Bakterijska rezistencija – otpornost bakterija na dejstvo antibiotika

Tekst napisala: dr Mirjana Petrović, Specijalista mikrobiologije sa parazitologijom Beo-lab laboratorija.

Šta su antibiotici?

Antibiotici su supstance koje sprečavaju ili inhibiraju rast bakterija. Proizvode ih drugi mikroorganizmi (plesni i bakterije), ali se delimično ili u potpunosti proizvode i hemijskim putem, metodom rekombinantne DNK tehnologije.

Aleksandar Fleming je 1928. godine pronašao prvi antibiotik – penicilin i to je jedno od najznačajnijih otkrića u oblasti medicine.

Od tada, pa do danas, je otkriveno preko 1000 prirodnih antibiotika: plesni iz roda Penicillium i Cephalosporium (glavni izvori beta – laktamskih antibiotika), Actinomyces i Streptomyces vrste koje izlučuju aminoglikozide, makrolide i tetracikline i Bacillus vrste koje izlučuju polipeptidne antibiotike – polimiksine i bacitracin.

Postoji i oko 30.000 polusintetičkih i sintetičkih antibiotika, ali je samo 100 od njih ispitano u kliničkoj praksi, dok se u terapijske svrhe koristi oko 60-tak.

Šta je bakterijska rezistencija?

Bakterijska rezistencija je otpornost bakterija na dejstvo nekog antibiotika, tako da one opstaju ili se čak umnožavaju u njegovom prisustvu.

Sa početkom upotrebe antibiotika javila se nada da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike tj. bakterijske rezistencije. .

Već samo nekoliko godina od početka terapijske primene antibiotika javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka, a sa otkrićem novih antibiotika povećala se i rezistencija, da bi 2010. u Velikoj Britaniji bila otkrivena bakterija, otporna na sve do tada poznate antibiotike – NDM-1 (New Delhi metallo-betalactamase).

Bakterijska rezistencija može biti:

1. Urođena (prirodna) rezistencija
2. Stečena bakterijska rezistencija – kada bakterije stvaraju mehanizam preživljavanja i stiču otpornost koju mogu preneti kako na potomstvo, tako i na druge vrste bakterija.

Kako sprečiti nastanak bakterijske rezistencije?

Ma koliko racionalno i indikovano koristili antibiotike, vremenom će bakterije prirodno razviti na njih rezistenciju usled mutacije gena, što ukazuje na to da je nemoguće sprečiti nastanak rezistencije.

Al, prekomernim, neopravdanim i nepravilnim korišćenjem antibiotika ubrzava se bakterijska rezistencija.

Šta se podrazumeva pod racionalnom primenom antibiotika?

Primena antibiotika može biti terapijska i profilaktička.

Terapijska primena antibiotika

Osnovna načela pravilne primene antibiotske terapije su:

• Primena samo kod bakterijskih infekcija. Za potvrdu da se radi o bakterijskoj infekciji potrebna je osnovna laboratorijska dijagnostika: KKS (kompletna krvna slika) i C-reaktivni protein (CRP);
• Primena pravog antibiotika – Izboru adekvatnog antibiotika prethodi mikrobiološko ispitivanje sa antibiogramom: urina, rane, uha, nosa, grla, stolice, vaginalnog, cervikalnog, uretralniog brisa ili drugog izvora infekcije.
• Primena prave doze, strogo poštovanje intervala između doza i vremenskog roka na koji je propisana primena terapije. Sve navedeno propisuje ordinirajući lekar.

NAPOMENA: Sve navedene analize možete poručiti i putem Beo-lab E-laboratorije čime skraćujete na minimum vreme zadržavanja u laboratoriji, prilikom dolaska na uzorkovanje.

Profilaktička primena antibiotika

Nehirurška (hemoprofilaksa)

Primenjuje se kod pacijenata koji su pod imuno supresivnom terapijom (npr. citostatskom terapijom), kojom se slabi normalna imunološka funkcija organizma.

Organizam ovih pacijenata nije u stanju da se sam odbrani od bilo kakve infekcije, zato se u određenim situacijama daje profilaktička terapija.

Hirurška profilaktička primena antibiotika bazirana je uglavnom na samo jednoj (hirurškoj) dozi antibiotika.

Hirurška profilaksa se u novije vreme bazira na NNIS indeksu – metodi za procenu rizika od infekcije tokom hirurške intervencije, koja obuhvata tri parametra: ACA skor, stepen kontaminacije hirurškog polja i dužinu trajanja intervencije.

Na osnovu te procene se utvrđuje da li se veoma proporučuje, preporučuje, treba razmotriti primenu ili se ne preporučuje primena antibiotske profilakse.

Posledice neracionalne upotrebe antibiotika

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije 25.000 osoba godišnje u Evropi umre od neke od infekcija izazvanih bakterijama rezistentnim na antibiotike.

Istraživanja iracionalne tj. neadekvatne upotrebe antibiotika su utvrdila da:

1. 63% ispitanika ima kućne rezerve antibiotika
2. 20% upotrebljava antibiotike samoinicijativno
3. Od 28. 000 osoba sa simptomima prehlade i gripa, 50% je koristilo antibiotike
4. 18% prekida terapiju kada se bolje oseća

Ako je terapija odgovarajuća za izolovanu vrstu bakterije onda se poboljšanje simptoma bakterijske infekcije mora osetiti nakon 48-72 sata od početka primene terapije, u suprotnom terapija mora da se koriguje.

Ali to nikako ne znači da je sa poboljšanjem, nakon 72 sata, infekcija potpuno sanirana.

Ako se nakon ovog vremenskog intervala prekine propisana terapija i neispoštuje vremenski rok terapije, onaj mali broj preostalih bakterija dobija mogućnost za stvaranje rezistencije na primenjeni antibiotik.  

Bakterija se prilagođava smanjenoj količini antibiotika i uspeva da opstane, postaje rezistentna. Tu stečenu rezistenciju onda prenosi na svoje potomstvo preko DNK.

Antibiotici iz hrane kao potencijalni izvor bakterijske rezistencije

Životinje su takođe izložene bolestima izazvanim bakterijskim infekcijama kao i ljudi. Dodatno, uzgaivači, kako bi se predupredile bolesti životinja (obezbedili bolji rast i razvoj kao i napredovanje), često daju antibiotike u vidu profilakse.

Meso i mleko od životinje tretirane antibioticima ljudi unose u svoj organizam putem hrane. U tom slučaju ne unose se terapijske doze antibiotika, već male doze, na koje bakterije mogu da stvore rezistentnost.

Apel za racionalnu upotrebu antibiotika

Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope povećava broj osoba sa infekcijama uzrokovanim bakterijama rezistentnim na antibiotike, što predstavlja ozbilnju pretnju javnom zdravlju i u suštini je globalni problem.

Svetska zdravstvena organizacija apeluje na sve korisnike, zdravstvene radnike, farmaceutsku industriju, zakonodavce, sektor proizvodnje hrane životinjskog porekla, veterinare, da se uključe u akciju odgovornog propisivana i racionalne upotrebe antibiotika, da prate primenu i rezistenciju na antibiotike, kao i da doprinose razvoju novih antibiotika.

Bez novih, efikasnih antibiotika sa jedne strane, uz povećanje rezistencije bakterija sa druge, mogli bismo se naći u situaciji kao pre antibiotske ere, ali i mnogo nepovoljnijoj, jer će bakterije postati multirezistentne.

SAZNAJ VIŠE

Kandida – uzroci, simptomi i dijagnostika infekcije kandidom.

Kandida je gljivica koja se u malom broju normalno nalaze na koži i sluznicama čoveka ne izazivajući probleme. Narušavanje fiziološke ravnoteže dovodi do njenog prekomernog rasta i javlja se infekcija kandidom. Saznajte više o uzrocima, simptomima i dijagnostici infekcije kandidom u članku.

INFO:

Brza identifikacija bakterijskog patogena