Bolesti bubrega – simptomi, uzroci, dijagnostika i terapija

Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, čak 1 od 10 odraslih ljudi u svetu boluje od HBB, koja ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će na globalnom nivou biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine. Sa ciljem da se podigne svest stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolestima bubrega Međunarodno društvo za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalno udruženje Fondacije za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) pokrenuli su inicijativu da se Svetski dan bubrega obeležava svake godine drugog četvrtka u mesecu martu, što je i prihvaćeno u preko 100 zemalja širom sveta, kao i u našoj zemlji.

U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete više o anatomiji i ulozi bubrega u našem organizmu, koje bolesti mogu da oslabe funkciju bubrega, koji su uzroci i simptomi, a koje su najčešće bolesti bubrega, kako ih sprečiti, dijagnostifikovati, kao i koje su trenutno dostupne terapije.

U ovom tekstu saznaćete:

• Anatomija i funkcija bubrega
• Koji zdravstevni problemi izazivaju bolesti bubrega?  
• Uzroci oštećenja funkcije bubrega
• Simptomi bolesti bubrega
• Najčešće bolesti bubrega
• Stadijumi oštećenja bubrega – simptomi, dijagnoza i terapija
• Kako sprečiti bolesti bubrega i usporiti slabljenje njihovih funkcija?
• Dijagnoza bolesti bubrega
• Terapija bolesti bubrega
• Testovi za procenu stanja bubrega

Anatomija i funkcija bubrega

Anatomija – građa bubrega

Bubrezi (latinski: ren; grčki: νεφρό, nephro) su parni organi, pasuljastog oblika težine oko 150 -170 g kod odraslog čoveka i veličine stisnute pesnice (dužine 10 -13 cm, širine 6 cm, a debljine 3-4 cm). Težina bubrega varira u zavisnosti od vaše visine, težine, starosti, indeksa telesne mase (BMI) i lokacije. Kod muškarca desni bubreg može biti u rasponu od 79 g do 223 g, a levi bubreg od 74 g do 235 g. Kod žena taj raspon u težini bubrega je veći (desni od 55 g do 274 g, a levi od 67 g do 261 g).

Bubrezi predstavljaju centralni deo mokraćnog (urinarnog) sistema. Smešteni su u retroperitonealnom prostoru što znači da leže iza peritoneuma, koji oblaže trbušnu šupljinu, na zadnjem zidu trbuha, po jedan sa svake strane kičmenog stuba (u visini 12. grudnog i 1. i 2. slabinskog pršljena). Gornji delovi bubrega su delimično zaštićeni jedanaestim i dvanaestim rebrom, a svaki bubreg je čitav okružen sa dva sloja masnog tkiva (perirenalno i pararenalno masno tkivo). Desni bubreg leži odmah ispod dijafragme, ispod jetre, a levi pokrivaju spreda želudac, slezina, levi ugao debelog creva i rep pankreasa. Zbog toga što ga naniže potiskuje veliki donji režanj jetre, desni bubreg je smešten nešto niže od levog. Iznad svakog bubrega smeštena je nadbubrežna žlezda. Sa spoljašnje strane bubreg je obavijen bubrežnom kapsulom koja se sastoji od tri sloja (2 od vezivnog i 1 od masnog tkiva). Ona štiti bubrege od povreda, povećava njihovu stabilnost i povezuje bubrege sa okolnim tkivima. Na uzdužnom preseku bubrega, mogu da se uoče dve karakteristične zone bubrega koje se razlikuju po boji i građi: spoljašnja zona ili kora (cortex renis) i unutrašnja zona ili srž (medulla renis). U kori bubrega, počinju nefroni (jedinice za filtriranje krvi) i u njoj se stvara hormon eritropoetin (EPO), koji pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Srž bubrega sadrži većinu nefrona sa njihovim glomerulima i bubrežnim tubulima.

Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200 mL/min. Krv dolazi u bubrege iz trbušne aorte (aortae abdominalis), preko bubrežne arterije (a. renalis, po jedna arterija za svaki organ) koja se odmah deli na dve grane (jedna odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega), a one se potom po ulasku u parenhim bubrega dele na manje ogranke. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije, imaju iste nazive, a venska krv izlazi iz bubrega kroz bubrežnu venu (v. renalis) i uliva se u donju šuplju venu. Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u srž bubrega. 

Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica građe bubrega je nefron (nephron). Čovek ima oko 1,250.000 nefrona u svakom bubregu i svaki od njih može potpuno samostalno da stvara mokraću. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihov broj se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl. Nažalost, bubreg, za razliku od jetre, nema izraženu sposobnost regeneracije. Čovek može da živi dok mu je funkcionalna barem 1/3 nefrona.

Iako se mokraća izbacuje van organizma samo u toku mokrenja, ona se neprestano proizvodi: bubrezi filtriraju svu krv koja teče našim telom na svakih 4-5 minuta. Kako svaki bubreg ima oko 1,250.000 nefrona, to znači da približno 2,5 miliona funkcionalnih jedinica filtriraju krv i proizvode mokraću. Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (glomerul ili Malpigijevo telašce, corpuscum renalis – Malpighii), koje se sastoji od mreže kapilara okružene Bowmanovom čaurom u kojima se filtrira krv i bubrežne cevčice (tubulus renalis), odnosno bubrežnog tubula koji polazi od bubrežnog telašca i u kome se završava proizvodnja mokraće. Urin koji je stvoren u bubregu teče ureterima do mokraćne bešike. Ureteri su šuplje cevčice duge po oko 25 cm i izgrađene su od specijalnih mišića. Mokraćna bešika je šuplji organ čiji su zidovi izgrađeni od mišića i smeštena je u donjem prednjem delu abdomena. Ona služi kao rezervoar za urin. Bešika kod odraslih osoba može da drži 400 – 500 ml urina.

Uloga/funkcija bubrega u našem organizmu

Bubrezi imaju širok dijapazon, za život veoma značajnih, uloga i utiču na rad svih ostalih organa i samog organizma u celini. Iako bubrezi čine samo 1% telesne mase, oni troše 25% energije u telu – što ukazuje na njihovu vitalnu ulogu. Oni filtriraju oko 1,3 litra krvi u minuti, odnosno 1700 litara/dan. Sva krv u telu protiče kroz bubrege svakih 10 min, tako da se krv filtrira 150 puta na dan. Bubrezi čuvaju svaku supstancu iz krvi koja se može ponovo koristiti i uzimaju 85 litara vode i drugih materija iz svakih 1000 litara krvi, a izbacuje samo 0,6 litara u vidu urina. Pored toga, oni čuvaju sve aminokiseline i glukozu iz krvi i 70% soli.

Osnovna funkcija bubrega je prečišćavanje krvi i formiranje konačne mokraće. Pored ove primarne uloge, bubrezi takođe imaju i druge funkcije. Oni imaju višestruku ulogu u održavanju homeostaze u organizmu što podrazumeva:

• regulaciju ravnoteže vode i elektrolita (veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine). Bez ove ravnoteže, nervi, mišići i druga tkiva u našem telu neće raditi normalno. Kada bubrezi izgube sposobnost da uklanjaju višak vode, nastaju otoci;
• regulaciju osmolarnosti telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita (natrijum, kalijum, vodonik, kalcijum, fosfor, magnezijum i bikarbonati) čime održavaju normalan sastav telesnih tečnosti;
• regulaciju acido-bazne ravnoteže. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti, bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne kiseline (sumpornu, fosfornu i dr);
• izlučivanje otpadnih produkata metabolizma. Uobičajeni otpadni proizvodi uključuju otpad od azota (urea), mišićni otpad (kreatinin) i kiseline (mokraćna kiselina);
• neutralizaciju toksičnih jedinjenja, kao što su fenoli, štetne hemikalije, razni toksini, lekovi i dodaci hrani. Bubrezi, kao i jetra, imaju sposobnost da ova toksična jedinjenja vezuju sa sumpornom kiselinom pri čemu grade estre, koji kao takvi bivaju izlučeni;
• regulaciju arterijskog pritiska. Regulacijom izlučivanja vode i natrijuma bubrezi imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji visine arterijskog pritiska.
• sekreciju različitih hormona. Bubrezi proizvode različite hormone (renin , angiotenzin , kalcitriol , eritropoetin, prostaglandine itd.), koji takođe utiču na regulaciju vode i soli u organizmu, što sve potvrđuje da oni imaju vitalnu ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Poremećaji u regulaciji soli i vode, kao i u produkciji hormona kod pacijenata sa bubrežnom isuficijencijom mogu da pouzrokuju visok pritisak;
• stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Eritropoetin je još jedan hormon koji se proizvodi u bubregu i koji ima važnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Pošto bubrezi sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni samim time direktno utiču i na stvaranje, tj. broj crvenih krvnih zrnaca. U bubrežnoj insuficijenciji opada sinteza eritopoetina, što onda dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca i do pada hemoglobina (tj. do anemije). Ovo je razlog što se anemija kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom ne popravlja uprkos davanja preparata gvožđa i vitamina;
• održavanje zdravih kostiju. U bubregu se vitamin D pretvara u hormonski aktivnu formu – kalcitriol koji pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum iz hrane, koji je neophodan za rast kostiju i zuba i održavanje zdravih kostiju. U bubrežnoj insuficijenciji dolazi do smanjenja nivoa aktivnog vitamina D, rast kostiju je takođe smanjen i kosti postaju slabe. Takođe, bubrezi održavanjem normalnog novoa kalcijuma i fosfora u krvi doprinose zdravlju kostiju i zuba. Kod dece, usporen rast može biti jedan od znakova bubrežne insuficijencije.
• sintezu glukoze. Tokom produženog gladovanja bubrezi u procesu glukoneogeneze, od različitih prekursora, stvaraju glukozu.
• sintezu specifičnih protein. Bubrezi, uzimaju aminokiseline iz krvne plazme i koriste ih za sintezu specifičnih proteina.

Koji zdravstevni problemi izazivaju bolesti bubrega?

Ljudi sa dijabetesom ili visokim krvnim pritiskom imaju najveći rizik od problema sa bubrezima. Nesreće ili traume takođe mogu da oštete vaše bubrege, kao što su saobraćajne nesreće ili sportske povrede. Sve statistike ukazuju na 3 najčešće bolesti koje mogu da dovedu do slabljenja funkcije bubrega: najznačajni uzročnik je šećerna bolest (28%), zatim povišen krvni pritisak (25%), upale bubrega (glomerulonefritisi) (21%) svih slučajeva. Dijabetes tipa 1 ili tipa 2 je među vodećim uzrocima otkazivanja bubrega u svetu. Pokazano je da trećina osoba sa dijabetesom ima problema sa bubrezima. Previše glukoze u krvi vremenom oštećuje i krvne sudove i filtere (glomerule) u bubrezima. Na kraju, bubrezi mogu da postanu toliko oštećeni da više ne mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju i te posledice mogu da budu fatalne. Osobe sa dijabetesom trebalo bi da proveravaju urin najmanje jednom godišnje. Visok krvni pritisak takođe oštećuje krvne sudove u bubrezima. Sa druge strane, ako su krvni sudovi u bubrezima oštećeni, neće moći da se ukloni otpad i višak tečnosti iz tela pa će dodatna tečnost u krvnim sudovima tada još više da poveća krvni pritisak, stvarajući „začarani krug“. Najbolji način da se uspori ili spreči bolest bubrega izazvana visokim krvnim pritiskom je da se hipertenzija drži pod kontrolom. Glomerulonefritis je treći najčešći uzrok bolesti bubrega. Reč je o zapaljenju bubrežnih filtera, glomerula. Postoje dve forme glomerulonefritisa – akutna i hronična. Akutna forma glomerulonefritisa se javlja nakon bakterijske infekcije, kao što je streptokokno grlo, ali može da bude izazvana i autoimunskom bolešću, kao što je lupus. Simptomi su: otok na licu (posebno ujutru), krv u urinu, smanjeno mokrenje. Hronični glomerulonefritis može da bude genetski, ili može da bude uzrokovan autoimunskom bolešću. Takođe, hronični glomerulonefritis može da se razvije godinama nakon akutnog glomerulonefritisa. Simptomi su slični uobičajenim znacima otkazivanja bubrega: pojava proteina u urinu, otoka u zglobovima i česti odlazak u toalet noću. Kada je u pitanju akutni glomerulonefritis, vreme je od suštinske važnosti.  Pacijent će možda morati da se podvrgne privremenoj dijalizi kako bi se uklonio višak tečnosti i sprečilo otkazivanje bubrega. Ako simptomi napreduju veoma brzo, lekar može da preporuči plazmaferezu, koja filtrira krv kako bi se uklonili štetni proteini.

Uzroci oštećenja funkcije bubrega

Ako vaši bubrezi iznenada prestanu da rade, lekari to nazivaju akutnom povredom bubrega ili akutnom bubrežnom insuficijencijom. Glavni uzroci su:

• nedovoljan protok krvi u bubrezima,
• direktno oštećenje bubrega,
• urin se zadržava u bubrezima.

Do ovih problema može doći kada:

• Imate traumatsku povredu bubrega sa gubitkom krvi, na primer u automobilskoj nezgodi.
• Kada ste dehidrirani ili se vaše mišićno tkivo raspada, šaljući previše produkata degradacije proteina toksičnih za bubrege u krvotok.
• Doživite šok jer imate tešku infekciju – sepsu.
• Imate uvećanu prostatu ili kamen u bubregu koji blokira protok urina.
• Uzmite određene lekove ili ste u direktnom kontaktu sa određenim toksinima koji direktno oštećuju bubreg.
• Imate komplikacije tokom trudnoće, kao što su eklampsija i preeklampsija
• Autoimunske bolesti (kada vaš imunski sistem napadne vaše telo) takođe mogu izazvati akutnu povredu bubrega.
• Ljudi sa teškom insuficijencijom srca ili jetre često imaju i akutnu povredu bubrega.

Uzroci hronične bubrežne slabosti (insuficijencije) su brojna oboljenja uključujući:

• različite upale (glomerulonefritisi, pijelonefritisi, intersticijski nefritisi),
• metaboličke (dijabetesna nefropatija, urična nefropatija),
• nasledne bolesti (policistična bolest bubrega, Alportov sindrom, Fabrijeva bolest i druge nasledne bolesti),
• sistemske bolesti vezivnog tkiva (lupus, vaskulitisi),
• kalkulozu bubrega (kamen u bubregu) i mokraćnog trakta,
• hematološke bolesti (multipli mijelom),
• kongenitalne (urođene) anomalije urinarnog trakta sa posledičnim hroničnim upalnim oboljenjem i/ili kalkulozom (vezikoureteralni refluks, suženja mokraćnih kanala),
• balkanska endemska nefropatija,
• oštećenja bubrega uzrokovana različitim lekovima,
• maligni tumori bubrega i urinarnog trakta čija je incidenca u porastu tokom proteklih par decenija i drugo.

Savremeni način života koji karakteriše velika količina stresa i upotreba analgetika, kao i porast malignih oboljenja čije lečenje često zahteva primenu hemioterapije, takođe mogu dovesti do oštećenja bubrega. Posebno treba izdvojiti nekritičnu primenu nesteroidnih antireumatika (ibuprofen, diklofenak, naproksen) koji se mogu dobiti i bez lekarskog recepta, a koji mogu kod nekih pacijenata da dovedu do posebnog oblika upale bubrega (tubulointersticijski nefritis) ili češće do toksičnog oštećenja bubrega, naročito kod pacijenata koji već imaju oštećenu bubrežnu funkciju. Takođe, relativno česta primena inhibitora protonske pumpe koji se koriste za lečenje bolesti želuca i gastroezofagealnog refluksa (omeprazol, pantoprazol, esomeprazol, robeprazol) kod duže primene mogu dovesti do oštećenja funkcije bubrega ili pogoršati već postojeće oštećenje. Pored toga i neki antibiotici, antimikotici ili antivirusni lekovi kao što su aminoglikozidi (Gentamicin, Amikacin, Netilmicin), Amfotericin, Aciklovir i dr. takođe mogu da dovedu do reverzibilnog ili ređe nepovratnog oštećenja funkcije bubrega. Nažalost, različite vrste oštećenja bubrega se javljaju i kod primene najnovijih oblika terapije za različite maligne bolesti odnosno primene tzv. “biološke terapije“.

Najnovija istraživanja su pokazala da je i poslednja epidemija korona virusa takođe ostavila traga na normalnom funkcionisanju bubrega i da su kod jednog broja pacijenata tokom post-COVID-19 oporavka zapažena oštećenje bubrega. Pored toga, pokazano je da su mnogi pacijenti sa COVID-19 takođe imali hipertenziju, dijabetes, gojaznost što sve, kao što smo prethodno naveli, doprinosi razvoju ili pogoršanju bolesti bubrega. Rezolucija akutnog oštećenje bubrega izazvanog korona virusom zapaža se kod većine pacijenata, ali može doći i do trajnog oštećenja funkcije bubrega, kao i do pogoršanja stanja kod pacijenata sa već postojećim bolestima bubrega, tako da je potrebna redovna kontrola takvih pacijenata.

Više o post-COVID sindromu možete pročitati na linku  https://www.beo-lab.rs/post-covid-sindrom-koji-su-uobicajeni-simptomi-i-kako-da-utvrdite-da-li-ga-imate/

Simptomi bolesti bubrega

Većina ljudi nema simptome u početnom stadijumu bolesti bubrega, a ponekad čak ni u poodmakloj fazi, tako da možda nećete primetiti nikakve probleme u radu bubrega. Ako se i jave neki simptomi oni su često nespecifični, što je opasno jer je možda već došlo do oštećenja bubrega a da vi to i ne shvatate. Problem kod većine pacijenata je upravo taj što se kasno jave lekaru i ne dolaze redovno na kontrole. Najveći broj pacijenata se javi lekaru tek u 4. ili 5. stadijumu bolesti, kad je već kasno za efikasno lečenje i teško može da dođe do oporavka bubrega.

Bolesti bubrega mogu da izazovu različite simptome kod različitih ljudi. Da je hronična bolest bubrega već uznapredovala trebalo bi da posumnjate ako primetite jedan ili više od sledećih simptome:

• Imate bol u stomaku, osećate mučninu, povraćate.
• Ako se javi pojačana žeđ.
• Pоrеmеćајi mоkrеnjа. Učеstаlо mоkrеnjе, smаnjеnо izlučivаnjе urinа, bоlnо i оtеžаnо mokrеnjе, nоćnо mokrеnjе, nеmоgućnоst mokrеnjа. Problemi sa filtriranjem otpada su uzrok da češće mokrite.
• Tamni urin ili urin sa krvlju: oštećenje bubrežne filtracije dovodi do curenja krvnih zrnaca u urin.
• Primećujete „penu“ u mokraći. Mehurići u mokraći mogu da ukažu na višak proteina.
• Imate otekline, odnosno ako se pojave testasti otoci potkolenica, gležnjeva i stopala, otoci lica i natečenost oko očiju (naročito ujutru). Smanjena funkcija bubrega može dovesti do toga da vaše telo zadrži proteine i natrijum, što dovodi do pojave otoka.
• Sve vreme osećate umor, malaksalost ili nedostatak daha, gušenje.
• Nemate apetit, loše spavate, ne osećate ukus ili imate metalni ukus hrane. Ako se toksini nakupljaju u krvi, vaš san, apetit i nivo energije mogu biti smanjeni.
• Imate grčeve mišića, posebno u nogama. Neravnoteža elektrolita je uzrok da se mišići grče.
• Imate veoma suvu kožu koja svrbi. Neravnoteža minerala i hranljivih materija u krvi dovodi do svraba kože.
• Gubite težinu bez očiglednog razloga.
• Konfuzija ili problemi sa koncentracijom.
• Pоvišеn krvni pritisak (hipertenzija) bubrеžnоg pоrеklа.

Dete sa hroničnom bolešću bubrega takođe može da se oseća iscrpljeno i pospanije nego obično, da ima manje apetita nego normalno i da ne raste kako bi se očekivalo.

Simptоmi i znаci hrоničnе bubrеžnе bоlеsti (HBB)

Simptоmi i znаci hrоničnе bolesti bubrеgа sе rаzviјајu pоstеpеnо i nisu spеcifični. Оbičnо sе оsеtе tеk kаdа nivо glоmеrulаrnе filtrаciје bubrеgа оpаdnе nа vrеdnоsti ispоd 15 mL/min. Pored prethodno pomenutih javljaju se i neke druge zdravstvene posledice HBB:

• Anemija ili nizak broj crvenih krvnih zrnaca.
• Povećana pojava infekcija.
• Nizak nivo kalcijuma, visok nivo kalijuma i visok nivo fosfora u krvi.
• Depresija ili lošiji kvalitet života
• Prоmеnе u sаstаvu mokrаćе (baktеriје, lеukоciti, krv, prоtеini, lipidi i kristаli u urinu)
• Bоl u leđima (tup, оštаr, pоvrеmеn, kоntinuirаn, tipа kоlikе)

U odmaklom stadijumu HBB praktično da nema organskog sistema u našem telu koji ne može biti pogođen. Dolazi do pojave kožnih krvarenja, poremećaja stanja svesti, usporenog misaonog toka, iritabilnosti, bolova u kostima i dr. Ukoliko se ne pristupi lečenju nekom od metoda za zamenu bubrežne funkcije (hemodijaliza, peritonealna dijaliza ili transplantacija bubrega) bolest se završava fatalnim ishodom.

Najčešće bolesti bubrega

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna (ABI) i hronična bubrežna insuficijencija (HBI) (smanjena funkcija bubrega koja nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i ireverzibilnog smanjenja glomerulske filtracije do konačnog stadijuma uremije). HBI nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti, koja nastupa pre 65. godine života. Zbog svega navedenog HBI je ozbiljno oboljenje koje zbog visokih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan zdravstveni problem. Prema svetskim statističkim podacima hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Osobe kod kojih su ove bolesti otkrivene, posebno u odmakloj fazi, suočavaju se sa različitim izazovima i smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, kao što su odlazak na posao, putovanja i druženja. U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije. Prema podacima iz 2020.godine ovaj broj je nešto manji 33.072 osoba, verovatno zbog pandemije COVID-19 kada su se pacijenti u ovom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, smanjenjem kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, a u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite pacijentima koji nisu bili bolesni od COVID-19.

Postoji više klasifikacija bolesti bubrega, ali se danas najčešće koristi klinička klasifikacija, zasnovana na preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Ova podela je sledeća:

• akutni nefritiski sindrom,
• nefrotski sindrom,
• asimptomatska urinarna abnormalnost,
• akutna bubrežna insuficijencija,
• hronična bubrežna insuficijencija,
• infekcija urinarnog trakta,
• opstruktivna bolest urinarnog trakta,
• funkcijski defekti bubrežnih tubula,
• hipertenzivna nefropatija,
• nefrolitijaza i nefrokalcinoza.

Najčešće bolesti bubrege uključuju:

• Hroničnu bolest bubrega (HBB): Hronična bolest bubrega može da smanji funkciju bubrega. Dijabetes ili visok krvni pritisak obično izazivaju HBB.
• Rak bubrega: karcinom bubrežnih ćelija je najčešći tip raka bubrega.
• Otkazivanje bubrega (bubrežna insuficijencija): Otkazivanje bubrega može biti akutno (naglo se pogoršati) ili hronično (trajno smanjenje funkcionisanja bubrega). Završna faza bubrežne bolesti je potpuni gubitak funkcije bubrega. Zahteva dijalizu (tretman za filtriranje krvi umesto bubrega).
• Infekcija bubrega (pijelonefritis): Do infekcije bubrega može doći ako bakterije uđu u vaše bubrege putujući kroz uretere. Ove infekcije izazivaju iznenadne simptome. Leče se antibioticima.
• Kamen u bubregu: Kamen u bubregu uzrokuje stvaranje kristala u vašem urinu i može da blokira protok urina. Ponekad ovo kamenje prolazi samostalno. U drugim slučajevima, zdravstveni radnici mogu ponuditi tretman kako bi ih razbili ili uklonili.

• Bubrežne ciste: kesice ispunjene tečnošću koje se nazivaju bubrežne ciste rastu na vašim bubrezima. Ove ciste mogu da izazovu oštećenje bubrega. Uklanjaju se operativnim putem.
• Policističnu bolest bubrega (PBB): Policistična bolest bubrega uzrokuje stvaranje cista na vašim bubrezima. PBB je nasledna bolest. Može da dovede do visokog krvnog pritiska i otkazivanja bubrega. Ljudima sa PBB je potrebno redovno medicinsko praćenje.

Bezbroj drugih poremećaja takođe može da utiče na rad vaših bubrega, kao što su:

• Acidoza: višak kiseline se akumulira u bubrezima, što može da izazove mnoge zdravstvene problem, a može biti i opasno po život.
• Akutni ili intersticijski nefritis: manifestuje se akutnom bubrežnom insuficijencijom. Najčešći uzrok je preosetljivost na lekove među kojima su najzastupljeniji antibiotici. Dolazi do zapaljenja bubrega, usled čega može da dođe do prestanka rada bubrega.
• Azotemija: metabolički poremećaj koji dovodi do nakupljanja azotnog otpada (najčešće kreatinina i uree), krajnjih produkata metabolizma proteina, u bubrezima. Bez lečenja, azotemija može biti fatalna.
• Kaliektaza: višak tečnosti uzrokuje oticanje, proširenje čašica (kaliksa, gde počinje sakupljanje urina). Bez lečenja, kaliektaza može da dovede do otkazivanja bubrega.
• Nefropatija povezana sa dijabetesom ili hipertenzivna nefropatija: Nekontrolisani dijabetes ili hronično visok krvni pritisak izazivaju oštećenje bubrega.
• Bolesti glomerula: grupe oboljenja bubrega (zapaljenje bubrega) u kojima je primarno došlo do oštećenja strukture i funkcije glomerula. Mogu da nastanu kao posledica imunoloških, metaboličkih, koagulacijskih, toksičnih i naslednih biohemijskih poremećaja. Glomerularne bolesti mogu takođe da izazovu otkazivanje bubrega.
• Bolest minimalnih promena i nefrotski sindrom: česta bolest bubrega koju karakterišu težak gubitak belančevina urinom, njihov nizak nivo u krvi, povišene vrednosti holesterola i pojava otoka po telu. Bolest se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je češća kod dece nego kod odraslih.
• Papilarna nekroza: komadići bubrežnog tkiva odumiru u meduli i papili. Tkivo može da se odlomi i začepi bubrege, što dovodi do otkazivanja bubrega. Predisponirajući faktori za nastanak papilarne nekroze su: anemija srpastih ćelija, diabetes mellitus, primena prekomerne doze analgetika (npr. fenacetina), opstruktivna infekcija urotrakta, vezikoureteralni refluks udružen sa infekcijom.
• Proteinurija: Proteinurija podrazumeva pojavu proteina (obično albumina) u mokraći u količinama koje su veće od fizioloških (150-200 mg/24 sata). Ona je jedan od najranijih i najtrajnijih znakova oštećenja bubrega.
• Pijelonefritis: je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja najčešće nastaje prodorom bakterija iz mokraćne bešike putem mokraćovoda (uretera) u bubreg. Ova iznenadna infekcija bubrega uzrokuje edem (otok) u vašim bubrezima. Najčešće ga izaziva bakterija Escherichia coli koja iz debelog creva ulazi kroz mokraćnu cev u mokraćnu bešiku, tu se razmnožava i širi dalje. Ukoliko se ne započne na vreme sa lečenjem, može da prouzrokuje nepopravljiva oštećenja bubrega, što može da bude opasno po život.
• Uremija: toksini koji normalno napuštaju vaše telo kroz mokraću umesto toga završavaju u vašem krvotoku usled čega dolazi do nakupljanja toksina u krvi. Pojavljuje se kada bubrezi prestanu da filtriraju otpadne materije iz tela kroz urin. Često je znak završnog stadijuma bubrežne bolesti, a leči se lekovima, dijalizom i operacijom transplantacije bubrega. Ukoliko se ne leči, uremija može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema ili smrti.

Stadijumi oštećenja bubrega – simptomi, dijagnoza i terapija

Prema podeli koju su predložili Svetska zdravstvena organizacija i Američka fondacija za bubreg, hronična bolest bubrega (HBB) je podeljena u pet stadijuma na osnovu količine oštećenja bubrega i koliko dobro oni još uvek rade. U ranim stadijumima (od 1-3), vaši bubrezi su još uvek u stanju da filtriraju otpad iz vaše krvi. U kasnijim stadijumima (od 4-5), vaši bubrezi moraju više da rade da bi filtrirali krv i mogu da potpuno prestanu da rade. Do ovoga dolazi zato što kako stadijumi bolesti napreduju, bolest bubrega se pogoršava i vaši bubrezi rade sve slabije. U svakom stadijumu, važno je preduzeti korake da usporite oštećenje bubrega i da održite bubrege da rade što je duže moguće.

Stadijumi oštećenja bubrega utvrđuju se pomoću Stope glomerularne filtracije (engl. glomerular filtration rate – GFR), odnosno, procenjene brzine glomerularne filtracije (engl. estimated glomerular filtration rate – eGFR). To je test krvi koji proverava koliko dobro funkcionišu vaši bubrezi. Vaši bubrezi imaju male filtere koji se nazivaju glomeruli. Ovi filteri pomažu u uklanjanju metaboličkog i toksičnog otpada i viška tečnosti iz krvi. GFR test procenjuje koliko krvi prolazi kroz ove filtere svakog minuta. Svaka faza/stadijum ima različite simptome i tretmane: 

U stadijumu 1 HBB, oštećenje vaših bubrega je blago i verovatno nećete imati nikakve simptome. Vaši bubrezi i dalje dobro funkcionišu, ali možda imate znake oštećenja bubrega ili fizičkog oštećenja bubrega. Rad bubrega se karakteriše sa normalnom ili povećanom GFR (≥ 90 mL/min), ali u vašem urinu (tj. u mokraći) ima proteina. Iako oštećenje vaših bubrega možda nije reverzibilno, postoji mnogo toga što možete da učinite u ovoj fazi da vaši bubrezi rade dobro što je duže moguće. Većina ljudi sa stadijumom 1 HBB nema nikakve simptome koji utiču na njihovo zdravlje, zbog čega mnogi ljudi ne znaju da ga imaju. Međutim, postoje neki znaci stadijuma 1 HBB koje ljudi mogu sami da primete ili koje lekari mogu primetiti kada testiraju oštećenje bubrega ili druga zdravstvena stanja. Ovi znaci i simptomi stadijuma 1 HBB uključuju: visok krvni pritisak, oticanje ruku ili stopala, infekcije mokraćnih puteva, proteine u urinu, krv u urinu (hematurija), oštećenje bubrega koje se vidi na ultrazvuku, CT skeniranju, MRI ili biopsiji bubrega. U stadijumu 1 HBB, lekari se uglavnom fokusiraju na usporavanje oštećenja bubrega i održavanje dobrog rada vaših bubrega što je duže moguće. U ovoj fazi potrebno je da: kontrolišite šećer u krvi ako imate dijabetes; držite krvni pritisak u zdravom opsegu (najbolje je manje od 130/80 mm Hg); odlučite da li treba da počnete ili prestanete da uzimate lekove koji će vam pomoći da zaštitite svoje bubrege; zajedno sa izabranim nefrologom možete da napravite plan lečenja samo za vas. U ovoj fazi postoji mnogo toga što možete da učinite kako biste pomogli da vaši bubrezi rade dobro što je duže moguće: jedite hranu koja je pogodna za bubrege. Na osnovu rezultate vaših laboratorijskih testova dijetetičar može da vam pomogne da planirate zdrave obroke i napravite vašu „dijetu za bubrege“; budite aktivni najmanje 30 minuta većinu dana u nedelji (hodanje, vožnje bicikla, plivanje ili ples); održavajte zdravu težinu; prestanite da pušite ili da koristite duvan.

U stadijumu 2 HBB oštećenje bubrega se karakteriše sa blagim sniženjem GFR (60-89 mL/min), što znači da imate blago oštećenje bubrega. Većinu vremena vaši bubrezi i dalje dobro funkcionišu, tako da možda nećete imati nikakve simptome, ali ćete možda imati druge znake oštećenja bubrega, kao što su proteini u urinu (tj. mokraći). Često, simptomi bolesti bubrega ne počinju sve do stadijuma 3 HBB. Kao i kod stadijuma 1 i kod stadijuma 2 HBB znaci i simptomi uključuju: visok krvni pritisak, oticanje ruku ili stopala, infekcije mokraćnih puteva, proteine u urinu, krv u urinu, oštećenje bubrega koje se vidi na ultrazvuku, CT skeniranju, MRI ili biopsiji bubrega. Ako imate porodičnu istoriju bolesti bubrega ili zdravstveno stanje koje može oštetiti vaše bubrege, kao što je dijabetes ili visok krvni pritisak, vaš lekar može testirati zdravlje vaših bubrega pomoću testova, kao što su: eGFR testovi krvi, provera krvnog pritiska, testovi urina, testovi detaljnog snimanja unutrašnjosti vašeg tela. Ukoliko postoji porodična predispozicija vaš lekar može da uradi i nekoliko drugih testova kao što je genetsko testiranje (ako se sumnja na retku bolest ili bolest koja se javlja u vašoj porodici). Što se tiče terapije za stadijum 2 lekar će raditi sa vama na tome da uspori oštećenje bubrega i da vaši bubrezi rade dobro što je duže moguće tako što će se redovno kontrolisati šećer u krvi ako imate dijabetes; držati krvni pritisak u zdravom opsegu (manje od 130/80 mm Hg) i odlučiti da li da započnete ili prestanete da uzimate lekove koji će vam pomoći da zaštitite svoje bubrege.

U stadijumu 3 HBB oštećenje bubrega se karakteriše sa umereno smanjenom GFR (30-59 mL/min) i blago do umerenim oštećenjem bubrega koji su manje sposobni da filtriraju otpad i tečnost iz vaše krvi. Ovaj otpad može da se nakupi u vašem telu i počne da izaziva druge zdravstvene probleme, kao što su visok krvni pritisak, anemija i bolest kostiju. Ovo nakupljanje otpada naziva se uremija. Stadijum 3 se često opisuje kao „srednja faza“ bolesti bubrega. Iako su bubrezi oštećeni, oni i dalje rade dovoljno dobro da vam nije potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega. Ipak, ovo oštećenje bubrega utiče na njihov rad i možda ćete početi da primećujete simptome kao što su: osećaj slabosti i umora, oticanje ruku ili stopala, suva koža koja svrbi, bol u donjem delu leđa, grčevi u mišićima, problemi sa spavanjem, sindrom nemirnih nogu (neugodan osećaj u nogama zbog kojeg je teško mirno sedeti ili zaspati), mokrenje češće ili ređe nego što je normalno, urin koji je penast ili tamnije boje nego obično. Takođe možete imati proteine u urinu. Bolest bubrega se često ne može izlečiti u stadijumu 3, a oštećenje vaših bubrega obično nije reverzibilno, ali postoji mnogo toga što možete da učinite da usporite dalje oštećenje bubrega, tako da sa lečenjem i promenama u načinu života, mnogi ljudi koji su u stadijumu 3 ne prelaze u stadijum 4 ili 5, što je otkazivanje bubrega. Stadijum 3 HBB je podeljen u 2 pod-faze na osnovu vašeg eGFR: Faza 3a znači da imate eGFR između 45 i 59, a faza 3b znači da imate eGFR između 30 i 44. Pod kontrolom lekara stadijum 3 HBB se leči lekovima koji pomažu kod simptoma i drugih zdravstvenih problema koje bolest bubrega može da izazove, kao što su dijabetes i visok krvni pritisak. Ovi lekovi uključuju: lekove za krvni pritisak kao što su ACE inhibitori i ARB (blokatori receptora angiotenzina II) (čak i ako nemate visok krvni pritisak, ovi lekovi mogu da pomognu u usporavanju oštećenja bubrega kako bi oni funkcionisali dobro što je duže moguće); lekove za dijabetes koji održavaju vaš šećer u krvi na zdravom nivou (čak i ako nemate dijabetes); suplemente kalcijuma i vitamina D za održavanje jakih kostiju; diuretike koji pomažu kod otoka (ovo su lekovi koji pomažu vašim bubrezima da se otarase soli i vode i čine da više urinirate); dodaci gvožđa koji pomažu kod anemije (nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca u vašem telu). Možda ćete takođe morati da prestanete da uzimate određene lekove koji mogu da pogoršaju oštećenje vaših bubrega, kao što su lekovi protiv bolova koji se nazivaju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i neki lekovi protiv artritisa. Obavezno obavestite svog lekara o svim lekovima koje uzimate – čak i o onima koje vam nisu prepisani. Da bi ste pomogli vašim bubrezima da ne pređu u mnogo opasnije stadijume oštećenja, pored lekova, zdrave promene u načinu života mogu da naprave veliku razliku u tome kako se osećate i mogu pomoći da vaši bubrezi funkcionišu što je duže moguće. Konzumiranje hrane pogodne za bubrege u pravim količinama jedan je od najboljih načina da usporite oštećenje bubrega od HBB i da se osećate najbolje. Kao i u stadijumu 1 i 2 dijetetičar će na osnovu rezultata vaših laboratorijskih analiza odrediti vašu „dijetu za bubrege“. Pored toga, da usporite oštećenje vaših bubrega: budite aktivni najmanje 30 minuta većinu dana u nedelji; ako imate dijabetes, pratite svoj plan lečenja kako biste održali nivo šećera u krvi u granicama; prestanite da pušite ili da koristite duvan.

U stadijumu 4 HBB oštećenje bubrega se karakteriše sa ozbiljno smanjenom GFR (15-29 mL/min) Takođe možete imati proteine u urinu. Stadijum 4 HBB je poslednja faza pre otkazivanja bubrega tako da je važno da preduzmete korake za usporavanje oštećenja bubrega i unapred planirate moguće tretmane. Obično ne postoji lek za HBB i obično ne možete da preokrenete oštećenje bubrega koje već imate do trenutka kada ste došli do stadijuma 4. Međutim, možete preduzeti korake da usporite oštećenje bubrega i pomognete da se osećate najbolje. Stadijum 4 HBB znači da su vaši bubrezi umereno ili ozbiljno oštećeni i da ne funkcionišu onako kako bi trebalo da filtriraju otpad iz vaše krvi, tako da se otpadni proizvodi mogu nakupiti u krvi i uzrokovati druge zdravstvene probleme, kao što su: visok krvni pritisak, anemija, bolest kostiju, bolest srca, visok nivo kalijuma, visok nivo fosfora, metabolička acidoza (nakupljanje kiseline u vašem telu).

Simptomi stadijuma 4 HBB:

• osećaj slabosti i umora
• oticanje ruku ili nogu
• mokrenje češće ili ređe nego što je normalno
• bol u donjem delu leđa
• grčevi u mišićima
• mučnina u stomaku ili povraćanje
• manji osećaj gladi

Da bi saznali u kakvom su stanju vaši bubrezi, kao i u prethodnim stadijumima rade se testovi koji uključuju: proveru krvnog pritiska; testove urina; testove snimanja unutrašnjosti vašeg tela, kao što su ultrazvuk, CT ili MRI; biopsija bubrega; genetsko testiranje (ako lekari sumnjaju na retku bolest ili bolest koja se javlja u vašoj porodici). Sa vašim nefrologom ćete se dogovoriti kako ćete lečiti stadijum 4 HBB lekovima koji uključuju: lekove za snižavanje krvnog pritiska kao što su ACE inhibitori i ARB; lekove za dijabetes koji održavaju vaš šećer u krvi na zdravom nivou (čak i ako nemate dijabetes); suplemente kalcijuma i vitamina D da bi vaše kosti bile jake; diuretike koji pomažu kod otoka; sredstva za stimulaciju eritropoeze ili suplemente gvožđa koji pomažu kod anemije.

Takođe, vaš lekar vam može reći da prestanete da uzimate lekove koji mogu oštetiti vaše bubrege, kao što su lekovi protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi). U zavisnosti od stanja vaših bubrega nefrolog će odlučiti da li su vam bubrezi blizu otkazivanja i da li treba da počnete sa lečenjem. Ako vam je potreban tretman, oni će razgovarati sa vama o vašim izborima, koji uključuju:

• Dijalizu, koja je tretman za čišćenje krvi kada bubrezi više nisu u mogućnosti da obavljaju tu svoju funkciju. 
• Transplantaciju bubrega, što je operacija kojom se dobija bubreg iz tuđeg tela.

Kao što smo prethodno napomenuli obično ne postoji lek za HBB i kada dođete do stadijuma 4 ne možete da preokrenete oštećenje bubrega koje već imate. Kao i u prethodnim fazama bolesti neophodna je stalna kontrola kod nefrologa u ovom stadijumu otprilike svaka tri meseca, uz pomoć dijetetičara kreirajte i sledite plan ishrane pogodan za bubrege, održavajte krvni pritisak i šećer na zdravom nivou i prestanite da pušite ili koristite duvan. U skladu sa zdravstvenim mogućnostima budite aktivni najmanje 30 minuta dnevno.

Koliko dugo mogu da živim sa stadijumom 4? Koliko dugo možete da živite (vaš životni vek) zavisi od mnogo stvari, kao što su:

• Vaše godine kada vam je dijagnostikovan HBB.
• Koliko dobro pratite svoj plan lečenja.
• Koje druge zdravstvene probleme imate

U stadijumu 5 HBB, vaši bubrezi se približavaju otkazivanju ili su već prestali da rade (otkazivanje bubrega), imate eGFR manji od 15 mL/min. Takođe možete da imate i proteine u mokraći. Otkazivanje bubrega se takođe naziva završnim stadijumom bubrežne bolesti (engl. end-stage renal disease, ESRD) ili završnim stadijumom bolesti bubrega (engl. end-stage kidney disease, ESKD). Ako vam bubrezi otkazuju, da biste živeli moraćete da započnete dijalizu ili da imate transplantaciju bubrega. Stadijum 5 HBB znači da su vaši bubrezi ozbiljno oštećeni i da su prestali da rade svoj posao da filtriraju otpad iz vaše krvi. Otpadni proizvodi se mogu nakupiti u krvi i kao i u prethodnim stadijumima uzrokovati: visok krvni pritisak, anemiju, bolest kostiju, bolest srca, visok nivo kalijuma, visok nivo fosfora, metaboličku acidozu. U stadijumu 5 verovatno ćete imati ove simptome ako vam bubrezi počnu da otkazuju: osećaj slabosti i umora; oticanje ruku, šaka, nogu ili stopala; stvaranje malo ili nimalo urina; glavobolje; bol u donjem delu leđa; grčeve u mišićima; mučninu u stomaku ili povraćanje; manji osećaj gladi nego inače; teškoće sa disanjem; promene u boji kože. Kao i u prethodnim stadijumima da bi saznali u kakvom su stanju vaši bubrezi rade se testovi koji uključuju: proveru krvnog pritiska; testove urina; testove snimanja unutrašnjosti vašeg tela, kao što su ultrazvuk, CT ili MRI; biopsija bubrega; genetsko testiranje. Vaš nefrolog će vam dati savet o vašim opcijama lečenja, koje uključuju: dijalizu i transplantaciju bubrega. Pored toga, Vaš lekar će vam pomoći da odlučite koji tretman je najbolji za vas, kao i da napravite plan za lečenje bolesti bubrega. Kao deo plana, vaš lekar vam može dati lekove koji su preporučeni i u fazi 3, kao što su lekovi za dijabetes i visok krvni pritisak (ACE inhibitori i ARB), suplementi kalcijuma i vitamina D, diuretici, lekovi koji veziju fosfor (sprečavaju vaše telo da apsorbuje fosfor iz hrane koju jedete), sredstva za stimulaciju eritropoeze (ESA) ili suplementi gvožđa koji pomažu kod anemije. Takođe, biće vam savetovano da prestanete da uzimate lekove koji mogu da oštete vaše bubrege (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, NSAIL). U stadijumu 5 HBB obično nema leka i ne može se preokrenuti oštećenje funkcije bubrega. Kao i u prethodnim fazama bolesti neophodna je stalna kontrola kod nefrologa, pridržavajte se saveta za zdravi način ishrane uz ograničeni unos određenih stvari kako biste sprečili njihovo nakupljanje u vašem telu, kao što su tečnosti, kalijum, so (natrijum) ili fosfor; održavajte krvni pritisak i šećer na zdravom nivou i prestanite da pušite ili koristite duvan. Prema zdravstvenim mogućnostima budite aktivni najmanje 30 minuta dnevno. Koliko dugo možete da živite sa bubrezima u ovoj terminalnoj fazi oštećenja bubrega zavisi od toga koliko ste godina imali kada vam je dijagnostikovan HBB, koliko dobro pratite svoj plan lečenja, od vašeg opšteg zdravlja i ono što je važno – vaše želje za životom.

Kako sprečiti bolesti bubrega i usporiti slabljenje njihovih funkcija?

Oštećenje bubrega se nažalost ne može preokrenuti, ali možete da sprečite da se pogorša ili da do njega uopšte dođe. Prevencija bolesti bubrega i prihvatanje zdravog načina života može da pomogne u tome. Pored toga, redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, jednom u godini dana i preventivni pregledi prema polu i starosti, za zdrave ljude treba da budu obaveza. Ovi preventivni pregledi uz samoposmatranje najčešće mogu da omoguće rano otkrivanje mnogih, pa i bubrežnih bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije. Prevencija bolesti bubrega se može podeliti u dve kategorije:

1. Mere prevencije za zdrave osobe.
2. Mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega.

Mere prevencije za zdrave osobe

Prema preporuci koja je data od strane Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg postoji osam dokazanih zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:                    

1. Budite fizički aktivni (barem 30 minuta većinu dana u nedelji)! Fizička aktivnost pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi. Značajno je i u dečjem uzrastu!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!  Ako imate dijabetes, ostanite u granicama ciljanog nivoa šećera u krvi što je više moguće. Postoji i juvenilni dijabetes!
3. Kontrolišite krvni pritisak! Držite krvni pritisak ispod 130/80 mmHg. I deca mogu da imaju povišen krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! Smanjite težinu ako imate višak kilograma! I deca mogu da budu gojazna! Pridržavajte se plana ishrane koji je pogodan za bubrege. Dijetetičar vam može pomoći da napravite plan ishrane koji vama odgovara sa manje soli (natrijuma), proteina, kalijuma i fosfata. Jedite više voća i povrća.

• Uzimajte, pravilno, dovoljne količine tečnosti! 
• Prеstаnitе dа pušitе ili da koristite duvan! Živite bez duvana i duvanskog dima!
• Ne uzimajte lekove, koje lekar nije prepisao! Oni mogu da oštete vaše bubrege!
• Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika i ukoliko ima oboljevanja od bolesti bubrega u vašoj porodici!

Takođe se preporučuje da ostanete u preporučenim granicama holesterola, kao i da pijte manje alkohola. Zdrave smernice za pijenje alkohola su:

• Za muškarce: ne više od dva pića dnevno.
• Za žene: ne više od jednog pića dnevno.

Mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega

Ako vam bubrezi ne funkcionišu dobro, proverite sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo kakve lekove, uključujući lekove koje možete dobiti bez recepta. Za bubrežne bolesnike je posebno važno da izbegavaju uzimanje nefrotoksičnih lekova, jer neretko se pacijenti leče sami. Najopasniji su lekovi protiv bolova kao što su aspirin, naproksen (Aleve), celekoksib (Celebrek) i tzv. nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) u koje spadaju razni antireumatici, ibuprofen, diklofen, brufen, koji imaju toksično dejstvo na bubrege i dovode do rapidnog pogoršanja njihove funkcije. Takođe, neke studije ukazuju na vezu između lekova protiv gorušice tzv. „inhibitora protonske pumpe (PPI)“ i hronične bolesti bubrega. Vaš lekar će možda želeti da proveri da li su vam ovi lekovi potrebni, ili da li bi vam druga doza ili nešto drugo moglo bolje da deluje.Recite svom lekaru ako uzimate biljne proizvode ili druge suplemente, a najbolje je da o tome razgovarate pre nego što počnete da ih uzimate.

Prema savetima koji su dati u knjizi “Sačuvajte svoje bubrege”, Kidney Education Foundation (Paunić i sar., 2017) ovo su mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega:

1. Biti svestan bolesti bubrega i važnosti blagovremene dijagnoze. Važno je na vreme prepoznati simptome bolesti bubrega. Uobičajeni simptomi ovih bolesti su oticanje lica i stopala, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, bledilo, slabost, često mokrenje, pojava krvi ili belančevina u urinu. Ako se uoči bilo koji od navedenih simptoma, treba se što pre javiti lekaru i proveriti stanje i rad bubrega.
2. Preventivne mere kod dijabetičara. Za sve dijabetičare, prevencija bolesti bubrega je od najvećeg značaja. Oko 45% novih slučajeva potpunog otkazivanja rada bubrega (terminalne bubrežne insuficijencije) je zbog dijabetesne nefropatije. Za blagovremeno otkrivanje bolesti bubrega u dijabetesu, najefikasniji i najjednostavniji način je redovna kontrola krvnog pritiska, kao i provera kreatinina u krvi (sa procenom glomerulske filtracije, eGFR) i urina na proteinuriju ili mikroalbuminuriju test-trakom ili kvantitativno. Ukoliko su ovi nalazi normalni, pomenute analize treba ponavljati makar jednom godišnje, a krvni pritisak meriti bar jednom u tri meseca. Povišen krvni pritisak, prisustvo proteina u urinu, oticanje, česte fluktuacije glikemije, smanjenje potrebe za insulinom i pojava dijabetesnih promena na očima (dijabetesne retinopatije) su znak upozorenja da možda postoji bubrežna bolest. U prevenciji dijabetesne nefropatije, za sve ovakve bolesnike je najvažnije da imaju dobru kontrolu glikemije, da održavaju krvni pritisak ispod 130/80 mmHg, da smanje unos belančevina u ishrani i da dobro regulišu eventualne poremećaje lipida.
3. Mere prevencije kod bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom. Hipertenzija je drugi najčešći uzrok hronične bolesti bubrega. Većina bolesnika sa visokim pritiskom nema nikakve simptome, pa se dešava da neki neredovno uzimaju terapiju ili čak i da prekinu uzimanje lekova. Prekidanje i neuredno uzimanje lekova je veoma opasno i nedovoljno dobro regulisana hipertenzija postepeno, i bez prethodnih simptoma, može uzrokovati ozbiljne probleme kao što su oštećenje rada bubrega (hronična bubrežna insuficijencija), srčani ili moždani udar. U cilju sprečavanja bubrežnih bolesti svi hipertenzivni bolesnici moraju uzimati terapiju, proveravati krvni pritisak i biti na dijeti sa manje soli. Cilj je da se pritisak održava oko 130/80 mmHg. U cilju rane dijagnostike bubrežnih bolesti svi pacijenti sa hipertenzijom moraju kontrolisati urin i kreatinin u krvi barem jednom godišnje.
4. Mere prvencije za osobe sa hroničnom bolešću bubrega (HBB). HBB nije moguće izlečiti, ali blagovremeno otkrivanje bolesti, određene dijetetske mere, redovne kontrole i adekvatna terapija mogu da uspore progresiju HBB i da odlože potrebu za lečenjem dijalizom ili transplantacijom bubrega. Opet treba istaći značaj dobre kontrole krvnog pritiska u prevenciji daljeg pogoršavanja HBB. Preporuka je da krvni pritisak bude 130/80 mmHg ili niži. Za HBB pacijente, važno je da se prepoznaju svi faktori koji mogu da utiču na zdravlje bubrega: hipertenzija, dehidratacija, opstrukcija urinarnih puteva, infekcija, nefrotoksični lekovi itd. Korekcija i kontrola navedenih faktora pomaže u održavanju stabilne funkcije bubrega, a ponekad može voditi čak i do njenog poboljšanja.
5. Blagovremena dijagnoza i lečenje policistične bolesti bubrega. Policistična bolest bubrega (PBB) je često i ozbiljno nasledno oboljenje bubrega i ovi pacijenti čine 6-8% bolesnika na dijalizi. Odrasla osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom za PBB ima veliki rizik od ovog oboljenja i treba joj uraditi ultrazvučni pregled trbuha u cilju ranog postavljanja dijagnoze. Specifični lekovi za PBB su u fazi ispitivanja, ali i nespecifične mere kao što su kontrola krvnog pritiska, unos što više vode (toliko da se specifična gustina urina održava na oko 1010), lečenje urinarnih infekcija, redukcija unosa proteina (životinjskog porekla) i soli u ishrani mogu da spreče razvoj komplikacija i da uspore progresiju bubrežne insuficijencije.
6. Rana dijagnoza i lečenje infekcije urinarnog trakta (UTI) kod dece. Na UTI treba uvek pomisliti ako dete ima povišenu temperaturu nejasnog uzroka, ili često mokri, ima peckanje pri mokrenju, slabijeg je apetita, ili slabije napreduje u težini. Posebno treba imati na umu da svaki novi atak UTI (naročito ako je praćen povišenom temperaturom) predstavlja rizik da može doći do oštećenje tkiva bubrega, a pogotovo ako se ne prepozna i ne leči na vreme, ili se leči neadekvatno. Oštećenje tkiva bubrega dovodi do stvaranja ožiljaka u njemu i slabijeg razvoja bubrega, što kasnije može biti uzrok visokog krvnog pritiska i popuštanja rada bubrega. Zato je neophodno svaku UTI kod dece prepoznati što ranije i sprovesti adekvatno lečenje. Ovo podrazumeva i da se kod svakog deteta sa UTI, otkriju eventualne urođene i/ili anatomske abnormalnosti, ili drugi faktori rizika za njihov nastanak. Vezikoureteralni refluks (VUR) je najčešći predisponirajući faktor i prisutan je u oko 50% UTI u detinjstvu. Redovni pregledi i kontrole su obavezni za decu sa UTI.
7. Ponavljane urinarne infekcije (UTI) kod odraslih. Pacijenti sa ponavljanim UTI ili neadekvatnim odgovorom na dobro datu antibiotsku terapiju treba da se ispitaju u smislu postojanja predisponirajućih faktora. Može se desiti da postoji zastoj u oticanju urina (opstrukcija urotrakta) ili kalkuloza bubrega, koji, ako se ne leče, predstavljaju rizik za trajno oštećenje bubrega. Zbog toga su rana dijagnoza i lečenje ovih abnormalnosti veoma važni.
8. Ispravno lečenje benignog uvećanja (hipertrofije) prostate (BPH). Mnogi stariji muškarci sa BPH dugo vremena zanemaruju simptome, pogrešno smatrajući da je učestalo mokrenje ili kapanje urina deo normalnog procesa starenja. Nelečena BPH takođe može da trajno ošteti bubrege. Redovne kontrole i blagovremeno lečenje BPH mogu pomoći da se preostala funkcija bubrega očuva.

• Hipertenzija kod mladih. Visok krvni pritisak se retko javlja u mladosti i uvek zahteva ispitivanje u smislu postojanja primarnog uzroka hipertenzije. Među tim uzrocima, bolesti bubrega su među najčešćim, tako da je kod svih mladih sa hipertenzijom, obavezno ispitivanje njenog uzroka. Rano otkrivanje i lečenje bolesti bubrega kod njih može sprečiti dalju progresiju kako bolesti bubrega tako i hipertenzije.
• Blagovremeno lečenje akutne bubrežne insuficijencije (ABI) /akutnog oštećenja bubrega. Neki od važnih uzroka akutne bubrežne insuficijencije (naglog pogoršanja bubrežne funkcije) su proliv, povraćanje, hipotenzija, sepsa, određeni lekovi (NSAIL na primer). Rano i tačno otkrivanje ovih uzroka može da spreči razvoj insuficijencije i trajno oštećenje bubrega.

11.   Oprez pri upotrebi lekova. Mnogi lekovi koji mogu da se dobiju bez recepta (a naročito lekovi protiv bolova) mogu da oštete bubrege, posebno kod starijih osoba. Izbegavajte nekritičnu upotrebu analgetika za glabovolju i generalizovane bolove u telu. Izbegavajte da se sami lečite i nemojte piti lekove bez potrebe ili uzimati raznorazne suplemente na svoju ruku. Pogrešno je verovanje da su svi prirodni preparati (Ayurvedski lekovi, kineski čajevi itd.) i dijetalni suplementi neškodljivi. Poznato je da teški metali u Ayurvedskim lekovima mogu da izazovu trajno oštećenje bubrega.

12.   Mere prevencije kod osoba sa jednim bubregom. Ljudi sa jednim bubregom mogu da žive sasvim normalno i zdravo. Kao i osobe sa dva bubrega, treba da vode računa o krvnom pritisku, da unose više voća i povrća, a manje mesa, da izbegavaju slanu i visokoproteinsku hranu, jednom rečju da jedu zdravo, kao i da izbegavaju situacije u kojima može doći do povrede (tj. direktne traume) jedinog bubrega. Najvažnija mera prevencije jesu redovne lekarske kontrole. Svako bi trebalo da bar jednom godišnje ode kod lekara na pregled i da proveri krvni pritisak, da uradi osnovne analize krvi i urina, kao i ultrazvučni pregled trbuha, odnosno bubrega i bešike (a muškarci i prostate).

  Navike koje loše utiču na funkciju bubrega:

• ne kontrolišete krvni pritisak
• koristite cigarete
• ne hranite se pravilno, koristite mnogo soli u ishrani
• ne pijete dovoljno vode
• preterujete sa alkoholom
• izbegavate vežbanje i fizičku aktivnost
• uzimate lekove bez saveta lekara
• uzdržavate se od odlaska u toalet

Da bi sprečili nastanak bolesti bubrega ili ako je već imate da bi usporili slabljenje bubrežne funkcije trebalo bi da redovno testirate funkciju bubrega ako imate:

• Porodičnu istoriju bolesti bubrega.
• Dijabetes.
• Kardiovaskularne bolesti (srčana insuficijencija, ishemijska bolest srca).
• Visok krvni pritisak.
• Multisistemske bolesti.
• Rizik za opstruktivnu nefropatiju.
• Gojaznost ili prekomernu težinu.
• Preko 60 godina.
• Urođene anomalije urinarnog sistema.
• Koristite nefrotoksične lekove, pogotovo ako već dugo vremena pijete lekove protiv bolova, kao što su ibuprofen, naproxen, diklofen itd. (tzv. nesteroidne antiinflamatorne lekove, NSAIL).

Dijagnoza bolesti bubrega

Rano otkrivanje bolesti bubrega omogućava pravovremenu negu i lečenje kako bi se sprečili napredovanje bolesti i umiranje, a poboljšala isplativost lečenja i održivost. Pacijenti kod kojih postoji sumnja na bolest bubrega ili je već imaju potrebno je da urade sledeće biohemijske analize: ureu i kreatinin u krvi, analizu urina, krvnu sliku, neophodno je uraditi i analizu elektrolita, kalijuma, kalcijuma, fosfora, kontrolu krvnog pritiska, kao i ultrazvučni pregled bubrega.

Najčešće metode koje se koriste u dijagnozi bolesti bubrega su:

• Ispitivanje urina
• Ispitivanje krvi
• Radiološka ispitivanja
• Biopsija bubrega

Ispitivanje urina

Analiza urina je test koji se koristi za skrining ili za praćenje zdravstvenog stanja pacijenta, kao deo preventivne laboratorijske dijagnostike, za praćenje toka i terapije hroničnih bolesti bubrega, kao i za postavljanje dijagnoze kod postojanja infekcija urogenitalnog trakta. Putem urina se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i drugi sastojci koji organizmu više nisu potrebni. Obzirom da urin nastaje filtracijom krvi u bubezima, sastav finalnog urina zavisi od sposobnosti bubrega da obavljaju svoju fiziološku ulogu. Na sastav urina mogu da utiču sledeći faktori:

• godine pacijenta
• ishrana
• hidratacija organizma
• fizička aktivnost
• istorija hroničnih bolesti
• terapija

Postoje različiti testovi urina koji pružaju korisne informacije za dijagnoze različitih vrsta oboljenja bubrega:

• Rutinski (običan) pregled urina – veoma je važan za rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze bolesti bubrega.
• Mikroalbuminurija – znači da je vrlo mala količina proteina otkrivena u urinu. Ako se utvrdi da je “mikroalbuminurija pozitivna”, to može biti prvi i najraniji znak oštećenja bubrega u dijabetesu.
• Određivanje proteina u 24-časovnom urinu. Kod bolesnika sa proteinurijom je veoma važno utvrditi tačnu količinu proteina koju oni gube urinom za 24 časa. Ova analiza je korisna kako u proceni težine bolesti, tako i u praćenju efekta lečenja na smanjenje ovog gubitka.
• Urinokultura i antibiogram. Kadgod se sumnja na infekciju urinarnog trakta, veoma je bitno ustanoviti o kojoj se bakteriji – uzrokovaču infekcije radi, kao i o osetljivosti te bakterije na određene antibiotike (antibiogram).
• Pregled urina na acidorezistentne bacile. Ovo je posebna analiza koja se koristi za dijagnozu tuberkuloze urinarnog trakta.

Ispitivanje krvi

Za postavljanje ispravne dijagnoze bolesti bubrega neophodne su razne analize krvi.

• Kreatinin i urea. Kreatinin u serumu je standardna analiza krvi koja se rutinski koristi u “skriningu” i praćenju oboljenja bubrega. Kreatinin i urea su dva važna nusproizvoda metabolizma proteina koji se mogu lako izmeriti u krvi. Njihov nivo u krvi je pokazatelj funkcije bubrega. Kada oba bubrega slabije rade, vrednosti uree i kreatinina u krvi su povišene. Normalne vrednosti kreatinina u krvi su od 53 do 124 μmoL/l, ali treba napomenuti i da je taj nivo direktno proporcionalan mišićnoj masi ispitivane osobe. Normalna vrednost uree u krvi je od 2,8 do 7,2 mmoL/l. Više vrednosti od navedenih mogu da ukazuju na oštećenje bubrega, ali postoji više stanja kada to ne mora da bude tačno. Ovo se posebno odnosi na ureu koja moža da bude povišena, ali uz normalan rad bubrega, dok je kreatinin pouzdaniji parametar bubrežne funkcije.
• Hemoglobin. Zdravi bubrezi pomažu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a njihov glavni i najvažniji sastojak je hemoglobin. Smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i snižena vrednost hemoglobina su karakteristični za anemiju, koja je često prisutna u hroničnoj bubrežnoj insuficijencji i predstavlja njen važan znak. Anemija se, međutim, često javlja i u drugim oboljenjima, tako da ona nije specifičan znak bolesti bubrega.
• Druge različite analize krvi koje se često rade kod bolesnika sa bolešću bubrega su: šećer (glikemija), ukupni proteini , albumin , holesterol , elektroliti (natrijum, kalijum i hlor ), kalcijum, fosfor, bikarbonati, ASTO titar, C3 i C4 komponente komplementa itd.

Radiološka ispitivanja

Radiološka ispitivanja obuhvataju čitav niz dijagnostičkih procedura

• Ultrazvučni pregled bubrega je jednostavan, koristan, brz i neškodljiv (nema RTG zračenja) pregled koji daje podatke o veličini, obliku i položaju bubrega, prisustvu cista, kalkulusa (kamena) ili tumora. Ovim pregledom je moguće utvrditi i da li postoji prepreka u oticanju urina.

• RTG snimak trbuha se radi da bi se utvrdilo postojanje kamena (koji sadrže kalcijum) u bubrezima ili urinarnim putevima.
• Intravenska urografija (IVU) je posebna vrsta RTG pregleda pri kome se jodni kontrast daje pacijentu u venu na ruci. Ovaj kontrast se vidi na RTG-u, kako prolazi kroz bubrege i zatim izlučuje urinom što omogućava da se vizuelizuju bubrezi, ureteri i bešika, tj. celokupan urinarni trakt. IVU može da otkrije kalkuluse (kamičci), zastoj urina zbog postojanja prepreke, tumore i druge nenormalnosti u anatomiji i funkciji bubrega. Po pravilu ne sme da se radi u odmakloj fazi HBB jer kontrastno sredstvo može da dodatno ošteti već bolesne i slabo funkcionalne bubrege. Pregled se ne sme raditi u trudnoći.
• Mikciona cistouretrografija (MCUG) se najčešće koristi u ispitivanju uzroka urinarnih infekcija kod dece. To je specijalni RTG pregled, pri kojem se u bešiku spolja, kroz urinarni kateter ubrizgava kontrastno sredstvo, pod sterilnim uslovima. Kada se bešika napuni, kateter se sklanja i od pacijenta se traži da mokri. Serijskim RTG snimcima se prati izgled konture bešike, kao i uretre (mokraćne cevi). Pregled se koristi u dijagnostici vraćanja urina iz bešike nazad u uretere, pa čak i do bubrega (takozvani vezikoureteralni refluks), kao i za otkrivanje eventualnih anatomskih abnormalnosti u samoj bešici i uretri.
• skener (CT pregled) bubrega i urinarnog trakta, Doppler pregled krvnih sudova bubrega, scintigrafija, angiografija, anterogradna i retrogradna pijelografija koriste se u određenim slučajevima, za postavljanje tačne dijagnoze bolesti bubrega.

Biopsija bubrega

Biopsija bubrega je posebna dijagnostička procedura pomoću koje je moguće
postaviti preciznu dijagnozu određenih bolesti bubrega kao što su glomerulonefritis, tubulointersticijski nefritis itd. Tokom biopsije se uzima mali deo tkiva bubrega koji se potom posmatra pod mikroskopom što omogućava da se utvrdi tačna priroda određene bolesti bubrega. Preporučuje se kod izvesnih bolesti bubrega kada ni detaljna anamneza, pregled i laboratorijske analize nisu dovoljni za postavljanje tačne dijagnoze. Kod takvih pacijenata biopsija bubrega može da pruži dodatne informacije koje će omogućiti da se postavi tačna dijagnoza, a što je veoma važno za pravilno i optimalno lečenje. Biopsija bubrega se najčešće radi perkutano (preko kože), posebnom tankom, šupljom iglom za biopsiju, pod sterilnim uslovima i pod kontrolom ultrazvuka. Otvorena biopsija se retko radi i tada to radi hirurg u hirurškoj sali. Posle biopsije, na mestu punkcije se stavlja kompresija da ne bi došlo do krvarenja i bolesnik treba da leži mirno u krevetu 6 do 12 sati, nakon čega se sledećeg dana obično otpušta iz bolnice. Nakon izvršene biopsije, bolesnik ne sme da se fizički napreže, niti da vežba najmanje 2 do 4 nedelje.

Terapija bolesti bubrega

Medikamentozna terapija (terapija ciljanim lekovima)

Visok krvni pritisak čini hroničnu bolest bubrega verovatnijom, a sa druge strane bolest bubrega može da utiče na vaš krvni pritisak. Zbog toga, vaš lekar može da vam prepiše jednu od ovih vrsta lekova za krvni pritisak:

Inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE inhibitori):

• Captopril (Capoten)
• Enalapril (Vasotec)
• Finerenone (Kerendia)
• Fosinopril (Monopril)
• Lisinopril (Prinivil, Zestril)
• Ramipril (Altace)

Antagonisti (blokatori) receptora angiotenzina II (ARB):

• Azilsartan (Edarbi)
• Eprosartan (Teveten)
• Irbesartan (Avapro)
• Losartan (Cozaar)
• Olmesartan (Benicar)
• Valsartan (Diovan)

Uz kontrolu krvnog pritiska, ovi lekovi takođe mogu i da smanje količinu proteina u urinu, što bi tokom vremena moglo dodatno da pomogne vašim bubrezima.

Pokazano je da na usporavanje bolesti bubregadeluju i neki lekovi za dijabetes: dapagliflozin (Farkiga) i empagliflozin (Jardiance), čak i kod nedijabetičara.

Možda ćete takođe morati da uzmete lek koji će pomoći vašem telu da proizvodi eritropoetin, hormon koji podstiče vaše telo da proizvodi crvena krvna zrnca. Za suzbijanje anemije propisuju se sledeći lekovi: daprodustat (Jesduvrok), darbepoetin alfa (Aranesp) ili eritropoetin (Procrit, Epogen).

Dijaliza

Dijaliza je tretman za čišćenje krvi, odnosno proces prečišćavanja krvi od nusprodukata metabolizma i viška vode iz organizma kada bubreg prestane da radi. Dijaliza nije izlečenje HBB. U stadijumima 4 i 5 kada vaši bubrezi više ne funkcionišu dobro, biće vam potrebna dijaliza da bi se obavila funkcija bubrega. Bolesniku je neophodno doživotno lečenje ponavljanim dijalizama, odnosno do uspešne transplantacije.

Postoje dve metode dijalize: hemodijaliza i peritonealna dijaliza.

Hemodijaliza koristi mašinu sa mehaničkim filterom koji pomaže u čišćenju krvi. Dijaliza krvi može da se uradi u centru za dijalizu ili kod kuće (nakon što vi ili negovatelj naučite kako se to radi). Sa verzijom koja je za primenu u kućnim uslovima, možda ćete to morati da radite do 6 dana u nedelji, oko 2 1/2 sata dnevno, umesto tri puta nedeljno u klinici. Postoji i mogućnost lečenja hemodijalizom noću. Pre nego što počnete sa hemodijalizom, biće vam potrebna operacija da biste napravili mesto za pristup mašini. Vaš hirurg može povezati arteriju i venu na vašoj ruci kroz „fistulu“. Ovo je najčešći tip pristupa. Potrebno je najmanje 6 nedelja da se izlečite od ove operacije pre nego što počnete sa hemodijalizom. Međutim, ako treba da počnete sa dijalizom ranije od toga, hirurg će možda moći da napravi sintetički transplantat umesto fistule. Ukoliko nijedna od ovih opcija ne funkcioniše (na primer, ako treba odmah da počnete sa dijalizom) možda ćete dobiti dijalizni kateter koji ide u jugularnu venu na vašem vratu. Kada dobijete hemodijalizu, druga cev povezuje mašinu sa vašom pristupnom tačkom, tako da vaša krv prolazi kroz mašinu za dijalizu da se očisti i vrati nazad u vaše telo. Ovaj postupak traje nekoliko sati.

Peritonealna dijaliza je drugačiji oblik dijalize. Koristi sluzokožu trbušne duplje ili peritonealnu membranu da pomogne u čišćenju krvi. Prvo, hirurg implantira cev u vašu trbušnu duplju. Zatim, tokom svakog tretmana, tečnost za dijalizu koja se zove dijalizat prolazi kroz cev i ulazi u vaš stomak. Tečnost za dijalizu sakuplja otpadne proizvode i odvodi ih nakon nekoliko sati. Biće vam potrebno nekoliko ciklusa lečenja – slanje tečnosti (ili „ukapavanje“), vreme da tečnost deluje u vašem stomaku i drenaža – svaki dan. Automatizovani uređaji sada to mogu da urade preko noći, što vam može dati više nezavisnosti i vremena tokom dana za uobičajene aktivnosti. Ukoliko to radite tokom dana, možda ćete morati da uradite ceo ciklus nekoliko puta. Obe vrste dijalize imaju moguće probleme i rizike, uključujući infekciju o čemu bi trebao da razgovarate sa svojim lekarom koji će vas upoznati sa svim prednostima i nedostacima svake opcije.

Transplantacija bubrega

Ukoliko je vaša bolest bubrega uznapredovala, možete razgovarati sa svojim lekarom o tome da li bi transplantacija bubrega mogla biti dobra opcija. „Odgovarajući“ bubreg se može dobiti od živog člana porodice, od nekoga ko je živ ali nije rođak, ili od davaoca organa koji je nedavno umro. To je velika operacija i bićete stavljeni na listu čekanja dok donirani bubreg ne postane dostupan. Uspešna transplantacija bi značila da ne morate da idete na dijalizu. Nakon transplantacije, moraćete da uzimate lekove kako bi vaše telo prihvatilo donirani bubreg. Transplantacija bubrega možda nije pravo rešenje za vas ako imate druge zdravstvene probleme. Vaše godine takođe mogu biti problem. Pored toga, možda ćete morati dugo da budete na listi čekanja dok bubreg ne bude dostupan. U međuvremenu, dok se vaša transplantacija ne dogodi, dobićete dijalizu. Bubreg od živog donora će uglavnom trajati 12 do 20 godina, dok onaj koji je doniran od nekoga ko je nedavno umro može da traje 8 do 12 godina. Ukoliko je vaša bolest u „završnoj fazi“, lekari smatraju da je transplantacija najbolja opcija ako ste dobar kandidat.

Troškovi za dijalizu i transplantaciju bubrega u visokorazvijenim zemljama čine 2–3% godišnjeg budžeta za zdravstvenu zaštitu, potrošenih od strane manje od 0,03% ukupnog stanovništva ovih zemalja, dok u srednjerazvijenim i slaborazvijenim zemljama većina ljudi sa hroničnom bolešću bubrega nema dovoljan pristup dijalizi i transplantaciji bubrega.

Testovi za procenu stanja bubrega

Ukoliko primetite kod sebe neke od prethodno pomenutih simptoma slabljenja funkcije bubrega koji ukazuju na njihovo moguće oštećenje potrebno je da se što pre jave izabranom lekaru i u konsultaciji sa njim uradite biohemijske analize, ureu i kreatinin u krvi, analizu urina, krvnu sliku, analizu elektrolita, kalijuma, kalcijuma, fosfora, kontrolu krvnog pritiska, kao i ultrazvučni pregled bubrega.

Postoje različiti testovi urina koji pružaju korisne informacije za dijagnoze različitih vrsta oboljenja bubrega.

U Beo-lab laboratorijam su vam dostupne sledeće analize urina (mokraće):

• Fizičko-hemijski pregled urina sa sedimentom se koristi za otkrivanje, kao i upravljanje širokim spektrom poremećaja, kao što su infekcije urinarnog trakta, bolesti bubrega i dijabetes. Fizičko-hemijski pregled urina sa sedimentom je test koji ispituje vizuelne, hemijske i mikroskopske aspekte uzorka urina. Analiza urina uključuje fizički pregled urina, hemijsku procenu pomoću traka za testiranje urina, kao i mikroskopski pregled uzorka urina (sediment).

• Mikrobiološki pregled urina – Urinokultura je tehnika koja se koristi u dijagnostičke svrhe, u cilju izolovanja mikrobiološkog uzročnika infekcije mokraćnog sistema. Pod normalnim uslovima urin je sterilan i predstavlja nepovoljnu sredinu za mnoge bakterije zbog svoje kiselosti i promenljive koncentracije rastvorenih jedinjenja u njemu.

Pored testova urina u Beo-lab laboratorijama se rade i detaljne biohemijske analize krvi koje su izuzetno važne za osobe koje se nalaze u rizičnoj grupi za bubrežna oboljenje, a posebno za pacijenate sa uznapredovalom bubrežnom slabosti. Kontrola koncentracije albumina i degradacionih produkata proteina (kreatinin, urea), kao i serumskih elektrolita (posebno kalijuma, kalcijuma i fosfora), kao i promene kiselosti krvi odnosno acidoze, kod njih je veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.

Kako da se ispravno pripremite za analizu krvi i urina, možete pročitati na sledećim linkovima:

• https://www.beo-lab.rs/priprema-za-analize/priprema-za-uzimanje-uzorka-krvi/
• https://www.beo-lab.rs/priprema-za-analize/uputstvo-za-analizu-uzorka-urina/

NAPOMENA: Rezultate dobijenih nalaza testova za procenu stanja vaših bubrega tumači lekar koji vas je poslao na testiranje, na osnovu kojih će vam propisati potrebnu terapiju. Za sve informacije u vezi sa prethodno pomenutim analizama, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-3564

https://www.worldkidneyday.org/2023-campaign/

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1188-svetski-dan-bubrega-2023

http://www.zjz.org.rs/svetski-dan-bubrega/

https://zjzs.org.rs/novost/687

https://batut.org.rs/index.php?content=1366

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bubreg

https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=651&cache=sr  Vodic za dijagnostikovanje i lecenje hronicne bolesti bubrega

https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/45191-pet-najcescih-bolesti-bubrega-dovode-do-slabljenja-funkcije-ovih-organa

Dr Zoran Paunić, Dr. Sandžej Pandja, Dr Neven Vavic, Dr Gordana Matijašević-Cavrić, Dr Zoran Petrović. (2017)  “Sačuvajte svoje bubrege”, Kidney Education Foundation, 231 strana https://kidneyeducation.com/Serbian/Bubreg-i-njegove-funkcije/895

https://kidneyeducation.com/Serbian/Simptomi-bolesti-bubrega/896

https://kidneyeducation.com/Serbian/Dijagnoza-bolesti-bubrega/897

https://kidneyeducation.com/Serbian/Naj%C4%8De%C5%A1%C4%87e-bolesti-bubrega/898

https://kidneyeducation.com/Serbian/Prevencija-bolesti-bubrega-/900

https://kidneyeducation.com/Serbian/%C5%A0ta-je-bubre%C5%BEna-insuficijencija/901

https://my.clevelandclinic.org/health/body/21824-kidney

https://www.kidneyfund.org/all-about-kidneys/types-kidney-diseases

https://www.kidneyfund.org/all-about-kidneys/stages-kidney-disease

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-kidney-disease-basic-information

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-kidney-disease-symptoms

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-kidney-disease-treatment

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-kidney-disease-prevention

https://www.cdc.gov/kidneydisease/index.html

https://www.cdc.gov/kidneydisease/basics.html

https://www.cdc.gov/kidneydisease/prevention-risk.html

https://www.sciencealert.com/amazing-discovery-that-the-kidney-acts-like-a-pump-to-keep-our-blood-clean

https://www.niddk.nih.gov/health-information/kidney-disease

https://www.niddk.nih.gov/health-information/kidney-disease/kidneys-how-they-work

https://www.niddk.nih.gov/health-information/kidney-disease/acquired-cystic-kidney-disease