HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus koji oštećuje ćelije u vašem imunološkom sistemu i slabi vašu sposobnost da se borite protiv svakodnevnih infekcija i bolesti, dok je AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije) naziv koji se koristi za opisivanje brojnih po život potencijalno opasnih infekcija i bolesti koje se dešavaju kada je vaš imunski sistem ozbiljno oštećen virusom HIV-a. Više o uzrocima, simptomima i dijagnozi HIV/AIDS-a možete pročitati u prilogu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U ovom tekstu saznaćete:
Virus humane imunodeficijencije (HIV) je retrovirus koji uzrokuje stečeni sindrom imunodeficijencije – AIDS, koji karakteriše opadanje sposobnosti imunskog sistema organizma. HIV spada u lentiviruse. Pripada familiji virusa Retrovirida, podfamiliji Lentivirida – jedna od tri subfamilije retrovirusa, za koje je karakteristično da su to spori virusi, što znači da se dugo zadržavaju u domaćinu i dovode do spore progresije bolesti. Van domaćina, ovaj virus može da preživi svega nekoliko sekundi i posebno je osetljiv na toplotu.
HIV ima sve karakteristike retrovirusa:
HIV inficira imunski sistem, uzrokujući progresivno oštećenje i na kraju ga čini nesposobnim da se bori protiv infekcija. Virus se vezuje za ćelije imunskog sistema i ćelije centralnog nervnog sistema. Glavne ćelije našeg imunskog (odbrambenog) sistema koje HIV inficira zovu se “T pomoćnički” limfociti. Kako one koordinišu sve druge imunske ćelije svako oštećenje ili gubitak T pomoćničkih limfocita ozbiljno narušava celokupan imunski sistem. T limfociti na svojoj površini sadrže CD4 protein koji je HIV-u neophodan da bi inficirao ćeliju. Zbog ove činjenice, T pomoćničke ćelije se još zovu i CD4 T limfociti. CD4 limfociti, štite telo od različitih bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Virus se preko svog glikoproteina omotača gp120 vezuje za molekul CD4 koji se nalazi na CD4 T limfocitu i tako ulazi u CD4 ćelije, preuzima kontrolu nad njima i počinje da se replicira (reprodukuje). Ovaj proces se odvija tako što se virusna RNK pomoću enzima reverzne transkriptaze prepiše u DNK – dezoksiribonikleinsku kiselinu i ugradi u genom domaćina kao provirus i potom koristi normalne mehanizme domaćinove ćelije za svoje umnožavanje. Na taj način virus ih koristi da napravi hiljade kopija sebe. Ove kopije zatim napuštaju CD4 ćelije, ubijajući ih u tom procesu. Novo proizvedeni virusi zatim traže novu ćeliju da je zaraze i ponove čitav proces. Ovaj proces se nastavlja sve dok na kraju broj CD4 ćelija, koji se naziva i vaš broj CD4, ne padne tako nisko da vaš imunski sistem prestane da radi. Sa druge strane, boreći se protiv ovih prcesa, imunski sistem rapidno ubija HIV i HIV-om inficirane ćelije i zamenjuje one CD4 limfocite koji su uništeni. Ovaj proces može da potraje i do 10 godina, a za to vreme ćete se osećati i izgledati dobro.
Postoje dva glavna tipa virusa humane imunodeficijencije (HIV) – HIV-1 i HIV-2. I jedan i drugi može dovesti do AIDS-a. Međutim, oni se veoma razlikuju jedni od drugih.
I HIV-1 i HIV-2 imaju više grupa unutar sebe. Te grupe se šire u podtipove ili sojeve. HIV stalno pravi kopije samog sebe. Neki sojevi se umnožavaju brže i mogu se preneti sa osobe na osobu lakše od drugih. Vaš lekar može bolje da leči vaš HIV ako zna koji soj imate. Test krvi može vam reći koji tip/soj imate. Isti test takođe može da utvrdi da li određeni lekovi za HIV neće delovati dobro za vas.
Grupe HIV-1
HIV-1 ima četiri grupe – jednu veliku i tri mnogo manje.
Infekcije sa više sojeva HIV-a
Kada se virus umnožava, kopije se ponekad menjaju (mutiraju) i razvijaju u drugi soj HIV-a u vašem telu, tako da možete završiti sa sojem protiv koga vaši lekovi protiv HIV-a neće delovati. Zbog toga se vaše virusno opterećenje – količina HIV-a u vašem telu – povećava. U tom slučaju, biće vam potrebna druga vrsta lečenja.
Takođe, možete imati infekciju sa dva ili više sojeva ako ste bili zaraženi od više osoba. Ovo se zove superinfekcija. Superinfekcija je retka – dešava se kod manje od 4% ljudi. U najvećem riziku od superinfekcije ste u prve 3 godine nakon što dobijete HIV. Svako različito reaguje na infekciju. Možda nećete primetiti nikakvu promenu u simptomima ili virusnom opterećenju sa novom infekcijom. Međutim, to može pogoršati vaš HIV, posebno ako imate novi soj. Ako se to dogodi, lekovi koje uzimate za vaš originalni soj HIV-a neće nužno lečiti novi soj.
Čovek je jedini rezervoar HIV infekcije. HIV ne može da preživi dugo izvan ljudskog tela (na površini tela, predmeta i slično), i ne može da se umnožava izvan ljudskog organizma. Od ovog virusa ne mogu da obole životinje, niti se sa njih virus može da prenese na bilo koji način. Izvor infekcije za čoveka su različite ljudske izlučevine, jer se virus može naći u svim telesnim tečnostima ljudskog organizma. Međutim, iako se HIV može naći u skoro svim telesnim tečnostima, on se ne može preneti ukoliko one nemaju tu minimalnu količinu virusa koja može izazvati infekciju. Najmanja količina virusa koja je potreba da bi se neka infekcija prenela naziva se “minimalna infektivna doza”. Količina virusa koje se mogu naći u pojedinim telesnim tečnostima zavise od:
Kao što se vidi sa slike najčešći način prenošenja HIV infekcije je seksualni kontakt. U spermi HIV pozitivnog muškaraca, kao i u vaginalnom sekretu žena koje su inficirane, nalazi se dovoljan broj ćelija inficiranih HIV-om da se i čak seksualnim kontaktom prenese infekcija. HIV infekcija se može preneti i krvlju (najčešće upotrebom istog šprica za intravensko unošenje psihoaktivnih supstanci) i sa majke na dete (tokom trudnoće, porođaja i dojenja novorodjenčadi, ukoliko je majka HIV pozitivna). Prenošenje HIV infekcije preko transfuzije krvi ili krvnih derivata izuzetno je retko, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om, pogotovo od 1987. godine kada je u našoj zemlji zakonski regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV. Jedina mogućnost ovakvog načina transmisije bi bila ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u perodu “prozora”, kada se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih još nema u dovoljnoj količini u perifernoj krvi.
HIV se NE prenosi:
HIV se retko može preneti:
AIDS predstavlja skraćenicu od Acquired Immune Deficiency Syndrome (na engleskom jeziku), što znači sindrom stečene imunodeficijencije ili sindrom stečenog gubitka imuniteta, dok je SIDA skraćenica od Syndrome d’ Immunodeficience Acquise, i ima isto značenje kao i AIDS ali na francuskom jeziku. Opšteprihvaćena skraćenica bolesti širom sveta je AIDS. Na našem jeziku skraćenica bolesti je SSID-a odnosno Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita (uobičajeni i opšteprihvaćeni naziv je SIDA). Pojam “stečeni gubitak imuniteta” znači da je došlo do gubitka sposobnosti imunološke odbrane, odnosno da je neki uzročnik onemogućio naš imunski sistem da se efikasno brani i da savlada mikroorganizme koji inače ne bi doveli do ispoljavanja oboljenja kod sasvim zdravih osoba.
Razlika između HIV infekcije i AIDS-a
Bitno je naglasiti da HIV i AIDS nisu isto. HIV je virus koji može da izazove infekciju, dok je AIDS stanje. Takođe, dok se AIDS ne može preneti sa jedne osobe na drugu, virus HIV-a može. Zaraza HIV-om može da dovede do razvoja AIDS-a, ali isto tako osoba koja ima HIV, ne mora da ima i AIDS. Sa druge strane, osoba koja ima AIDS, tj. sidu, ima i HIV. Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) može i desetak godina biti samo inficirana virusom, a da pri tome nema nikakve simptome bolesti i oseća se sasvim dobro. Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije (najčešće 7 do 10, pa i više godina) i tek kada se pojave kliničke manifestacije (broj CD4 limfocita padne ispod 200, ili ako osoba već ima, ili će skoro ispoljiti znake neke sekundarne infekcije ili tumora) kažemo da je osoba obolela od AIDS-a, ili side. AIDS je najteža i terminalna klinička manifestacija hronične infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). To je poslednji stadijum HIV infekcije koja se javlja kada je imunski sistem tela teško oštećen zbog virusa. Ovi nazivi/definicija bolesti date su kako od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) tako i od strane Centra za kontrolu bolesti u SAD (CDC – Center of Disease Control) da bi se potpuno odvojila HIV infekcija od AIDS-a.
Ponekad je za postavljanje dijagnoze AIDS-a dovoljno da postoje tzv. indikativne bolesti: infekcije različitim mikroorganizmima ili tumori, koji se praktično ne javljaju ni u jednoj drugoj bolesti sem kod AIDS-a. Njihova specifičnost odnosi se ne toliko na samog uzročnika, već posebno na određenu lokalizaciju infekcije ili tumora.
Statistike pokazuju da je u odnosu na opštu populaciju rizik od inficiranja HIV-om 35 puta veći među osobama koje ubrizgavaju droge putem injekcije, 30 puta veći za žene koje se bave prostitucijom, 28 puta veći među homoseksualnim osobama i 14 puta veći među transrodnim osobama. Ljudi koji su u većem riziku da se zaraze HIV-om uključuju:
Dа biste smаnjili rizik оd prеnоšеnjа HIV-а i drugih infekcija potrebno je da:
Nezdrav način života, nespavanje, neredovna i neadekvatna ishrana, stresovi, postojanje drugih infekcija ili bolesti (pre svega polno prenosivih infekcija) mogu da veoma ubrzaju pojavu kliničkih simptoma HIV infekcije. Kako imunski sistem gubi borbu sa virusom javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku, simptomi su blagi a kako imunski sistem više propada i simptomi se pogoršavaju i postaju sve teži. HIV infekcija prolazi kroz više stadijuma/faza koje se generalno mogu raščlaniti na četiri zasebne faze: akutna (primarna) HIV infekcija; zatim sledi dug latentni period bez gotovo ikakvih simptoma (klinički asimptomatska faza), simptomatska faza HIV infekcije, i na kraju dolazi do sloma imunskog sistema i pojave različitih „oportunističkih“ infekcija i tumora – faza progresije iz HIV pozitivnosti u AIDS.
U roku od 2 do 4 nedelje nakon infekcije HIV-om, oko dve trećine ljudi će imati bolest koja po svojim simptomima vrlo podseća na grip. Ova gripu slična bolest se ponekada zove i bolest serokonverzije. U ovoj fazi, čak i ako se uradi test na antitela na HIV (ELISA test), on vrlo lako može biti lažno negativan. U toku ove faze, u perifernoj krvi postoji velika količina HIV-a i imunski sistem počinje da odgovara produkujući antitela na virus i citotoksične limfocite. Ovo je prirodan odgovor tela na HIV infekciju i obično je praćen sa blagim simptomima koji mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja i vrlo često simptomi nestaju i bez lečenja. Neki ljudi uopšte nemaju simptome tokom ove rane faze HIV-a tako da ova početna faza infekcije može u potpunosti da izostane kod velikog broja ljudi.
Simptomi slični gripu mogu da uključuju:
NAPOMENA: Nemojte pretpostavljati da imate HIV samo zato što imate bilo koji od ovih simptoma – oni mogu biti slični onima koji su uzrokovani drugim bolestima.
Ako mislite da ste možda bili izloženi HIV-u, uradite HIV test!
U ovoj fazi, virus se i dalje umnožava, ali na veoma niskim nivoima. Ljudi u ovoj fazi se možda neće osećati bolesnim ili imati bilo kakve simptome, mada se ponekada mogu javiti otečeni limfni čvorovi po telu. Ova faza se takođe naziva i hronična HIV infekcija. Bez lečenja HIV-a, ljudi mogu ostati u ovoj fazi 10 ili 15 godina, mada individualno ova faza može trajati kraće i neki kroz nju prolaze brže. Količina virusa u perifernoj krvi pada na vrlo niske vrednosti ali osobe i dalje ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi. Novija istraživanja čak pokazuju da je virus izuzetno aktivan u limfnim čvorovima. Velike količine T-pomoćničkih ćelija se inficiraju i umiru, a oslobađaju se velike količine virusa. Danas je dostupna nova vrsta testa koja meri one male količine HIV-a koje pobegnu iz limfnih čvorova u cirkulaciju. Ovaj test koji meri HIV RNK molekul (genetski materijal virusa) se naziva test virulencije HIV-a (engl. – viral load test) i ima sve veću ulogu u tretmanu HIV infekcije.
Ako uzimate lekove za HIV tačno onako kako je propisano i dobijete i zadržite virusno opterećenje koje se ne može detektovati, možete živeti dug i zdrav život i nećete preneti HIV svojim HIV negativnim partnerima putem seksa. Međutim, ako se vaše virusno opterećenje može otkriti, možete preneti HIV tokom ove faze, čak i kada nemate simptome. Važno je da redovno posećujete svog lekara da biste proverili svoje virusno opterećenje.
Kako vreme protiče, imunski sistem gubi borbu i više nije u stanju da obuzda i zadrži HIV.
Ovo se događa zbog 3 glavna razloga:
Najčešći simptomi kojima počinju kliničke manifestacije HIV infekcije obuhvataju povećanje limfnih žlezda u vratnom (naročito na zadnjem delu vrata) i pazušnom predelu.
Ovo stanje može potrajati više meseci kada počinju tzv. konstitucionalni simptomi side koji se karakterišu:
Ako imate HIV i niste na lečenju HIV-a, virus će na kraju oslabiti imunski sistem vašeg tela i napredovaćete u AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije) koji je posljednji, simptomatski, najteži stadijum HIV infekcije. Od trenutka infekcije HIV-om pa do razvoja AIDS-a često prođe dugi niz godina, najčešće od 7 do 10 (ukoliko se osoba ne leči) tokom kojih su osobe koje imaju HIV infekciju – infektivne, odnosno zarazne jer mogu da prenesu virus drugim osobama putem nezaštićenog seksualnog odnosa, putem krvi i u slučaju trudnoće na svoje potomstvo ako se radi o inficiranim osobama ženskog pola.
Simptomi AIDS-a mogu uključivati:
Međutim, svaki od ovih simptoma može biti povezan i sa drugim bolestima. Jedini način da sa sigurnošću saznate da li imate HIV je da se testirate.
Ako ste HIV pozitivni, zdravstveni radnik će dijagnostikovati da li je vaš HIV napredovao u stadijum 4 (AIDS) na osnovu određenih medicinskih kriterijuma. Treba istaći da mnogi od teških simptoma HIV bolesti potiču od oportunističkih infekcija koje se javljaju jer je imunski sistem vašeg tela oštećen.
Obratite se svom lekaru ako imate bilo koji od ovih simptoma. Ipak imajte na umu da zahvaljujući efikasnom lečenju, većina ljudi sa HIV-om ne napreduje u AIDS. Ako imate HIV i ostanete na nezi, uzimate lekove za HIV kako je propisano i dobijete i održavate virusno opterećenje koje se ne može detektovati, ostaćete zdravi i nećete napredovati u AIDS.
HIV je prvi put dijagnostikovan 05. juna 1981. godine u Centru za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, u SAD, koji je definisao pojavu novog, do tada nepoznatog oboljenja (kasnije nazvanog) AIDS. Početak epidemije HIV/AIDS-a vezuje se za ovaj datum. U Srbiji se podaci o obolelima od HIV infekcije vode od 1984. godine. Ove podatke redovno prati i na svom sajtu objavljuje Institut za javno zdravje Republike Srbije “Milan Jovanović – Batut”. Prema najnovijim podacima Instituta broj obolelih u Srbiji se u 2022.godini povećao za jednu četvrtinu u odnosu na prošlu 2021.godinu. U Srbiji, prema zvaničnim podacima, danas sa virusom HIV-a živi 1766 osoba, a najnovije procene pokazuju da još oko 1800 osoba u našoj zemlji ne zna da je inficirano ovim virusom. Kod nas je najveći broj zaraženih osoba starosne dobi između 25 i 49 godina, a većina zaraženih sazna da su inficirani tek kada su već u fazi bolesti. U svetu se procenjuje da je na kraju 2021. godine 38,4 miliona ljudi živelo sa HIV-om, a iste godine 650.000 ljudi je umrlo od uzroka povezanih sa HIV infekcijom i 1,5 miliona ljudi je novoinficirano HIV-om.
HIV infekcija se može dijagnostikovati jednostavnim testom. Prilikom prenošenja HIV-a, imunski sistem proizvodi antitela protiv virusa. Test krvi može da otkrije ta antitela kako bi se utvrdilo da li je virus prisutan. Može proći nekoliko nedelja nakon prenosa da test na HIV antitela bude pozitivan. Drugim testom se traže antigeni (proteini koje proizvodi virus) i antitela. Ovaj test može da otkrije HIV samo nekoliko dana nakon infekcije. Test koji detektuje prisustvo antigena i anitela je dostupan na svim prijemima Beo-lab laboratorija.
Dijagnoza AIDS-a je komplikovanija zbog toga što je AIDS kasna faza HIV infekcije. Zdravstveni radnici traže nekoliko faktora kako bi utvrdili da li je latencija HIV-a napredovala u ovaj stadijum. Pošto HIV uništava imunske (CD4) ćelije, jedan od načina za dijagnozu je prebrojavanje tih ćelija. Osoba bez HIV-a normalno ima od 500 do 1.200 CD4 ćelija. Kada broj ćelija padne na 200, smatra se da osoba sa HIV-om ima HIV stadijum 4 (AIDS). Još jedan faktor koji signalizira da se razvio AIDS je prisustvo oportunističkih infekcija koje su uzrokovane virusima, gljivicama ili bakterijama, a koje se ne bi razvile kod osoba sa neoštećenim imunološkim sistemom.
Period prozora je vremenski period od momenta kada se dogodila infekcija do trenutka kada se standardnim testovima mogu otkriti antigeni i antitela na HIV. Praktično desetak dana nakon ulaska virusa u organizam dolazi do sinteze antitela na različite delove virusa. Njihova količina je do početka perioda prozora (6 nedelja od infekcije) nedovoljna da bi se dokazala rutinskim testovima, Ovaj period pre 6-te nedelje se i ne zove period prozora, zato što ni nema smisla raditi rutinske testove na HIV, jer će oni biti negativni. Period prozora počinje od 6-te nedelje do 6-tog meseca od rizičnog kontakta (prosečno 1.5-2.1 meseci) pošto tek posle 6-te nedelje infekcije (sa početkom perioda prozora) njihova količina postaje donekle dovoljna da bi se dokazalo prisustvo virusa.
U ovom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifična za HIV. Danas se koriste savremeni testovi 4. generacije (tzv. Combo Ag-At testovi) za koje je period prozora između 4 i 8 nedelja. U ovom periodu HIV infekcija protiče nezapaženo, tako da osoba koja je inficirana, najčešće, ne zna da je virus u njoj. Važno je istaći da u ovom “periodu prozora”, postoji infekcija i da uobičajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela, pa je zbog toga inficirana osoba ne samo sposobna da prenese virus drugoj osobi, već se period prozora smatra „najinfektivnijim periodom“ u smislu lakoće prenošenja virusa. Inficirana osoba je zarazna od samog početka. Preciznije, osoba je najzaraznija na samom početku infekcije i u krajnjem stadijumu HIV infekcije, odnosno kada dobije AIDS.
U periodu prozora količina antitela sve vreme postepeno raste, tako da 6 meseci od infekcije količina im je dovoljna da bi se standardnim testovima dokazala. U periodu prozora ova antitela su uglavnom vezana za pojedine delove virusa tako da i pored toga što postoje ne mogu se dokazati. Period prozora traje različito u zavisnosti od tzv. imunološke reaktivnosti određene osobe, odnosno od sposobnosti te osobe da brzo i adekvatno reaguje na prisustvo virusa tj. da stvori antitela. Znači, koliko brzo i u kojoj količini će određena osoba da stvori antitela na HIV potpuno je individualno. To zavisi od mnogih poznatih i nepoznatih bioloških faktora i domaćina i virusa, a između ostalog od životnog doba, opšteg stanja organizma i ishranjenosti. Prema tome, jedna mlada, do zaražavanja zdrava osoba može da stvori brže antitela od jedne stare osobe, koje je već i pre toga bila slaba i iznemogla, bolešljiva, loše uhranjena.
Serokonverzija (odnosno pojava antitela) je prelaz iz stadijuma primarne infekcije u stadijum asimptomske serokonverzije, kada se mogu dokazati antitela na HIV, ali još uvek ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana sa HIV-om. Serokonverzija je zapravo produkovanje i pojavljivanje antitela u krvi i ona se najčešće mogu dokazat 6 do 8 nedelja nakon infekcije. Izuzetno retko, kod nekih osoba pojava antitela otkrivena je tek 12 do 16 meseci posle infekcije. Period koji traje od početka infekcije (od kada je virus ušao u organizam) pa do pojave prvih simptoma bolesti naziva se asimptomatski period. Za vreme asimptomatske infekcije koja se uspostavlja praktično posle perioda prozora organizam količinu virusa neko vreme drži pod kontrolom. Ovaj stadijum može da traje godinama i on predstavlja, epidemiološki gledano, “najopasniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim “zdravo” i, najčešće, nije svesna da je inficirana.
Većina stanja koja pogađaju osobe sa AIDS-om su oportunističke infekcije koje generalno ne pogađaju zdrave ljude. Oportunističke infekcije su infekcije koje se javljaju kao posledica pada otpornosti organizma, najčešće izazvane “najbanalnijim” mikroorganizmima. Mikroorganizmi koji izazivaju oportunističke infekcije, po pravilu ne izazivaju oboljenja kod zdravih osoba. Kod ljudi sa AIDS-om, ove infekcije su često teške, a ponekad i fatalne, jer je imunski sistem toliko opustošen HIV-om da telo ne može da se izbori sa infekcijom. Međutim, ako uzmete svoj HIV tretman, verovatnoća da ćete ih razviti je mala.
Simptomi oportunističkih infekcija uobičajenih kod ljudi sa AIDS-om uključuju:
Četiri glavne vrste oportunističkih infekcija su:
Ljudi sa uznapredovalim HIV-om takođe imaju veći rizik od razvoja nekih oblika raka, kao što je rak limfnog sistema (limfom).
Upala pluća. Bakterijska pneumonija se može razviti kao komplikacija drugih infekcija, kao što je grip. Može se lečiti antibioticima. Ako se ne leči, pneumonija može biti fatalna. Svako ko ima dugotrajno stanje kao što je HIV se ohrabruje da svake jeseni dobije vakcinu protiv gripa kako bi se zaštitio od sezonskog gripa. Takođe se preporučuje da imaju vakcinu protiv pneumokoka, koja štiti od ozbiljne infekcije grudnog koša koja se zove pneumokokna pneumonija.
Pneumocistična pneumonija (PCP) je gljivična infekcija pluća, koja može biti opasna po život ako se ne leči blagovremeno. Pre napretka u lečenju HIV-a, PCP je bio vodeći uzrok smrti među osobama sa HIV-om u razvijenom svetu.
Simptomi PCP-a uključuju:
Odmah prijavite sve simptome PCP-a jer se stanje može iznenada pogoršati bez upozorenja. PCP se može lečiti antibioticima. Ako vam broj CD4 padne ispod 200, možda ćete dobiti antibiotike koje ćete uzimati svaki dan dok vaš broj CD4 ne poraste iznad 200.
Tuberkuloza (TB) je još jedna bakterijska infekcija. Globalno, to je jedan od vodećih uzroka smrti za osobe koje su HIV pozitivne. Bakterije odgovorne za izazivanje tuberkuloze ponekad mogu da pređu sa jedne osobe na drugu kroz vazduh, ali većina ljudi koji imaju tuberkulozu nisu zarazni. Tuberkuloza se može lečiti antibioticima, ali neki sojevi bakterija su razvili otpornost na antibiotike i to može otežati lečenje.
Kandidijaza je gljivična infekcija koja je česta kod ljudi koji žive sa HIV-om. To uzrokuje pojavu guste, bele prevlake na unutrašnjoj strani usta, jezika, grla ili vagine. Kandidijaza je retko ozbiljna, ali može biti i neugodna i bolna. Može se lečiti antifungalnim kremama i tabletama. Obavestite osoblje vaše klinike za HIV ako imate ponovljene napade kandidijaze jer to može biti znak niskog broja CD4.
Rak. Ljudi sa uznapredovalim HIV-om imaju povećan rizik od razvoja nekih vrsta raka. Procenjuje se da neko sa nelečenom HIV infekcijom u kasnoj fazi ima 100 puta veću verovatnoću da će razviti određene vrste raka u poređenju sa nekim bez tog stanja. Ovi karcinomi su obično agresivniji i teži za lečenje kod ljudi sa AIDS-om. Dva najčešća karcinoma koji pogađaju osobe sa HIV-om su:
Lečenje HIV-a je važno za smanjenje rizika od raka i dugotrajnih stanja, kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti. Ako pušite, prestanak je takođe važan za smanjenje ovih rizika.
Istorijski gledano, epidemija HIV/AIDS-a je pogodila više muškaraca nego žena. Međutim, ako se nove infekcije HIV-om nastave trenutnom stopom širom sveta, broj žena sa HIV-om bi uskoro mogao biti veći od muškaraca sa HIV-om. Većina novih slučajeva HIV-a kod žena rezultat je seksualnog ponašanja jer otprilike dve od svake tri nove infekcije kod žena su rezultat nezaštićenog seksualnog odnosa. Preostali novi slučajevi su uglavnom posledica deljenja igala prilikom upotrebe intravenoznih droga. Tokom heteroseksualnog odnosa, žene su obično više izložene telesnim tečnostima nego njihovi muški partneri. Ovo stavlja žene u povećan rizik od mnogih polno prenosivih bolesti, uključujući HIV. Žene, posebno mlade žene, mogu biti ranjivije jer se plaše da kažu ne seksu ili da insistiraju da njihov partner koristi kondom. Injekciona upotreba droga koja uključuje deljenje igala ili druge opreme za injektiranje sa partnerima takođe dovodi žene u rizik od HIV-a. Ako koristite ili ste koristili injekcione droge u poslednjih 10 godina, ili ako imate seksualnog partnera koji je koristio intravenozne droge, možda ste u visokom riziku od infekcije HIV-om.
Većina simptoma HIV bolesti je slična kod muškaraca i žena. Međutim, postoji nekoliko dodatnih simptoma koji se javljaju samo kod žena, često u kasnijim fazama infekcije, a koji obuhvataju:
Iako nije simptom HIV-a, rak grlića materice može biti stanje koje definiše AIDS. Žene sa HIV-om zbog toga trebaju jednom godišnje da se pregledaju na rak grlića materice i leče po potrebi.
Lekari preporučuju svim trudnicama da se testiraju na HIV. Dostupni su lekovi za sprečavanje širenja virusa na vašu nerođenu bebu tako da većina žena sa HIV-om može da zaštiti svoju bebu od infekcije tokom trudnoće. Bez lečenja, postoji 1 od 4 šanse da se vaša beba zarazi HIV-om. Odgovarajući prenatalni tretman može da smanji rizik da će HIV pozitivna majka preneti virus svom detetu na manje od 1%. Jedini način na koji se ovi posebni tretmani mogu obezbediti je ako zdravstveni radnici znaju da majka živi sa HIV-om. Zbog toga bi trudnice treblo da se testiraju ako postoji i najmanja sumnja na HIV, jer rano lečenje znači da ga verovatno nećete preneti svojoj bebi. Lečenje HIV-pozitivnih trudnica je najefikasnije kada se započne rano u trudnoći. Pored toga, tokom porođaja se mogu preduzeti koraci kako bi se sprečilo širenje infekcije na bebu. Neke studije pokazuju da žene kod kojih je njihovo virusno opterećenje visoko ili nepoznato, mogu dodatno da smanje rizik od širenja virusa na svoju bebu tako što će se poroditi carskim rezom. HIV pozitivne mame ne bi trebalo da doje svoje bebe jer se HIV ponekad prenosi na ovaj način. Što se tiče začeća bebe, ako vi ili vaš partner imate HIV, mogu biti dostupne opcije koje vam omogućavaju da bezbedno zatrudnite. Sa druge strane, ako imate HIV i zatrudnite, važno je da se što pre obratite svojoj klinici za HIV jer:
Prema podacima Američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC) u 2018. bilo je 11.975 smrtnih slučajeva među muškarcima sa dijagnostikovanim HIV-om u SAD. Njihove analize pokazuju da skoro 1 od 7 muškaraca sa HIV-om nije svestan da ga ima, pa samim tim ne mogu dobiti lek koji im je potreban da bi ostali zdravi i sprečili prenošenje HIV-a na svoje partnere. Većina muškaraca dobija HIV putem seksualnog kontakta, posebno analnog seksa. Analni seks je najrizičnija vrsta seksa za dobijanje ili prenošenje HIV-a. Receptivni analni seks je 13 puta rizičniji za dobijanje HIV-a nego insertivni analni seks. Muškarci takođe mogu dobiti HIV od vaginalnog seksa sa ženom koja ima HIV jer vaginalna tečnost i krv mogu da prenose HIV. Upotreba kondoma ili uzimanje lekova za prevenciju ili lečenje HIV-a može smanjiti ovaj rizik. Kod muškaraca je i visoka stopa polno prenosivih bolesti. U 2018 godini prema podacima CDC-a stope sifilisa i gonoreje bile su veće među muškarcima u poređenju sa ženama. To što imate druge polno prenosive bolesti može značajno da poveća verovatnoću zaraze ili prenošenja HIV-a. Korišćenje kondoma na pravi način svaki put kada imate seks može da zaštiti od nekih polno prenosivih bolesti, uključujući HIV. Deljenje igala, špriceva i druge opreme za ubrizgavanje droga je takođe jedan od načina da se dobije ili prenese HIV, a studije pokazuju da su muškarci činili čak 73% (2.806) od 3.864 osoba kod kojih je dijagnostifikovan HIV u SAD, a koji su koristili droge koje se ubrizgavaju.
Većina ljudi sa HIV-om ne razvije AIDS jer uzimanje lekova protiv HIV-a na propisan način zaustavlja napredovanje bolesti.
Smatra se da će osoba sa HIV-om razviti bolest u AIDS kada:
Bez lekova protiv HIV-a, 80-90% obolelih od AIDS-a obično preživi oko 3 – 5 godina. Međutim, kada neko ima opasnu oportunističku inekciju, očekivani životni vek bez lečenja pada na oko godinu dana. Lek za HIV i dalje može da pomogne ljudima u ovoj fazi HIV infekcije, a može čak biti i spasonosan. Osobe koji započnu lečenje protiv HIV-a ubrzo nakon što dobiju HIV imaju više koristi – zato je testiranje na HIV izuzetno važno.
Nažalost, trenutno ne postoji lek za HIV/AIDS, ali postoje lekovi koji mogu kontrolisati infekciju i sprečiti napredovanje bolesti.Jednom kada dobijete infekciju vaše telo ne može da je se reši. Međutim, postoji mnogo lekova koji mogu da kontrolišu HIV i spreče komplikacije. Ovi lekovi se nazivaju antiretrovirusna terapija (ART). Antivirusni tretmani za HIV su smanjili smrtnost od AIDS-a širom sveta, a međunarodne organizacije rade na povećanju dostupnosti novih mera.
Antiretrovirusna terapija ili antiretroviralna terapija (ART ili ARV terapija) je upotreba lekova protiv HIV-a za lečenje HIV infekcije. ARV terapija se preporučuje svima koji imaju HIV, bez obzira na stadijum infekcije ili komplikacije. ART je obično kombinacija dva ili više lekova iz nekoliko različitih klasa lekova. Ovaj pristup ima najbolje šanse za smanjenje količine HIV-a u krvi. Postoji mnogo ART opcija koje kombinuju više lekova protiv HIV-a u jednu pilulu, koja se uzima jednom dnevno. Ljudi na ARV terapiji uzimaju kombinaciju lekova za HIV svakog dana.
Važno je naglasiti da svaka klasa lekova blokira virus na različite načine. Lečenje uključuje kombinacije lekova iz različitih klasa da bi se:
Obično se koriste dva leka iz jedne klase, plus treći lek iz druge klase.
Klase lekova protiv HIV-a uključuju:
Upotrebom ovim lekova uspelo se da se znatno produži asimptomatska faza infekcije sa HIV-om, a takođe znatno duže održi potrebni nivo CD4 limfocita za odbranu od oportunističkih infekcija i tumora. Time je životni vek osoba koje žive sa HIV/AIDS-om znatno produžen. Koriščenje ART-a pomaže da održavate svoj imuni sistem jakim; smanjite šanse da dobijete infekciju; smanjite šanse za razvoj HIV-a otpornog na lečenje; smanjite svoje šanse za prenošenje HIV-a na druge ljude.
Osobe sa HIV-om bi trebalo da započnu ARV terapiju što je pre moguće. Treba naglasiti da iako ARV terapija ne može da izleči HIV, odnosno ukloni ga iz organizma, ona ga može snažno potisnuti i držati pod kontrolom, što pomaže ljudima sa HIV-om da žive duže i zdravije. ARV terapija se koristi kao kombinacija lekova koji blokiraju reprodukciju HIV-a unutar imunskih ćelija (CD4 limfocita) što rezultira smanjenjem količine virusa u organizmu (viremija) i tako omogućava imunskom sistemu da se oporavi i poveća broj ovih odbrambenih ćelija. Ukoliko se ne uzima ARV terapija, HIV infekcija dovodi do ozbiljnog narušavanja imunskog sistema i pojave teških infekcija koje mogu biti fatalne. HIV infekcija se kod svakoga drugačije ispoljava (kod nekoga dolazi do bržeg, kod nekoga do sporijeg napredovanja). Gotovo svaka osoba sa HIV-om će imati potrebu da sa lečenjem započne u nekom trenutku, kako ne bi ugrozila svoj život i zdravlje. ARV terapija je izuzetno efikasna i u najvećem broju slučajeva može da uspešno kontroliše virus i minimizira njegov efekat na imunski sistem. Glavni cilj ART-a je da se virusno opterećenje osobe smanji na nivo koji se ne može detektovati testom virusnog nivoa. Osobe sa HIV-om koje održavaju nedetektabilan virusni nivo nemaju efekat rizika od prenosa HIV-a na svog HIV negativnog partnera kroz seks.
Nažalost, postoje neželjeni efekti ovih terapija koji mogu da uključuju:
Osnovno lečenje se zasniva na bolničkom lečenju, tretmanu u dnevnoj bolnici i ambulantnom praćenju. Bolničko lečenje se preporučuje pacijenatima koji su oboleli od neke teške oportunističke infekcije ili tumora, kada je neophodno primeniti intravensku terapiju ili kada su neophodne komplikovanije dijagnostičke procedure (biopsije i slično). Ambulantno se prate i leče pacijenti koji su na HAART -u („Highly Active Anriretroviral Therapy“), kao i inficirani pacijenti kod kojih se još nisu stekli kriterijumi za započinjanje antiviralne terapije.
Za sada još uvek ne postoji efikasna vakcina za suzbijanje HIV infekcije. Svi dosadašnji pokušaji dobijanja efektivne vakcine nisu dali pozitivne rezultate zbog specifične strukture HIV-a, načina replikacije (umnožavanja) i menjanja njegove strukture prilikom svakog umnožavanja.
Kada započeti lečenje?
Najnovije preporuke su da se sa HIV terapijom počne čim saznate svoj HIV pozitivan status, bez obzira na broj CD4 ćelija, kako bi se vaše zdravlje poboljšalo i smanjio rizik od prenošenja HIV-a na druge. Ako vam je broj CD4 ćelija nizak, posebno je važno da odmah počnete sa terapijom. Međutim, čak i sa velikim brojem CD4 ćelija, lečenje štiti vaše zdravlje. Preporučuje se da se jednom započeta terapija uzima bez prekida tokom čitavog života.
Primen alternativne medicine u lečenju HIV/AIDS-a
Ljudi koji su zaraženi HIV-om ponekad probaju dijetetske suplemente za koje se tvrdi da jačaju imuni sistem ili se suprotstavljaju neželjenim efektima lekova protiv HIV-a. Međutim, uvek proverite sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo kakve suplemente ili alternativne terapije kako biste bili sigurni da nema interakcija sa lekovima koje uzimate.
Dodaci koji mogu biti od pomoći uključuju:
Dodaci koji mogu biti opasni:
Vežbe uma i tela kao što su joga, meditacija i masaža su pokazale da smanjuju stres, kao i da pružaju relaksaciju i poboljšavaju kvalitet života. Iako im je potrebno više proučavanja, ove vežbe mogu biti od pomoći ako živite sa HIV/AIDS-om.
Postoji mnogo lakih i efikasnih načina za sprečavanje HIV-a. Važno je da pronađete pravu metodu prevencije, ili kombinaciju metoda, koja će biti odgovarajuća za vas i vaše seksualne partnere. Kako biste umanjili rizik da se zarazite HIV virusom, obavezno koristite kondome prilikom seksualnog odnosa, ne menjate često seksualne partnere, ukoliko želite da se tetovirate ili stavite pirsing, pažljivo odaberite mesto gde ćete to uraditi jer je važno da oprema bude sterilna.
Kondomi
Tradicionalno, „siguran“ ili „zaštićeni seks“ je izjednačen sa upotrebom kondoma. Кorišćenje kondoma je i dalje najjeftiniji, najpristupačniji, sigurniji i praktičniji način za sprečavanje seksualnog prenosa HIV-a i nekih drugih seksualno prenosivih infekcija (SPI). Кondomi su široko dostupni u većini apoteka, supermarketima ili u nekim nevladinim organizacijama. Kаdа sе prаvilnо kоristе tоkоm svаkоg sеksuаlnоg оdnоsа, kоndоmi sprečavaju prenos HIV-a, kао i većinu drugih SPI (kao što su gonoreja, klamidija i sifilis), kоd žеnа i muškаrаcа. Кondome treba koristiti sa sredstvom za podmazivanje (lubrikant) na bazi vode ili silikona, jer to smanjuje šanse da kondom pukne i može povećati zadovoljstvo za seksualne partnere. Ženski kondom ili unutrašnji kondom, takođe je odličan način da se spreči HIV i SPI. Unutrašnji kondomi se mogu koristiti za vaginalni ili analni seks.
PrEP (PreEkspoziciona Profilaksa)
PrEP je prevencija, sprečavanje infekcije pre izlaganja virusu. PrEP mogu da uzimaju osobe koje NEMAJU HIV infekciju kako bi sprečile da se zaraze ovim virusom tokom rizičnog kontakta. PrEP predstavlja terapiju (lekove) koji se uzimaju kako bi se prevenirala infekcija ukoliko ste imali nezaštićeni seksualni odnosi sa osobom koja živi sa HIV-om. PrEP mogu da uzimaju mušarci i žene koji su u riziku od HIV infekcije. Ona u našoj zemlji još uvek nije dostupna.
PEP (post-ekspoziciona profilaksa)
Ukoliko dođe do akcidenta (ubod na inficiranu iglu, posekotina-povreda koja je bila u kontaktu sa infektivnim materijalom, pucanje kondoma u toku odnosa sa HIV pozitivnom osobom…) tj. ukoliko je neka osoba bila izložena HIV-u u roku od 24h do najkasnije 48 sati se može započeti tzv. postekspoziciona profilaksa (PEP).
Ona se (najčešće) daje 4 nedelje, a započinju je i prepisuju lekari na Infektivnoj klinici u Beogradu, na odeljenju za HIV AIDS.
Virusno opterećenje koje se ne može detektovati i terapija kao prevencija
Кada je osoba koja živi sa HIV-om na efikasnoj terapiji, ona često postiže ono što se zove nedetektabilno virusno opterećenje, što znači da ima veoma nizak nivo virusa u svom telu. Samim tim te osobe ne mogu da prenose virus. Za osobe sa HIV-om, otpočinjanje što ranijeg lečenja pomaže u zaštiti njihovog zdravlja i pomaže njihovom virusnom nivou HIV-a da se smanji. Virusno opterećenje većine, ali ne svih, osoba sa HIV-om može postati nedetektibilno sa terapijom. Čak i ako osoba ne dostigne strogi prag nedetektibilnog nivoa virusa, svako smanjenje njihovog virusnog opterećenja (količina virusa u njihovom telu) može znatno smanjiti rizik od prenosa HIV-a.
Sigurnije ubrizgavanje droga
Upotreba čiste opreme za ubrizgavanje droga (kao što su igle i špricevi) sprečava HIV i druge viruse koji se prenose krvlju, kao što su hepatitis B i hepatitis C . Nikada ne deliti ili ponovo koristite opremu za injektiranje. Ovo uključuje svu opremu za injektiranje: igle, špriceve, kašike, briseve, filtere, itd.
Redovno testiranje
Redovno testiranje na HIV i druge SPI može pomoći da se ranije pronađu infekcije i da se spriječi njihovo prenošenje drugima.
Testiranje na HIV, koje se naziva i “HIV skrining”, jedini je način da saznate da li imate virus. Prema preporuci Centra za kontrolu bolesti SAD trebalo bi da se testirate češće – najmanje jednom godišnje – ako ste u većem riziku da dobijete HIV, ukoliko:
Ako ste nedavno bili izloženi visokom riziku od HIV-a, idite u hitnu pomoć ili odmah pozovite svog doktora. Primeri uključuju nebezbedni seks sa nekim ko ima HIV ili ako ste bili seksualno zlostavljani. Lekovi za hitne slučajeve koji se nazivaju profilaksa nakon izlaganja (engl. post-exposure prophylaxis – PEP) mogu sprečiti infekciju HIV-om. Morate ih uzeti u roku od 72 sata (3 dana) nakon izlaganja. Što pre počnete, to bolje.
Ako ne stignete kod lekara na vreme da biste dobili PEP, pitajte svog lekara o testiranju na HIV. Za većinu tipova HIV testova, moraćete da sačekate 2 nedelje ili više nakon izlaganja da biste dobili tačan rezultat. Možete zaraziti druge ubrzo nakon što ste izloženi, pa praktikujte bezbedan seks i preduzmite druge mere predostrožnosti u međuvremenu.
Skoro svako ko je HIV pozitivan ima detektabilne nivoe antitela nakon 3 meseca. Dakle, ako je test negativan mesec ili dva nakon izlaganja, vaš lekar će možda želeti da se ponovo testirate nakon 3 meseca da biste bili sigurni.
Na svim lokacijama Beo-lab laboratorija možete uraditi nekoliko testova koji se koriste u dijagnostici HIV infekcije.
HIV combo antigen/antitelo test koristi anti-HIV-1 p24 antitela u reagensima za detekciju HIV-1 p24 antigena pre serokonverzije, čime se skraćuje period “prozora” do serokonverzije i poboljšava rana detekcija infekcije HIV virusom. Test detektuje i antitela na HIV-1 grupe M i O i HIV-2.
HIV 1 + 2 – ukupna antitela Western Blot se obično koristi za potvrdu pozitivnog nalaza prethodno urađenog HIV combo testa. Tokom testa, uzima se mali uzorak krvi koji se koristi za otkrivanje HIV antitela, a ne samog virusa HIV.
Kvalitativni HIV RNK test se primenjuje za rano otkrivanje HIV infekcije zato što može da utvrdi veoma mali broj virusnih čestica u krvi, što je karakteristično za sam početak infekcije. Ovaj test se takođe koristi nakon završene terapije da bi se na vreme utvrdila ponovna pojava razmnožavanja virusa u organizmu.
Kvantitativni HIV RNK test koji se primenjuje da bi se pratila efikasnost terapije. Jedino ovim testom se može utvrditi smanjenje broja virusnih čestica u krvi. Preporuka je da se ovi testovi tokom lečenja uvek rade u istoj laboratoriji da bi se izbegle razlike u kvantitativnom rezultatu prilikom korišćenja različitih sistema za rad. Ove razlike nikada nisu velike ali mogu biti bitne kad se porede rezultati i izvode zaključci o uspešnosti delovanja određene terapije.
Pozitivan rezultat testa znači da u vašem telu postoje tragovi HIV-a. Ukoliko je HIV combo antigen/antitela test pokazao reaktivan rezultat, lekar će vas uputiti na dalju laboratorijsku dijagnostiku kako bi isključio/potvrdio dijagnozu HIV infekcije.
Lečenje HIV-a može da vas spreči da dobijete AIDS, tako da odmah razgovarajte sa svojim lekarom o započinjanju lekova koji se nazivaju antiretrovirusna terapija (ART). Ovi lekovi smanjuju količinu virusa u vašem telu, ponekad do tačke kada test ne može da ga uoči. Oni takođe štite vaš imunski sistem kako vaša HIV infekcija ne bi prerasla u AIDS.
Ako je vaš rezultat testa negativan, možete preduzeti korake da se zaštitite od HIV-a. Ako je prošlo 3 meseca ili manje od rizičnog kontakta, a rezultat testa je bio nereaktivan, ponovite testiranje tokom 6 meseci ako postoji sumnja na HIV infekciju. Ukoliko dobijete pozitivan rezultat nakon 6 meseci , iako je prvi test bio negativan, preporuka je da idete na dalju dijagnostiku potvrdnim testovima za HIV.
Takođe je moguće dobiti „lažno negativan“ rezultat. Ovo se može desiti ako se testirate pre ili u ranom periodu prozora za određeni test. Takođe se ponekad dešava kod ljudi koji uzimaju antiretrovirusne lekove za PrEP ili PEP.
Inače, vrlo je retko dobiti lažno negativan rezultat nakon perioda prozora.
NAPOMENA: Jedan pozitivan HIV test ne znači da imate AIDS, najnapredniji stadijum bolesti. Zdravstveni radnici nikada ne postavljaju dijagnozu HIV-a na osnovu jednog rezultata testa
Za sve informacije u vezi sa analizama vezanim za HIV infekciju, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Literatura
https://www.crvenalinija.org/hiv.html
https://www.crvenalinija.org/hiv_terapija.html
https://www.crvenalinija.org/prevencija.html
https://www.biomedicazavod.rs/blog/hiv-sve-sto-se-zeleli-da-znate-niste-smeli-da-pitate
https://www.ijzcg.me/me/hiv-aids
https://www.healthline.com/health/hiv-aids/hiv-vs-aids
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hiv-aids/symptoms-causes/syc-20373524
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hiv-aids/diagnosis-treatment/drc-20373531
https://www.hiv.gov/hiv-basics/overview/about-hiv-and-aids/what-are-hiv-and-aids
https://www.hiv.gov/hiv-basics/overview/about-hiv-and-aids/how-is-hiv-transmitted
https://www.hiv.gov/hiv-basics/overview/about-hiv-and-aids/symptoms-of-hiv
https://www.hiv.gov/hiv-basics/overview/about-hiv-and-aids/who-is-at-risk-for-hiv
https://www.nhs.uk/conditions/hiv-and-aids/symptoms/
https://www.nhs.uk/conditions/hiv-and-aids/treatment/
https://medlineplus.gov/hivaids.html
http://www.idph.state.il.us/about/womenshealth/factsheets/aid.htm
https://www.webmd.com/hiv-aids/understanding-aids-hiv-basics
https://www.webmd.com/hiv-aids/types-strains-hiv
https://www.webmd.com/hiv-aids/hiv-symptoms-men-women
https://www.cdc.gov/hiv/group/gender/men/index.html
https://www.webmd.com/hiv-aids/hiv-aids-screening
Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.
Najnovije objave
Preventivni paneli
Beo-lab tim odgovara na vaša pitanja
Samo u Beo-lab laboratorijama laboratorijske analize možete poručiti onlajn.
Ako se vratimo u istoriju i pogledamo unazad, sve značajne kompanije u svetu su krenule sitnim koracima, kombinujući viziju, upornost, strpljenje, šanse i inovacije.
Istorija razvoja Beo-lab laboratorija u tom smislu, nije izuzetak.
Vraćamo se unazad samo da bi videli koliko nas je fokus na srce Beo-Laba odveo napred.
Srce naše kompanije su pacijenti i njihove potrebe iz oblasti laboratorijske dijagnostike.
Mreža laboratorija
Posećeni linkovi
Nove analize
Beo-lab laboratorije, Medicover/Synevo , pripadajući logotip i sve povezane Beo-lab marke su registrovani zaštitni znakovi kompanije Beo-lab laboratorije. Sve oznake trećih strana – ® i ™ – vlasništvo su njihovih vlasnika. © 2000-2024 Beo-lab laboratorije. Sva prava zadržana
