Živa

Šta je Živa?

Živa je prirodni metal koji se na sobnoj temperaturi i u elementarnom obliku nalazi u tečnom stanju. U prirodi se ne nalazi u čistom obliku, već u obliku niza jedinjenja, dok se u industriji i medicini živa korisit kako u čistom stanju, tako i u obliku jedinjenja.

Živa je relativno netoksična u svom elementarnom obliku, ali zbog svoje reaktivnosti lako se prevodi u jonizovani Hg2+ , neorganski oblik, koji postaje toksičan.

Daljom biokonverzijom u organski alkil oblik, kao što je metil Hg (CH3Hg [+]), živa postaje veoma toksična.

Toksičnost organizma izazvana živom

Živa pokazuje svoju toksičnost na 3 načina:

1. Nefrotoksičnost – oštećenje bubrega

Jonizovani neorganski oblik (Hg2+) lako reaguje sa proteinima u krvi i dovodi do promene njihove tercijarne strukture, čime nastaju promene ili gubitak njihove funkcije. Ovakvi proteini se iz krvi eliminišu preko bubrega, tako da dolazi do koncentrisanja žive u bubrezima i posledičnog oštećenja.

2.Oštećenje vezivnog tkiva

Sa promenom tercijarne strukture proteina, ovi proteini mogu postati imunogeni, tj. mogu da budu prepoznati od stane imunog sistema, te se mogu stvoriti imunoglobulini usmereni protiv njih (autoantitela). Ovi imunoglobulini dovode do oštećenja vezivnog tkiva, naoročito vezivnog tkiva bogatog kolagenom.

3.Neurotoksičnost-oštećenje nerava

Alkil-živa, kao što je metil-živa (CH3-Hg+), vezuje se za tkiva bogata lipidima, a naročito za neurone, gde se nalazi mijelin koji je podložan oštećenju.

Izloženost živi

Živa ima veliku primenu u industriji, medicini i domaćinstvu. Koristi se ili se koristila u proizvodnji: farmaceutskih preparata, zubnih plombi, termometara, baterija, poljoprivrednih hemikalija, fluorescentnih sijalica, elektronske opreme itd.

Osobe koje se bave zanimanjima koja tokom procesa rada koriste živu ili njena jedinjenja mogu tokom dužeg vremenskog perioda da akumuliraju veliku količinu žive u organizmu.

Osim profesionalne ekspozicije, živi je izložena, u manjoj ili većoj meri, celokupna populacija. Iako se amalgamske zubne plombe više ne primenjuju, određeni deo populacije još uvek ih ima. Male količine živinih jedinjenja se normalno nalaze u prirodi.

Sagorevanjem fosilnih goriva, kao i spaljivanjem otpada dodatno se oslobađaju velike količine živinih jedinjenja u vazduh, kojim mogu biti izložene populacije koje žive u oklini ovakvih postrojenja (termoelektrane, postrojenja za spaljivanje medicnskog otpada, itd.).

Živa u hrani

Organski oblici žive, a naročito metil-živa, predstavljaju veliki problem jer se u većim količinama nalaze u ribi i morskim plodovima, a naročito u ribama predatorima koje se hrane drugom ribom, te na taj način dodatno povećavaju količinu žive u sebi.

Zbog toga izloženost živi više nije samo ograničena na profesionalnu, već je postala globalni fenomen.

Osobe koje su u riziku od profesionalne izloženosti neorganskom obliku žive moraju da periodično proveravaju nivo žive u urinu.

Osobe koje unose velike količine ribe i morskih plodova treba da proveravaju nivo žive u krv ili ciljno nivo metil-žive u krvi.

Vrsta uzorka i vreme kada se uzima uzorak

Uzorak: serum (venska krv)

Obrtno vreme: 12 dana

Priprema za analizu: Posebna priprema nije potrebna. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka.

Ukoliko su korišćena kontrastna sredstva na bazi joda ili gadolinijum potrebno je napraviti pauzu od 4-5 dana pre testiranja na živu.