Osteoporoza simptomi, uzroci, faktori rizika

Osteoporoza je progresivni gubitak koštane mase. Gustina kostiju se postepeno smanjuje, pri čemu kosti postaju krhke i lako lomljive.

Rizik od preloma kostiju u slučaju osteoporoze je veliki. Najosetljiviji su kukovi i kičmeni pršljenovi, ali i druge kosti koje trpe veliko opterećenje. Prelomi se događaju bez povreda, gotovo pri svakodnevnim, uobičajenim aktivnostima.

Kost je živo tkivo koje je stalno obnavlja. Obično postoji ravnoteža između procesa formiranja i propadanja kostiju. Do osteoporoze dolazi kada je proces formiranja nove koštane mase sporiji od gubitka iste.

Osteoporoza pogađa i muškarce i žene svih rasa i nacionalnosti, ali se češće sreće kod Azijatkinja i belkinja– posebno starijih žena, koje su izložene najvećem riziku sa ulaskom u menopauzu.

Lekovi, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost mogu da odlože ili da spreče gubitak koštane mase, kao i da ojačaju oslabljene kosti.

U ovom tekstu ćete saznati:

• Šta je osteopenija?
• Šta je osteoporoza?
• Simptomi osteoporoze
• Uzroci nastanka osteoporoze
• Faktori rizika za razvoj osteoporoze
• Osteoporoza i hormoni
• Kalcijum, vitamin D i osteoporoza
• Osteoporoza dijagnostika i terapija-kada bi trebalo posetiti lekara?
• Osteoporoza – komplikacije
• Prevencija osteoporoze
• Osteoporoza laboratorijske analize

Šta je osteopenija?

Osteopenija nastaje kada su vaše kosti slabije mineralizovane nego inače, ali nisu toliko porozne i krhke da budu lako lomljive, što je obeležje osteoporoze. Vremenom se smanjuje udeo minerala, kao i koštana masa i struktura i na taj način kost postaje tanka i porozna. Neki ljudi imaju nižu gustinu kostiju pa osteopenija nije nastala kao posledica gubitka koštane mase.

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je zdravstveno stanje koje dovodi do slabenja kostiju, čineći ih krhkim i sklonijim pucanju i lomljenju. Osteoporoza se razvija polako, najčešće skroz neprimetno, tokom godina i često se dijagnostikuje samo kada pad ili iznenadni udar dovedu do loma kosti (frakture).

Najčešće povrede kod osoba sa osteoporozom su:

• Slomljeni zglob
• Slomljen kuk (fraktura kuka)
• Slomljeni pršljenovi (kičmeni stub)

Međutim, povrede se mogu desiti i u drugim kostima, kao što su ruka ili karlica. Ponekad kašalj ili kijanje mogu izazvati slomljeno rebro ili delimični kolaps jedne od kostiju kičme kod uznapredovale osteoporoze.

Iako je slomljena kost često prvi znak osteoporoze, neki stariji ljudi razvijaju karakteristično pognuto (savijeno) držanje. To se dešava kada su kosti u kičmi slomljene, što otežava izdržavanje težine tela.

Osteoporoza se može lečiti lekovima i suplementima za jačanje kostiju.

Simptomi osteoporoze

Simptomi osteoporoze obično izostaju u ranim fazama gubitka koštane mase. Ali nakon slabljenja kostiju usled progresije osteoporoze, mogu se javiti neki od simptoma:

• Bol u leđima – akutni bol jakog intenziteta (posebno izražen u uspravnom položaju tela koji nestaju kada legnete)
• Povijeno držanje
• Smanjenje telesne visine
• Prelomi kostiju pri minimalnim traumama

Simptomi često liče na simptome artritisa, pa izostane  pravovremena dijagnoza osteoporoze.

Osteoporoza obično nije bolna dok ne dođe do preloma kostiju, ali slomljene kosti kičmenog stuba (pršljenovi) su čest uzrok dugotrajnog bola.

Uzroci nastanka osteoporoze

Osteoporoza dovodi do slabljenja kostiju.

Kosti su u stalnom procesu obnavljanja – formira se nova koštana masa koja zamenjuje postojeću (staru).

Kada ste mladi, vaše telo proizvodi novu kost brže nego što se razara stara kost i vaša ukupna koštana masa se povećava. Nakon ranih 20-tih, ovaj proces se usporava i većina ljudi dostiže vrhunac koštane mase sa punih 30 godina. Sa starenjem, koštana masa se troši brže nego što se obnavlja.

Verovatnoća da razvijete osteoporozu delom zavisi i od količine koštane mase koju ste dostigli kada ste bili mladi. Dostignuta, najviša koštana masa tj.gustina kostiju je donekle i posledica naslednog faktora.

Faktori rizika za razvoj osteoporoze

Veliki broj faktora može uticati na razvoj osteoporoze, kao što su:

• Pol (češće se javlja kod osoba ženskog pola)
• Godine (sa godinama, raste mogućnost za razvoj osteoporoze)
• Nasledni faktor (roditelj, brat ili sestra sa osteoporozom, posebno ako su majka ili otac već doživeli prelom kuka)
• Nedostatak polnih hormona (estrogena)
• Pridružene bolesti
• Terapija (recimo dugotrajno uzimanje kortikosteroida)
• Životne navike i ishrana

Uočeno je da je rizik od razvoja osteoporoze izraženiji ukoliko osoba boluje od drugih hroničnih bolesti poput:

• Celijakije
• Inflamatorne bolesti creva
• Gastroezofagealnog refluksa
• Reumatoidnog artritisa
• Lupusa

Stil života i ustaljene (lošije) životne navike mogu povećati rizik za razvoj osteoporoze. Neke od njih su:

• Prekomerno sedenje. Ljudi koji provode puno vremena sedeći imaju veći rizik od osteoporoze od onih koji su fizički aktivniji.
• Prekomerno unošenje alkohola u organizam, Povećana konzumacija, više od dva alkoholna pića dnevno, povećava rizik od osteoporoze.
• Pušenje. Tačna uloga pušenja u osteoporozi nije jasna, ali dokazano je da doprinosi bržem gubitku kostiju.

Nedostatak kalcijuma tokom svih životnih dobi, doprinosi smanjenju gustine kostiju, ranom gubitku koštane mase i povećanom riziku od preloma.

Poremećaji u ishrani usled jako ograničnog unosa hrane bogate kalcijumom mogu dovestu vremenom do slabljenja kostiju i do lakšeg preloma ( i kod muškaraca i žena).

Dugotrajna upotreba kortikosteroida utiče na fiziološki proces obnavljanja kostiju.

Osteoporoza je takođe povezana sa lekovima koji se koriste za lečenje ili prevenciju:

• Napada – epilepsije
• Stomačnog refluksa
• Raka
• Odbacivanja transplantanta

Osteoporoza i hormoni

Uticaj određenoh hormona ima veliki uticaj na razvoj osteoporoze, kao i na samu progresiju i tok bolesti.

Polni hormoni

Snižen nivo polnih hormona vremenom dovodi na slabljenja kostiju koje postaju porozne (sklonije lomljenju) i krhke. Smanjen nivo estrogena kod žena u menopauzi je jedan od najznačajnijih faktora za razvijanje osteoporoze. Smanjen nivo testosterona kod muškaraca, takođe, predstavlja faktor rizika.

Terapije koje utiču na smanjenje koncentracije ovih hormona predstavljaju dodatni faktor rizika. Lečenje raka prostate, koji snižava nivo testosterona kod muškaraca i lečenje raka dojke, koji smanjuje nivo estrogena kod žena, može ubrzati gubitak kostiju.

Hormoni štitne žlezde 

Povećani nivo hormona štitne žlezde može uzrokovati (ubrzani) gubitak koštane mase. To se može dogoditi ako vam je štitna žlezda prekomerno aktivna ili ako uzimate previše lekova (koji zamenjuju hormone) za lečenje hiperfunkcije štitne žlezde.

Osteoporoza se dovodi u vezu i sa prekomernom funkcijom nadbubrežnih i paratiroidnih žlezda.

Kalcijum, vitamin D i osteoporoza

Kalcijum

Muškarcima i ženama uzrasta između 18 i 50 godina potrebno je da unose 1000 miligrama kalcijuma dnevno. Ova dnevna količina povećava se na 1200 miligrama kada su žene starije od 50, a muškarci od 70 godina.

Dobri izvori kalcijuma su:

• Mlečni proizvodi sa niskim procentom masti
• Tamnozeleno lisnato povrće (brokoli, zelena salata)
• Konzervirani losos ili sardine sa kostima
• Sojini proizvodi poput tofua
• Žitarice i sok od pomorandže

Ako ne uspevate da unosite dovoljno kalcijuma kroz ishranu, razmislite o uzimanju kalcijuma kroz dodatke ishrani (suplementacija).

Međutim, previše kalcijuma povezano je sa pojavom kamena u bubregu.  

Iako još nije sasvim jasno, neki stručnjaci upozoravaju da prekomerni unos kalcijuma, posebno kroz suplemente, može povećati rizik od srčanih oboljenja.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da ukupan unos kalcijuma u dodacima ishrani i kombinovanoj ishrani ne sme biti veći od 2000 miligrama dnevno za osobe starije od 50 godina.

Vitamin D

Vitamin D povećava sposobnost vašeg tela da apsorbuje kalcijum iz hrane i poboljšava zdravlje kostiju na različite načine i kroz razne mehanizme.

Ljudi mogu da sintetišu vitamin D iz sunčeve svetlosti u svojoj koži. Da biste uneli dovoljno vitamina D, neophodnog za održavanje zdravlja kostiju, preporučuje se da odrasli od 51 do 70 godina uzimaju svakodnevno 600 (IU) vitamina D i 800 IU dnevno nakon navršene 70. godine bilo hranom ili dodacima.

Deci i odraslim ljudima se savetuje da uzimaju vitamin D tokom jeseni i zime (od početka oktobra do kraja marta) zbog smanjenog izlaganja Suncu i sunčevim zracima.

Osteoporoza dijagnostika i terapija-kada bi trebalo posetiti lekara?

Posetite lekara ukoliko postoji sumnja na postojanje osteoporoze, ukoliko ste ušli u ranu menopauzu ili ste bili na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima tokom nekoliko meseci. Takođe, još jedan znak koji može ukazivati na mogućnost razvoja osteoporoze je prelom kuka ili kičmenog pršljena kod jednog od vaših roditelja.

Skeniranje gustine kostiju (DEXA scan)

Lekar vas najpre može uputiti na skeniranje gustine kostiju (merenje gustine kostiju) koju meri aparat koji koristi niske nivoe rendgenskih zraka kako bi se odredio udeo minerala u vašim kostima. Tokom ovog bezbolnog testa, ležite na podstavljenom stolu dok skener prelazi preko vašeg tela. U većini slučajeva proveravaju se samo određene kosti – obično u kuku i kičmi.To je kratkotrajna i bezbolna procedura koja traje 10 do 20 minuta, u zavisnosti od dela tela koji se skenira.

Vaša gustina kostiju se poredi sa gustinom kostiju zdrave i mlade odrasle osobe.

Osteoporoza terapija i lečenje

Preporuke za lečenje se često zasnivaju na proceni rizika od preloma kosti u narednih 10 godina koristeći informacije kao što je test gustine kostiju (DEXA scan). Ako rizik nije visok, lečenje verovatno neće uključivati upotrebu lekova, već će fokus lekara biti na modifikaciji faktora rizika za gubitak koštane mase i prevenciju padova.

Osteoporoza – komplikacije

Prelomi kostiju, naročito kičmenih prišljenova ili kuka, su najozbiljnije komplikacije osteoporoze. Prelomi kuka često su izazvani padovima i mogu dovesti do invalidnosti, pa čak i povećanog rizika od smrti u prvoj godini nakon preloma.

U nekim se slučajevima mogu dogoditi i prelomi kičmenih pršljenova bez pada. Pršljenovi koji drže kičmu mogu da oslabe, do stepena preloma uz minimalne traume, što može dovesti do bolova u leđima, gubitka visine i savijenog držanja.

Osteoporoza prevencija

Dobra ishrana i redovna fizička aktivnost su najznačajni faktori za održavanje zdravlja kostiju tokom celog života, a samim tim i za prevenciju osteoporoze.

Unos proteina kroz ishranu

Protein je jedan od gradivnih elemenata kostiju. Međutim, postoje oprečni dokazi o uticaju unosa proteina na gustinu kostiju.

Većina ljudi unosi dovoljno proteina kroz svoju redovnu i kombinovanu ishranu.

Vegetarijanci i osobe na veganskom režimu ishrane mogu uneti dovoljno potrebnih proteina kroz ishranu, ako u svakodnevnu ishranu uvrste biljne izvore proteina kao što su: soja, orašasti plodovi, mahunarke, semenke za vegane, kao i mleko i jaja za vegetarijance.

Ako mislite da ne uzimate dovoljno proteina, pitajte svog lekara da li je potrebno da ih uzimate kao dodatak ishrani.

Održavanje optimalne telesne težine

Prekomerna telesna težina povećava verovatnoću gubitka koštane mase i pojave preloma. Sa druge strane, smanjena telesna težina povećava rizik od preloma ruku i zglobova. Zbog toga je održavanje optimalne telesne težine korisno kako za kosti, tako i za sveukupno zdravlje.

Osteoporoza i fizička aktivnost

Ljudi koji nisu fizički aktivni imaju veći rizik od nastanka osteoporoze od onih koji su fizički aktivniji. Svaka vrsta vežbi i fizičke aktivnosti koje promovišu ravnotežu i dobro držanje korisni su za vaše kosti, a hodanje, trčanje, skakanje, ples i dizanje tegova su posebno korisni jer trčanje i vežbe snage jačaju kosti.

Redovna fizička aktivnost biće korisna za vaše kosti, ali najviše koristi ćete imati ako počnete redovno da vežbate dok ste mladi i nastavite sa vežbama tokom celog života.

Kombinujte trening snage sa vežbama opterećenja i ravnoteže. Trening snage pomaže jačanju mišića, kostiju u rukama i gornjem delu kičme.

Vežbanje kao što su hodanje, trčanje, penjanje stepenicama, preskakanje konopca, skijanje i drugi sportovi – uglavnom utiču na kosti u nogama, kukovima i donjoj kičmi.

Osteoporoza laboratorijske analize

Osnovni cilj preventivne laboratorijske dijagnostike je da se pravovremenom dijagnozom preveniraju mogući prelomi, zaustavi dalja razgradnja i slabljenje kostiju.

Preventivni panel za osteroporozu možete uraditi u svim Beo-lab laboratorijama.

Za sve informacije u vezi sa analizama u menopauzi, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888  ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Reference: 

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/osteoporosis/symptoms-causes/syc-20351968