ALERGIJA – simptomi, lečenje i prevencija

Alergija ( „preosetljivost“ ) je preterana reakcija imunog sistema na određenu supstancu (alergen).

U tekstu koji je za vas napisala mr ph Mirjana Luković, medicinski biohemičar Beo-lab laboratorije, saznaćete:

• Šta je alergija?
• Simptomi alergije
• Alergija ili prehlada
• Alergija dijagnoza
• Test na alergije
• Inhalatorni (trava, drveće, korov) i nutritivni alergeni (alergije na hranu)
• Kalendar cvetanja alergogenih biljaka
• Prevencija i lečenje alergije

Šta je alergija?

Alergija ( „preosetljivost“ ) je preterana reakcija imunog sistema na određenu supstancu (alergen).

Preosetljivost je klasifikovana u 4 grupe, u zavisnosti od toga koji delovi imunog sistema se aktiviraju i koliko je vremena potrebno da se reakcija razvije. Dve vrste preosetljivosti,  koje se obično povezuju sa terminom „alergija“ su tip I ( „neposredna“ preosetljivost ) i tip IV ( „odložena“ preosetljivost ).

Kod preosetljivosti tipa I, određena supstanca koja je strana našem organizmu (alergen) reaguje sa specifičnom vrstom antitela ( IgE antitela ) i dovodi do pojave simptoma u roku od nekoliko minuta. Simptomi su uglavnom vezani za respiratorni sistem (nos, grlo, pluća), gastrointestinalni sistem (želudac, creva) i kožu.

Ako je osoba prvi put izložena alergenu, neće se odmah pojaviti svi simptomi. Tokom izloženosti alergenu, osoba će stvoriti specifična IgE antitela na prisutni alergen. Prvi sledeći put kada se osoba izloži istom alergenu, specifična IgE antitela će prepoznati alergen i vezati se za njega, pri čemu dolazi do oslobađanja histamina i pojave simptoma alergijske reakcije.

Simptomi alergije

Najčešći simptomi alergije koji se javljaju su:

Na koži:

• osip
• svrab
• dermatitis
• ekcem
• svrab u predelu očiju i crvenilo

Respiratorni trakt:

• kašalj
• kijanje
• stezanje u grlu
• zapušen nos

Gastrointestinalni trakt:

• peckanje u ustima i svrab
• „metalni“ ukus
• oticanje jezika i grla
• bol u predelu stomaka
• grčevi
• povraćanje
• dijareja

Alergijske reakcije mogu biti različite težine, od osipa i blagih simptoma, do anafilaktičkog šoka. Ishod anafilaktičkog šoka može biti fatalan, zato je potrebno brzo reagovati i dati injekciju adrenalina.

Alergijske reakcije tipa I mogu se razviti na hranu, polen, korov, otrove insekata, životinjsku dlaku i perut, grinje, buđ, lekove.

Kod preosetljivosti tipa IV, alergen reaguje sa specifičnim ćelijama u našem organizmu (T-limfocitima), pa je za pojavu simptoma potrebno nekoliko sati do nekoliko dana. Simptomi se uglavnom ispoljavaju kao promene na koži – crvenilo, otok, osip i mogu biti prisutni satima, pa i danima nakon izlaganja alergenu. Najčešći tip ove reakcije je alergija na metal ili nakit.

Više o alergenima, i alergijskoj reakciji, pročitajte na linku

Alergija ili prehlada

Simptomi alergijske reakcije se kreću od blagih do veoma intenzivnih.

Obzirom da su simptomi alergijske reakcije jako slični simptomima obične prehlade, dešava se da ljudi ne budu ni svesni da zapravo imaju alergijsku reakciju na određeni agens.

Značajna razlika između prehlade i alergijske kijavice je što prehlada najčešće prolazi brzo, dok alergija može potrajati duži vremenski period.

Vreme u martu i aprilu je dosta promenljivo pa može prouzrokovati pojavu infekcija disajnih puteva. Takođe, početak proleća i cvetanje drveća povećavaju rizik od pojave polenskih alergija. Kako je koncentracija zrna polena u ovom periodu velika, simptomi alergijske kijavice su tada najjači.

Ukoliko se ne primeni adekvatna terapija, alergija izazvana respiratornim (inhalatornim) alergenima može se spustiti iz gornjih disajnih puteva u bronhije i pluća i dovesti do dodatnih komplikacija.

Alergija dijagnoza

Dijagnoza alergije započinje pažljivim pregledom simptoma pacijenata, porodične istorije i lične istorije, što podrazumeva godišnje doba kada su počeli simptomi, kao i da li su se simptomi javili nakon kontakta sa nekom životinjom itd. Takođe, trebalo bi uzeti u obzir i druge faktore kao što su pušenje, vežbanje, alkohol, lekovi i stres. Kada se lista mogućih alergena suzi, moguće je uraditi specifično testiranje.

Test na alergije

PRICK test ili kožne probe

Izvode se u kliničkim uslovima, zbog mogućnosti razvoja ozbiljne alergijske reakcije i mogu ih izvoditi samo obučeni zdravstveni radnici.

Nekoliko dana pre izvođenja ovog alergo testa pacijent ne sme uzimati antihistaminike i određene antidepresive.

Tečne kapi pojedinačnih ekstrakata alergena se stavljaju na kožu, a zatim se koža ubode iglom ili malo zagrebe.

Ako je test pozitivan, na mestu uboda se javlja mala izbočina veličine ujeda insekta. Reakcija se obično javlja nakon 20-ak minuta. Ovi testovi se najčešće koriste za inhalatorne alergene (polen, prašina, buđ).

Testovi iz uzorka krvi za određivanje IgE specifičnih antitela

Prednost ovih alergo testova je u tome što ne postoji priprema pacijenta. Pacijenti mogu koristiti antihistaminike i druge lekove za ublažavanje simptoma alergije. Test se izvodi iz uzorka krvi, pa je samim tim ovaj vid testiranja na alergije prijatniji za pacijenta.

Vrste specifičnih alergo testova dostupnih u svim Beo-lab laboratorijama obuhvataju određivanje:

• pojedinačnih alergena (npr. alergija na belance, žumance, kikiriki, duvanski dim, pseću dlaku i td)
• nutritivnih panela  (obuhvataju 20 ili 30 nutritivnih alergena)
• respiratornih panela (obuhvataju 20 ili 30 inhalatornih alergena)
• pedijatrijskih panela ( obuhvataju i respiratorne i nutritivne alergene)
• alergena mleka i gluten  (mleko, alfa-laktalbumin, beta-laktoglobulin, kazein, goveđi serumski albumin, gluten)

Inhalatorni (trava, drveće, korov) i nutritivni alergeni (alergije na hranu)

Ponekad se može javiti ukrštena reakcija ( „cross reactivity“). Specifična IgE antitela koja se stvaraju kod pacijenta na određeni alergen, vezuju se za alergene koji imaju sličnu strukturu i dovode do ukrštene reakcije. Tako npr. neko ko je alergičan na brezu može biti alergičan i na jabuku, krušku, kivi i td.

Primeri ukrštene reakcije između inhalatornih i nutritivnih alergena:

Postoje i druge reakcije organizma koje mogu dovesti do pojave simptoma sličnih alergiji, a nisu uzrokovane aktivacijom imunog sistema. To su npr. trovanje hranom, kaoposledica trovanja bakterijskim toksinima; intolerancija na hranu uzrokovana nedostatkom nekog enzima itd.

Više o alergijama na hranu, kao i o razlici između alergije i intolerancije, pročitajte u tesktu koji je za vas napisala mr ph Milka Popović prakticionista funkcionalne medicine-nutricionista terapeut 

Alergeni koji se nalaze u kućnoj prašini (našoj neposrednoj, kućnoj sredini) su grinje, dlake kućnih ljubimaca (životinja),perje, buđ itd.

Alergeni iz spoljašnje sredine su polen trava, drveća i korova. Polen je široko rasprostranjen alergen (aerozagađivač) pa je praćenje njegove (geografske) rasprostranjenosti i koncentracije u vazduhu dovelo do izrade aeropolenacionih karti sa pregledom lokacija određenih vrsta polena, kao i kalendar cvetanja alergije (sa periodima cvetanja biljaka).

Kalendar cvetanja alergogenih biljaka

Kalendar cvetanja alergije je preuzet sa sajta KCS-a, Klinika za alergologiju i imunologiju http://www.kcs.ac.rs/index.php/klinike/klinika-za-alergologiju-i-imunologiju

Prevencija i lečenje alergije

Lekovi iz grupe antihistaminika se koriste za ublažavanje simptoma alergija, ali ne deluju na uzrok, tj. ne mogu da izleče alergiju. Zato osobe koje su alergične na polen, ambroziju i druge biljke i korove treba da izbegavaju područja gde ove biljke rastu ili da se trude da se ne izlažu ovim alergenima u periodi kada one cvetaju.

Što se tiče alergije na hranu, osobe koje su alergične na bilo koju namirnicu bi trebalo da izbace tu namirnicu iz ishrane, kao i sve proizvode koji sadrže istu. Trebalo bi, takođe, u restoranima da naglase da su alergični na određene namirnice kako ne bi došlo do komplikacija tokom konzumiranja jela.

Za više informacija, možete nam pisati na office@beo-lab.rs ili nas pozvati na broj telefona 0113622888

Povezani članci: