Urinokultura

Uzorak urina se putem analize urinokultura ispituje u dijagnostičke svrhe, u cilju izolovanja mikrobiološkog uzročnika infekcije mokraćnog sistema. Urin je pod normalnim uslovima sterilan i predstavlja nepovoljnu sredinu za mnoge bakterije zbog svoje kiselosti i promenljive koncentracije rastvorenih jedinjenja u njemu.

Šta je urinokultura?

Urinokultura je tehnika kultivacije uzorka urina na hranljivim podlogama na kojima posle 1 – 2 dana dolazi do porasta mikroorganizama koji mogu biti uzročnici mokraćne infekcije.

Automatizacijom kultivacije uzorka urina, moguće je rezultat dobiti i istog dana, ukoliko u urinu nema značajnih patogenih mikroorganizama.

Kada se radi urinokultura?

Preporučuje se da uradite ovu analizu ukoliko:

– imate često mokrenje, pečenje pri mokrenju i osećaj posle mokrenja da bešika nije ispražnjena u potpunosti, bolove u slabinama, povišenu temperaturu,

– urin ima neprijatan miris,

– dete ima povišenu temperaturu sa znacima bakterijske infekcije.

Infekcija mokraćnih organa predstavlja prisustvo i umnožavanje bakterija u organima mokraćnog sistema, najčešće u mokraćnoj bešici i mokraćnim putevima, a ponekad i u bubrežnom tkivu. Urinokulturu treba uraditi što pre, radi blagovremene dijagnoze i terapije ove infekcije.

Priprema ua uzimanje uzorka urina za urinokulturu

Za urinokulturu se uzima prvi jutarnji urin, srednji mlaz. Urin sakupiti u sterilnu čašicu. Potrebno je najmanje 12 ml urina (četvrtina zapremine sterilne čašice za urin).

Poželjno je urin doneti u laboratoriju odmah po uzimanju ili najviše u roku od 2 – 3 sata, pod uslovom da je urin stajao u frižideru.

Ukoliko pacijent često mokri, može se uzeti u rad bilo koji dati urin (nije obavezan prvi jutarnji urin) i prilikom predavanja uzorka treba naglasiti da se ne radi o prvom jutarnjem urinu.

Kod male dece treba pokušati da se uzorak uzme direktno prilikom mokrenja. Kod odojčadi, skinuti kesicu čim se nakupi dovoljno urina.

Kod kateterizovanih bolesnika treba uzeti uzorak pomoću igle i šprica kroz otvor katetera koji je prethodno očišćen alkoholom, posle zamene katetera. Ne uzimati urin za urinokuturu ukoliko kateter stoji duže od 24h.

Priprema za analizu urinokultura

Pre davanja urina neophodno je da pacijent obavi jutarnju toaletu: otvor uretre i njegovu okolinu treba dobro oprati vodom i sapunom i posušiti čistim peškirom.

Uzorak urina uzeti tako da se izbegne prvi mlaz urina ( jer se sa njim obično pokupi normalna bakterijska flora iz prednjeg dela uretre i okolne sluzokože) i, ne prekidajući mlaz urina, uhvatiti srednji mlaz prvog jutarnjeg urina u sterilnu posudu.

Rezultat urinokulture

Rezultat urinokulture se izveštava kao broj poraslih bakterijskih kolonija u mililitru urina (CFU/mL). Svako prisustvo bakterija u urinokulturi u količini većoj od 10⁴ CFU/mL ukazuje na mokraćnu infekciju, ukoliko je uzorak pravilno uzet.

Kod odojčadi može biti značajan i broj veći od 10³ CFU/mL ukoliko je u čistoj kulturi, pa čak i bez prisutnih leukocita u sedimentu urina, a svaki nalaz je neophodno tumačiti od strane stručne, medicinski kvalifikovane osobe, u sklopu kliničke slike i prisutnih simptoma bolesti.

U slučaju porasta značajnog broja patogenih bakterija, vrši se ispitivanje osetljivosti izolovanih mikroorganizama na antibiotike – izrada antibiograma.

Lažno negativan rezultat urinokulture

Lažno negativan rezultat urinokulture može biti delimično posledica dejstva prisutnih supstanci sa antimikrobnim dejstvom (čajeva, biljnih preparata, antibiotika), razređenog urina ili povišene kiselosti urina.

Lažno pozitivan rezultat je najčešće posledica nepravilnog uzimanja i držanja uzorka duže vreme van frižidera, naročito kada su spoljnje temperature visoke, jer su tada obezbeđeni uslovi za ubrzano razmnožavanje bakterija u uzorku urina.

DODATNE NAPOMENE

Akutni uretralni sindrom kao posledica uretritisa ( upale uretre – izvodnog mokraćnog kanala) može se javiti kod seksualno aktivnih žena i muškaraca koji mogu imati tegobe prilikom mokrenja sa povećanim brojem leukocita u urinu uz sterilnu urinokulturu. U tom slučaju treba uraditi testiranje na N. gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, Ureaplasma urealyticum, Mycoplasma hominis ili Trichomonas vaginalis.

Tegobe prilikom mokrenja mogu biti prisutne i kod baterijske upale sluzokože prepucijuma, vulve i vagine, postojanja bakterijske vaginoze ili infekcije kandidom, pa u tom slučaju treba izvršiti potrebne analize ( kulturu vaginalnog, cervikalnog i uretralnog brisa, brisa vulve i prepucijuma).

Kod prisustva velikog broja leukocita u urinu bez prisustva bakterija (sterilna urinokultura) treba razmotriti i mogućnost infekcije mikobakterijama ( bacilima tuberkuloze) i ispitati urin u tom pravcu.

SAZNAJ VIŠE:

Više o biohemijskoj analizi urina možete pročitati u članku:

Laboratorijska analiza urina