Alergija na hranu i šta bi trebalo da znamo o nutritivnim alergenima?

Alergije na hranu su štetne reakcije imunog sistema na specifične proteine koji se nalaze u određenoj hrani. Kada neko sa alergijom na hranu konzumira hranu na koju je alergičan, njegov imuni sistem pogrešno identifikuje proteine kao štetne agense, što dovodi do preterane reakcije i oslobađanja supstanci kao što je histamin. Ovaj imuni odgovor može dovesti do širokog spektra simptoma, koji mogu biti blagi do teški, pa i opasni po život.

Kroz ovu temu provešće vas mr ph medicinske biohemije Jana Vukadin, kako biste bolje razumeli šta stoji iza alergijskih reakcija izazvanih nutritivnim alergenima.

• Šta je alergija na hranu?
• Kako se manifestuje alergija na hranu?
• Histamin i njegova uloga u organizmu
• Alergijska reakcija simptomi
• Da li alergije na hranu spadaju u I tip preosetljivosti?
• Najčešći nutritivni alergeni
• Ukštene reakcije (srodni alergeni)
• Još zanimljivih, a manje poznatih činjenica u vezi sa alergijom na hranu
• Alergija na hranu i dijabetes
• Kako se postavlja dijagnoza alergije na nutritivne alergene?
• Koja je prednost testova koji se rade iz uzorka krvi u odnosu na kožne probe?
• Alergija na hranu i laboratorijski testovi (nutritivni alergo paneli analiza)
• Prevencija i lečenje alergije

Šta je alergija na hranu?

Alergija na hranu je neželjena reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani. Ovaj neželjeni imuni odgovor može izazvati niz simptoma, koji se često manifestuju kao iritacije kože, gastrointestinalni poremećaji, otežano disanje, svrab ili otok.

Ali ono što alergiju na hranu čini posebno ozbiljnom je to što može dovesti do najteže alergijske reakcije poznate kao anafilaksa. Anafilaksa je hitno stanje koje uključuje oticanje lica, otežano disanje, pad krvnog pritiska i gubitak svesti, i može biti opasno po život ako se ne leči odmah.

Ljudi sa alergijama na hranu moraju pažljivo da čitaju deklaracije na proizvodima i da budu obazrivi prilikom konzumiranja hrane koja sadrži potencijalne alergene kako bi izbegli neželjene reakcije.

Kako se manifestuje alergija na hranu?

Alergijska reakcija na hranu pokreće složen niz promena u organizmu. Ključni igrač u ovom procesu je histamin, hemijski signalni molekul koji se oslobađa kao odgovor na prisustvo alergena (proteina iz hrane) i igra centralnu ulogu u simptomima alergije na hranu.

Kada osoba sa alergijom na hranu pojede hranu koja sadrži alergen, telo prepoznaje te proteine kao potencijalnu pretnju i stranu suspstancu protiv koje se „buni“. U tkivima kao što su koža, sluzokoža, gastrointestinalni trakt, postoje posebne ćelije koje se nazivaju mastociti. Mastociti sadrže zrnca histamina. Kada imuni sistem prepozna alergen, mastociti oslobađaju histamin kao odgovor.

Histamin se širi kroz telo putem krvotoka i uzrokuje različite efekte:

• Dilatacija krvnih sudova

Histamin uzrokuje širenje krvnih sudova (vazodilataciju), što dovodi do povećanog protoka krvi. Ovo može uzrokovati crvenilo i otok na koži, kao i snižavanje krvnog pritiska.

• Povećanje propustljivosti krvnih sudova

Histamin povećava propustljivost krvnih sudova, što dovodi do izlivanja tečnosti u okolna tkiva. Ovo može uzrokovati oticanje (edem).

• Kontrakcija glatkih mišića

Histamin može izazvati kontrakciju glatkih mišića u respiratornom i gastrointestinalnom traktu. Ovo dovodi do simptoma kao što su otežano disanje, kašalj, povraćanje ili dijareja.

• Sekrecija sluzi

Histamin može podsticati izlučivanje sluzi, što može uzrokovati začepljenje nosa i druge simptome.

Histamin i njegova uloga u organizmu

Histamin je važan hemijski molekul u organizmu koji obavlja različite uloge. Sintetiše se u mastocitima i bazofilima i ima ključnu ulogu u alergijskim reakcijama i upalnim procesima. Takođe, deluje kao neurotransmiter u mozgu, regulišući budnost i spavanje. Egzogeni histamin se može naći u namirnicama i piću i može izazvati simptome kod osoba sa intolerancijom na histamin. Enzimi kao što su DAO (diamino-oksidaze) i HNMT (histamin N-metiltransferaze) igraju važnu ulogu u metabolizmu histamina, a faktori kao što su genetika i ishrana utiču na ovaj proces.

Histaminski receptori posreduju efekte histamina u organizmu i igraju ključnu ulogu u različitim fiziološkim procesima.

Alergijska reakcija simptomi

Alergija na hranu može se manifestovati na različite načine i simptomi variraju u zavisnosti od osobe, vrste hrane na koju su alergični i ozbiljnosti reakcije.

Kožni simptomi

Najčešći simptomi alergije na hranu koji se javljaju na koži uključuju svrab, crvenilo, osip, otok i urtikariju (koprivnjaču). Ovi simptomi mogu biti blagi ili teški i obično se javljaju ubrzo nakon unosa alergena u organizam.

Gastrointestinalni simptomi

Alergija na hranu može uzrokovati gastrointestinalne simptome kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili bol u stomaku. Ovi simptomi obično se brzo javljaju nakon unosa alergena.

Respiratorni simptomi

Osobe sa alergijom na hranu mogu iskusiti simptome kao što su kašalj, curenje nosa, kijanje, otežano disanje ili astmu. Ovi simptomi mogu biti blagi ili teški, a teži simptomi mogu ukazivati na anafilaktički šok.

Anafilaktički šok

Najozbiljnija reakcija na alergiju na hranu je anafilaksa. To je hitno stanje koje može uključivati ​​oticanje lica i grla, suženje disajnih puteva, teškoće pri disanju, pad krvnog pritiska i gubitak svesti. Anafilaksa može biti opasna po život i zahteva hitnu medicinsku intervenciju, uključujući primenu epinefrina.

Da li alergije na hranu spadaju u I tip preosetljivosti?

Alergije na hranu spadaju u I tip preosetljivosti prema Gell i Coombs klasifikaciji alergijskih reakcija. Ova klasifikacija definiše četiri različita tipa preosetljivosti (I, II, III i IV), a I tip se odnosi na reakcije koje uključuju IgE antitela (imunoglobulin E). Alergije na hranu karakterišu se imunim odgovorom koji uključuje produkciju IgE antitela kao reakciju na specifične proteine prisutne u hrani.

Alergije na hranu započinju senzibilizacijom, kada organizam razvija specifična IgE antitela prema alergenima u hrani. Pri ponovnoj izloženosti tim alergenima, dolazi do vezivanja IgE antitela za njih i oslobađanja histamina iz ćelija mastocita i bazofila. Histamin zatim izaziva alergijske simptome poput svraba, otoka, curenja nosa, i može u nekim slučajevima dovesti do anafilaktičkog šoka.

Ostali tipovi preosetljivosti (II, III, i IV) uključuju različite mehanizme imunološkog odgovora i obuhvataju različite vrste alergijskih reakcija. Na primer, tip II preosetljivosti uključuje reakcije gde IgG i IgM antitela ciljaju ćelije ili tkiva organizma, dok tip III uključuje imunološke komplekse koji se talože u tkivima.

Najčešći nutritivni alergeni

Najzastupljeniji nutritivni alergeni su namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije kod ljudi. Ovi alergeni se nalaze u mnogim vrstama hrane i zbog toga je važno da osobe koje su alergične na ove supstance budu pažljive prilikom izbora hrane i da pažljivo čitaju deklaracije na proizvodima i jelovnicima u restoranima.

Najčešći nutritivni alergeni su:

• Mleko: Proteini mleka, kao što su kazein i beta-laktoglobulin, često uzrokuju alergijske reakcije. Alergija na mleko se obično javlja kod male dece.
• Jaja: Belance i žumance mogu izazvati alergijske reakcije. Ova alergija se obično razvija u ranom detinjstvu, ali može trajati i u odrasloj dobi.
• Kikiriki: Kikiriki je jedan od najčešćih alergena i može uzrokovati ozbiljne alergijske reakcije.
• Ostali orašasti plodovi: Bademi, lešnici, orasi, indijski orasi i drugi orašasti plodovi su jako zastupljeni alergeni.
• Pšenica: Gluten, protein prisutan u pšenici, može uzrokovati alergijske reakcije. Ovo se ne sme mešati sa celijakijom, autoimunim poremećajem koji uključuje intoleranciju na gluten.
• Soja: Soja je čest alergen, a alergija na soju može se manifestovati kod dece i kod odraslih.
• Riba: Proteini prisutni u ribi, mogu izazvati alergijske reakcije. Alergija na ribu i ostale morske plodove traje tokom celog života.
• Školjke: Školjke, kao što su škampi, dagnje i kuvane školjke, takođe izazivaju alergijske reakcije.

Ukštene reakcije (srodni alergeni)

Unakrsne reakcije, poznate i kao „ukršteni alergeni“, nastaju kada osoba alergična na jedan određeni alergen, takođe reaguje na srodne ili slične proteine prisutne u drugoj hrani. Ova pojava nastaje tako što imuni sistem prepoznaje sličnosti između proteina iz različitih izvora, pa se javljaju reakcije na više vrsta hrane.

Unakrsna (ukrštena) reaktivnost orašastih plodova: Ljudi koji su alergični na jednu vrstu orašastih plodova, kao što su bademi, često su osetljivi i na druge orašaste plodove, kao što su lešnici i orasi. To se dešava zbog sličnosti u strukturi proteina između različitih vrsta orašastih plodova.

Unakrsna (ukrštena) reakcija između pšenice i drugih žitarica: Ljudi koji su alergični na pšenicu mogu takođe reagovati na druge žitarice koje sadrže proteine slične glutenu, kao što su raž, ječam i ovas. Ovo je posebno važno za osobe sa celijakijom, autoimunim poremećajem koji uključuje intoleranciju na gluten.

Unakrsna (ukrštena) reakcija između ribe i školjki: Proteini prisutni u ribi i školjkama su slični, tako da ljudi koji su alergični na jednu od ovih namirnica često mogu biti osetljivi i na drugu.

Unakrsne (ukrštene) reakcije između različitih vrsta voća i povrća: Postoje unakrsne reakcije između određenih vrsta voća i povrća, kao što je alergija na breskve koja može dovesti i do reakcija na kruške i trešnje. To se dešava zbog sličnih proteina između ovih namirnica. Alergija na banane može biti povezana sa alergijom na dinje i lubenice, dok osobe alergične na celer mogu takođe pokazivati reakcije i na šargarepu.

Još zanimljivih, a manje poznatih činjenica u vezi sa alergijom na hranu

Alergije na hranu su široko proučavane i poznate, ali postoji nekoliko manje poznatih činjenica o ovim alergijama.

Odložene reakcije

Neke alergijske reakcije na hranu mogu se javiti nekoliko sati nakon konzumiranja, što otežava povezivanje simptoma sa određenom hranom.

Primer odložene reakcije na hranu može se odnositi na osobu koja konzumira određenu hranu tokom večere. Nakon večere, ne primećuje nikakve simptome i oseća se dobro. Međutim, sledećeg jutra ili nekoliko sati kasnije, ta osoba može doživeti alergijsku reakciju, kao što su gastrointestinalni problemi ili osip.

Ova odložena reakcija otežava povezivanje simptoma sa određenom hranom koju je osoba konzumirala prethodne večeri, jer nije svesna da je reakcija posledica hrane koju je pojela ranije. To može dovesti do poteškoća u identifikaciji alergena i postavljanju tačne dijagnoze.

Kumulativni efekat

U nekim slučajevima, unos malih količina alergena tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do nagomilavanja efekta alergijskih reakcija, čak i ako je svako pojedinačno izlaganje bilo bez simptoma.

Primer kumulativnog efekta u vezi sa alergijama na hranu može se odnositi na osobu koja je alergična na određenu hranu, kao što su jaja. Svaki put kada ta osoba konzumira male količine jaja ili proizvoda koji sadrže tragove jaja, možda ne primeti ozbiljne simptome ili reakcije. Međutim, tokom vremena, efekat izlaganja alergenima se nagomilava i može dovesti do postepenog povećanja ozbiljnosti alergijskih reakcija. U početku osoba može jesti proizvode koji sadrže tragove jaja, poput kolača ili testenine, i može imati samo blagi svrab ili osip. Ali kako se konzumiranje jaja nastavlja tokom dužeg vremenskog perioda, mogu se javiti ozbiljniji simptomi, kao što su oticanje lica ili teškoće u disanju.

Alergije na skrivene sastojke

Hrana može da sadrži „skrivene“ alergene, što znači da su alergeni prisutni u proizvodima iako nisu navedeni na deklaraciji. Na primer, mlečni proteini mogu biti prisutni u nekim pekarskim proizvodima ili prerađenim mesnim proizvodima.

Alergije na hladno

Postoji pojava, doduše vrlo retka, poznata kao „alergija na hladnoću“. Ljudi sa ovom reakcijom mogu imati kožne simptome kada dođu u kontakt sa hladnoćom, uključujući i kontakt sa hladnom hranom ili vazduhom.

Imunoterapija za alergije na hranu

U toku su istraživanja u oblasti imunoterapije za lečenje alergija na hranu, gde se male količine alergena postepeno unose u telo kako bi se smanjila preosetljivost. Iako je još uvek u eksperimentalnoj fazi, imunoterapija predstavlja obećavajući pristup za lečenje alergija na hranu. Nastavak istraživanja i kliničkih ispitivanja pomoći će u boljem razumevanju ove terapije i njenom mestu u budućem lečenju alergija na hranu. Cilj je da se terapija prilagođava svakom pacijentu i specifičnoj alergiji na hranu. Odluka o primeni imunoterapije donosi se nakon pažljive procene koristi i rizika, uzimajući u obzir individualne karakteristike pacijenta.

Promena tolerancije

Kod neke dece, alergije na hranu mogu se smanjiti ili nestati tokom vremena. Na primer, deca koja su alergična na mleko u ranom detinjstvu mogu postati tolerantna kako odrastu. Ovaj primer ilustruje da alergije na hranu, posebno kod dece, mogu evoluirati tokom vremena. Dok su neka deca sklonija da razviju trajne alergije na određene namirnice, druga mogu vremenom postati tolerantna na te iste namirnice.

Kriptične alergije

Kriptične alergije na hranu predstavljaju izazov za dijagnozu jer se ne uklapaju u uobičajeni obrazac alergijskih reakcija na poznate alergene. Ove alergije su „kriptične“ jer nisu povezane sa tipičnim alergenima i ne uključuju uobičajene simptome. Umesto uobičajenih simptoma poput osipa, svraba ili otoka, osoba može doživeti gastrointestinalne simptome, glavobolje, umor ili druge nespecifične simptome. Identifikacija uzroka kriptičnih alergija može biti izazovna. Osoba može imati simptome alergije na hranu, ali testovi na tipične alergene (npr. jaja, mleko, kikiriki) mogu biti negativni.

Nekim osobama mleko može izazvati alergijsku reakciju koja se manifestuje kroz kožne probleme kao što su ekcem ili urtikarija (koprivnjača). Ovi simptomi se ne moraju pojaviti odmah nakon konzumacije mleka, često se javljaju nekoliko sati ili čak dana kasnije, što može otežati povezivanje problema sa unosom mleka.

Kod nekih osoba, konzumacija glutaminat mononatrijuma, često prisutnog u mnogim prerađenim namirnicama i brzoj hrani, može izazvati kriptičnu alergijsku reakciju u vidu migrene ili teške glavobolje. Simptomi se ne moraju pojaviti odmah nakon unosa MSG-a, što može otežati identifikaciju uzroka.

Termolabilna alergija na hranu

Da li ste znali da možete biti alergični na hranu u jednom obliku, ali ne i u drugom?

Termolabilna alergija na hranu je fenomen gde se hrana koja inače izaziva alergijske reakcije u svom svežem obliku postaje podnošljiva kada je termički obrađena. Da bismo razumeli ovu reakciju, moramo zaviriti u svet proteina i hemijskih reakcija.

Zamislimo da imate alergiju na određenu hranu, kao što je sveža jabuka. Nakon svakog zalogaja sveže jabuke, suočavate se sa svrabom i kijanjem tj. sa tipičnim simptomima alergijske reakcije.

Ali šta se dešava kada ta jabuka završi u tiganju sa šećerom i cimetom?

Toplota je ključ. Proteini koji izazivaju alergijske reakcije na svežoj jabuci su termolabilni, što znači da se lako razgrađuju na visokim temperaturama. Tokom procesa kuvanja ili pečenja, ovi proteini gube svoju alergenost, čineći termički obrađenu jabuku bezopasnom.

Rezultat? Možete uživati u mirisu i ukusu toplih jabuka.

Isto se dešava i sa drugim namirnicama poput kuvanih šargarepa, pečenih paprika i blanširanog brokolija. Termička obrada hrane čini je prijateljskom za vaš organizam, čak i ako ste inače alergični na nju u svežem obliku.

NAPOMENA: Iako se čini primamljivim da sami odlučite u kom obliku ćete konzumirati  hranu na koju ste alergični, budite oprezni. Uvek konsultujte lekara kako biste dobili tačnu dijagnozu i smernice. Samo stručnjak može proceniti da li je termički obrađena alergena hrana zaista sigurna za vas.

Alergija na hranu i dijabetes

Osobe sa dijabetesom, kao i sve druge osobe, mogu razviti alergije na hranu ako su genetski predisponirane ili izložene određenim alergenima.

Nutritivne alergije i dijabetes tipa 1: Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koja zahteva insulinsku terapiju. Osobe sa dijabetesom tipa 1 mogu takođe razviti alergije na određene namirnice, kao što su kikiriki, jaja ili mleko. Alergeni koji uzrokuju alergijske reakcije bi trebalo da se izbace iz ishrane, a osobe sa dijabetesom tipa 1 bi trebalo pažljivo da proveravaju deklaracije na pakovanjima kako bi identifikovali potencijalne alergene i kontrolisali unos ugljenih hidrata.

Nutritivne alergije i dijabetes tipa 2: Dijabetes tipa 2 obično nije povezan sa nutritivnim alergijama, ali osobe sa dijabetesom tipa 2 bi takođe trebalo da prate unos šećera i ugljenih hidrata. Ako imaju istovremeno i alergiju na hranu, trebalo bi da budu posebno pažljive pri izbegavanju alergena i odabiru zamenskih namirnica koje ne sadrže alergene, a istovremeno ne sadrže više šećera.

Glikemijski indeks i alergeni: Osobe sa dijabetesom, bez obzira na tip, često se usredsređuju na glikemijski indeks namirnica kako bi kontrolisali nivoe šećera u krvi. Neki alergeni kao što su orašasti plodovi i mleko mogu imati nizak glikemijski indeks, dok drugi, poput pšenice i soje, mogu imati visok glikemijski indeks. Važno je razumeti kako određeni alergeni mogu uticati na glikemijski indeks obroka i prilagoditi ishranu prema tome.

Kontrola šećera i alergeni: Osobe sa dijabetesom i nutritivnim alergijama bi trebalo pažljivo planirati svoje obroke kako bi kontrolisale nivoe šećera u krvi, dok istovremeno izbegavaju unos alergena. To može uključivati korišćenje zamenskih namirnica i pažljivo čitanje deklaracija kako bi se identifikovali potencijalni alergeni i sastojci koji mogu uticati na nivoe šećera u krvi.

NAPOMENA: Osobe sa dijabetesom i alergijama na hranu bi trebalo blisko da sarađuju sa lekarima i ostalim zdravstvenim radnicima kako bi razvili individualizovane planove ishrane koji zadovoljavaju njihove nutritivne potrebe, uzimajući u obzir i njihove alergije i dijabetes.

Kako se postavlja dijagnoza alergije na nutritivne alergene?

Dijagnoza alergije na nutritivne alergene obično zahteva poseban medicinski pristup koji uključuje različite korake i testiranja.

• Prvi korak u postavljanju dijagnoze alergije na nutritivne alergene je detaljna anamneza i fizički pregled. Lekar će prikupiti informacije o simptomima sa kojima se pacijenti susreću, njihovim iskustvima sa određenom hranom i njihovom medicinskom istorijom.
• Lekar će pokušati da shvati kada i kako se simptomi javljaju i da li postoji veza sa upotrebom određene hrane. Ovo može pomoći u identifikaciji potencijalnih alergena.
• Testovi iz krvi, kao što je merenje nivoa specifičnih antitela IgE, mogu biti korisni za identifikaciju alergija. Rezultati ovih testovi se obično interpretiraju zajedno sa kliničkom slikom kako bi se postavila precizna dijagnoza.
• Kožne probe uključuju nanošenje malih količina potencijalnih alergena na kožu pacijenta i praćenje reakcija. Ako osoba reaguje na određeni alergen, pojaviće se karakteristična reakcija na koži u obliku crvenila, svraba ili otoka. Ovi testovi su brzi i često se koriste kao prvi korak u postavljanju dijagnoze.

• U nekim slučajevima, lekar može predložiti eliminacionu dijetu kada se izbegava hrana koja je potencijalni uzročnik alergijske reakcije. Nakon toga, pacijent postepeno uvodi hranu kako bi se testirala reakcija. Ovo se obično radi pod nadzorom lekara, jer može biti opasno kod težih alergija.
• Lekar takođe može uputiti pacijenta alergologu, specijalisti za alergije, kako bi se postavila precizna dijagnoza i utvrdio protokol za upravljanje alergijom.

Važno je napomenuti da dijagnoza alergije na nutritivne alergene može biti kompleksna i zahteva saradnju sa lekarom kako bi se postavila tačna dijagnoza.

Koja je prednost testova koji se rade iz uzorka krvi u odnosu na kožne probe?

Kožni testovi i testovi koji se rade iz uzorka krvi su dva različita načina za utvrđivanje alergija i razlikuju se po načinu izvođenja i informacijama koje pružaju.

• Kod kožnih testova alergeni se direktno nanose na kožu pacijenta, što može izazvati nelagodnost i potencijalno neželjene reakcije, zbog čega su testovi iz krvi mnogo komforniji za pacijenta.
• Osobe sa osetljivom kožom, ekcemom ili drugim dermatološkim problemima, možda nisu pogodne za kožne testove, dok se krvni testovi mogu raditi kod pacijenata bez obzira na stanje njihove kože.
• Krvni testovi obično se smatraju manje invazivnim u poređenju sa kožnim testovima.
• Kožni testovi mogu potencijalno izazvati sistemsku reakciju (u retkim slučajevima i anafilaksu). Krvni testovi neće dovesti do takvih ozbiljnih reakcija.
• Pre nego što se izvrše kožni testovi, osoba obično mora prestati sa uzimanjem antihistaminika određeno vreme pre testiranja kako bi se izbegla potencijalna inhibicija reakcije na koži. Prednost alergo testova iz uzorka krvi je u tome što ne postoji  posebna priprema za pacijenta. Pacijenti mogu koristiti antihistaminike i druge lekove za ublažavanje simptoma alergije, jer ne utiču na rezultate testova.
• Kod osoba sa težim kožnim oboljenjima, kao što su opekotine ili teški ekcemi, krvni testovi mogu biti opcija izbora jer ne zahtevaju kontakt sa osetljivom kožom.

NAPOMENA: Kožne probe, kao i testovi iz uzorka krvi imaju svojih prednosti i ograničenja, i odluka o tome koji se test primenjuje zavisi od specifičnih potreba i situacije pacijenta, kao i od preporuka i procene lekara.

Alergija na hranu i laboratorijski testovi (nutritivni alergo paneli analiza)

Kako smo već pomenuli, postoje različiti testova za postavljanje dijagnoze alergije. Međutim, zbog praktičnosti, pouzdanosti, brzine izdavanja rezultata, kao i mogućnosti da se rade i u dečijoj populaciji, alergo testovi iz krvi su postali rutina u dijagnostici alergija.

Prednost ovih alergo testova je u tome što ne postoji posebna priprema pacijenta. Pacijenti mogu koristiti antihistaminike i druge lekove za ublažavanje simptoma alergije. Test se izvodi iz uzorka krvi, pa je samim tim ovaj vid testiranja na alergije prijatniji za pacijenta.

Uzorak je venska krv, ali se testovi kod mlađe dece mogu raditi i iz uzorka kapilarne krvi uzete iz prsta!

Na lokacijama svih Beo-lab laboratorija možete uraditi različite kombinacije alergena iz hrane kako biste proverili na koji od njih ste alergični.

Pogledajte na QR kodu koje sve alergo testove radimo.

Prevencija i lečenje alergije

Prevencija i lečenje alergija na hranu se razlikuju zavisno od težine simptoma i prirode same alergije.

Medicinski tretman alergija na hranu, pre svega, uključuje identifikaciju alergena, informisanost u vezi sa tom alergijom, kao i razvoj plana lečenja. Lečenje uključuje upotrebu epinefrina za hitne reakcije (u slučaju anafilakse), antihistaminike za blaže simptome i kortikosteroide za teže alergijske reakcije.

Osobe sa alergijama na hranu trebalo bi da se dobro informišu kako bi bile spremne za hitnu reakciju u slučaju potrebe.

Povezani tekstovi:

Literatura:

https://www.healthline.com/nutrition/common-food-allergies#types-of-food-allergies

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/food-allergy/symptoms-causes/syc-20355095

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/food-allergy/diagnosis-treatment/drc-20355101

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/food-allergy/expert-answers/food-allergy/faq-20058538

https://medlineplus.gov/foodallergy.html