IA2 antitela (Tyrozin phosphat)

Šta su IA2 antitela (Tyrozin phosphat)?

Ova antitela se mogu koristiti za predviđanje početka dijabetes melitusa tipa 1.

Autoantitela protiv IA2 se obično nalaze kod osoba sa dijabetesom tipa 1, autoimunom bolešću koju karakteriše uništavanje beta-ćelija koje proizvode insulin u pankreasu.

Tačna uloga IA2 antitela u razvoju i napredovanju dijabetesa tipa 1 još uvek nije u potpunosti shvaćena. Veruje se da vezivanje IA2 antitela za IA2 proteine na beta-ćelijama može doprineti imunološkom napadu na beta ćelije, što dovodi do njihovog uništenja i naknadnog nedostatka insulina.

Važno je napomenuti da su IA2 antitela specifična za dijabetes tipa 1 i da obično nisu povezana sa drugim oblicima dijabetesa. Redovno praćenje IA2 antitela, zajedno sa drugim kliničkim markerima, može pomoći u dijagnozi i terapiji dijabetesa tipa 1.

Tirozin fosfataze su enzimi koji uklanjaju fosfatne grupe iz ostataka tirozina u proteinima kroz proces koji se naziva defosforilacija. Oni igraju ključnu ulogu u regulisanju ćelijskih signalnih puteva i modulaciji različitih ćelijskih procesa.

U kontekstu imunog sistema, tirozin fosfataze su uključene u regulaciju aktivacije imunih ćelija i signalizacije. Oni pomažu u održavanju ravnoteže između aktivirajućih i inhibitornih signala kako bi se osigurao odgovarajući imunološki odgovor.

Brojne studije su pokazale da je tirozin fosfataza primarna fosfataza neophodna za aktivnost i metabolizam insulina.

Kada se rade IA2 antitela (Tyrozin phosphat)?

Prisustvo IA2 antitela kod pacijenata sa dijabetes melitusom ukazuje na prisustvo autoimunog dijabetesa tipa 1.

Dijabetes melitus tip 1, insulin-zavisni tip dijabetesa, posledica je destrukcije beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koja dalje prouzrokuje insulinsku deficijenciju.Obzirom da insulin ne može da ostvari svoju fiziološku ulogu, raste koncentracija glukoze u krvi.

Pored IA2 antitela, postoji nekoliko drugih antitela koja su povezana sa dijabetesom tipa 1:

• ICA antitela: Antitela usmerena protiv citoplazme ćelija pankreasa Langerhansovih ostrvaca.
• GAD antitela: Antitela usmerena protiv enzima dekarboksilaze glutaminske kiseline (GAD) koji se nalazi u ćelijama pankreasa Langerhansovih ostrvaca. Ova antitela su usko povezana sa autoimunim uništavanjem beta-ćelija.
• Insulinska autoantitela (IAA): Ova antitela se javljaju kada imuni sistem prepozna insulin kao strano telo i stvara antitela protiv njega. IAA su češća kod dece nego kod odraslih osoba.

Prisustvo ovih autoantitela u krvi pacijenata sa dijabetesom tipa 1 je dokaz imunološkog napada na beta-ćelije pankreasa. Identifikacija i merenje ovih antitela mogu biti korisni za lekare u predviđanju, dijagnostikovanju i praćenju pacijenata sa dijabetesom tipa 1.

Važno je naglasiti da ovi markeri nisu specifični samo za dijabetes tipa 1 i mogu se naći kod nekih drugih autoimunih stanja. Međutim, njihovo prisustvo i nivo u krvi mogu pružiti važne informacije o autoimunom procesu koji je uključen u razvoj dijabetesa tipa 1.

Uzorkovanje

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu

Posebna priprema nije potrebna. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno nakon obroka.

Vreme izdavanja rezultata

Rezultat se izdaje kroz 16 radnih dana od momenta uzorkovanja.

Tumačenje dobijenih rezultata

Rezultate testa tumači lekar koji vas je uputio na ovo testiranje.

Više o dijabetesu, možete pročitati u sledećim člancima:

Dijabetes – simptomi, dijagnostika, prevencija

Test opterećenja glukozom – OGTT test

Gestacijski dijabetes – šećerna bolest u trudnoći