Mononukleoza – simptomi, dijagnoza i lečenje

Mononukleoza je zarazna bolest izazvana virusima. Bolest je veoma rasprostranjena, a prenosilac infekcije je čovek, bilo kao bolesnik ili nosilac virusa. U najvećem broju slučajeva (čak do 90 %) infekcija je izazvana Epštajn-Barovim virusom (Epstein- Barr, EBV), a u preostalih 10% citomegalovirusom (CMV). Približno 95% odraslih širom sveta je zaraženo Epštajn-Barovim virusom, odnosno, smatra se da je svaka osoba do 35. godine života bar jednom došla u kontakt sa ovim virusom. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Beogradu ova bolest beleži značajan porast u 2023.god. i u Srbiji. Mononukleoza može da se javi u svakom uzrastu, ali je posebno široko rasprostranjena među mlađom populacijom, tinejdžerima, odnosno, ova bolest najčešće pogađa školsku decu i omladinu starosti od 15 da 25 godina. U tekstu koji je pripremila Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu saznaćete više o tome šta je mononukleoza, kako se prenosi, koji su uzroci, simptomi i komplikacije koje može da izazove, kao i o uzročniku ove bolesti Epštajn-Barovom virusu. Pored toga, dobićete više informacija o tome kakav je tok bolesti kod dece, a kakav kod odraslih, koliki je period inkubacije, a koliko sama bolest traje, kao i kako se bolest dijagnostikuje i leči. Takođe, biće govora i o uticaju ishrane i dobrih životnih navika u prevenciji bolesti. Dobićete uvid u neke od najčešće korišćenih laboratorijskih analiza koje se koriste i postavljanju dijagnoze ove bolesti i u razlikovanju EBV i CMV mononukleoze.

• Šta je mononukleoza?
• Da li je mononukleoza isto što i bolest poljupca?
• Mononukleoza – uzroci i simptomi
• Mononukleoza – komplikacije
• Kako se prenosi mononukleoza?
• Epstein-Barr virus
• Mononukleoza – inkubacija
• Mononukleoza kod dece
• Mononukleoza kod odraslih
• Koliko traje mononukleoza?
• Mononukleoza – dijagnoza
• Mononukleoza – lečenje i prevencija
• Mononukleoza – ishrana i suplementacija
• Mononukleoza – laboratorijske analize

Šta je mononukleoza?

Infektivna mononukleoza, ili kako je još nazivaju: Glandularna groznica, Bolest poljupca, Mono, Mononukleoza je veoma zarazna infekcija koju obično izaziva Epštajn-Barov (Epstein-Barr) virus (dalje u tekstu EBV). Bolest može da se javi u bilo kom uzrastu, ali najčešće pogađa školsku decu i omladinu starosti od 15 do 25 godina.

Infektivna mononukleoza je naziv koji su dali Sprunt i Evans (Sprunt 1920) da opišu sindrom koji je ličio na akutnu infektivnu bolest praćenu atipičnim velikim limfocitima u perifernoj krvi. Ovi atipični limfociti, takođe poznati kao Daunijeve ćelije (Dovni 1923), su zapravo aktivirani CD8 T limfociti, od kojih većina reaguje na ćelije inficirane EBV. Infektivna mononukleoza je medicinski značajna zbog težine i trajanja akutne bolesti, ali i zbog svojih dugoročnih posledica, posebno razvoja određenih karcinoma i autoimunih poremećaja. Na primer, povišeni nivoi EBV viremije tokom detinjstva su povezani sa većim rizikom od endemskog Burkitovog limfoma. Druga studija je otkrila vezu rane infekcija sa EBV sa visokim rizikom od karcinoma nazofarinksa kod Eskima. Štaviše, multipla skleroza (MS) je inflamatorna autoimuna bolest koja uključuje EBV infekciju. Rizik od MS je veći među pojedincima koji su preležali infektivnu mononukleozu. Infektivna mononukleoza takođe povećava rizik od Hodgkinovog limfoma.

Epidemiologija

Infektivna mononukleoza je bolest koja je rasprostranjena po celome svetu. Od nje obolijevaju isključivo ljudi; uglavnom se pojavljuje sporadično, ređe kao epidemija. Epidemije se pojavljuju obično u proleće i jesen, dok sporadični slučajevi nisu vezani za godišnje doba.

Prevalencija EBV antitela kod dece u preadolescentnoj dobi je niža i varira od 20% do 80% u zavisnosti od starosti i geografske lokacije. Faktori koji su jasno povezani sa ranim dobijanjem primarne EBV infekcije uključuju geografski region i rasu/etničku pripadnost. Drugi faktori koji su uključeni su socioekonomski status, deljenje spavaće sobe, obrazovanje majki, dnevna nega i pohađanje nastave. Što se tiče rase/etničke pripadnosti, nedavno je pokazano da je prevalencija antitela u svim starosnim grupama američke dece uzrasta od 6 do 19 godina bila znatno veća kod crnaca i Amerikanaca meksičkog porekla nego kod belaca koji nisu latino porekla. Najveći disparitet u prevalenciji antitela bio je među mlađom decom, posebno kod dece od 6 do 8 godina, dok se razlika u prevalenciji antitela između belaca i ne-belih smanjila tokom tinejdžerskih godina. Unutar svake rasne/etničke grupe, veća starost, nedostatak zdravstvenog osiguranja, niže obrazovanje i prihodi domaćinstva bili su statistički značajno povezani sa većom prevalencijom antitela.

U razvijenim zemljama bolest se uglavnom pojavljuje u adolescentnom uzrastu, dok u nerazvijenim i zemljama u razvoju deca obolijevaju ranije zbog nižeg stepena higijene u tim zemljama. Bolest se kod nas pojavljuje u dečijem dobu i kod adolescenata.

Sličnu kliničku sliku EBV mononukleoze mogu izazvati različiti etiološki agensi kao što su Cytomegalovirus (CMV), humani herpesvirus 6 (HHV 6), toksoplazmoza, akutni hepatitis i toksoalergijske bolesti (serumska bolest i preosjetljivost na lekove – npr. barbiturate i sulfonamide). U tim slučajevima govorimo o sindromu infektivne mononukleoze, dok se o infektivnoj mononukleozi govori ako je dokazani uzročnik Epštajn-Barov virus.
U ranoj dečijoj dobi, infekcija uzrokovana EBV obično prolazi latentno ili se ispoljava sa blagim i nekarakterističnim simptomima. Nakon prolaska infekcije, EBV se može dugo, možda i doživotno, zadržavati u epitelu orofaringsa (srednji deo ždrela) i izlučivati pljuvačkom. Takvi ljudi su stalan izvor zaraze za neimune osobe.

Da li je mononukleoza isto što i bolest poljupca?

DA, mononukleoza je poznata i pod imenom „bolest poljupca“. Naziv je dobila po tome što se najčešće prenosi bliskim kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe, te je ljubljenje najčešći način prenosa ove bolesti. Ljubljenje je glavni put prenošenja primarne EBV infekcije među adolescentima i mladim odraslim osobama.

Prenošenje virusa infektivne mononukleoze  se ostvaruje vazdušno-kapljičnim putem. Pošto je virus slabo otporan u spoljašnjoj sredini, najčešće je potreban direktan i blizak  kontakt za prenos virusa, pa je stoga infektivna mononukleoza poznata i pod nazivom “bolest poljupca”.

Mononukleoza – uzroci i simptomi

Mononukleoza može biti uzrokovana nizom patogena. Biološki uzroci sindroma infektivne mononukleoze su:

• Epstein Barr virus (oko 80% – 90%)
• Citomegalovirus (drugi vodeći uzrok)
• Humani herpesvirus 6
• HIV virus (oko 1% slučajeva ima sumnju na infektivnu mononukleozu)
• Adenovirus
• Toxoplasma gondii
• Corynebacterium diphtheria
• Virus hepatitisa A
• Virus gripa A i B
• Virus rubeole
• Coxiella burnetti

Najčešće, znaci i simptomi bolesti se javljaju tek nakon četiri nedelje i bolest uglavnom počinje naglo, sa povišenom temperaturom (38-40 Cº) koja traje i do 20 dana. Iako su simptomi mononukleoze neprijatni, infekcija se sama povlači bez dugotrajnih efekata. Većina odraslih je bila izložena EB virusu i izgradila je antitela. To znači da su imuni i da neće ponovo dobiti mononukleozu. Znaci i simptomi bolesti, kao što su groznica i bol u grlu, obično se smanjuju u roku od nekoliko nedelja. Međutim, umor, uvećani limfni čvorovi i otečena slezina i jetra mogu da traju nekoliko nedelja duže.

Faze/stadijumi mononukleoze

Postoje tri stadijuma mononukleoze: prodromalni, akutni i rekonvalescentni. Svaki stadijum je različita faza bolesti i predstavlja sopstveni skup simptoma.

Faza 1: Simptomi prodromalnog stadijuma

Nakon inkubacije koja traje 5-15 dana, a može i znatno duže (30-50 dana), bolest počinje obično postepeno sa prodromalnim simptomima. Prodromalni stadijum mononukleoze je najranija faza u razvoju bolesti kada simptomi tek počinju da se pojavljuju. Generalno, ova faza traje tri do pet dana. Tokom ove faze, simptomi su obično blagi i mogu da uključuju:

• Umor, pospanost.  Osećate se umornije nego inače.
• Slabost, malaksalost. Javlja se opšti osećaj nelagodnosti ili lošeg osećaja.
• Gubitak apetita sa mučninom i povraćanjem. Jedete manje ili ne želite da jedete uopšte.
• Laka subfebrilnost (blago povišena temperatura).
• Glavobolja.
• Često je zapažen i bol pri gutanju.

Faza 2: Simptomi akutnog stadijuma

Akutni stadijum se javlja kada simptomi bolesti postanu očigledniji i počnu da se pogoršavaju. U ovoj fazi se razvijaju klasični simptomi mononukleoze.  Simptomi u akutnoj fazi traju od dve do šest nedelja i mogu da uključuju:

• Teški umor. Ekstremna iscrpljenost, zamor, malaksalost, koja otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Obolela osoba ima problem i da hoda, da pravi pokrete, mogu se javiti i vrtoglavice.
• Bol u grlu (gušobolja). Jaka upala grla koja uzrokuje suvoću, svrab, grebanje u ždrelu ili bol. Bol u grlu se ne popravlja ni nakon lečenja antibioticima.
• Groznica. Telesna temperatura raste preko 37^oC (38-40ºC), traje 6-10 dana, a ponekad i 20 dana i praćena je groznicom i drhtavicom.
• Otečeni limfni čvorovi. Paralelno sa pojavom temperature pojavljuje se i otok limfnih čvorova na vratu i pazuhu, koji su izuzetno uvećani, pokretni, jasno ograničeni i bolni na dodir. Ne pokazuju spoljne znakove inflamacije, veličine su od zrna graška do lešnika ili oraha. Najviše su uvećani limfni čvorovi na vratu, posebno ispod donje vilice (angularni) koji mogu biti i do veličine kokošjega jajeta. Kod jačih upala limfnih čvorova vrata često se zapaža lagani edem (oticanje) lica, naročito kapaka usled smetnje u oticanju limfe. Javlja se i generalizovano uvećanje limfnih čvorova u celom telu (generalizovana limfadenopatija).
• Uvećani krajnici i hiperemija ždrela. Ždrelo je hiperemično (krvavo crveno). Promene na krajnicima (tonzilama) se ogledaju u vidu hiperemije i otoka, a ponekad (80%) su prekriveni belim naslagama.
• Glavobolja. Stalan, tup i pulsirajući bol u glavi.
• Bolovi i slabost mišića. Rašireni bolovi u mišićima, ukočenost i osećaj slabosti.
• Osip po koži. Tokom infektivne mononukleoze može se pojaviti osip koji je najčešće makularni (u nivou kože) ili makulopapulozni (u nivou kože i izdignut iznad nivoa kože). Osip ne svrbi i upaljen je. U zavisnosti od boje kože može da izgleda ružičasto na svetlijoj boji kože ili tamnocrveno na tamnijoj boji kože.
• Respiratorni simptomi: kašalj, curenje iz nosa i bol u grudima. Nazofaringitis je skoro redovna pojava koja se klinički manifestuje zaptivenošću nosa.
• Noćno znojenje.
• Bol u stomaku. Uvećana slezina koja može da izazove bol ili nelagodnost u gornjem levom delu stomaka. Mekana, otečena slezina se javlja kod oko 50-80% obolelih. Uvećanje jetre se sreće u oko 30-50% obolelih.

Neki ljudi sa mononukleozom mogu tokom akutne faze dobiti dodatne retke simptome, kao što su:

• Mučnina.
• Povraćanje.
• Otečeni kapci.
• Modrice na vrhu usana.

Faza 3: Simptomi stadijuma rekonvalescencije

Rekonvalescentna faza mononukleoze je faza oporavka. Ulazite u ovu fazu kada simptomi bolesti postepeno počnu da jenjavaju i većina simptoma nestaje. Većina ljudi počinje da se oseća bolje u fazi rekonvalescencije, koja traje od četiri do šest meseci. Simptomi završne faze mononukleoze uključuju:

• Trajni umor. Umor može da traje, ali se postepeno smanjuje kako se vaše telo oporavlja.
• Uvećana slezina. Ukoliko je vaša slezina uvećana ili upaljena tokom faze oporavka, još uvek postoji mali rizik da bi vaša slezina mogla da pukne pri nekom većem naporu. Izbegavajte naporne aktivnosti dok vam lekar ne kaže da je u redu da nastavite sa normalnim aktivnostima ili rutinom vežbanja.

Angina je vrlo čest simptom infektivne mononukleoze. Pri pregledu grla vide se uvećani i razrovani krajnici (tonzile), na kojima se uočavaju naslage gnoja (lakunarna angina) ili pseudomembrane (pseudomembranozna angina), ređe nekroze (nekrotizirajuća angina). Kod infektivne mononukleoze je za anginu karakteristično postojanje izrazite nesrazmere između relativno maloga nalaza u ždrelu i jakog uvećanja regionalnih limfnih čvorova.

S obzirom na karakteristične simptome, razlikujemo tri klinička oblika infektivne mononukleoze:

• Anginozni oblik, za koji je karakterističan nalaz angine, je najčešći.
• Glandularni oblik je ređi. Kod njega se zapaža samo povećanje limfnih čvorova, jetre i slezine, bez angine.
• Tifoidni oblik je najređi oblik bolesti koji se karakteriše opštim infektivnim simptomima i povećanjem slezine pa stoga podseća na trbušni tifus.

Mononukleoza – komplikacije

Komplikacije infektivne mononukleoze su vrlo retke, ali mogu biti jako dramatične pa postaju dominantne manifestacije bolesti i mogu da utiču na prognozu bolesti.

Opisane su sledeće komplikacije ove bolesti:

• Hematološke komplikacije: autoimuna hemolitička anemija (obično prestaje za 1-2 mjeseca) koja se manifestuje smanjenjem crvenih krvnih zrnaca i hemoglobin (proteina bogatog gvožđem u crvenim krvnim zrncima); blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) javlja se u 50% slučajeva, prestaje za 3-6 nedelje; teška trombocitopenija (vrlo je retka); neutropenija (granulocitopenija, smanjeni granulociti, odnosno neutrofili) koja može biti blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) – obično jenjava za 3-6 nedelje; teška granulocitopenija (agranulocitoza je najteži oblik u kojem je broj granulocita u perifernoj krvi izrazito smanjen ili su oni potpuno nestali, izuzetno je retka), povezana je sa teškom infekcijom ili smrću; pucanje (rupture) slezine – retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj nedelji bolesti. Simptomi su podmukla ili nagla bol u levoj strani gornjeg dela trbuha, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj. Ukoliko se pojavi takav bol, odmah potražite medicinsku pomoć – možda će vam trebati operacija.
• neurološke komplikacije:  kao posledica infekcije EBV može doći do upale i paralize moždanih nerava (neuritis); upale mozga (encefalitis) i moždanih ovojnica (meningoencefalitis, meningitis); Gilen-Bareov (Guillain-Barreov) sindrom ili poliradikuloneuritis; mogu se javiti cerebralni napadi; upala kičmene moždine; psihoza.
• pulmonalne (disajne) komplikacije se mogu javiti na respiratornom traktu u vidu pneumonije (upala pluća, intersticijska pneumonija); suženja disajnih puteva (respiratorne stenoze) zbog uvećanih limfnih čvorova. Kod težih anginoznih oblika bolesti može doći do edema (otoka) ždrela. Ponekad krajnici toliko oteknu da skoro blokiraju grlo, zbog čega se prepisuje posebna terapija kako bi se smanjila veličina krajnika.
• kardijalne (SRČANE) komplikacije – srčane abnormalnosti su vrlo retke i obuhvataju zapaljenje srčane maramice (perikarda, perikarditis); zapaljenje srčanog mišića (miokarditis), neujednačen rad srca, konstrikcija/stezanje srčanih arterija, promene u EKG-u.  
• hepatičke (jetrene) manifestacije.  Uobičajena manifestacija infektivne mononukleoze je uvećana jetra (javlja se kod oko četvrtine pacijenata) i hepatitis – upala jetre. Gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje jetrenih enzima (povišenje transaminaza), ali teški ili trajni poremećaj jetre izuzetno je redak. Povremeno se javlja i žutilo kože i beonjača (žutica). Budući da bolest može znatno da utiče na vašu jetru, važno je da ne pijete alkohol kada imate mononukleozu, pošto on može dodatno da ošteti vašu jetru.
• Bubrežne komplikacije – EBV je povezan sa različitim bubrežnim sindromima, uključujući intersticijski nefritis, akutnu povredu bubrega povezanu sa miozitisom, hemolitičko-uremijski sindrom i nefropatiju povezanu sa žuticom. Iako retki, postoje dokumentovani slučajevi smrtnih slučajeva koji su rezultat gore navedenih bolesti.

Da li se može umreti od infektivne mononukleoze?

U više od 90% slučajeva bolest ima dobroćudan i nekomplikovan tok tako da je retko smrtonosna. Najčešći uzrok smrti u prethodno zdravih osoba su neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i pucanje (ruptura) slezine. Posebno rizično stanje koje je nazvano Polno (X)-vezani limfoproliferativni sindrom (XLP) ili Dankanov sindrom javlja se kod muških osoba. Bolest karakterišu aplastična anemija, hipergamaglobulinemija i limfohistiocitoza. Oko 40% muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije. Kod ove bolesti, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, dolazi do enormnog umnožavanja limfnog tkiva sa mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama. Otkriveno je da je glavni nedostatak u proteinu povezanom sa signalnim molekulom limfocitne aktivacije (Engl. signaling lymphocytic activation molecule associated protein, SAP), koji je kodiran ljudskim genom SH2D1A. Mutacije u ovom genu narušavaju sposobnost T ćelija i NK ćelija da interaguju sa B ćelijama, što znači da T ćelije i NK ćelije ne mogu efikasno da prepoznaju EBV transformisane B ćelije i izazovu njihovu smrt (eliminišu ih).

Kako se prenosi mononukleoza?

Kako se Epštajn-Barov virus koji je uzročnik mononukleozu nalazi isključivo u ljudskom telu, a ne i u spoljašnjoj sredini, lično, odnosno direktno prenošenje sa čoveka na čoveka je primarni put prenosa i širenja zaraze. EBV se širi putem telesnih tečnosti, prvenstveno pljuvačke. Obično se prenosi poljupcem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom. Osim ljubljenjem, primarna EBV infekcija se takođe može širiti krvlju prilikom transfuzije krvi, transplantacijom organa ili transplantacijom hematopoetskih ćelija, ali ovi putevi obuhvataju relativno malo slučajeva u celini. Takođe, EBV se može preneti i semenom tečnošću tokom seksualnog kontakta.

Važno je takođe znati i da mononukleoza može da se prenese kapljičnim putem (kijanjem, kašljanjem…).

Međutim, opasno je misliti da se mononukleoza prenosi samo poljupcem. Bolest se prenosi i indirektnim kontaktom, korišćenjem predmeta koje je zaražena osoba nedavno koristila. To znači da možemo da se zarazimo  i ako koristimo pribor za jelo koji koristi zaražena osoba, čašu za piće, četkicu za zube i slično. Virus verovatno opstaje na predmetu barem sve dok je taj predmet vlažan.

Sledeće grupe imaju veći rizik da dobiju mononukleozu:

• mladi od 15 do 30 godina
• studenti
• medicinski pripravnici
• medicinske sestre
• negovatelji
• osobe koje uzimaju lekove koji potiskuju imuni sistem

Svako ko redovno dolazi u bliski kontakt sa velikim brojem ljudi ima povećani riziku od dobijanja mononukleoze. Zbog toga se srednjoškolci i studenti često zaraze.

Međutim, mononukleoza ipak nije toliko zarazna kao neke druge infekcije, na pr. kao što je obična prehlada.

Epstein-Barr virus

Epštajn-Barov virus (Epstein-Barr, u daljem tekstu EBV), takođe poznat kao humani herpesvirus 4, je dvolančani DNK gama herpesvirus i član porodice humanih herpes virusa. EBV je B limfotropni herpesvirus, što znači da ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita. To je jedan od najčešćih ljudskih virusa. EBV se nalazi širom sveta. Većina ljudi se zarazi EBV-om u nekom trenutku svog života, a  mnogi se zaraze EBV-om u detinjstvu.

Kod bolesnika EBV se može dokazati u nazofaringsu (nosnom delu ždrela), krvi i limforetikularnom tkivu (izgrađuje krajnike, limfne čvorove, slezinu), za koje ima poseban afinitet. Razlozi leže u tome što virus u telo ulazi respiratornim putem, zadržava se i nastanjuje u delovima sluzokože gornjeg respiratornog trakta. Kada dospe do sluzokože respiratornog trakta virus se krvnim putem širi najpre po lokalnim limfnim čvorovima, a nakon toga dalje kroz krv do drugih limfnih čvorova, slezine, jetre i svakog organa i dela tela.

Tokom infekcije u krvi, kao reakcija na prisustvo virusa, dolazi do pojave specifičnih ćelija (tzv. virocita) i specifičnih humoralnih antitela kao posledice imunog odgovora na prisustvo virusa. Nalaz ovih antitela značajan je za dijagnozu oboljenja i ona se mogu dokazati u serumu pomoću različitih seroloških testova. Pored toga, u toku bolesti često se stvaraju i nespecifična, tzv. heterofilna antitela koja se dokazuju pomoću Paul-Bunnelovog testa. Više o ovom testu pogledajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/epstein-barr-heterofilna-antitela-paul-bunnell/ .

Osim što uzrokuje infektivnu mononukleozu, ovaj virus se povezuje sa karcinomom grla i određenim B-ćelijskim limfomima.

Karakteristika Epštajn-Bar virusa je da u telu domaćina ostaje doživotno; prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Prvi put kada se zarazite EBV-om (primarna EBV infekcija) možete širiti virus nedeljama, pa čak i pre nego što imate simptome. Jednom kada je virus u vašem telu, on ostaje tamo u latentnom (neaktivnom) stanju. U nekim slučajevima, virus se može ponovo aktivirati, što ne izaziva uvek simptome, ali potencijalno možete preneti EBV na druge bez obzira koliko je vremena prošlo od početne infekcije. Kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom veća je verovatnoća da će razviti simptome ako se EBV ponovo aktivira. Pored toga, EBV može izazvati mnogo ozbiljnije simptome bolesti kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem. Pokazano je da osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom (praktično svi bolesnici sa HIV/AIDS-om i 25-50% osoba koje uzimaju lekove za suzbijanje imuniteta nakon presađivanja organa) takođe i češće šire virus.

Mononukleoza – inkubacija

Period inkubacije virusa se odnosi na vreme koje je prošlo od trenutka ulaska virusa u organizam, odnosno, od trenutka nakon što ste bili izloženi virusu, do pojave simptoma. Nakon što se zarazite Epstein-Barr virusom (EBV), glavnim virusom koji uzrokuje mononukleozu on počinje da se razmnožava u vašem grlu. To znači da možete preneti virus na druge ljude koji dolaze u kontakt sa vašom pljuvačkom, tako da morate biti oprezni kada se ljubite ili delite lične stvari kao što su šolje ili pribor za jelo. Virus ima period inkubacije od oko četiri do šest nedelja, iako kod male dece ovaj period može biti kraći. Međutim, možda nećete shvatiti da ste bolesni tokom ovog perioda. Može proći 4–6 nedelja od trenutka kada se prvi put zarazili virusom dok se pojave simptomi kao što su umor, bol u grlu i bolovi u mišićima. Ovo se zove period inkubacije. Kada se simptomi pojave, oni mogu da traju 2-4 nedelje. Neki simptomi, kao što su bol u grlu i groznica, obično se smanjuju nakon 1 ili 2 nedelje. Drugi simptomi kao što su otečeni limfni čvorovi, umor i uvećana slezina mogu trajati nekoliko nedelja duže. 

Možete preneti virus na druge ljude od 3 meseca do više od godinu dana nakon što vaši simptomi nestanu.

Mononukleoza kod dece

Iako je mononukleoza ređi kod novorođenčadi i male dece u poređenju sa adolescentima i odraslima, mogu je dobiti i mlađa deca. Smatra se da je polovina dece zaražena EB virusom pre 5. godine života. Imajući u vidu da se virus prenosi vazdušno-kapljičnim putem, dete se može zaraziti ukoliko ima bliski kontakt sa zaraženom osobom i to preko poljupca, kašlja, kijanja ili bilo kakvog drugog kontakta sa pljuvačkom inficirane osobe, kao i putem deljenja pribora za jelo sa zaraženom osobom. 

U ranom dečijem uzrastu bolest je obično asimptomatska, ili prolazi kao respiratorna virusna infekcija bez karakterističnih kliničkih simptoma, pa se bolest dokazuje serološki. Deca kojima je dijagnostikovana mononukleoza obično mogu da nastave da pohađaju školu ili dnevni boravak pošto često imaju blaže simptome, ili ih uopšte nemaju. Kada je reč o simptomima, što je dete mlađe to su simptomi slabiji. Međutim, kada ih ima, oni se najčešće manifestuju kroz:

• Umor. Javlja se osećaj jakog umora ili zamora.
• Povišenu temperaturu,
• upaljeno grlo,
• groznicu,
• bol u grlu sa belim mrljama na zadnjem delu ždrela,
• otečeni limfni čvorovi u pazuhu, preponama i vratu,
• bol u mišićima ili stomaku,
• uvećanu slezinu, koja ponekad izaziva bol u gornjem levom delu stomaka,
• osip na koži. Deca koja su nedavno lečena antibioticima kao što su amoksicilin ili ampicilin mogu razviti osip ružičaste boje na telu.

Neka deca takođe mogu da razviju manje uobičajene simptome bolesti, kao što su:

• Glavobolja,
• jeza,
• gubitak ili smanjen apetit,
• otečeni kapci,
• osetljivost na svetlost,
• anemija.

Karakteristike infektivne mononukleoze kod dece:

• Blagi slučajevi infektivne mononukleoze verovatno nisu neuobičajeni u prve četiri godine života.
• Može se videti i kod odojčadi.
• Ispoljavanje bolesti može biti atipično, pa se bolest često ne uzima u obzir.
• Najčešći su osip, neobjašnjiva adenopatija, rekurentni faringitis. Produženi simptomi infekcije gornjih disajnih puteva su najčešći.
• Atipični limfociti se ređe vide.
• Heterofilni test je često negativan pre druge godine života.
• Zapaljenje disajnih puteva može dovesti do opstrukcije.

Treba istaći jedan poseban aspekt infektivne mononukleoze kod dece. Pošto su disajni putevi kod dece uski, a otok krajnika toliko izražen kod infektivne mononukleoze, može doći do opstukcije (blokiranja) disajnih puteva kod novorođenčadi i malog deteta sa dijagnozom ove bolesti. Studija grupe istraživača pokazala je da je jedna trećina dece sa infektivnom mononukleozom imala problema zbog opstrukcije disajnih puteva. Obzirom da otok ždrela i krajnika, koji se vidi kod infektivne mononukleoze kod dece, može da blokira/suzi disajne puteve u nekim slučajevima može biti neophodno da se izvrši intervencija radi oslobađanja disajnih puteva.

U ovom trenutku ne postoji bris grla ili iz nosa koji može dijagnostikovati mononukleozu. Ukoliko postoji sumnja da je kod deteta prisutna mononukeloza, pedijatar će da uputi dete na testiranje krvi, odnosno proveru da li postoje antitela na EBV koja cirkulišu u njegovoj krvi. Ovo se zove Monospot test. Monospot test može dati rezultate brzo — u roku od jednog dana. Međutim, ponekad rezultat može biti netačan, posebno ako se radi u prvoj nedelji infekcije, odnosno, sve dok simptomi ne budu prisutni najmanje 1 nedelju. To je zato što test proverava proizvodnju antitela na EBV, a može da prođe 1-2 nedelje da vaše telo napravi dovoljno antitela koja se mogu otkriti putem krvi. Ukoliko su rezultati Monospot testa negativni, ali se i dalje sumnja na mononukleozu, lekar vašeg deteta može da ponovi test nedelju dana kasnije. Dijagnoza mononukleoze se obično potvrđuje drugim testovima krvi, kao što je kompletna krvna slika (KKS). Takođe, povišen nivo leukocita (belih krvnih zrnaca) i limfocita (vrste krvnih ćelija koje pomažu u borbi protiv virusnih infekcija) u krvi, od kojih mnogi mogu biti atipični, može da bude jedan od indikatora da se radi o mononukleozi. 

Kao i kod odraslih ne postoji specifičan tretman za mononukleozu kod dece. Pošto virus izaziva bolest, ne može se lečiti antibioticima.

Ukoliko vaše dete ima mononukleozu, uradite sledeće:

• Postarajte se da se dovoljno odmara. Iako se deca sa mononukleozom ne osećaju tako umorno kao tinejdžeri ili mladi odrasli, potrebno je više odmora ako počnu da se osećaju gore ili umornije.
• Sprečite dehidrataciju. Uverite se da dobijaju dosta vode ili drugih tečnosti. Dehidratacija može da pogorša simptome kao što su bolovi u glavi i telu.
• Dajte im lek protiv bolova koji se može kupiti bez recepta. Sredstva protiv bolova kao što su acetaminofen ili ibuprofen mogu da pomognu kod bolova. Zapamtite da deci nikada ne treba davati aspirin!
• Neka piju hladne tečnosti, biljni čaj sa medom, sisaju pastile za grlo ili jedu hladnu hranu kao što je sladoled ako ih grlo jako boli.
• Ispiranje grla slanom vodom takođe može pomoći kod upale grla.

Dok se vaše dete oporavlja od mononukleoze, trebalo bi da izbegava bilo kakvu grubu igru ili kontaktne sportove. Ukoliko im je slezina uvećana, ove vrste aktivnosti povećavaju rizik od rupture (pucanja) slezine. Lekar vašeg deteta će vas obavestiti kada može bezbedno da se vrati na normalne nivoe aktivnosti. Često nije neophodno da vaše dete propusti vrtić ili školu kada ima mononukleozu. Verovatno će morati da budu isključeni iz nekih aktivnosti igre ili časova fizičkog vaspitanja dok se oporave, tako da bi trebalo da obavestite školu svog deteta o njihovom stanju.

Lekari nisu sigurni koliko tačno EBV može ostati prisutan u pljuvački osobe nakon bolesti, ali obično se virus još uvek može naći mesec dana ili duže nakon toga. Zbog toga, deca koja su imala mononukleozu treba često da peru ruke – posebno nakon kašljanja ili kijanja. Pored toga, ne bi trebalo da dele predmete kao što su čaše za piće ili pribor za jelo sa drugom decom.

Mononukleoza kod sasvim male dece (uzrast od 1 – 3 godine)

Većina ljudi je zaražena EBV rano u životu. Kao i kod starije dece, mališani (uzrast od 1 – 3 godine) koji su tek prohodali se mogu zaraziti mononukleozom deljenjem pribora za jelo ili čaša za piće. Takođe se mogu zaraziti stavljanjem u usta igračaka koje su bile u ustima druge dece sa mononukleozom. Mala deca sa mononukleozom retko imaju simptome. Ukoliko imaju groznicu i upalu grla, može se pomešati sa prehladom ili gripom. Vaš pedijatar, ukoliko posumnja da vaše dete ima mononukleozu, verovatno će vam preporučiti da se vaše dete odmara i pije dovoljno tečnosti.

Mononukleoza kod odraslih

Prospektivne studije Balfour i saradnika (2015) su utvrdile da 75% mladih odraslih osoba između 18 i 22 godina razvije tipičnu infektivnu mononukleozu nakon primarne EBV infekcije. Otprilike 15% ima atipične simptome, a 10% je potpuno asimptomatski.

Ključne tačke o infektivnoj mononukleozi kod odraslih:

• Mononukleoza obično traje 1 do 2 meseca.
• Simptomi mogu uključivati groznicu, otečene limfne čvorove na vratu, pazuhu i preponama, stalni umor, bol u grlu, uvećanu slezinu i jetru, žuticu (žutu promenu boje kože i beonjača).
• Tretman uključuje odmor i dosta tečnosti.

Koliko dugo traje mononukleoza kod odraslih?

Za neke ljude, njihova jetra ili slezina ili oboje mogu da ostanu uvećani čak i nakon što njihov umor prestane. Većina ljudi se oseća bolje za dve do četiri nedelje. Međutim, neki ljudi mogu da se osećaju umorno još nekoliko nedelja. Ponekad simptomi infektivne mononukleoze mogu da traju šest meseci ili duže.

Možete li da dobijete mononukleozu u svojim 40-im?

Procenat starijih odraslih koji razviju infektivnu mononukleozu od primarne infekcije EBV je nepoznat. Samo 3% do 10% odraslih starijih od 40 godina nikada nije bilo zaraženo i stoga su osetljivi.

Kako da lečite mononukleozu kod odraslih?

Simptomi mononukleoze obično nestaju sami nakon nekoliko nedelja. Najbolji tretman je da brinite o svom opštem zdravlju tako što ćete piti dosta tečnosti, jesti zdravu hranu, puno se odmarati i spavati najmanje 6-8 sati svake noći i svakodnevno vežbati. Možete uzeti acetaminofen ili ibuprofen  za bol u grlu, bolove u mišićima ili groznicu.

Koje su faze mononukleoze kod odraslih?

Kao što je prethodno navedeno mononukleoza napreduje kroz tri različite faze. Početna (prodromalna) faza ima blage simptome, kao što su umor i smanjen apetit. Akutna faza je kada se razvijaju klasični simptomi mononukleoze, koji traju do šest nedelja. Faza rekonvalescencije je faza oporavka kada većina simptoma nestaje i može da traje do šest meseci.

Kako mononukleoza utiče na trudnoću?

Buduće majke koji razviju infektivnu mononukleozu obično imaju zdravu trudnoću. Ukoliko dobijete temperaturu pozovite svog lekara pošto se može povećati rizik od pobačaja i prevremenog porođaja. Iako postoji mala šansa da možete preneti Epštajn-Barov virus na svoju bebu tokom trudnoće ili nakon porođaja tokom dojenja, većina beba ne razvija simptome mononukleoze. Međutim, ukoliko je tokom trudnoće mononukleozu izazvala infekcija CMV, postoji šansa da može uticati na vašu bebu i o tome treba da razgovarate sa svojim akušerom.

Koliko traje mononukleoza?

Koliko dugo će da traje mononukleoza može da varira od osobe do osobe. Bolest je u većini slučajeva ograničenog trajanja i u većini slučajeva prolazi bez ikakvih komplikacija i posledica. Akutni simptomi prosečno mogu da traju oko četiri do šest nedelja. Upala grla je intenzivna 5-7 dana, a nakon toga slabi u toku sledećih 7-10 dana. Povišena temperatura obično traje 6 -10 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže, pa čak i do 20 dana. Uvećani limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom 3 nedelje od početka bolesti. Većina bolesnika se za 3-4 nedelje oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao. Međutim, umor je najuporniji simptom i uobičajeno je da umor traje nekoliko nedelja do šest meseci tokom faze oporavka. Odmor i hidratacija su stoga neophodni za pomoć telu da se izleči. Ponekad faza oporavka, kada većina simptoma nestaje, može da traje i duže od šest meseci tako da neki bolesnici mesecima osećaju iscrpljenost, smanjenu koncentraciju i nisu u stanjui da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

Kao što je prethodno rečeno Epštajn-Bar virus koji je izazivač mononukleoze ostaje u telu domaćina doživotno. Prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno, što znači da se bolest može da prenosi čak i 6-8 meseci nakon izlečenja.

Mononukleoza – dijagnoza

Dijagnostikovanje infektivne mononukleoze može biti otežano jer su simptomi slični drugim bolestima. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, karakteristične kliničke slike dobijene fizičkim pregledom i odgovarajućih promena u krvnoj slici (karakterističnog leukograma i seroloških reakcija).

Fizički pregled

Vaš lekar može da posumnja na mononukleozu na osnovu vaših simptoma, koliko dugo traju i fizičkog pregleda. Prilikom fizičkog pregleda će tražiti znake kao što su otečeni limfni čvorovi, krajnici, jetra ili slezina i razmotriće kako se ovi znaci odnose na simptome koje opisujete. Bolest je klinički najlakše prepoznati kod anginoznog oblika mononukleoze, gde uz anginu nalazimo i karakteristično generalizovano povećanje limfnih čvorova, kao i povećanje jetre i slezine. Pritom je važan, već spomenut, nesrazmer između relativno maloga nalaza u ždrelu prema jako izraženom povećanju regionalnih limfnih čvorova.

TESTOVI KRVI

EBV infekcija se može potvrditi testom krvi koji otkriva antitela. Oko devet od deset odraslih ima antitela koja pokazuju da imaju trenutnu ili prošlu infekciju EB virusom.

• Testovi na antitela. Ukoliko postoji potreba za dodatnom potvrdom, može se uraditi test vaše krvi na antitela na EBV, odnosno proverom IgG i IgM antitela na Epštajn-Bar virus.Ovaj skrining test daje rezultate u roku od jednog dana. Kao što je prethodno navedeno ponekad rezultat može biti netačan i možda neće otkriti infekciju tokom prve nedelje bolesti. To je zato što test proverava proizvodnju antitela na EBV i može da prođe 1-2 nedelje da vaše telo napravi dovoljno antitela koja se mogu otkriti putem krvi. Drugi test na antitela zahteva duže vreme za dobijanje rezultata, ali može otkriti bolest čak i u prvoj nedelji pojave simptoma. U Beolab laboratorijama dostupno je više testova na antitela na EBV: Epstein Barr IgG, Epstein Barr IgG aviditet, Epstein Barr EBNA-1 IgG, Epstein Barr IgM antitela.

• U toku bolesti često se stvaraju i nespecifična, tzv. heterofilna antitela koja se dokazuju pomoću serološke metode – Paul-Bunnelovog testa. Više o ovom testu pogledajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/epstein-barr-heterofilna-antitela-paul-bunnell/ .
• Kompletna krvna slika (KKS). Ponekad će vaš lekar zatražiti kompletnu krvnu sliku. Ovaj test krvi će vam pomoći da utvrdite koliko je ozbiljna vaša bolest gledajući nivoe različitih krvnih elemenata. Na primer, visok broj limfocita često ukazuje na infekciju. Više o tome šta ovaj test obuhvata pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/kompletna-krvna-slika/ .
• Broj belih krvnih zrnaca. Vaš lekar može da koristi druge testove krvi da pronađe povišen broj belih krvnih zrnaca (limfocita) ili limfocita abnormalnog izgleda. Ovi testovi krvi neće potvrditi mononukleozu, ali to mogu predložiti kao mogućnost. Leukogram kod infektivne mononukleoze je dosta specifičan i veoma bitan za brzu dijagnozu. Promene u leukogramu počinju izmedju 4.- 9. dana bolesti, a maksimalno su izražene imeđu 15.-20. dana bolesti. Leukocitoza (do više desetina hiljada) je praćena limfomonocitozom i pojavom atipičnih elemenata ranije označavanih kao virociti. Dijagnostički značaj ima procenat atipičnih elemenata iznad 10%.
• Sve više su u upotrebi ELISA test i PCR metoda. Elisa testom detektuju se antitela na nukleokapsidni antigen u IgM i IgG klasi. U novije vreme postoji mogućnost direktnoga dokaza delova virusne DNK (deoksiribonukleinske kiseline) iz krvi metodom lančane reakcije polimeraze (PCR). Metoda ima visoku osetljivost.
• Analize ključnih enzima jetre. Obzirom da je uobičajena manifestacija infektivne mononukleoze uvećana jetra i hepatitis (upala jetre), kao i da gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje jetrenih enzima vaš lekar vam može predložiti da uradite analize ključnih enzima jetre. U BeoLab laboratorijama su dostupni sledeći testovi koji se koriste za određivanje funkcionalnog stanja jetre: ALT (alanin transaminaza), AST (aspartat aminotransferaza), ALP (alkalna fosfataza) i gama-glutamil tansferaza (GGT). Više o ovim enzimima možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/zdrava-jetra-za-zdrav-zivot/ i https://www.beo-lab.rs/uzroci-i-simptomi-bolesti-jetre/ .

Sledeći laboratorijski nalazi/testovi krvi ukazuju na infektivnu mononukleozu:

• povišen broj leukocita,
• povećan broj atipičnih limfocita (kod 75 % obolelih). Limfociti su vrsta belih krvnih ćelija, koji se u ovoj bolesti razlikuju od normalnih – uvećani su i izmenjeno im je jedro,
• prisustvo heterofilnih antitela (kod 50% dece i do 95 % odraslih),
• blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita),
• blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita),
• blagi porast imunoglobulina IgM, IgG i IgA,
• blagi rast jetrinih enzima,
• prisustvo EBV-specifičnih antitela – ovi serološki testovi sa sigurnošću dijagnostikuju EBV infekciju, a mogu se uraditi odmah ili ako su gore navedeni nalazi protivrečni.

Diferencijalna dijagnoza EBV mononukleoze od ostalih sličnih infekcija:

U cilju postavljanja prave dijagnoze infektivne mononukleoze najvažnije je prepoznati i razlikovati infektivnu mononukleozu od drugih angina uzrokovanih bakterijama (streptokokna angina, difterija, Plaut-Vincentova angina, tularemija itd.) jer ona ne zahteva lečenje antibiotikom. Kod glandularnog oblika bolesti, važno je razlikovati bolest od sistemskih hematoloških bolesti (limfo-granulomatoze, leukemija), kao i drugih infektivnih bolesti (tuberkuloza, tularemija, infektivni hepatitis i stečena toksoplazmoza). Kod pojave osipa treba imati u vidu dečije osipne bolesti, kao i toksoalergične osipe. Kod tifoidnog oblika, bolest može da liči na sve opšte febrilne bolesti, posebno na tifus i paratifus. U cilju razlikovanja EBV mononukleoze i one izazvane citomegalo virusom (CMV) mogu se koristiti specifična antitela. U BeoLab Laboratorijama dostupna su sledeća antitela:

Mononukleoza – lečenje i prevencija

Ne postoji vakcina za zaštitu od infektivne mononukleoze. Lečenje je simptomatsko jer ne postoji specifična terapija za lečenje infektivne mononukleoze. Antibiotici ne deluju protiv virusnih infekcija kao što je mononukleoza. Međutim, možete pomoći sebi u ublažavanju simptoma infektivne mononukleoze tako što ćete se dovoljno odmarati, zdravo se hraniti i piti puno tečnosti.

Bolesnicima se preporučuje:

• Pijenje većih količina tečnosti (vode i voćnih sokova) dok traje temperatura. Tečnosti pomažu u ublažavanju groznice i bolova u grlu i sprečavanju dehidrataciju.
• Odmaranje, mirovanje. Mononukleoza vas čini veoma umornim. Spavanje pomaže vašem telu da se bori protiv infekcije pa je potrebno spavati najmanje 6-8 sati svake noći. Bolesnici trebaju da se dovoljno odmaraju, miruju, ali to ne znači da trebaju strogo da leže u krevetu jer nema dokaza da strogi odmor poboljšava oporavak.
• Izbegavati sportove 6-8 nedelja – zbog retkih komplikacija kao što je pucanje slezine. Pošto se vaša slezina može uvećati kao rezultat infektivne mononukleoze, trebalo bi da izbegavate kontaktne sportove dok se potpuno ne oporavite. Učešće u kontaktnim sportovima može biti naporno i može dovesti do pucanja slezine.
• Uzimanje lekova za bol i temperaturu. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (Nonsteroidal anti-inflammatory drugs, NSAIDs) ublažavaju groznicu, upale, glavobolje i bolove u mišićima. Možete uzeti acetaminofen ili ibuprofen. Imajte u vidu da ovi lekovi nemaju antivirusna svojstva već se koriste samo da biste ublažili bol ili temperaturu. Budite oprezni kada dajete aspirin deci ili tinejdžerima. Iako je aspirin odobren za upotrebu kod dece starije od 3 godine, deca i tinejdžeri koji se oporavljaju od varičela ili simptoma sličnih gripu nikada ne bi trebalo da ga uzimaju. Zbog toga deca do 12 godina trebala bi da izbegavaju acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin. Andol) zbog opasnosti od Rejevog sindroma (Reyov sindrom) – komplikacije koje su retke, ali potencijalno opasne po život, kod takve dece.
• Pastile ili tvrde bombone mogu se uzeti kod grlobolje jer njihovo žvakanje pospješuje izlučivanje pljuvačke i gutanje nakupljenog sekreta.
•  Ispiranje grla slanom vodom. Uradite ovo nekoliko puta dnevno da biste ublažili bol u grlu. Pomešajte 1/4 kašičice (1.5 grama) soli u 237 mililitara tople vode.

Određeni lekovi se primjenjuju u retkim situacijama:

• Antibiotici – lečenje sekundarnih infekcija i drugih komplikacija. Streptokokna (strep) infekcija ponekad ide zajedno sa upalom grla kod mononukleoze. Takođe može se razviti infekcija sinusa ili infekcija krajnika (tonzilitis). U tom slučaju možda će vam trebati lečenje antibioticima za ove prateće bakterijske infekcije.
• Kortikosteroidi mogu da olakšaju simptome upale grla, ali se zbog nuspojava obično daju jedino ako postoje komplikacije: ozbiljno suženje (opstrukcija) disajnih puteva i hematološki poremećaji (anemija, granulocitopenija, trombocitopenija).
• Alfa-interferon – ima antivirusno delovanje i može da smanji širenje EBV, ali se zbog visoke cene primenjuje obično kod osoba sa poremećajem imunosti.
• Aciklovir – u visokoj dozi zaustavlja širenje EBV u grlu, međutim, njegova klinička korist je minimalna ili neuočljiva.
• Ukoliko imate infektivnu mononukleozu, ne bi trebalo da uzimate penicilinske antibiotike kao što su ampicilin ili amoksicilina jer mogu da izazovu pojavu osipa. Međutim, osip ne znači nužno da ste alergični na antibiotik. Ukoliko je potrebno, dostupni su i drugi antibiotici za koje je manja verovatnoća da će izazvati osip u cilju lečenja infekcija koje mogu da idu uz mononukleozu.

Na osnovu težine simptoma, zdravstveni radnik može da preporuči lečenje specifičnih sistema organa zahvaćenih infektivnom mononukleozom.

Prevencija

Prevencija je najbolji način za sprečavanje širenja mononukleoze. Preporučuje se da izbegavate kontakt sa pljuvačkom osobe koje je zaražena EB virusom.

Možete da se zaštitite tako što se sa ljudima koji imaju infektivnu mononukleozu, ili su je nedavno preboleli:

• nećete ljubiti
• deliti piće ili hranu
• deliti lične predmete, kao što su: četkica za zube, posuda i pribor za jelo (viljuške, kašike) i piće, sjaj ili balzam za usne.
• Često perite ruke sapunom i vodom.

Takođe, preporučuje se da se održava visok stepen higijene, posebno dečijih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.

Ukoliko ste vi oboleli najbolji način da se ljudi u vašoj okolini zaštite od prenosa mononukleoze je da izbegavaju kontakt sa vašom pljuvačkom. Neki od načina da se spreči širenje virusa je da izbegavate ljubljenja dok se simptomi ne povuku i ne prođe neko vreme od lečenja, izbegavante deljenje hrane, pića i ličnih predmete sa drugim osobama, koristite maramicu prilikom kijanja i kašlja, često perete ruke sapunom i vodom. Pitajte svog lekara da li treba da koristite kondom kada imate seksualne odnose i koliko dugo EBV može da se širi kroz spermu tokom seksualnog kontakta.

Mononukleoza – ishrana i suplementacija

Bolest često prouzrokuje gubitak apetita, što je normalno i obično se poboljšava kako se infekcija povlači. Neophodno je, čak i ako nemate apetit, da pijete adekvatnu količinu tečnosti (vode, voćnih sokova, toplu pileću supu). Ovo je posebno važno ako uzimate ibuprofen za bol ili temperaturu jer ibuprofen može da utiče na funkciju bubrega ako postanete dehidrirani. Voda za piće je takođe ključna u lečenju simptoma povezanih sa EBV. Pijenje adekvatnih količina vode održavaće hidrataciju dok ispirate toksine iz tela. Dehidracija može da pogorša simptome kao što su glavobolja, umor i bol u mišićima.

Da biste ojačali svoj imuni sistem i pomogli u smanjenju simptoma mononukleoze potrebno je da jedete hranu koja deluje protiv upale i bogata je antioksidansima kao što su lisnato zeleno povrće, paprika, jabuke i borovnice, smeđi pirinač i losos. Više o tome kako se antioksidansi bore protiv slobodnih radikala, koji su prirodni antioksidansi, kao i u kojim namirnicama se nalaze možete saznati na https://www.beo-lab.rs/sta-su-antioksidansi-i-koja-je-njihova-uloga/.

Režim ishrane kod mononukleoze je redukovan i zasniva se prvenstveno na izbegavanju unošenja masne hrane. Takođe, izbegavajte rafinisanu hranu kao što je šećer i belo brašno i miksirajte hranu ili je jedite sa tečnošću da biste umirili upaljeno grlo. Zdrava ishrana koja uključuje mediteransku ishranu može biti od velike koristi osobama sa EBV. Pokazalo se da mediteranska dijeta, koja stavlja naglasak na voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti kao što je maslinovo ulje, ima antiinflamatorne efekte koji mogu pomoći u smanjenju simptoma povezanih sa EBV. Studija objavljena u časopisu the Journal of Nutrients pokazala je da je ishrana u mediteranskom stilu povezana sa smanjenim nivoom C-reaktivnog proteina, markera upale u telu. Izbegavanje šećera je takođe važno za upravljanje simptomima EBV-a, jer šećer može da poveća inflamatorne odgovore, utičući na imuni sistem. Važno je napomenuti da zdrava ishrana i način života nisu lek za EBV, ali mogu da pomognu u upravljanju simptomima i podrže imuni sistem u borbi protiv virusa.

Suplementacija

Uzimanje suplemenata može biti korisno sredstvo u upravljanju simptomima infekcije izazvane Epstein-Barr virusom (EBV) i u podržavanju imunološkog sistema. Iako ne postoji lek za EBV, suplementi se mogu koristiti za jačanje prirodne odbrane tela i ublažavanje simptoma povezanih sa infekcijom. Važno je da razgovarate o svim suplementima sa svojim lekarom. Suplementi kao što su probiotici, vitamini C i D, cink i adaptogeno bilja mogu da pomognu u poboljšanju imuniteta i smanjenju simptoma mononukleoze. Više o značaju vitamina, minerala i suplementacije za naše zdravlje pogledajte na https://www.beo-lab.rs/vitamini-minerali-i-suplementacija-u-prevenciji-zdravlja/. Evo nekih dodataka ishrani koje treba uzeti u obzir u terapiji mononukleoze:

VITAMIN D

Vitamin D igra važnu ulogu u imunološkoj funkciji, a niski nivoi ovog vitamina su povezani sa povećanom osetljivošću na virusne infekcije. Jedna skorašnja studija je pokazala da je tretman pacijenata sa teškom kliničkom slikom infektivne mononukleoze vitaminom D3 rezultirao značajnim poboljšanjem simptoma i energije u roku od nekoliko dana od početka lečenja i doveo do potpunog povlačenja simptoma za manje od dve nedelje. Takođe, ustanovljeno je da dodatak vitamina D može da ublaži reaktivaciju EBV-a, posebno kod gojaznih osoba koje su sklonije manjku ovog vitamina. Pored toga, u jednoj drugoj studiji je ukazano na povezanost između niskog nivoa vitamina D, multiple skleroze (MS) i infekcije EBV. Sugerisano je da vitamin D moduliše imunski odgovor na EBV i da je štetna aktivacija autoreaktivnih T ćelija koja vodi do MS verovatnija ako je status vitamina D suboptimalan.

VITAMIN C

Vitamin C je snažan antioksidans koji pomaže u jačanju imunološkog sistema i smanjenju upale.

CINK

Cink je neophodan za imunološku funkciju, a pokazano je da suplementacija smanjuje težinu i trajanje virusnih infekcija.

Ehinacea

Ehinacea je biljni dodatak koji ima svojstva jačanja imuniteta i pokazalo se da zajedno sa svojim antivirusnim svojstvima smanjuje i učestalost i trajanje infekcija gornjih disajnih puteva.

Probiotici

Poboljšanje vašeg mikrobioma creva unošenjem probiotika u ishranu može da poboljša vaš imunski odgovor promovisanjem proizvodnje određenih imunskih ćelija i antitela. Ovo sugeriše da probiotici mogu da budu od velike pomoći u upravljanju simptomima infektivne mononukleoze.

Adaptogene biljke

Adaptogene biljke kao što su: Azijski žen-šen, Astragalus (Kozinac), Eleutero (Sibirski žen-šen), Reiši gljiva, Kordiceps gljiva i Bosiljak poboljšavaju imunološku funkciju kroz različite mehanizme, kao što je pojačavanje ćelijski – posredovanog imunskog odgovora (aktivacija makrofaga, NK i T ćelija imunskog odgovora).

Mononukleoza – laboratorijske analize

Prethodno je navedeno da se mononukleoza može potvrditi testovima krvi koji obuhvataju kompletnu analizu krvne slike (KKS) i analize antitela na Epštajn-Barov virus.

Na sajtu Beo-lab laboratorija možete dobiti informacije o tome šta je potrebno da znate o tome zašto nam je važna analiza krvi i šta obuhvata analiza kompletne krvne slike (KKS), definicija referentnih vrednosti krvi, krvne slike i ostalih biohemijskih parametara i kako se tumače rezultati krvne slike i biohemije.

Testovi krvi koji se koriste za dijagnozu mononukleoze obuhvataju:

Kompletnu krvnu sliku

• Kompletna krvna slika (KKS). Ovaj test proverava da li postoji nizak broj crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i trombocita. Više o tome šta ovaj test obuhvata pročitajte na https://www.beo-lab.rs/analiza/kompletna-krvna-slika/ .
• Broj belih krvnih zrnaca. Ovaj test meri broj belih krvnih zrnaca u krvi. Viši nivoi belih krvnih zrnaca mogu značiti infekciju.

Analizu antitela na Epštajn-Barov virus (EBV)

• U Beolab laboratorijama dostupno je više testova na antitela na EBV:

• U toku bolesti često se stvaraju i nespecifična, tzv. heterofilna antitela koja se dokazuju pomoću serološke metode – Paul-Bunnelovog testa.

Analizu ključnih enzima jetre

Uobičajena manifestacija infektivne mononukleoze je uvećana jetra i hepatitis (upala jetre). Pored toga gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje ključnih enzima jetre. Više o ovim enzimima možete pročitati na https://www.beo-lab.rs/zdrava-jetra-za-zdrav-zivot/ i https://www.beo-lab.rs/uzroci-i-simptomi-bolesti-jetre/ .

U BeoLab laboratorijama su dostupni sledeći testovi koji se koriste za određivanje funkcionalnog stanja jetre: ALT (alanin transaminaza ), AST (aspartat aminotransferaza), ALP (alkalna fosfataza) i gama-glutamil tansferaza (GGT).

Za sve informacije u vezi sa analizama pomenutim u prethodno navedenom tekstu, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888 ili nam svoj upit pošlajite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura

https://sh.wikipedia.org/wiki/Mononukleoza

https://medlineplus.gov/infectiousmononucleosis.html

https://emedicine.medscape.com/article/222040-overview

https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/13974-mononucleosis

https://kidsplus.com/parent-resources/doctors-notes/mononucleosis/

https://www.healthline.com/health/mononucleosis

https://www.healthline.com/health/symptoms-of-mono-in-kids

https://www.healthline.com/health/how-long-is-mono-contagious

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/mononucleosis/symptoms-causes/syc-20350328

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/mononucleosis/diagnosis-treatment/drc-20350333

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/mononucleosis/expert-answers/mononucleosis/faq-20058444

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-mononucleosis-causes

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/symptoms-of-mononucleosis

https://www.webmd.com/a-to-z-guides/understanding-mononucleosis-treatment

https://www.cdc.gov/epstein-barr/about-ebv.html

https://www.cdc.gov/epstein-barr/laboratory-testing.html

https://www.health.com/mononucleosis-symptoms-7499212

https://www.rupahealth.com/post/the-best-diet-for-chronic-epstein-barr-virus

Schwalfenberg GK. Treatment of Infectious Mononucleosis with High Dose Vitamin D3 in Three Cases. Ann Nutr Disord & Ther. 2021; 8(1): 1068. https://austinpublishinggroup.com/nutritional-disorders/fulltext/andt-v8-id1068.php

Kerr JR. Epstein-Barr virus (EBV) reactivation and therapeutic inhibitors. J Clin Pathol. 2019;72(10):651-658. doi:10.1136/jclinpath-2019-205822

Balfour HH Jr, Dunmire SK, Hogquist KA. Infectious mononucleosis. Clin Transl Immunology. 2015;4(2):e33. doi:10.1038/cti.2015.1

Dunmire SK, Hogquist KA, Balfour HH. Infectious Mononucleosis. Curr Top Microbiol Immunol. 2015;390(Pt 1):211-40. doi: 10.1007/978-3-319-22822-8_9. PMID: 26424648; PMCID: PMC4670567. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4670567/

Holmøy T. Vitamin D status modulates the immune response to Epstein Barr virus: Synergistic effect of risk factors in multiple sclerosis. Med Hypotheses. 2008;70(1):66-9. doi: 10.1016/j.mehy.2007.04.030. Epub 2007 Jun 14. PMID: 17574770. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17574770/

Roberts, James R. MD. Infectious Mononucleosis: Epidemiology and Pathophysiology. Emergency Medicine News April 2001, 23(3): p 6-10. https://journals.lww.com/em-news/fulltext/2001/04000/infectious_mononucleosis__epidemiology_and.9.aspx