Infekcija Hlamidijom – najčešća seksualno prenosiva bolest

Infekcija hlamidijom uzrokovana je patogenom bakterijom Chlamydia trachomatis, koja izaziva infekcije očiju, urogenitalnog trakta i zglobova kod odraslih osoba, kao i infekcije novorođenčadi.

Piše: Dr Mirjana Kovačević , specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnik mikrobiološke Beo-lab laboratorije

Oboljenje se najčešće prenosi polnim putem. Osoba može da se inficira kada bakterija dođe u kontakt sa sluzokožom usta, grla, anusa, uretre ili vagine.

Infekcija hlamidijom – Chlamidiom trahomatis jedna je od najčešće dijagnostikovanih seksualno prenosivih bolesti u svetua.

Smatra se da je Inficirano hlamidijom  približno 700 milionaosoba, sa približno 50 miliona novoinficiranih godišnje. Stopa infekcije je najveća kod osoba mlađih od 25 godina.

Zbog posledica nelečene infekcije, određeni broj zemalja je uveo skrining za detekciju infekcije Chlamydia trachomatis, koji je usmeren prema seksualno aktivnoj, mladoj populaciji.

Infekcija hlamidijom simptomi

Simptomi infekcije hlamidijom mogu biti blažeg ili težeg oblika, dok kod nekih osoba  potpuno izostaju. Prisustvo asimptomatske infekcije dovodi do prenošenja infekcije sa jedne osobe na drugu pre nego što se ona dijagnostikuje.

 Hroničnainfekcija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, nemogućnosti začeća ili pojave upale organa male karlice kod žena.

Kod muškaraca bakterija pretežno živi u ćelijama uretre (mokraćnog kanala), u prostati i semenim kesicama uzrokujući uretritis, epididimitis i prostatitis.

Infekcija hlamidijom kod muškaraca često protiču bez simptoma, ali je dokazano da izazivaju sekundarnu neplodnost.

Kod žena bakterija pretežno živi u grliću materice ili jajovodima, uzrokujući upalu ovih organa.

Simptomi kod žena su u vidu genitalnog svraba, bolova u maloj karlici i pojačanog vaginalnog sekreta. Ukoliko se infekcija proširi do unutrašnjih genitalnih organa može dovesti dosteriliteta. 

Postoji jasna veza između infekcija hlamidijom tokom prvog trimestra trudnoće i ranih spontanih pobačaja, prevremenog porođaja ili mrtvorođenosti.

Jedan uzročnik – više oboljenja

Infekcija hlamidijom uzročnik jeuretritisa, veneričnog limfogranuloma, trahoma, inkluzionog konjunktivitisa, Reiter-ovog sindroma i neonatalne pneumonije (bakterijske infekcije novorođenčadi).  

Negonokoni uretritis – najčešća venerična bolest izazvana hlamidijom

Hlamidija je uzročnik  30–50% slučajeva negonokoknog uretritisa kod muškaraca. Period inkubacije kod negonokoknog uretritisa je od 7 do 14 dana.

Simptomi mogu biti minimalni i nekih 30% do 50% negonokoknih uretritisa su bez simptoma. Kod prisutnih tegobasimptom je sluzavo-gnojni sekret, najčešće praćen čestim mokrenjem i pečenjem pri mokrenju i uretralnom iritacijom.

Infekcija kod žena počinje uretritisom i cervicitisom i može napredovati do endometritisupale unutrašnje sluzmice materice) i upale jajovoda.  

Oko 70% do 90% žena sa genitalnom infekcijom izazvanom hlamidijom nemaju simptome, ali će veliki broj njih, ukoliko se ne leče, razviti teške dugoročne posledice kao što su upala organa karlice, sterilnost ili vanmaterična trudnoća.

Venerični limfogranulom – polna bolest tropskih oblasti

Venerični limfogranulom (Lymphogranuloma venereumili) je oboljenje uzrokovano hlamidijom i to određenim serotipovima Chlamydia trachomatis (L1, L2 i L3). To je retka polna bolest koja se javlja širom sveta, ali pretežno u tropskim oblastima.

Trahom

Chlamydia trachomatis dovodi do trahoma (serotipovi A, B, Ba i C), infekcije oka čija težina varira, a takođe je poznata i kao trahomatozni konjunktivitis, granularni konjunktivitis ili egipatska oftalmija.

Uzrokovana je direktnim kontaktom između sluzokoža oka, nosa i usta, a može se preneti i upotrebom zajedničkih peškira ili ubrusa.

Prvi simptomi teškog konjuktivitisa javljaju se nakon inkubacionog perioda od 5 do 12 dana.

Približno 400 miliona osoba pati od trahoma koji je najčešći uzročnik slepila širom sveta (trahom slepilo).

Inkluzioni konjunktivitis – zapaljenje suznih kanala

Potrebno je razlikovati oboljenje čiji su uzročnici Chlamydia trachomatis serotipovi D do K, koji uzrokuju paratrahom (zapaljenje suznih kanala) kod odraslih, koji je takođe poznat kao akutni supurativni ili bazenski konjunktivitis.

Ovo je oboljenje koje se javlja u razvijenim zemljama. Generalno se prenosi putem vode za kupanje, sa inkubacijonim periodom od dve do tri nedelje.

Reiter- ov sindrom 

Kod 1% – 3% obolelih, urogenitalna infekcija  C. trachomatis nastavlja se reaktivnim artritisom (Reiter-ovo oboljenje koje se manifestuje  uretritisom, konjunktivitisom i artritisom).

Oboljenje zahvata zglobove, pre svega pogađa donje ekstremitete, pretežno kolena i skočni zglob, uzrokujući lokalni otok. Često su pogođeni zglobovi prstiju i stopala i kičma (upalni bol u leđima).

Kod reaktivnog artritisa Chlamydia trachomatis se javlja kao metabolički aktivan agens u zglobovima.

Neonatalna pneumonija – bakterijska infekcija novorođenčadi 

Kod novorođenčadi, pretežno prevremeno rođene dece, prenatalno (pre porođaja) ili perinatalno (u toku porođaja) prenošenje Chlamydia trachomatis uzrokuje pored inkluzionog konjuktivitisa (ophthalmia neonatorum) i pneumoniju (serotipovi D do K) koja je često udružena sa pneumotoraksom i doživotnim zdravstvenim problemima.

Kako dijagnostifikovati infekciju hlamidijom?

Kod dugotrajne infekcije, Chlamydia antigeni kao što su „major outer membrane protein“ (MOMP) i lipopolisaharid (LPS) se kontinuirano produkuju, stimulišući i podržavajući zapaljenski proces i stvaranje antitela.

Imuni odgovor je produkcija anti – Chlamydia trachomatis IgG antitela, unutar zgloba.

Otuda, uz direktnu detekciju PCR metodom i direktnom imunofluorescencijom ( DIF), serološki testovi igraju značajnu ulogu u dijagnozi Chlamydia trachomatis.

Serološki  test

Serološki test koristi rekombinantna Chlamydia trachomatis antitela MOMP, TARP i CPAF.

Primena TARP i CPAF uz MOMP poboljšava specifičnost izdvajanja Chlamydia trachomatis od drugih vrsta hlamidije koje su patogene za ljude, jer TARP i CPAF su značajnija vrsta-specifični antigeni, od uobičajenog MOMP antigena.

Kod ove metode se kao uzorci preporučuju cervikalni bris kod žena i uretralni bris kod muškaraca.

Kod muškaraca se kao uzorak može koristiti i urin, međutim kod žena je ovaj uzorak neodgovarajući jer daje nizak stepen detekcije.

Ispitivanja širom Evrope pokazuju da su ove metode laboratorijske dijagnostike pogodne za potvrdu neplodnosti uzrokovane C. trachomatis kod žena i muškaraca, određivanjem specifičnih antitela na C. trachomatis u serumu.

Ova antitela se često nalaze kod žena kod kojih postoji istorija prevremenog porođaja ili mrtvorođenosti, pretežno u vezi sa visokim titrovima IgM antitela.

Medicinski centri zbog toga preporučuju sprovođenje screening testova na C. trachomatis kod oba roditelja pre trudnoće.

Na rezultate se čeka 3 radna  dana.

Kako da se pravilno pripremite za uzimanje cervikalnog brisa pročijate OVDE

PCR metoda analize na hlamidiju

Uprkos jasnim kliničkim simptomima, kod lokalizovanih procesa, antitela na C. trachomatis se ne stvaraju uvek u serumu tj. IgM antitela se ne stvaraju u svim slučajevima infekcije.

Zbog toga je kod problematičnih slučajeva korisno odrediti prisustvo hlamidije u sekretu inficiranih primenom testa direktne imunofluorescencije ili odrediti njihovu specifičnu DNK sekvencu primenom PCR metoda.

Testiranje na prisustvo hlamidije u Beo-lab laboratorijama može se sprovesti primenom DNK PCR analize.

PCR metoda ima izuzetnu osetljivost i specifičnost.

PCR dijagnostika polno prenosivih infekcija se može sprovoditi kako na brisevima (bris uretre kod muškaraca, odnosono cervikalni ili vaginalni bris kod žena), tako i na uzorcima urina, što je za pacijenta komfornije.

Na rezultat se čeka 4 radna dana.

Test vam je dostupan u svim Beo-lab laboratorijama širom Srbije.

Za više informacija o testvovima za dijagnostiku infekcije  Chlamydiom trachomatis, pozovite Beo-lab call centar +381 11 36 22 888 ili nas kontaktirajte putem kontakt forme.

Lečenje hlamidije – lokalno i sistemsko

Infekcije uzrokovane hlamidijom se leče antibioticima, čak i tokom trudnoće u skladu sa preporukom lekara.

Kod reaktivnog artritisa primenjuje se trajno lečenje i to kombinacijom lokalne i sistemske terapije.