Kortizol je steroidni hormon koji proizvode i oslobađaju nadbubrežne žlezde, endokrine žlezde koje su smeštene na vrhu svakog od naših bubrega. To je veoma važan hormon koji utiče na skoro svaki organ i tkivo u našem telu. Često se označava i kao „hormon stresa“ jer učestvuje u regulisanju odgovora našeg tela na stres. Pored toga kortizol: pomaže u kontroli metabolizma, upotrebe masti, proteina i ugljenih hidrata u našem telu, suzbijanju inflamacije, regulisanju krvnog pritiska i nvoa šećera u krvi, a pomaže i u kontroli ciklusa spavanja i buđenja. U tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu saznaćete više o tome šta je kortizol, koja je njegova uloga i kako utiče na naše zdravlja, kao i kako stres utiče na oslobađanje kortizola. Pored toga, dobićete više informacija o tome kako je je regulisan nivo koritizola u našem telu, kao i kakav je značaj odnosa prolaktina i kortizola. Takođe, saznaćete kada je potrebno da se uradi testiranje na analizu kortizola, šta je to salivarni kortizol i kako se radi preiprema za ovu analizu. Dobićete uvid u neke od najčešće korišćenih laboratorijskih analiza koje se koriste za određivanje nivoa kortizola, a koje su dostupne u Beo-lab laboratorijama.
Kortizol možemo da zamislimo kao prirodni alarmni sistem koji upozorava i prpiprema naš organizam da se suoči sa nekom po nas opasnom situacijom. On je glavni hormon uključen u stres i odgovor na borbu, bekstvo ili “zamrzavanje” u mestu što je prirodan i zaštitni odgovor na uočenu pretnju ili opasnost. Povećani nivoi kortizola rezultiraju naletom nove energije i snage koja nam je potrebna u takvoj situaciji. Kortizol sarađuje sa određenim delovima našeg mozga da kontroliše naše raspoloženje, motivaciju i strah.
U odgovoru na borbu, bekstvo ili zamrzavanje u mestu, kortizol potiskuje sve druge funkcije koje su nepotrebne ili štetne za taj odgovor. Tokom ovih odgovora, može se javiti:
Oslobađanje kortizola takođe:
Kortizol je steroidni hormon iz grupe glukokortikosteroida. Proizvodi se u kori nadbubrežnih žlezda koje se nalaze na vrhu bubrega, a zatim se oslobađa u krv, koja ga prenosi po celom telKortizol se sintetiše iz holesterola. Sintetiše se u sloju zona fasciculata kore nadbubrežne žlezde. Adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji se oslobađa iz prednjeg dela hipofize, povećava aktivnost holesterol dezmolaze, koja pretvara holesterol u pregnenolon i predstavlja korak koji ograničava brzinu sinteze kortizola. Većina glukokortikoida cirkuliše u neaktivnom obliku, vezana ili za globulin koji vezuje kortikosteroide (engl. corticosteroid-binding globulin CBG) ili za albumin. Neaktivni oblik kortizola se pretvara u svoj aktivni oblik pomoću 11-beta-hidroksisteroid dehidrogenaze 1 (11-beta-HSD1) u većini tkiva, dok 11-beta-HSD2 inaktivira kortizol nazad u kortizon u bubrezima i pankreasu.
Skoro svaka ćelija u našem telu sadrži receptore za kortizol, tako da kortizol može da ima mnogo različitih dejstava u zavisnosti od vrste ćelija na koje deluje. Ovi efekti kortizola uključuju kontrolu nivoa šećera u krvi, regulaciju metabolizma, imaju protivupalno (antiinflamatorno) dejstvo, utiču na formiranje pamćenja, kontrolišu ravnotežu soli i vode, utiču na krvni pritisak i pomažu razvoj fetusa. Kod mnogih vrsta kortizol je takođe odgovoran za pokretanje procesa uključenih u rađanje.
Skoro sva tkiva u našem telu, kao što je pomenuto, imaju glukokortikoidne receptore. Zbog toga, kortizol može da utiče na skoro svaki sistem organa u našem telu, uključujući:
Tačnije, uloge kortizola u našem telu su sledeće:
Na osnovu prethodno navedenog je jasno da su optimalni nivoi kortizola neophodni za život i održavanje različitih telesnih funkcija. Ukoliko imate konstantno visok ili nizak nivo kortizola, to može da negativno utiče na vaše opšte zdravlje.
Biološki gledano, postoji više različitih vrsta stresa, uključujući:
Akutni stres. Akutni stres se dešava kada ste u iznenadnoj opasnosti u kratkom vremenskom periodu. Na primer, jedva izbegavanje saobraćajne nesreće ili napad životinje su situacije koje izazivaju akutni stres.
Hronični stres. Hronični (dugoročni) stres se dešava kada doživljavate stalne situacije koje izazivaju frustraciju ili anksioznost. Na primer, težak ili frustrirajući posao ili hronična bolest mogu izazvati hronični stres.
Traumatski stres. Traumatski stres se dešava kada doživite događaj opasan po život koji izaziva strah i osećaj bespomoćnosti. Na primer, doživljavanje ekstremnog vremenskog događaja, kao što je tornado, ili iskustvo rata ili seksualnog napada može izazvati traumatski stres. U nekim slučajevima, ovi događaji mogu dovesti do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Naše telo oslobađa kortizol kada doživimo bilo koju od ovih vrsta stresa.
Stres pokreće kombinaciju signala u telu i od hormona i od nerava. Ovi signali uzrokuju da vaše nadbubrežne žlezde oslobađaju hormone, uključujući adrenalin i kortizol. Rezultat je povećan broj otkucaja srca i energija kao deo odgovora bori se ili beži. To je način našeg tela da se pripremi za potencijalno opasne ili štetne situacije.
Kortizol takođe pomaže u ograničavanju svih funkcija koje nisu neophodne u situaciji borbe ili bekstva. Kada pretnja prođe, hormoni se vraćaju na svoje uobičajene nivoe, a telesne funkcije se vraćaju na tipične nivoe.
Međutim, kada ste pod stalnim stresom, ovaj odgovor se ne isključuje uvek.
Dugotrajno izlaganje kortizolu i drugim hormonima stresa može negativno da utiče na skoro sve procese u našem telu i može da poremeti najvažnije funkcije našeg tela. Samim tim umereni do visoki nivoi kortizola mogu da dovedu do niza zdravstvenih problema kao što su:
Kortizol je važan za naše zdravlje, ali prevelika količina može da šteti našem telu i izazove različite neželjene simptome. Abnormalno visoki nivoi kortizola se nazivaju hiperkortizolizam, ili najčešće Kušingov sindrom (engl. Cushing’s Syndrome). Kratkoročne promene kortizola su potpuno normalne i svako će ponekad imati visok nivo kortizola. Međutim, ukoliko ovi nivoi ostanu visoki tokom dužeg vremenskog perioda, to obično ukazuje na osnovni problem, koji može da ima značajne negativne efekte na zdravlje.
Uzroci povišenog kortizola
Visok nivo kortizola može da bude posledica različitih problema, uključujući:
Važna napomena: Nikada ne bi trebalo da prestanete da uzimate steroidne lekove bez postepenog smanjivanja ili prethodnog razgovora sa lekarom. Naglo prestajanje može da izazove nizak nivo kortizola, što može da izazove nizak krvni pritisak ili šećer u krvi, komu i smrt.
Simptomi povišenog kortizola
Visok nivo kortizola može izazvati različite simptome u našem telu. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od toga šta uzrokuje povećanje nivoa kortizola.
Opšti znaci i simptomi visokog nivoa kortizola tokom dužeg vremena uključuju:
Simptomi visokog kortizola kod žena
Za žene, hormoni igraju posebno ključnu ulogu u svakodnevnom životu, zdravlju i dobrostanju, što znači da hormonalni poremećaji mogu imati značajan uticaj. Povišen kortizol uključuje efekte i na druge hormone, uključujući nivoe estrogena koji mogu biti povećani u kombinaciji sa visokim kortizolom. Za žene u reproduktivnom dobu, visoki nivoi kortizola mogu da utiču na menstrualne cikluse i da dovedu do anovulacije, izostanka ili nerodovnih menstruacija, obilnijih menstruacija ili dužih menstrualnih ciklusa.
Pored ovih i redovnih simptoma, žene sa visokim nivoom kortizola mogu da imaju i sledeće:
Simptomi visokog kortizola kod muškaraca
Muškarci su jednako ranjivi na suočavanje sa visokim nivoima kortizola, kao i žene i takođe mogu patiti od svih prethodno navedenih redovnih simptoma povišenog kortizola. Međutim, pored ovoga, oni mogu imati i simptome koji su jedinstveni za njihov pol, uključujući:
Kortizol je neophodan hormon koji, unutar normalnih nivoa, igra ključnu ulogu u regulisanju mnogih procesa u telu. Ovaj „hormon stresa“ takođe pomaže da se obezbedi dodatni podsticaj energije kada se pojave pretnje. Međutim, kada nivoi kortizola ostanu na nenormalno visokom nivou tokom dužeg perioda, to može da prouzrokuje značajnu štetu. Mozak i nadbubrežne žlezde mogu sami da regulišu kortizol. Kada stres nestane, telo će prestati da proizvodi kortizol i nivoi će se vratiti u normalu.Međutim, ljudi sa hroničnim stresom, određenim zdravstvenim stanjima ili koji uzimaju određene lekove mogu da imaju nivoe kortizola koji su viši nego obično. Zato je važno da učinite sve što možete da održite dobru ravnotežu hormona.
Na sreću, postoje saveti i koraci koje možete da preduzmete da biste upravljali visokim nivoima kortizola, koji uključuju:
1. Smanjenje stresa
Stres je okidač za proizvodnju kortizola, tako da smanjenje stresa takođe smanjuje kortizol u mnogim slučajevima. Ljudi koji žele da smanje nivo kortizola mogu da pokušaju:
2. Isprobavanje tehnika opuštanja
Ljudi koji doživljavaju stres takođe mogu da isprobaju različite tehnike opuštanja. To su prakse koje aktiviraju „relaksacijski odgovor“ za razliku od odgovora na stres. Ovo omogućava telu da prestane da proizvodi hormone stresa.
Neki primeri tehnika opuštanja koje treba isprobati uključuju:
3. Uravnotežena ishrana
Iako se u svakoj hrani može uživati u umerenim količinama, vodeći računa o hrani koju jedete može ublažiti simptome stresa i pomoći vam da bolje upravljate nivoima kortizola. Redovan unos visokog dodanog šećera može dovesti do povišenih nivoa kortizola. Zanimljivo je da ishrana bogata šećerom takođe može da potisne oslobađanje kortizola tokom stresnih događaja, što otežava vašem telu da se nosi sa stresnim situacijama. Jedna studija je otkrila da je ishrana sa visokim sadržajem šećera, rafinisanih žitarica i zasićenih masti dovela do značajno viših nivoa kortizola od ishrane bogate celim žitaricama, voćem, povrćem i polinezasićenim mastima.
Istraživanja su pokazala jaku vezu između zdravog mikrobioma creva (svih mikroba koji žive u crevima) i poboljšanog mentalnog zdravlja. Stoga, konzumiranje hrane koja podržava zdrava creva takođe može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti i poboljšanju opšteg zdravlja.
Članak iz 2021. godine sugeriše da sledeći način ishrane može da pomogne da se smanji nivo stresa, čime se pomaže u održavanju stabilnog nivoa kortizola:
Jedna druga studija iz 2019. godine pokazala je da povećanje unosa ugljenih hidrata u ishrani takođe može dovesti do snižavanja nivoa kortizola.
4. Izbegavanje, minimiziranje kofeina
Ljudi koji pokušavaju da smanje nivo kortizola treba da ograniče unos kofeina. Izbegavajte konzumiranje hrane i pića koja sadrže kofein oko 6 sati pre spavanja. Kofein može da ometa dobar san.
5. Dovoljno spavanja
Kvalitetan san: Redovano spavanja sa dovoljno kvalitetnog sna je ključno za pomoć vašem telu da upravlja nivoima kortizola. Samim tim davanje prioriteta spavanju može pomoći u smanjenju nivoa kortizola.
Loš noćni san ili duži nedostatak sna mogu da utiču na nivoe kortizola u krvotoku. Hronični problemi sa spavanjem, kao što su nesanica koja može biti rezultat mnogih stvari, uključujući stres i opstruktivnu apneju ili rad u noćnoj smeni, mogu da povećaju cirkulirajući kortizol, koji utiče na dnevne hormonske obrasce, nivoe energije i druge aspekte zdravlja. Takođe, pokazano je da oni koji rade u noćnim smenama mogu da imaju lošije zdravstvene rezultate (gojaznost, bolest srca, dijabetes tipa 2, pogoršano mentalno zdravlje), što su sve posledice povišenog kortizola.
Sa druge strane, adekvatan san i redovan raspored spavanja i buđenja mogu pomoći u smanjenju nivoa kortizola.
6. Održavanje dobre rutine odlaska na spavanje
Dobra rutina odlaska na spavanje može biti korisno sredstvo za duži i kvalitetniji san. Ona može da uključuje kombinaciju opuštajućih aktivnosti koje pomažu našem mozgu i telu da počnu da se opuštaju, kao što su:
7. Baviti se nekim hobijem
Hobiji mogu biti i opuštajući i nagrađujući, odvraćajući nečiji um od stresora i dajući mu nešto na šta da se fokusira. Na primer, jedna starija pilot studija o tretmanima zloupotrebe supstanci otkrila je da je baštovanstvo dovelo do smanjenja nivoa kortizola među veteranima. Takođe se pokazalo da baštovanstvo poboljšava kvalitet života više od konvencionalne radne terapije.
Drugi hobiji za oslobađanje od stresa mogu da uključuju:
8. Smejanje i zabava
Teško je osećati se pod stresom kada se dobro provodite, tako da pronalaženje vremena za zabavu takođe može smanjiti nivo kortizola. Smeh ima mnoge terapeutske prednosti. On podstiče oslobađanje endorfina i potiskuje kortizol. Takođe, smeh može pomoći u smanjenju kortizola i povećanju serotonina (neurotransmiter i hormon u mozgu koji pomaže u regulisanju raspoloženja, “hormone sreće”) što je povezano sa boljim raspoloženjem i smanjenim stresom, nižim krvnim pritiskom i jačim imunološkim sistemom. Pored toga, na taj način možete poboljšati društvene odnose.
9. Redovno vežbanje
Biti fizički aktivan je korisno za zdravlje i može poboljšati raspoloženje osobe. Studije su pokazale da vežbanje može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju kvaliteta sna, što može pomoći u smanjenju nivoa kortizola tokom vremena. Međutim, intenzivna vežba može da izazove povećanje nivoa kortizola, jer je to način na koji se telo nosi sa dodatnim stresom koji mu vežba stavlja. Kao rezultat toga, vežbanje sa malim ili umerenim intezitetom može biti dobra opcija za ljude sa visokim nivoom kortizola. Preporučuje se oko 150–200 minuta vežbi uglavnom niskog do umerenog intenziteta svake nedelje i ostavite sebi vremena za odmor između treninga. Najbolja vrsta i količina vežbanja zavisi od jedinstvenih fizičkih sposobnosti i uzrasta osobe, pa je preporučljivo da o tome konsultujete lekara.
10. Izgradnja i održavanje dobrih odnosa
Veze su značajan aspekt naših života. Napeti i nezdravi odnosi sa voljenim osobama ili saradnicima mogu da izazovu velik i čest stres i podignu nivo kortizola. Nasuprot, stabilni, dobri odnosi sa partnerima, prijateljima i porodicom mogu biti od vitalnog značaja kada je u pitanju srećan i ispunjen život i mogu pomoći osobi da prebrodi stresne periode.
11. Držanje kućnog ljubimca
Neke studije pokazuju da kućni ljubimac može da smanji nivo kortizola. Jedna skorašnja studija je merila nivoe kortizola kod 101 dece koja su bila podvrgnuta stres testovima. Deca su učestvovala zajedno sa roditeljem ili negovateljem i njihovim psima kućnim ljubimcima. Istraživači su ih podelili u više grupa: sa prisutnim psom, prisustvom roditelja ili sami. Deca su zatim u drugoj prostoriji radila testove kao u školi i dala uzorke pljuvačke. Rezultati su pokazali da prisustvo psa značajno ublažava porast percipiranog stresa kod dece u poređenju sa onima koji su bili sami ili sa roditeljem.
12. Prestanite da pušite
Postoje neki dokazi da pušenje može da utiče na nivo kortizola, kao i na kvalitet sna. Studija iz 2019. godine pokazala je da su učesnici koji su pušili imali viši nivo kortizola od učesnika koji nisu. Takođe su imali niži kontinuitet sna, što znači da su se češće budili.
13. Uzimanje suplemenata
Mnoge promene u načinu života mogu smanjiti nivoe kortizola. Međutim, ako ove promene nisu moguće ili ne dovode do očekivanog smanjenja nivoa, sledeći korak može biti razgovor sa lekarom o suplementima.
14. Posetite svog lekara
Ukoliko verujete da osećate simptome visokog kortizola koji ne nestaju u kratkom periodu, ključno je da potražite pomoć. Zdravstveni radnik može da pomogne da se dijagnostikuje osnovni uzrok ovih simptoma i time pomogne u njihovom lečenju.
Može li nizak nivo kortizola da negativno utiče na vaše zdravlje i dobrostanje? Prethodno je navedeno da je kortizol poznat kao hormon stresa pa se moglo pretpostaviti da je manje kortizola dobra stvar. Međutim, kortizol je u odgovarajućim količinama, kao što je već rečeno, neophodan za mnoge funkcije našeg tela: pomaže u regulisanju krvnog pritiska i šećera u krvi, u smanjenju upale i održavanju zdravog ciklusa spavanja. Normalni nivoi kortizola variraju u zavisnosti od doba dana. Na primer, ujutru normalni nivoi kortizola kreću se od oko 10 do 20 mikrograma po decilitru (mcg/dL) i oni se snižavaju kako se ide prema večeri kada ovi nivoi mogu pasti na oko 3 do 10 mcg/dL i najniži su oko ponoći. Nivoi koji su niži od ovog mogu biti opasni po zdravlje. Opasno nizak nivo kortizola bi bio niska jednocifrena očitavanja ili u suštini izostanak proizvodnje kortizola.
Koji su uzroci sniženog nivoa kortizola?
Nizak nivo kortizola, poznat i kao hipokortizolizam, može biti uzrokovan višestrukim problemima. Tokom dana i nedelja niskog nivoa kortizola, negativni efekti se mogu osetiti kao nuspojava ovih abnormalnih nivoa. Niži od normalnog nivoa kortizola smatra se insuficijencijom nadbubrežne žlezde.
Postoje dve vrste adrenalne insuficijencije: primarna i sekundarna.
Primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde:
Sekundarna insuficijencija nadbubrežne žlezde:
Veruje se da “zamor”, iscrpljenje nadbubrežne žlezde može biti glavni krivac za nizak nivo kortizola. Iako se kortizol prirodno javlja kao esencijalni hormon povezan sa krvnim pritiskom, šećerom u krvi i ciklusima spavanja, kortizol takođe igra ulogu u regulisanju nivoa naše energije. Naša tela su dizajnirana da odgovore na preteće situacije reakcijom borbe ili bekstva koja se javlja zahvaljujući kortizolu. Ovo je bilo od suštinskog značaja za opstanak naše vrste i može nam dati nalet intenzivne energije i pojačana čula. Međutim, ovo može biti veoma opterećujuće za telo, ali pošto je obično rezervisano za izolovane trenutke opasnosti, može biti od velike pomoći. Kako su naši životi postali preopterećeniji i stresniji, taj odgovor na bekstvo ili borbu može postati preopterećen. To je ono što je poznato kao zamor nadbubrežne žlezde, koji je povezan sa niskim nivoom kortizola.
Simptomi niskog nivoa kortizola
Važno je razumeti simptome niskog nivoa kortizola da biste identifikovali problem, a zatim mogli da uradite nešto po tom pitanju.
Generalno nizak nivo kortizola može da izazove bilo koji od sledećih simptoma:
Kod osoba sa Adisonovom bolešu pored ovih mogu se javiti i simptomi koji uključuju:
Simptomi niskog kortizola kod žena
Kao što većina žena može da potvrdi, hormoni igraju glavnu ulogu u velikom delu života žene, od zdravlja i dobrostanja do raspoloženja i psiholoških stanja. Samim tim, kada postoji hormonska neravnoteža, kao što je nizak nivo kortizola, simptomi mogu biti posebno ometajući za žene. Bez obzira da li ste u reproduktivnim godinama, kada menstrualni ciklusi mogu stalno da menjaju nivoe hormona ili ste u menopauzi , nizak nivo kortizola može da izazove čitav niz simptoma kod žena, kao što su:
Simptomi niskog kortizola kod muškaraca
Kao i žene, i muškarci mogu jednako patiti od niskog nivoa kortizola. Mnoge od uobičajenih simptoma “zamora” nadbubrežne žlezde mogu da iskuse i muškarci. Pored opštih simptoma sniženog nivoa kortizola, muškarci mogu da osećaju i druge simptome koji su jedinstveni za njihov pol, kao što su:
Koji su efekti niskog nivoa kortizola
Kao što se vidi, nizak nivo kortizola može značajno da poremetiti vaš život. Iako malo stresa može biti dobro za nas, previše može izazvati zamor nadbubrežne žlezde i smanjenje nivoa kortizola što može direktno da utiče na ravnotežu vašeg tela i izazove fiziološke uticaje koji ga dodatno slabe.
Testiranje na analizu kortizol je potrebno uraditi ukoliko pokazujete simptome zdravstvenog stanja koje je posledica porasta ili pada nivoa kortizola. Odnosno, lekar može da preporuči testiranje nivoa kortizola ako postoji sumnja da ga telo proizvodi premalo ili previše. Testiranje kortizola takođe pomaže da se utvrdi da li nadbubrežne žlezde rade kako treba, odnosno, da li proizvode odgovarajuću količinu kortizola.
Meri se količina kortizola u svim telesnim tečnostima (krvi, pljuvački ili urinu).
Merenja kortizola se mogu koristiti za dijagnozu ili praćenje određenih zdravstvenih stanja i može pomoći u dijagnosticiranju ili isključivanju stanja koja uzrokuju abnormalne nivoe kortizola. Visok nivo kortizola, na primer, može da izazove različite simptome, kao što su povećanje telesne težine, glavobolja, razdražljivost i drugo. Međutim, u većini slučajeva ovi simptomi nisu specifični za povećan nivo kortizola. Moraćete da posetite lekara radi formalne dijagnoze, koja često zahteva test analize nivoa kortizola u krvi, pljuvački ili urinu.
Testiranje se koristi i za dijagnozu i praćenje zdravstvenih stanja koja utiču na zdravlje i funkciju nadbubrežne žlezde.
Koncentracije kortizola u serumu normalno pokazuju dve varijacije u toku jednog dana. Maksimum koncentracije obično se dostiže u ranim jutarnjim satima a potom, koncentracija opada tokom dana do nivoa u večernjim satima koji je otprilike upola manji od jutarnje koncentracije. Zbog toga je za interpretaciju rezultata neophodno znati vreme uzimanja uzorka seruma. Uzorak je venska krv. Potrebno je mirovati 20 do 30 minuta pre nego što izvadite krv za jutarnji kortizol.
Priprema za analizu nivoa kortizola u krvi obično uključuje sledeće korake:
O čemu treba voditi računa prilikom tumačenja dobijenih rezultata testa analize nivoa kortizola
Kod zdrave osobe, kortizol raste i pada u različito doba dana. Obično je veći ujutro i niži noću osim ako osoba ne radi do kasno ili ima promene u smenama. Zbog toga je važno da pre testa obavestite svog lekara ako imate atipičan raspored spavanja.
Drugi događaji ili faktori koji mogu uticati na nivoe kortizola uključuju:
Za testiranje putem pljuvačke, potrebno je pre testiranja isprati usta. Takođe, medicinsko osoblje koje uzima uzorak može zamoliti pacijenta da pre davanja uzorka žvaće žvakaću gumu, kako bi se stimulisala proizvodnja pljuvačke.
Testiranje kortizola u urinu obično zahteva 24-časovni uzorak urina.
Prolaktin (PRL) ima više od tri stotine različitih bioloških funkcija i dobro je poznat po svojim materinskim funkcijama. Čak i naziv ovog hormona potiče od njegove sposobnosti da stimuliše laktaciju kao odgovor na bebin stimulans sisanja. Međutim, uloga ovog hormona u odgovorima na stres nije bez značaja, zbog čega se često naziva hormonom stresa. Stres doprinosi mnogim poremećajima, posebno neuropsihijatrijskim poremećajima. Smatra se da PRL ima ulogu kod poremećaja povezanih sa stresom i da disregulacija PRL može da bude uzrok takvih poremećaja. Kako i kortizol i PRL spadaju u hormone stresa primećeno je da postoji interakcija između njih. Tako je kod pacijenata sa Kušingovim sindromom koji karakteriše visok nivo kortizola primećen i povišen nivo PRL.
Takođe, ustanovljeno je da interakcija kortizola i prolaktina doprinosi kliničkom izražavanju rane psihoze.
Jedna skorašnja studija pokazala je da povišena sekrecija kortizola i PRL kod neplodnih žena narušava menstrualni ciklus smanjenjem preovulacionog pika luteinizirajućeg hormona i nivoa estradiola i postovulatornog estradiola koji utiču na rast endometrijuma, i posledično smanjuju šanse za začeće. Rezultati ove studije ukazuju na to da su poremećaji ovulacije koji su uzrok ženske neplodnosti rezultat, između ostalog, interakcije između hormona osovine hipotalamus–hipofiza–gonada (engl. hypothalamic–pituitary–gonadal axis, HPG). Pored toga, pokazano je da hormoni koji su uključeni u stres kao što su kortizol i PRL utiču na HPG osovinu. Kako u toku stresne reakcije, pored ostalih pojava, dolazi do pojačanog lučenja kortizola i prolaktina njihova interakcija sa HPG osovinom mogla bi da bude objašnjenje za zapažene poremećaje ovulacije i žensku neplodnost.
Naše telo ima razrađen sistem za regulisanje nivoa kortizola. Oslobađanje kortizola je pod kontrolom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA).
Kada nivoi kortizola u krvi padnu, hipotalamus (paraventrikularno jezgro (PVN) hipotalamusa) oslobađa kortikotropin-oslobađajući hormon (engl. corticotropin-releasing hormone, CRH), koji deluje na prednju hipofizu i usmerava je da proizvodi i oslobađa adrenokortikotropni hormon (engl. adrenocorticotropic hormone, ACTH). ACTH zatim putuje kroz krvotok do korteksa nadbubrežnih žlezda gde se vezuje za receptore na površini nadbubrežnih ćelija i stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode i oslobađaju kortizol koji potom utiče na rad i funkcionisanje različitih organe u našem telu.
Kroz mehanizam negativne povratne sprege, povećana količina kortizola inhibira oslobađanje i ACTH i CRH. Naime, kortizol, kada se jednom oslobodi, daje negativne povratne informacije hipotalamusu i hipofizi kako bi regulisao sopstvenu proizvodnju.
Koncentracija ACTH se povećava kada je kortizol nizak i opada kada je kortizol visok. Istovremeno određivanje koncentracija ACTH i kortizola može pomoći u diferencijaciji poremaćaja u radu hipofize i/ili nadbubrežnih žlezda jer se nivo ACTH normalno menja u suprotnom smeru od nivoa kortizola. Povišene vrednosti kortizola uzrokuju da hipofiza smanjuje proizvodnju i sekreciju ACTH, što usporava stvaranje kortizola u nadbubrežnim žlezdama.
HPA osa prati cirkadijalni ritam. Dakle, nivo kortizola će biti visok ujutru i nizak noću. Jutarnji nivo kortizola dostiže svoje najviše koncentracije 30 do 45 minuta nakon buđenja, zatim postepeno opada u toku dana i dostiže svoje najniže koncentracije kasno uveče između 24h i 04h. Jutarnji kortizol može da bude i 10 puta veći od večernjih vrednosti.
Da biste imali optimalne nivoe kortizola u vašem telu, hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde moraju da pravilno funkcionišu.
Salivarni kortizol je realan indikator aktivnog slobodnog oblika kortizola u krvnoj plazmi, koji prati ritam serumskog ili kortizola iz plazme, u zavisnosti od doba dana. Testiranje salive (pljuvačke) je laka, neinvazivna opcija za merenje nivoa nevezanog, biološki aktivnog hormona, koja odražava koncentraciju nevezanog kortizola u krvi (usled nedovoljnih količina albumina i transkortina u salivi).
Biološki aktivna forma kortizola u pljuvački je oblik koji je aktivan, za razliku od hormona u serumu koji je uglavnom vezan za protein i u neaktivnom je obliku. Ovaj nevezani kortizol je biološki aktivan oblik cirkulišućeg hormona, a njegova koncentracija je nezavisna od promena koncentracije transportnog proteina.
Četiri uzorka salive merena tokom dana daju uvid u prirodni cirkadijalni dnevni ritam kortizola i pomažu kliničarima da se bave specifičnim dnevnim stresovima.
Smatra se da su nivoi kortizola u pljuvački u korelaciji sa nivoima slobodnog kortizola u plazmi i serumu. U skladu sa tim ovaj test bi mogao da se koristi kao početni dijagnostički test za Kušingov sindrom za koji je karakterističan povišen nivo kortizola. Uzorak pljuvačke prikupljen noću se analizira da bi se utvrdilo da li je vaš nivo kortizola visok. Nivo kortizola raste i pada tokom dana i značajno pada noću kod ljudi bez Kušingovog sindroma. Visok nivo kortizola noću bi ukazivao na to da možda imate Kušingov sindrom. Studije pokazuju da je ovaj test oko 90% tačan u dijagnostici Kušingovog sindroma.
Sa druge strane, pošto bi nivoi kortizola trebalo da budu visoki ujutru kod zdravih osoba, test pljuvačke na kortizol (salivarni test) mogao bi da bude i jedan od početnih dijagnostičkih testova za Adisonovu bolest (nizak nivo kortizola). Ukoliko bi provera ranih jutarnjih nivoa kortizola u pljuvački pokazala nizak nivo onda bi ovaj rezultat ukazivao na to da možda imate Adisonovu bolest.
Vaš lekar će vam dati komplet (štapić i epruveta za skladištenje, salivete) i reći u koje vreme da obavite sakupljanje pljuvačke. Najverovatnije ćete to učiniti uveče pre nego što odete u krevet. To je zato što su nivoi kortizola najniži između 23 h i ponoći. Visok nivo kortizola blizu ponoći može da signalizira na neki poremećaj. Takođe, obično će vam biti rečeno da ne jedete, pijete, pušite ili perete zube 15-30 minuta pre testa.
Detaljno uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive možete naći na https://www.beo-lab.rs/priprema-za-analize/sakupljanje-uzoraka-salive/
Procedura je jednostavna i obuhvata sledeće korake:
Testovi kortizola dostupni u Beo-lab laboratorijama
U BeoLab laboratorijama je dostupan čitav niz panela i pojedinačnih skrining testova i analiza koji mogu da pomognu u određivanju nivoa kortizola u krvi, pljuvački i urinu.
Određivanje nivoa kortizola u krvi:
U serumu merimo količinu hormona (ukupnu) od koje je velika porcija u neaktivnom obliku jer je vezana za transportne proteine.
Uzorak je venska krv.
Priprema za analizu: Potrebno je mirovati 20 do 30 minuta pre nego što izvadite krv za jutarnji kortizol.
Koncentracije kortizola u serumu normalno pokazuju dve varijacije u toku jednog dana. Maksimum koncentracije obično se dostiže u ranim jutarnjim satima a potom, koncentracija opada tokom dana do nivoa u večernjim satima koji je otprilike upola manji od jutarnje koncentracije. Zbog toga je za interpretaciju rezultata neophodno znati vreme uzimanja uzorka seruma. Detaljnije o ovom testu (zašto i kod koga se radi, o pripremi uzorka i tumačenje dobijenih rezultata, kao i cenu testa) možete pogledati na https://www.beo-lab.rs/analiza/kortizol/
Salivarni kortizol
U Beo-lab laboratorijama možete uraditi određivanje kortizola iz uzorka salive (pljuvačke). Adrenokorteks Stres Profil test (ASP) pruža procenu osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezde (HPA) koristeći pažljivo tempirane uzorke pljuvačke hormona kortizola i DHEA.
Kada se radi navedena analiza?
Simptomi disfunkcije HPA osovine mogu biti nejasni i veoma varijabilni, ali mogu da uključuju:
Svakodnevni stres, hronični bol, poremećaj regulacije šećera u krvi, loše psihološko stanje mogu promeniti HPA osovinu.
Neravnoteža u hormonima nadbubrežne žlezde može imati širok spektar negativnih posledica koje mogu negativno uticati na ukupan kvalitet života pacijenta.
Disfunkcija HPA osovine je povezana sa mnogim stanjima uključujući hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, gastrointestinalnu i imunološku disregulaciju, dijabetes i metabolički sindrom, depresiju, hronični umor, bol, neurodegenerativne bolesti i kognitivni pad.
Za potrebe testa primenjuje se protokol uzorkovanja salive (pljuvačke) koji je jednostavan i omogućava često i jednostavno uzorkovanje bez stresa. Za test pacijent dobija posebne bočice za sakupljanje salive koje se nazivaju salivete, kao i Uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive.
Određivanje nivoa kortizola u urinu:
Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://my.clevelandclinic.org/health/articles/22187-cortisol
https://my.clevelandclinic.org/health/diagnostics/22417-cortisol-test
https://my.clevelandclinic.org/health/articles/23151-adrenocorticotropic-hormone-acth
https://www.yourhormones.info/hormones/cortisol
https://www.webmd.com/a-to-z-guides/what-is-cortisol
https://www.webmd.com/a-to-z-guides/cortisol-test
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
https://www.healthline.com/health/high-cortisol-symptoms
https://www.healthline.com/health/dexamethasone-suppression-test
https://www.healthline.com/nutrition/ways-to-lower-cortisol
https://www.healthline.com/health/cortisol-level
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
Thau L, Gandhi J, Sharma S. Physiology, Cortisol [Updated 6 Sept 2021]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK538239/
Naidoo U. Eat to Beat Stress. Am J Lifestyle Med. (2020) Dec 8;15(1):39-42. doi: 10.1177/1559827620973936. PMID: 33456419; PMCID: PMC7781050. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7781050/
Wdowiak A, Raczkiewicz D, Janczyk P, Bojar I, Makara-Studzińska M, Wdowiak-Filip A. Interactions of Cortisol and Prolactin with Other Selected Menstrual Cycle Hormones Affecting the Chances of Conception in Infertile Women. Int J Environ Res Public Health. 2020 Oct 16;17(20):7537. doi: 10.3390/ijerph17207537. PMID: 33081268; PMCID: PMC7588978. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7588978/
Soltani H, Keim NL, Laugero KD. Increasing Dietary Carbohydrate as Part of a Healthy Whole Food Diet Intervention Dampens Eight Week Changes in Salivary Cortisol and Cortisol Responsiveness. Nutrients. (2019); 11(11):2563. https://doi.org/10.3390/nu11112563
Labad J.The role of cortisol and prolactin in the pathogenesis and clinical expression of psychotic disorders. Psychoneuroendocrinology, (2019); 102, 24-36,ISSN 0306-4530. https://doi.org/10.1016/j.psyneuen.2018.11.028
Lopresti AL, Smith SJ, Malvi H, Kodgule R. An investigation into the stress-relieving and pharmacological actions of an ashwagandha (Withania somnifera) extract: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. Medicine (Baltimore). (2019) Sep;98(37):e17186. doi: 10.1097/MD.0000000000017186. PMID: 31517876; PMCID: PMC6750292.
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
Carisha S. Thesing, Mariska Bot, Yuri Milaneschi, Erik J. Giltay, Brenda W.J.H. Penninx. Omega-3 polyunsaturated fatty acid levels and dysregulations in biological stress systems. Psychoneuroendocrinology (2018) 97, 206-215, ISSN 0306-4530,
https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body
Kertes DA, Liu J, Hall NJ, Hadad NA, Wynne CDL, Bhatt SS. Effect of Pet Dogs on Children’s Perceived Stress and Cortisol Stress Response. Soc Dev. 2017 May;26(2):382-401. doi: 10.1111/sode.12203. Epub 2016 Jul 28. PMID: 28439150; PMCID: PMC5400290. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5400290/
Al-Dujaili EAS, et al. (2016). Effect of vitamin d supplementation on cardiovascular disease risk factors and exercise performance in healthy participants: a randomized placebo-controlled preliminary study. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4973406/
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
