Endomizijalna IgA antitela

Šta su endomizijalna IgA antitela?

Endomizijalna IgA antitela (EMA) nastaju usled oštećenja zida tankog creva (endomizijum je tanak sloj vezivnog tkiva tankog creva).

EMA antitela se detektuju kod 90% pacijenata sa dijagnozom celijakije. Endomizijalna IgA antitela su specifičan i osetljiv marker za celijakiju i herpetiformni dermatitis, pa spadaju u najspecifičnije testove za ova stanja.

Testiranje endomizijalnog IgA antitela se koristi kao pomoć u dijagnozi celijakije. Ovaj test detektuje tip antitela koji je veoma specifičan za osobe sa celijakijom pa iz tog razloga primena ovog testa značajno smanjuje potrebu za izvođenjem višestruke biopsije tankog creva (naročito korisno u dečijoj populaciji).

Kada se radi test endomizijalna IgA antitela (EMA)?

Ako imate celijakiju, imuni sistem burno reaguje na gluten koji unosimo putem hrane.Tada organizam počinje sa produkcijom endomizijalnih IgA antitela (EMA), kao odgovor na uneti  gluten. Ova autoantitela izazivaju oticanje i inflamaciju creva. Ako se ne detektuju, bolest može oštetiti sluzokožu tankog creva i u potpunosti sprečiti tanko crevo da apsorbuje hranljive materije iz hrane.

Simptomi celijakije uključuju:

• Bol u stomaku koji se ponavlja
• Nadimanje
• Hronična dijareja
• Zatvor (opstipacija)
• Bleda ili masna stolica
• Gubitak težine
• Zamaranje
• Anemija
• Poremećaji raspoloženja, uključujući depresiju
• Svrab kože i pojava osipa
• Bol u kostima i zglobovima

Kod dece, simptomi takođe mogu uključivati:

• Svetle, masne stolice
• Povraćanje
• Razdražljivost ili promene raspoloženja
• Gubitak težine
• Problemi sa zubnom gleđi kod trajnih zuba

Uzorkovanje

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu

Posebna priprema za ovu analizu nije potrebna.

Vreme izdavanja rezultata

Rezultati analize se izdaju za 7 radnih dana.

Tumačenje dobijenih rezultata

Pacijente sa pozitivnom serologijom bi trebalo uputiti na pregled kod gastroenterologa, radi eventualne biopsije dvanaestopalačnog creva, trenutnog zlatnog standarda za konačnu potvrdu celijakije. Lekar može predložiti da uradite i genetički test HLA tipizacija DQ2/DQ8. Ovim testom se isključuje prisustvo određenih varijanti ovih gena, pa samim tim i celijakija kod pacijenta. Sa druge strane, genetičkim testovima se ne postavlja dijagnoza celijakije, budući da će samo mali procenat testiranih osoba pozitivnih na analiziranje genske varijante, razviti simptome ovog stanja. Dati test se preporučuje od strane lekara, tek nakon što serološki testovi pokažu vrednosti koje bi mogle ukazivati na postojanje celijakije.

Međutim, ukoliko se dobije negativan nalaz serološkog testiranja na endomizijalna antitela, a klinička slika upućuje na postojanje celijakije, trebalo bi se obratiti gastroeneterologu za dalju dijagnostiku, kako kliničku, tako i laboratorijsku.