Bris nosa – bakteriološka kultura

Bris nosa – bakteriološki, kod bakterijske upale sluzokože nosa i sinusa  

Sluzokoža nosa ima svoju fiziološku mikrobiološku floru. Ukoliko dođe do respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva , prvo se javljaju simptomi virusne upale nosne sluzokože. Kod bakterijske upale sluzokože nosa i sinusa, kulturom brisa nosa se može ustanoviti uzročnik ove infekcije.

Šta je kultura brisa nosa?

Kultura brisa nosa je tehnika kultivacije uzorka brisa nosa na hranljivim podlogama na kojima posle 1 – 2 dana dolazi do porasta mikroorganizama koji mogu biti uzročnici bakterijske upale nosa i sinusa.

Uzorak brisa nosa se ispituje u dijagnostičke svrhe, odnosno u cilju izolovanja patogenih bakterija prisutnih na sluzokoži nosa.

Kada se radi navedena analiza?

Preporučuje se da uradite ovu analizu ukoliko:

– osećate peckanje u nosu ili imate ranice na sluzokoži nosa

– imate gust obojen sekret iz nosa, često udružen sa upalom sluzokože sinusa, unutrašnjeg uha ili bronhitisom.

Do infekcije nosa dolazi kapljičnim putem, prilikom glasnog govora, kijanja i kašljanja zaražene osobe, ili ako svojim rukama dođemo u kontakt sa sekretom zaražene osobe, a onda dodirnemo svoj nos ili usta. Posle virusne upale sluzokože nosa, može se razviti bakterijska upala sluzokože nosa i sinusa.

Uzimanje uzorka brisa nosa

Bris nosa se uzima pomoću sterilnog brisa pažljivim uvlačenjem u nosnu šupljinu dok se ne naiđe na otpor, pri čemu treba voditi računa da prilikom uvlačenja brisa vata ne dotakne zidove ulaznog dela sluzokože nosa.

Dete prilikom uzimanja brisa treba da sedi roditelju u krilu, a roditelj treba jednom rukom da mu pridržava glavu držeći ga preko čela, a drugom rukom da mu obuhvati ruke tako da tehničar može neometano da uzme bris.

Priprema za analizu bris nosa

Za bakteriološki pregled bris nosa treba uzimati pre antibiotske terapije ili najmanje 12 sati nakon lokalne primene nekog antiseptika ili ispiranja nosa fiziološkim rastvorom.

Rezultat kulture brisa nosa

Ukoliko se posle 1 – 2 dana ustanovi prisustvo patogenih mikroorganizama (piogenog streptokoka i stafilokoka, hemofilusa, moraksele, pneumokoka, klebsiele…) vrši se ispitivanje osetljivosti izolovanih mikroorganizama na antibiotike (antibiogram).

Rezultat brisa nosa se izveštava kao procenat poraslih bakterijskih kolonija patogenih bakterija na čvrstim hranljivim podlogama u odnosu na normalnu bakterijsku floru.

DODATNE NAPOMENE

Lažno negativni rezultati bakteriološke kulture brisa nosa mogu biti posledica neodgovarajuće pripreme pacijenta, uzimanja antibiotika ili drugih preparata sa antibakterijskim dejstvom, lokalne primene antiseptičkih rastvora, antibiotskih masti ili ispiranja nosa fiziološkim rastvorom pre uzimanja brisa.

Ukoliko je prisutan pojačan gust sekret iz nosa, poželjno je uraditi bakteriološku kulturu tog sekreta. Često se sekret koji se stvara u zadnjem zidu ždrela u nivou nosne sluzokože sliva niz zadnji zid ždrela, pa uzročnike upale možemo naći u brisu ždrela, a da ih na sluzokoži nosa nema. Zbog toga je poželjno da se uz bris nosa uraditi i bris ždrela.

Ukoliko postoje simptomi bronhitisa sa produktivnim kašljem, može se uraditi kultura sputuma (ispljuvka).

Kod sumnje na bakterijsku upalu uha, sinusa ili bronhija, biohemijski pokazatelji kao što je krvna slika sa leukocitarnom formulom i CRP mogu biti korisni u dijagnostici ovih oboljenja.

SAZNAJ VIŠE

CRP u dijagnostici upalnog procesa