Glutenska enteropatija (Celijakija)- Osnovni panel

Intolerancija na gluten simptomi

Za razliku od alergije, intoleracija na gluten obično ne pokreće imuni sistem. Međutim, novija istraživanja pokazuju da kod intolerancije na gluten ipak može doći do određenog nivoa aktivacije imunog sistema, ali na način koji je manje intenzivan i nije povezan sa trajnim oštećenjem tkiva, kao što je to slučaj kod celijakije.

Najčešći simptomi intolerancije na gluten su:

• Digestivne smetnje i tegobe
• Psihološke promene poput osećaja umora, pojave nesanice, promene raspoloženja (depresija, anksioznost)
• Neurološke tegobe poput glavobolje, migrene, oslabljene koncentracije itd.
• Promene na koži (svrab, osip, crvenilo)

Intolerancija na gluten i celijakija-koja je razlika?

Celijakija tj.enteropatija osetljiva na gluten je autoimuno oboljenje izazvano glutenom. Ljudi sa celijakijom imaju oštećenje creva kada konzumiraju namirnice koje sadrže gluten. Zbog toga se često javlja i malapsorpcija ostalih hranljivih materija, a samim tim i različite nutritivne deficijencije. Ljudi koji su intolerantni na gluten, iako mogu imati simptome slične onima sa celijakijom, nemaju antitela niti oštećenje creva karakteristično za celijakiju.

Razna istraživanja su pokazala da osetljivost na gluten (često se ovaj pojam koristi za intoleranciju na gluten) ne dovodi do povećane crevne popustljivosti, poznate i kao „leaky gut“, koja je karakteristična za celijakiju. Permeabilna creva omogućavaju toksinima, bakterijama i nesvarenim proteinima hrane da prođu kroz GI barijeru (kroz miskroskopske rupice na sluznici tankog creva) i da uđu u krvotok čime se narušava imunološki sistem.

Dva faktora su uključena u razvoj celijakije — potrošnja proteina glutena i genetska predispozicija. Nije do kraja razjašnjeno kako i kada počinje osetljivost na gluten niti da li rano izlaganje proteinima glutena povećava rizik od osetljivosti. Međutim, skoro svi pacijenti sa celijakijom mogu imati pozitivne genetske varijante na humani leukocitni antigen HLA DQ2/DQ8, koji olakšavaju imuni odgovor protiv glutenskih proteina, ali to ne znači da će tokom života razviti celijačnu bolest.

Iako intolerancija na gluten može izazvati nelagodnost i može uticati na opšte zdravlje osobe, simptomi intolerancije na hranu su obično mnogo suptilniji mada traju duži vremenski period.

Intolerancija na gluten dovodi do zapaljenskih procesa u organizmu i ove reakcije nisu povezana sa oslobađanjem histamina, tako da izostaju trenutne karakteristične alergijske reakcije kao što su svrab, osip, otok itd.

Simptomi se mogu ispoljiti i do 72 sata nakon unosa hrane koja izaziva intoleranciju.

Glutenska enteropatija (Celijakija)- Osnovni panel

U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi Glutenska enteropatija (Celijakija)- Osnovni panel koji obuhvata praćenje sledećih parametara:

• IgA-Imunoglobulin A
• Antitela na tkivnu transglutaminazu IgA
• Antitela na tkivnu transglutaminazu IgG
• Antitela na deamidirane glijadinske peptide (anti-DGP)-IgA
• Antitela na deamidirane glijadinske peptide (anti-DGP)-IgG

IgA-Imunoglobulin A

Imunoglobulin A (IgA) se obično određuje zajedno sa testovima antitela na tkivnu transglutaminazu, antitela na glijadin i endomizijalna antitela. Ovaj test se radi da bi se otkrio nedostatak IgA, koji se javlja kod oko 2-3% ljudi sa celijakijom.

Ako imate nedostatak IgA, test za tTG-IgA može biti negativan čak i ako imate celijakiju (lažno negativni rezultati testa). Određen broj pacijenata sa celijakijom ima nedostatak IgA. Stoga, ako je rezultat serumskog IgA tTG negativan, ali je klinička sumnja na bolest velika, može se razmotriti određivanja ukupnog IgA u serumu. Ne preporučuje se kao skrining kod asimptomatskih pacijenata.

Antitela na tkivnu transglutaminazu IgG i IgA

Test tkivne transglutaminaze IgA (tTg-IgA) se koristi da pomoć lekarima da postave ili isključe dijagnozu osteljivosti na gluten i/ili celijakije. Imuni sistem pogrešno prepoznaje da je gluten (protein u pšenici, ječmu, raži i ovsu) strano telo. Ako imate celijakiju, vaš imuni sistem se aktivira kada unesete gluten i tretira ga kao pretnju. Imuni sistem počinje da proizvodi antitela protiv glutena.

Vaš lekar će moći da dijagnostikuje da ste netolerantni na gluten samo tako što će isključiti celijakiju, kao i alergiju na pšenicu korišćenjem odgovarajućih testova, obzirom da sva tri stanja izazivaju jako slične simptome.

Antitela tTG IgG se najčešće koriste za dijagnozu celijakije. Ova antitela su posebno korisna za pacijente koji imaju manjak IgA, jer im tada testovi na antitela klase IgA mogu biti lažno negativni. Testiranje se radi i kod dece i kod odraslih sa sumnjom na celijakiju ili kada postoji manjak IgA. Povišene vrednosti tTG IgG antitela mogu ukazivati na celijakiju. Ovaj rezultat treba potvrditi dodatnim dijagnostičkim metodama, kao što su endoskopija i biopsija tankog creva.

Antitela na deamidirane glijadinske peptide (anti-DGP)-IgA i (anti-DGP)-IgG

 Antitela na deamidirane glijadinske peptide (anti-DGP) su autoantitela koja ciljaju modifikovane oblike glijadina, proteina prisutnog u glutenu.

Anti-DGP testovi su deo seroloških testova koji se koriste za dijagnostikovanje celijakije, posebno kada su drugi testovi (poput antitela na tkivnu transglutaminazu, tTG) negativni ili kada pacijent ima manjak imunoglobulina A (IgA).

Anti-DGP testovi su visoko specifični za celijakiju i mogu biti posebno korisni u ranijim fazama bolesti ili kod pacijenata sa neklasičnim simptomima.

Pojedinci sa intolerancijom na gluten mogu osetiti olakšanje uključivanjem suplementacije digestivnih enzima koji pomažu u ublažavanju simptoma, smanjujući količinu glutena u ishrani ili u potpunosti da eliminišu gluten iz svoje ishrane.

Uzorkovanje

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu

Vađenje krvi možete obaviti bilo kada u toku radnog vremena laboratorije, jer ovo testiranje ne zahteva posebnu pripremu. Preporuka je da uzorkovanje ne bude odmah nakon konzumiranja obroka.

Ako uradite testove dok ste na eliminacionoj dijeti bez glutena, rezultati testa možda neće biti tačni. Trebalo bi da jedete gluten bar u jednom obroku dnevno, svakog dana tokom 6 nedelja pre nego što uradite ovo testiranje što je poznato kao „glutenska provokacija“.

Vreme izdavanja rezultata

Rezultate analiza imunoglobulina A možete očekivati u toku istog dana, dok se na antitela na tkivnu transglutaminazu i na deamidirane glijadinske peptide (anti-DGP) čeka do 2 radna dana.

Tumačenje dobijenih rezultata

Serološko testiranje i biopsija tankog creva su veoma osetljivi i specifični u postavljanju dijagnoze, posebno kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na celijakiju i kod onih sa povećanim rizikom (npr. porodična istorija, autoimune bolesti poevzane sa ovim poremećajem). Dijagnostičko testiranje se mora obaviti dok je pacijent na dijeti koja uključuje hranu koja sadrži gluten.

Pošto serološki testovi mogu imati lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate, ne mogu se koristiti kao jedini marker za dijagnozu celijakije. Međutim, pozitivni serološki markeri mogu ukazivati na potrebu za daljom procenom sa biopsijom tankog creva, posebno kod pacijenata sa povećanim rizikom. Pacijente sa pozitivnom serologijom bi trebalo uputiti na pregled kod gastroenterologa, radi eventualne biopsije tankog creva, trenutnog zlatnog standarda za konačnu potvrdu celijakije.

Lekar može predložiti da uradite i genetički test HLA tipizacija DQ2/DQ8. Ovim testom se isključuje prisustvo određenih varijanti ovih gena, pa samim tim i celijakija kod pacijenta. Sa druge strane, genetičkim testovima se ne postavlja dijagnoza celijakije, budući da će samo određeni procenat testiranih osoba pozitivnih na analiziranje genske varijante, razviti simptome ovog stanja. Dati test se preporučuje od strane lekara, tek nakon što serološki testovi pokažu vrednosti koje bi mogle ukazivati na postojanje celijakije.

BM27 HLA tipizacija DQ2/DQ8 (celijačna bolest)

NAPOMENA: Ukoliko se dobije negativan nalaz serološkog testiranja na ispitivana antitela, a klinička slika upućuje na postojanje celijakije ili da ste osetljivi na gluten, trebalo bi se obratiti gastroeneterologu za dalju dijagnostiku, kako kliničku, tako i laboratorijsku.