Alchajmerova bolest je moždani poremećaj, koji dovodi do uništavanja neurona i veza u moždanoj kori a time i do značajnog gubitka moždane mase. Ovo dovodi do postepenog i nepovratnog gubljenja pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i u najtežim slučajevima sposobnost brige o sebi.
Najčešći rani simptomi su poteškoća sa pamćenjem nedavnih događaja.
I ako se ova bolest najčešće javlja kod ljudi sa više od 65 godina ( rizik dobijanja raste sa godinama) ona nije deo prirodnog procesa starenja. Otuda i jeste najveći izazov da se bolest otkrije u najranijoj fazi. Jer inicijalne simptome, okolina i porodica obolelog, najčešće smatra posledicom normalnog starenja.
Dijagnoza počinje tako što se uklanjaju svi mogući uzročnici gubitka pamćenja, izazvani nekom drugom bolešču: moždani udar, depresija, tumor na mozgu, upotreba narkotika i alkoholizam, … Pacijent se podvrgava skeniranju mozga i detaljnom pregledu neuropsihijatra. Medjutim, pregled moždanog tkiva je neophodan za uspostavljanje definitivne dijagnoze da je u pitanju Alchajmerova bolest.
Lek za Alchajmerovu bolest još nije otkriven
Još uvek nije otkriven tačan uzrok nastanka alchajmerove bolesti, pa time ni lek za njeno izlečenje. Lečenje se za sada oslanja na terapiju koja ublažava simptome i usporava progresiju bolesti.
Grana medicine koja se najviše bavi otkrivanjem uzroka pojave alchajmera je genetika. Smatra se da pozitivna porodična anamneza ( oboleli bliski srodnici) povećava rizik oboljevanja od ove bolesti. Takođe i mutacije u određenim genima.
Sa druge strane, ističe se da i drugi zdravstveni problemi imaju ulogu ( povećavaju rizik) u nastanku bolesti. Izdvajaju se: hipertenzija, visok nivo holesterola, gojaznost ili drugi kardiovaskularni problemi.
Na genetiku koju smo nasledili od predaka ne možemo da utičemo, ali rizik od oboljevanja od Alchajmerove bolesti možemo ublažiti redovnim fizičkim i mentalnim vežbanjem i izbegavanjem gojaznosi.
21 septembar je svetski dan posvećen Alchajmerovoj bolesti. Cilj je da se skrene pažnja na ovu bolest za koju lek još nije otkriven. Na izazove koji postoje u njenom i dijagnostifikovanj i lečenju. Kao i porebame i izazovima sa kojim se oboleli i njihove porodice svakodnevno susreću. Ali i da se edukuje javnost o značaju uočavanju simptoma u najranijoj fazi.