na celu površinu kože tela.

Precizna dijagnoza morbili virusa uz pomoć laboratorijske dijagnostike

Dijagnoza morbili virusa se postavlja na osnovu kliničke slike obolelog (uzimajući u obzir karakteristične simptome), pri tome, infekcija se precizno potvrđuje serološkom detekcijom virus-specifičnih Ig M i Ig G antitela.  

Specifična IgM antitela morbili se gotovo uvek pojavljuju prilikom pojave ospe, a u krvnom serumu se mogu detektovati nakon 10 dana od infekcije.

Specifična Ig M antitela na morbili predstavljaju marker primarne infekcije. 

Ig G antitelo boginja se detektuje nakon preležane infekcije i doživotno se zadržava.

 Bolest je prisutna širom sveta

Rutinska vakcinacija oslabljenim živim morbili virusom se pokazala veoma efikasnom u smanjenju pojave malih boginja.

U mnogim zemljama u kojima se sprovodi redovna vakcinacija, prekinuti su lanci infekcije i većina registrovanih slučajeva infekcije malim boginjama su se desile van tih zemalja. Naročito u delovima Afrike i Azije, broj vakcinisanih je izrazito mali, tako da postoji veći broj slučajeva infekcije morbili virusom u ovim zemljama.

Serološka detekcija Ig G antitela je ovde značajna jer se takođe koristi i kao potvrda uspešne vakcinacije (potvrde da se vakcina primila).

Ukoliko niste sigurni sa ste vakcinisani tj. zaštićena od virusa morbili, možete uraditi analizu prisustva antitela na morbili Ig G klase. (U Beo-lab laboratorijama dostupne su Vam serološke analize i Morbilli Ig G At i Morbilli Ig M At).

Kako ističe dr Mirjana Kovačević, (šef mikrobiologije Beo-Lab laboratorija) “ Važno je znati da podatak o vakcinaciji dok ste bili dete, ne isključuje dijagnozu  oboljevanja od malih boginja, upravo zbog prisutnog rizika da se vakcina nije primila i da samim tim ne posedujete Ig G antitela“.  

Veći rizik od sekundarnih infekcija

Nema  posebne antivirusne terapije kada se oboli od malih boginja. Iste treba odležati.

Infekcija malim boginjama dovodi do smanjenja imunih sposobnosti organizma, stoga, većina komplikacija nakon ove bolesti su zapravo posledica pada imuniteta i novih sekundarnih bakteirijskih i virusnih infekcija.

Info: Preporučujemo vam da pročitate i članak:

Korona virus – najčešća pitanja i odgovori

Za imunitet na morbilli virus posle preležanih boginja se smatra da traje doživotno (Ig G antitelo boginja nakon infekcije se doživotno zadržava).

Reference:

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelna-situacija-morbila/705-epidemioloska-situacija-beograd-19-11-2018