Dijabetes – simptomi, dijagnostika, prevencija

Dijabetes (Diabetes Mellitus) je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina. Insulin je hormon koji se stvara u žlezdi gušterači – pankreasu  i  odgovoran je za pravilan  metabolizam ugljenih hidrata tj. šećera.

Bez insulina, uneti šećer u organizam putem hrane se ne može preneti iz krvotoka do ćelija, što se ispoljava kao porast šećera u krvi.

Po kriterijumima SZO dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi (glikemija našte, nakon 10 sati gladovanja) veća od 7.0 mmol/L.

 Referentna vrednost jutarnje glikemije na prazan stomak je od 3,6 do 6,1 mmol/L.

Simptomi dijabetesa

Dijabetes (šećerna bolest) se manifestuje karakterističnim simptomima:

• Izražena žeđ;
• Učestalo mokrenje;
• Gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane;
• Brzo zamaranje i osećaj malaksalosti;
• Mučnina.

Većina obolelih ima izražene sve ove navedene karakteristične simptome. Međutim, kod simptoma koji nisu  izraženi bolest se otkrije slučajno pri nekom od kontrolnih pregleda.

Neki od simptoma dijabetesa (ne toliko karakteristični) su i:

• Pojačana potreba za slatkim;
• Svrab na polnim organima;
• Promene na koži (čirevi, svrab na koži, perutanje).

Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da obavite osnovne laboratorijske analize krvi i analizu urina.

Test opterećenja glukozom – ispitaj sklonost ka šećernoj bolesti

Postoji poseban  test pomoću kojeg se ispituje sklonost ka šećernoj bolesti. U pitanju je „Test opterećenja glukozom“ (gde je glukoza = šećer). Medicinska skraćenica za ovaj test je OGTT (oralni glucose – tolerans test).

Ovaj test se izvodi primarno ako postoje gore navedeni simptomi i kod pacijenata kod kojih je analizom krvi i urina utvrđen nivo jutarnje glukoze (glukoze našte nakon 10 sati gladovanja) između 6,1 do 6,9 mmol/l i više.

Pročitaj više o ovom testu.

Test opterećenja glukozom – OGTT

O pravilnoj pripremi za  izvođenje testa i samom toku testa možete pročitati u uputsvu koje smo pripremili za vas:

Priprema pacijenta za test opterećenja glukozom – OGTT.

Prevencija dijabetesa i bolji kvalitet života

Dijabetes se smatra hroničnim oboljenjem. Merama prevencije i menjanjem životnih navika obolelih, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija, koje prate život sa ovom bolešću.

Primarna prevencija uključuje promociju zdravog načina života (smanjenje gojaznosti) uz kvalitetno izbalansiranu ishranu i umerenu redovnu fizičku aktivnost.

Na izmenu prehrambenih navika se posebno stavlja akcenat jer su rezultati naučnih  istraživanja  pokazali,  direktnu vezu između gojaznosti i dijabetesa tipa2.

Takođe, kod prevencije akcenat se stavlja i na :

• Redovne godišnje sistematske preglede;
• Izbegavanje stresa;
• Redovna fizička aktivnost (bar dva puta nedeljno);
• Izbegavanje brze hrane, gaziranih pića i industrijskih slatkiša.

Sprečavanje nastanka komplikacija i napredovanja dijabetesa

U slučaju da je kod pacijenta uspostavljena dijagnoza dijabetesa, sekundarna prevencija podrazumeva edukaciju o zdravom načinu života i primeni optimalne terapije, a sve sa ciljem da se bolest drži pod kontrolom i izbegnu komplikacije.

Smatra se da kontrola telesne mase (svakodnevno vođenje računa o ishrani uz redukciju gojaznosti) i umerena fizička aktivnost mogu da spreče pojavu dijabetesa tipa 2. Takođe, i smanjuju moguće  komplikacije kao što su:

• rizik od srčanog udara,
• moždanog udara,
• pojavu rana na koži,
• demencije,  
• popuštanja funkcije bubrega ili
• ozbiljno pogoršanje vida (pojava kataraktre, glaukoma, dijabetičke retinopatije).

Umerena redovna fizička aktivnost se preporučuje osobama sa povećanim rizikom od oboljevanja ali i već obolelima.

Efikasna evaluacija toka bolesti i bolesnika podrazumeva redovne kontrole bolesnika, stalno praćenje nivoa glukoze u krvi i urinu, holesterola i triglicerida u krvi kao i nivoa krvnog pritiska.

Za praćenje dijabetesa preporučujemo vam naš Panel analiza za praćenje dijabetesa.

Ukoliko u vašoj okolini imate osobu obolelu od dijabetesa, evo šta morate da znate

Sa dijabetesom ne živi samo obolela osoba već i njoj bliske osobe. Za obolele je jako važno da se upoznaju sa svojom bolešću,  kako bi je kontrolisali na pravi način. Pored toga, postoji nekoliko bitnih situacija i pravila, koje bi i najbliži obolelih trebalo da znaju i adekvatno na njih odreaguju.

Hiperglikemija – Visok nivo šećera u krvi

Simptomi: nervoza, pojačana glad i žeđ, malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja…

Potrebno je obratiti se lekaru radi pomene u dozi insulina ili doze leka, izmena u ishrani ili načinu života i redovnoj samokontroli obolelog.

Usled neadekvatnog delovanja na vidne simptome hiperglikemije, može doći do ketoacidoza – Pojava acetona u urinu.

Simptomi ovog stanja su: 

• pojačano mokrenje i žeđ,
• zamućen vid,
• duboko disanje,
• bolovi u stomaku (naročito kod dece),
• pomućena svest,
• mučnina i povraćanje,
• jak zadah,
• gubitak svesti (pad u komu).

Hipoglikemija – Nizak nivo šećera u krvi

Simptomi: glad, drhtavica, obilno znojenje, strah i nervoza, nerazgovetan govor i dr.

Dati osobi šećer i vodu, sok ili bilo koji drugi slatkiš.

Važna napomena: Postiji rizik u ovakvim situacijama od padanja u nesvest obolelog (hipoglikemijska koma). Reagovati sa hitnim ubrizgavanjem u mišiće ruku ili nogu injekcije glukagona.

Glukagon omogućava oslobađanje dodatne glukoze nazad u krvotok, podižući nivo šećera u krvi.

Ukoliko u užoj porodici imate osobu sa dijagnozom dijabetesa

Ukoliko u užoj porodici imate osobu sa dijagnozom dijabetesa, antitela povezanih sa dijabetesom vam obezbeđuju informaciju da li se i kod vas tokom života može javiti poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i insulina.

Proverite antitela povezana sa dijabetesom kroz naš panel anliza:

Panel koji obuhvata ICA antitela, IA2 antitela i GAD antitela mnogi doktori smatraju dobrom podlogom za praćenje razvoja dijabetesa kod pojedinaca tokom života, naročito ukoliko postoji pozitivna istorija ove bolesti u bliskoj porodici.

Važno je napomenuti da se ne mora razviti šećerna bolest kod svih osoba kod kojih je dokazano prisustvo ovih antitela u krvi, mada su šanse za to mnogo veće ako je prisutno više od jednog antitela, kao i kada već postoji porodična anamneza dijabetesa tipa 1.

Konačno, nakon  uspostavljanja dijagnoze dijabetesa, ovi parametri pomažu da se napravi razlika između autoimunog dijabetesa tip1 i dijabetesa  tipa 2.

POVEZANE ANALIZE:

SAZNAJ VIŠE:

Preporučujemo vam da pročitate i tekst:

Gestacijski dijabetes – šećerna bolest u trudnoći.