Oboljenja prostate-simptomi, dijagnoza i laboratorijski testovi

Prema statističkim podacima od svih unutrašnjih organa muškaraca prostata je organ koji najviše oboljeva. Najčešća oboljenja prostate su: dobroćudno povećanje prostate (benigna hiperplazija prostate), zapaljenje prostate (prostatitis) i karcinom prostate. Više o samoj prostati, najčešćim oboljenjima prostate i kako one utiču na zdravlje muškaraca, simptomima, rizicima i uzrocima koji će dovesti do njihove pojave, kako da što ranije prepoznate i dijagnostikujete ove bolesti, kao i koje se metode lečenja i prevencije preporučuju saznaćete u tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta je prostata?
• Uvećana prostate, simptomi i uzroci nastanka
• Prostatitis (upala prostate)
• Karcinom/rak prostate, incidenca i smrtnost  
• Rak prostate, uzrok i rizici za nastanak
• Karcinom prostate simptomi
• Karcinom prostate – tipovi i stadijumi
• Dijagnoza karcinoma prostate
• Rak prostate prognoza i lečenje
• Rak prostate prevencija
• PSA (prostata specifični antigen) tumor marker
• PSA ukupni (total PSA) i njegov klinički značaj
• PSA slobodni (free PSA) i njegov klinički značaj
• Free PSA / Total PSA index i njegov klinički značaj
• PSA test cena

Šta je prostata?

Prostata (grč. prostátēs) je muška polna žlezda i predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema, koji uključuje penis, prostatu, semene kesice, semovode i testise. Veličine je otprilike kao orah ili kesten (3.5 × 4.5 × 2.5 cm), pa je često nazivaju i “kestenjača”, težine između 16 – 22 grama. Ova veličina prostate se zadržava do sredine četrdesetih godina života, kada ponovno počinje da se povećava zbog umnožavanja ćelija (adenom, benigna hiperplazija ili dobroćudno povećanje prostate). Prostata je podeljena na zone: prednju, perifernu, centralnu i prelaznu. Svaka zona ima različit značaj i svoje karakteristike u smislu funkcije i oboljevanja. Prostate je sačinjena od glatkih mišićnih ćelija i žlezdanog epitelnog tkiva, okruženog vezivnom kapsulom. Žlezdano tkivo proizvodi semenu tečnost/plazmu koja hrani i štiti spermu (ejakulat). Rad prostate reguliše hormon testosteron, a primarna uloga joj je proizvodnja semene tečnosti koja sadrži spermu i koja izlazi iz uretre tokom ejakulacije. U semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini, spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd. Tokom ejakulacije, prostata istiskuje ovu tečnost u uretru i ona se izbacuje zajedno sa spermom.

Prostata se nalazi u dnu karlice, odmah ispod bešike, između bešike i penisa, a ispred rektuma i okružuje uretru (cev koja prazni urin iz bešike). Semovod (latinski: Vasa deferentia) je parni kanal koji dovodi spermatozoide iz testisa do prostate i time doprinose sastavu tečnosti sperme tokom ejakulacije.

Slika 1. Reproduktivni sistem muškaraca

Uvećana prostata, simptomi i uzroci nastanka

Sa starenjem (posle sredine četrdesetih godina života), prostata ponovno počinje da se povećava zbog umnožavanja ćelija i ovo uvećanje javlja se kod gotovo svih muškaraca. Uvećana prostata se često naziva adenom, benigna hiperplazija prostate (BHP), ili dobroćudno povećanje prostate.To nije rak i ne nosi povećani rizik od raka prostate. Razlog je što se razvijaju na različitim mestima u prostati. Dobroćudno povećanje se odvija u unutrašnjosti prostate, a rak na spoljašnjem delu ove žlezde. BHP može biti različite veličine, pa prema težini razlikujemo sledeća uvećanja:

• malo (do 30 g)
• srednje (30-50 g)
• veliko (50-150 g)
• vrlo veliko (preko 150 g)

Dijagnoza BHP se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom, ultrazvučnog pregleda prostate, digitorektalnog pregleda prostate ili laboratorijskih analiza (KKS, biohemije, običnog pregleda urina, ako se izoluju bakterije to ukazuje na infekciju, pa ako je potrebno uraditi urinokulturu, antigen specifičan za prostatu – PSA ). Pored toga, mogu se uraditi i dodatna druga snimanja i procedure: cistoskopija (pregled mokraćne bešike cistoskopom), cistouretrogram (nativno snimanje uretre- RTG). Ostali testovi mogu da uključuju: merenje brzine protoka urina, test rezidualnog urina nakon mokrenja da vidite koliko je urina ostalo u vašoj bešici nakon mokrenja, merenje pritiska u mokraćnoj bešici dok urinirate, testovi na ureu i kreatinin u krvi.

Uzroci nastanka uvećane prostate

Stvarni uzrok povećanja prostate je nepoznat. Faktori povezani sa starenjem i promenama u ćelijama testisa mogu imati ulogu u rastu žlezde, kao i nivo testosterona. Muškarci kojima su testisi uklonjeni u mladosti (na primer, kao rezultat raka testisa) ne razvijaju BHP. Takođe, ako se testisi uklone nakon što muškarac razvije BHP, prostata počinje da se smanjuje. Međutim, ovo nije standardni tretman za uvećanu prostatu. Neke činjenice o povećanju prostate:

• Verovatnoća razvoja uvećane prostate raste sa godinama.
• BHP je toliko česta da se može reći da će svi muškarci imati uvećanu prostatu ako žive dovoljno dugo.
• Mala količina uvećanja prostate je prisutna kod mnogih muškaraca starijih od 40 godina. Više od 90% muškaraca starijih od 80 godina ima ovo stanje.
• Nisu identifikovani nikakvi faktori rizika, osim testisa koji normalno funkcionišu.

Simptomi uvećane prostate

Manje od polovine svih muškaraca sa BHP ima simptome bolesti. Uvećanje prostate utiče na bešiku i na mokraćni sistem. Simptomi su u početku blagi, ali ako se ne leči ovo stanje može da se pogorša.

Simptomi mogu da uključuju:

• Bol pri mokrenju
• Nemogućnost mokrenja (zadržavanje urina u bešici)
• Nepotpuno pražnjenje bešike
• Inkontinencija (nemogućnost kontrolisanja mokrenja)
• Potreba za mokrenjem 2 ili više puta tokom noći
• Bol pri mokrenju ili krvavi urin (ovo može da ukaže i na infekciju)
• Usporen ili odložen početak urinarnog toka
• Naprezanje pri započinjanju mokrenja
• Jaka i iznenadna želja za mokrenjem (urgentno mokrenje)
• Slab mlaz urina

Kako se simptomi polako razvijaju ponekad je potrebno i nekoliko godina da bi se oni pojačali i ukazali na uvećanje prostate, tako da ako se ne primete na vreme može da dođe do određenih komplikacija kao što su:

• Retencija mokraćne bešike – dolazi do potpune blokade urina i nemogućnosti mokrenja što vuče svoje rizike za dalje lečenje,
• Hronična retencija – nemogućnost da se bešika isprazni do kraja što daje subjektivni osećaj za nagonom za uriniranjem. Zadržavanje urina u bešici može da dovede do nakupljanja bakterija i pojave infekcije.

Lečenje uvećane prostate

Lečenje koje odaberete biće zasnovano na tome koliko su vaši simptomi loši i koliko vam smetaju. Vaš lekar će takođe uzeti u obzir druge zdravstvene probleme koje možda imate.  Opcije lečenja uključuju praćenje stanja, promenu načina života, lekove ili operaciju. Ako ste stariji od 60 godina, veća je verovatnoća da ćete imati simptome premda mnogi muškarci sa uvećanom prostatom imaju samo manje simptome. Ukoliko imate BHP, trebalo bi da imate godišnji pregled da biste pratili svoje simptome i videli da li su vam potrebne promene u lečenju.

Lečenje može da obuhvata:

Medikamentozne terapije koje uključuju lekove koji opuštaju zid mokraćne bešike i time omogućavaju nesmetano oticanje urina:

• Alfa-blokatori: Alfa-blokatori opuštaju mišiće oko uretre kod muškaraca sa simptomima uvećane prostate. Urin tada teče slobodnije.
• Inhibitori 5-alfa-reduktaze: Ovi lekovi smanjuju nivo određenog oblika testosterone – dihidrotestosterona (DHT). Prostata se smanjuje kada je prisutno manje DHT-a, poboljšavajući protok urina.
• Lekovi na bazi biljnih ekstrakta: Saw Palmetto (ekstrakt sabal/testeraste palme) – razne biljke su isprobane za lečenje uvećane prostate. Mnogi muškarci koriste ekstrakt sabal palme za ublažavanje simptoma. Neke studije su pokazale da može pomoći kod simptoma, ali rezultati su pomešani i potrebno je više istraživanja. Ipak, pitajte svog lekara da li biste ga trebali uzimati.

Operaciju: Iako se lekovima uglavnom rešavaju simptomi uvećane prostate, nekim muškarcima je ipak potrebna operacija da bi se poboljšali simptomi i sprečile komplikacije. Izbor hirurškog zahvata najčešće zavisi od težine simptoma i veličine i oblika prostate. Većina muškaraca koji su imali operaciju prostate imaju poboljšanje protoka urina i simptoma.

Operacija prostate se preporučuje ako imate neke od sledećih tegoba:

• Inkontinenciju,
• Pojavljivanje krvi u urinu,
• Nemogućnost potpunog pražnjenja bešike (zadržavanje urina),
• Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta,
• Smanjenje funkcije bubrega,
• Kamenje u bešici,
• Dosadne simptome koji ne reaguju na lekove.

Operativni zahvati uključuju sledeće:

• Transuretralna resekcija prostate (TURP): Ovo je najčešći i najdokazaniji hirurški tretman za BHP. TURP se izvodi tako što se kroz penis ubacuje specijalan hirurški instrument – resektoskop i odstranjuje se deo po deo prostate.
• Jednostavna prostatektomija: To je postupak za uklanjanje unutrašnjeg dela prostate. Radi se kroz hirurški rez u donjem delu stomaka. Ovaj tretman se najčešće radi kod muškaraca koji imaju veoma velike prostate.
• Druge manje invazivne procedure koje koriste toplotu ili laser za uništavanje tkiva prostate. Transuretralna ablacija iglom (TUAI) — U ovoj proceduri se koristi energija radiofrekvencije male jačine kako bi se spalili specifični delovi uvećane prostate. Ova procedura poboljšava protok urina i ublažavaju se simptomi BHP-a. Još jedna manje invazivna procedura funkcioniše tako što se prostata „otvara“ bez uklanjanja ili uništavanja tkiva. Ni za jednu nije dokazano da je bolja od TURP-a. Ljudi koji se podvrgavaju ovim procedurama imaju veću verovatnoću da će ponovo trebati operaciju nakon 5 ili 10 godina. Međutim, ove procedure mogu biti izbor za: mlađe muškarci (mnoge manje invazivne procedure nose manji rizik od impotencije i inkontinencije od TURP-a, iako rizik sa TURP-om nije veoma visok), stariji ljudi, ljudi sa teškim zdravstvenim stanjima, uključujući nekontrolisani dijabetes, cirozu, alkoholizam, psihozu i ozbiljne bolesti pluća, bubrega ili srca, muškarci koji uzimaju lekove za razređivanje krvi, muškarci koji su inače pod povećanim hirurškim rizikom.

Prostatitis (upala prostate)

Prostatitis je zapaljenje prostate koje često izaziva bolno ili otežano mokrenje, kao i bol u preponama, karličnom predelu ili genitalijama. Ova česta bolest bar jednom u životu pogađa 10 – 15% muškaraca. Prostatitis je najčešće izazvan biološkim agensima. Bakterijske infekcije uzrokuju neke, ali ne sve slučajeve prostatitisa. Ranije je najčešći uzročnik prostatitisa bio gonokok, ali danas su to:

• colli bacili (iz mokraćnih puteva ili creva)
• stafiloccocus (iz gnojnih ognjišta, čireva itd.)
• streptoccocus (iz disajnih puteva ili polnih organa)
• virusi (grip, mononukleoza, parotitis)
• gljivice
• trihomonas vaginalis
• Chlamidia trachomatis

Generalno, postoje četiri tipa prostatitisa:

• Akutni bakterijski prostatitis – bakterijska infekcija prostate obično sa iznenadnim, teškim simptomima.
• Hronični bakterijski prostatitis – tekuća ili ponavljajuća bakterijska infekcija obično sa manje izraženim simptomima.
• Hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola – stalni ili ponavljajući bol u karlici i simptomi bolesti urinarnog trakta bez dokaza o infekciji.
• Asimptomatski inflamatorni prostatitis – znaci upale prostate bez simptoma

Uzroci i faktori rizika za nastanak prostatitisa se razlikuju u zavisnosti od vrste prostatitisa.

• Akutni bakterijski prostatitis obično izazivaju uobičajeni sojevi bakterija. Infekcija se možda proširila iz drugih delova urinarnog ili reproduktivnog sistema.
• Hronični bakterijski prostatitis generalno ima isti uzrok kao i akutna bakterijska infekcija. Može se desiti kada lečenje akutne infekcije nije dovoljno dugo ili ne uspe da ubije sve bakterije.
• Hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola nije dobro shvaćen. Istraživanja sugerišu da više faktora može zajedno da igra ulogu. To uključuje prethodnu infekciju, disfunkciju nervnog sistema, disfunkciju imunog sistema, psihološki stres ili nepravilnu aktivnost hormona.
• Asimptomatski inflamatorni prostatitis, koji nema poznat uzrok, obično se otkriva samo tokom pregleda za druga medicinska stanja i ne leči se.

Faktori rizika za prostatitis uključuju:

• Mlada ili sredovečna odrasla osoba
• Prethodni prostatitis
• Infekcija urinarnog ili reproduktivnog sistema
• HIV infekcija ili SIDA
• Upotreba cevi umetnute u uretru za dreniranje bešike (urinarni kateter)
• Dijagnostičko uzorkovanje tkiva prostate (biopsija)

Dodatni faktori rizika za hronični prostatitis/sindrom hroničnog karličnog bola mogu da uključuju:

• Psihološki stres
• Oštećenje nerva u predelu karlice usled operacije ili traume

Simptomi prostatitisa

Znaci i simptomi prostatitisa mogu da variraju u zavisnosti od vrste poremećaja. Oni mogu da uključuju:

• Bol ili peckanje prilikom mokrenja (dizurija)
• Poteškoće sa mokrenjem, kao što je teško započinjanje mokrenja
• Učestalo mokrenje, posebno noću (nikturija)
• Hitna potreba za mokrenjem
• Zamućen urin
• Krv u urinu
• Bol u stomaku, preponama ili donjem delu leđa
• Bol u predelu između skrotuma i rektuma (perineum)
• Bol ili nelagodnost penisa ili testisa
• Bolna ejakulacija
• Groznica, jeza, bolovi u mišićima i drugi simptomi slični gripu (sa akutnim bakterijskim prostatitisom)

Nekoliko stanja može da doprinse da se uočavaju znaci i simptomi povezani sa prostatitisom. Važno je da se stoga što pre dobije tačna dijagnoza i započne lečenje.

NAPOMENA:

Odmah potražite lekarsku pomoć ako osećate:

• Nemogućnost mokrenja
• Bolno ili otežano mokrenje, praćeno povišenom temperaturom
• Krv u urinu
• Tešku nelagodnost ili bol u predelu karlice ili genitalija

Komplikacije akutnog ili hroničnog prostatitisa mogu uključivati:

• Bakterijske infekcije krvi (bakteremija)
• Zapaljenje epididimisa (epididimitis)
• Šupljinu ispunjenu gnojem u prostati (apsces prostate)
• Infekciju koja se širi na gornju karličnu kost ili donju kičmu

Komplikacije hroničnog prostatitisa/sindroma hroničnog karličnog bola mogu uključivati:

• Anksioznost ili depresiju
• Seksualnu disfunkciju, kao što je nemogućnost postizanja i održavanja erekcije (erektilna disfunkcija)
• Promene u spermi i semenu koje mogu izazvati neplodnost

Nema direktnih dokaza da prostatitis može dovesti do raka prostate. Istražuje se da li je hronična upala prostate faktor rizika za rak.

Dijagnoza upale prostate

Simptomi povezani sa prostatitisom mogu da budu uzrokovani brojnim uslovima. Možda ćete biti upućeni kod specijaliste za poremećaje urinarnog i reproduktivnog sistema (urologa) koji će obaviti fizički pregled, pregledati vaše simptome i istoriju bolesti i naručiti testove kako bi utvrdio uzrok i isključio određena stanja.

Dijagnostički testovi za dijagnozu bakterijskih infekcija uključuju:

Digitalni rektalni pregled, test urina (moraćete da obezbedite uzorak urina koji će biti testiran na prisustvo i vrstu bakterijske infekcije), test krvi (uzorci krvi se mogu testirati na znake infekcije i druge probleme sa prostatom), test uzoraka prostate.

Ako početni testovi ne pokažu znake infekcije, možete se podvrgnuti drugim testovima, uključujući:

• Urodinamske testove. Različiti testovi se mogu koristiti za merenje koliko dobro bešika i uretra drže i oslobađaju urin. Ovi testovi mogu pomoći u karakterizaciji problema sa mokrenjem i identifikaciji izvora problema.

• Imaging. Testovi snimanja mogu se naručiti za identifikaciju nepravilnosti u prostati, abnormalnih izraslina ili drugih problema u predelu karlice koji mogu doprineti bolu.

Lečenje prostatitisa

Lečenje prostatitisa zavisi od tipa prostatitisa koji je dijagnostikovan i vaših simptoma i uključuje antibiotike, druge lekove i/ili operaciju.

• Lečenje infekcije. Ako imate akutni ili hronični bakterijski prostatitis, uzimaćete antibiotike. Akutna bolest može zahtevati intravenske antibiotike u bolnici u kratkom periodu. Ceo tok lečenja antibiotikom obično traje 4 do 6 nedelja – ili duže u nekim slučajevima. Uzimanje svih propisanih lekova važno je za otklanjanje infekcije i smanjenje rizika od hroničnog bakterijskog prostatitisa.
• Lečenje urinarnih simptoma. Lekovi, zvani alfa-blokatori, pomažu u opuštanju vrata bešike i mišićnih vlakana gde se prostata spaja sa bešikom. Ovaj tretman može ublažiti urinarne simptome, kao što je bolno ili otežano mokrenje. Iako se ovo obično propisuje muškarcima sa hroničnim prostatitisom/sindromom hroničnog karličnog bola, može se propisati i za ublažavanje urinarnih simptoma bakterijskih infekcija.
• Lečenje bola. Vaš lekar može da vam prepiše lekove protiv bolova ili preporuči lekove koji se uzimaju i bez recepta, kao što su acetaminofen (Tilenol, drugi) ili ibuprofen (Advil, Motrin IB, drugi).
• Upravljanje psihološkim simptomima. Lekar vam može preporučiti psihoterapiju kod stručnjaka za mentalno zdravlje kako bi vam pomogao da upravljate stresom, depresijom ili anksioznošću koji mogu biti povezani sa hroničnim bolom.
• Alternativne terapije koje obećavaju smanjenje simptoma prostatitisa uključuju: Biofeedback. Specijalista za biofeedback koristi signale sa opreme za praćenje kako bi vas naučio da kontrolišete određene telesne funkcije i reakcije, uključujući opuštanje mišića. Akupunktura. Ovaj tretman za ublažavanje bolova uključuje ubacivanje vrlo tankih igala kroz kožu na različite dubine u određenim tačkama na vašem telu. Biljni preparati. Neke studije sugerišu da ekstrakt polena ražane trave (cernilton) može pomoći u ublažavanju bolova koji su povezani sa hroničnim prostatitisom/sindromom hroničnog karličnog bola. Nema dovoljno dokaza za druge biljne lekove za lečenje bolova povezanih sa prostatitisom.
• Promena načina života i kućni lekovi mogu da ublaže neke simptome prostatitisa: Potopite se u toplu kupku (sedeća kupka) ili koristite jastučić za grejanje. Ograničite ili izbegavajte alkohol, kafu i začinjenu ili kiselu hranu, koja može da iritira vašu bešiku. Piti dosta vode. Ovo će izazvati više mokrenja i pomoći u izbacivanju bakterija iz bešike.

Karcinom/rak prostate, incidenca i smrtnost

Karcinom prostate je jedan od najčećih malignih tumora kod muškarca zajedno sa bronhopulmonalnim i kolorektalnim karcinomom. On je drugi najčešći dijagnostikovani tumor, kao i šesti uzrok smrti od svih malignih oboljenja kod muškarca, a po zastupljenosti četvrti najčešći rak u celini. Prema podacima Svetske zdravstvene organizaije (SZO) godišnje se širom sveta dijagnostikuje preko 1.4 miliona bolesnika (1,414.259, podaci za 2020. godinu), a incidence prosečno iznosi 30.7 obolelih na 100.000. Oko 375.304 njih umre od ove bolesti (7.7 na 100.000). Veća je verovatnoća da će se rak prostate razviti kod starijih muškaraca i kod crnaca, a retko se detektuje kod muškaraca ispod 40 godina. Prosečna starost muškaraca kod kojih je postavljena dijagnoza raka prostate je oko 66 godina.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut” iz Beograda rak prostate je posle raka pluća, najčešći malignitet kod muškaraca u Srbiji, a treći uzrok smrti, kada su u pitanju maligne bolesti (posle raka pluća i debelog creva). U Srbiji se svake godine registruje 2.300 do 2.400 novootkrivenih slučajeva karcinoma prostate. Godišnje od ove vrste raka umre blizu 800 muškaraca.

Rak prostate, uzrok i rizici za nastanak

Nije jasno šta je uzrok rak prostate. Rak prostate počinje kada ćelije u prostati razviju promene (mutacije) u svojoj DNK. DNK ćelije sadrži uputstva koja ćeliji govore šta da radi. Promene govore ćelijama da rastu i dele se brže nego normalne ćelije. Abnormalne ćelije nastavljaju da žive, kada bi druge ćelije umrle. Akumulirane abnormalne ćelije formiraju tumor koji može da naraste i da napadne obližnje tkivo. Vremenom se neke abnormalne ćelije mogu da odvojei i prošire (metastaziraju) na druge delove tela.

Faktori koji mogu da povećaju rizik od raka prostate uključuju:

• Starije doba. Rizik od raka prostate raste kako starite. Najčešće se javlja nakon 45 godina (kod starijih od 75 godina učestalost je čak 75-80%), dok je kod muškaraca mlađih od 45 godina retkost. Otprilike 1 od 8 ljudi će dobiti dijagnozu raka prostate tokom svog života dok se kod muškaraca koji imaju 65 ili više godina dijagnostikuje kod oko 6 slučajeva od 10.
• Etnička pripadnost (rasa). Iz razloga koji još uvek nisu utvrđeni, Crnci imaju veći rizik za rak prostate (imaju 1.6 puta veću incidenciju karcinoma uz 2.5 puta veći mortalitet) nego populacija bele rase ili ljudi drugih rasa. Kod crnaca, rak prostate je takođe verovatnije agresivan ili uznapredovao. Sa druge strane, Azijati imaju najmanji rizik za oboljevanje što je moguće objasniti drugačijom ishranom.
• Porodična istorija (genetska predispozicija). Smatra se da je 5-10% karcinoma prostate primarno izazvano visoko rizičnim naslednim genetskim faktorima. Ako je nekom krvnom srodniku, kao što je otac, brat ili dete, dijagnostikovan rak prostate, vaš rizik da ga dobijete može biti povećan i 3.3 puta. Takođe, ako imate porodičnu istoriju gena koji povećavaju rizik od raka dojke (BRCA1 ili BRCA2) ili veoma jaku porodičnu istoriju raka dojke, rizik za rak prostate može biti veći.
• Gojaznost. U poređenju sa ljudima za koje se smatra da imaju zdravu težinu, ljudi koji su gojazni mogu da imaju veći rizik za rak prostate, posebno ako jedu hranu bogatu životinjskim mastima i crveno meso. Kod gojaznih ljudi, verovatnije je da će rak biti agresivniji i veća je verovatnoća da će se vratiti nakon početnog lečenja.
• Izloženost herbicidima, pesticidima, teškim metalima (kadmijum), raznim hemikalijama, bojama i kancerogenim agensima na poslu (čest je kodzemljoradnika, radnika u fabrikama gume, slikara)
• Prekomerno uzimanje alkohola i pušenje (pušači koji obole od raka prostate imaju vrlo lošu prognozu).

Karcinom prostate simptomi

U svojim početnim fazama rak prostate ne izaziva nikakve znake ili simptome. Međutim, rak prostate koji je napredniji može izazvati znake i simptome kao što su:

• Problemi sa mokrenjem (teškoće pri mokrenju, ili nemogućnost da se izbaci sav urin)
• Kašnjenje ili usporen početak mlaza urina
• Smanjena sila u mlazu urina (spor mokraćni mlaz)
• Kapljanje ili curenje urina, najčešće posle mokrenja
• Krv u urinu (hematurija)
• Krv u spermi
• Bol ili osetljivost u kostima (najčešće u donjem delu leđa i karlici, javlja se samo kada se rak proširi)
• Edem nogu ili bol u nogama (posledica opstrukcije venskih ili limfnih sudova)
• Neželjeni gubitak težine usled gubitka apetita, anemija
• Erektilna disfunkcija (impotencija, onemogućeno postizanje i održavanje erekcije).

Komplikacije koje nastaju kao posledica raka prostate i njegovih tretmana uključuju:

• Širenje raka (metastaza). Rak prostate može da se proširi na obližnje organe, kao što je bešika, ili da putuje kroz krvotok ili limfni sistem do kostiju ili drugih organa. Najčešće metastazira u kosti, a osim toga metastazira i u pluća, jetru i mozak. Rak prostate koji se širi na kosti može izazvati bol i slomljene kosti. Kada se rak prostate proširi na druge delove tela, on može i dalje da reaguje na lečenje i može da se kontroliše, ali je malo verovatno da će biti izlečen.
• Inkontinencija. I rak prostate i njegovo lečenje mogu izazvati urinarnu inkontinenciju. Lečenje inkontinencije zavisi od tipa koji imate, koliko je ozbiljan i verovatnoće da će se vremenom poboljšati. Opcije lečenja mogu uključivati lekove, katetere i operaciju.
• Erektilna disfunkcija. Erektilna disfunkcija može da bude rezultat raka prostate ili njegovog lečenja, uključujući operaciju, zračenje ili hormonske tretmane. Lekovi, vakuum uređaji koji pomažu u postizanju erekcije i operacije su dostupni tretmani za lečenje erektilne disfunkcije.

Karcinom prostate – tipovi i stadijumi

Skoro svi karcinomi prostate su adenokarcinomi. Ovi karcinomi se razvijaju iz ćelija žlezda (ćelija koje prave tečnost prostate koja se dodaje semenu).

Druge vrste raka koje mogu početi u prostati uključuju:

• Karcinome malih ćelija
• Neuroendokrine tumore (osim karcinoma malih ćelija)
• Karcinome prelaznih ćelija
• Sarkome

Ove druge vrste raka prostate su retke, tako da ako vam kažu da imate rak prostate, gotovo je sigurno da je u pitanju adenokarcinom.

Neki karcinomi prostate rastu i šire se brzo, ali većina raste sporo. U stvari, studije autopsije pokazuju da su mnogi stariji muškarci (pa čak i neki mlađi muškarci) koji su umrli od drugih uzroka takođe imali rak prostate koji ih nikada nije pogodio tokom života. U mnogim slučajevima, ni oni ni njihovi lekari nisu ni znali da ga imaju.

Utvrđivanje stadijuma raka prostate igra ključnu ulogu u određivanju mogućnosti lečenja muškarca.

Stadijumi/faze karcinoma prostate

Kada biopsija potvrdi prisustvo raka, sledeći korak je određivanje nivoa agresivnosti ćelija raka i biće mu dodeljena ocena. Ispituje se uzorak vaših ćelija raka da bi se utvrdilo koliko se ćelije raka razlikuju od zdravih ćelija. Viši stepen razike ukazuje na agresivniji rak za koji je veća verovatnoća da će se brzo širiti i rasti.

Postoje 2 glavna načina da se opiše stepen agresivnosti raka prostate:

Gleason skala

Najčešća skala koja se koristi za procenu stepena raka prostate naziva se Gleasonov rezultat. Glisonova skala, koj je u upotrebi dugi niz godina, dodeljuje ocene na osnovu toga koliko ćelije raka izgledaju promenjeno u odnosu na normalno tkivo prostate. Glisonov bodovanje kombinuje dva broja i može se kretati od 2 (neagresivni rak) do 10 (veoma agresivan rak), mada se donji deo opsega ne koristi tako često. Gleason rezultat se dobija ako ste radili biopsiju prostate. Patolozi koriste ovu skalu za klasifikaciju stepena karcinoma prostate:

• Ako rak liči na normalno tkivo prostate, dodeljuje se ocena 1.
• Ako rak izgleda veoma abnormalno, daje mu se ocena 5.
• Ocene od 2 do 4 imaju karakteristike tumora između ovih ekstrema. Tumor je u ranom stadiju i malo je verovatno da će rastiti ili se proširiti na druga tkiva ili organe dugi niz godina.
• Skoro svi karcinomi su stepena 3 ili više; ocene 1 i 2 se ne koriste često.

Imajući u vidu da karcinom prostate često ima područja sa različitim stepenom, ocena se dodeljuje za 2 oblasti koje čine većinu raka. Ove 2 ocene se sabiraju da bi se dobio Gleasonov rezultat (koji se takođe naziva Gleasonov zbir). Prvi dodeljeni broj je stepen koji je najčešći kod tumora. Na primer, ako je Gleasonov rezultat napisan kao 3+4=7, to znači da je većina tumora stepena 3, a manje je stepena 4, oni se sabiraju i daju Gleasonov rezultat od 7. U teoriji, Gleasonov rezultat može da bude između 2 i 10, ali rezultati ispod 6 se retko koriste. Na osnovu Gleasonove ocene, karcinom prostate se često deli u 3 grupe:

• Karcinomi sa Gleasonovim rezultatom od 6 ili manje mogu se nazvati dobro diferenciranim ili sa niskim stepenom.
• Karcinomi sa Gleasonovom ocenom 6-7 mogu se nazvati umereno diferenciranim ili srednjeg stepena. Ova grupa uključuje većinu karcinoma prostate. Obično se rak verovatno neće širiti ili rastiti nekoliko godina,
• Karcinomi sa Gleasonovim rezultatom od 8 do 10 mogu se nazvati slabo diferenciranim i ukazuju na rak visokog stepena. Tumor je sa visokim rizikom agresivnog širenja. Ako se rak nije proširio, verovatno će se to dogoditi u roku od nekoliko godina.

Genomsko testiranje

Genomsko testiranje analizira ćelije raka prostate da bi se utvrdilo koje su mutacije gena prisutne. Ova vrsta testa može vam dati više informacija o vašoj prognozi. Međutim, ovi se testovi ne koriste široko. Genomski testovi nisu neophodni za svaku osobu sa rakom prostate, ali mogu pružiti više informacija za donošenje odluka o lečenju u određenim situacijama. Nekoliko mutacija povezano je sa naslednim karcinomom prostate, a mutacije specifičnih gena, kao što su BRCA2 ili HOKSB13, koreliraju sa formama raka prostate koji ugrožavaju život.

Više o značaju genetičkog testiranja u proceni genetskog rizika za oboljevanje od karcinoma tokom života pročitajte na https://www.beo-lab.rs/nasledne-predispozicije-za-karcinome/

Ukoliko imate porodičnu predispoziciju ili spadate u visoko rizičnu grupu u BeoLab laboratorijama možete uraditi Panel gena za karcinom prostate kojim se analizira 11 gena: ATM, BRCA1, BRCA2, CHEK2, EPCAM*, HOXB13, MLH1, MSH2, MSH6, PALB2, PMS2. Promene (mutacije) u ovim genima mogu se povezati sa rizikom za razvoj raka prostate.

Faze raka prostate

Na osnovu rezultata vašeg PSA testa i vašeg Gleason rezultata, lekar će odrediti stadijum vašeg karcinoma prostate, odnosno koliko je rak uznapredovao, što će mu omogućiti da planira vaše dalje lečenje.

Još jedna klasifikacija koja se koristi u postavljanju dijagnoze faze raka prostate je TNM klasifikacija. Kao i mnoge druge vrste karcinoma, i rak prostate se klasifikuje putem ovog sistema na osnovu:

• veličine ili obima tumora;
• broja zahvaćenih limfnih čvorova bez obzira da li se rak proširio (metastazirao) na druga mesta ili organe.

Faze raka prostate se kreću od 1 do 4, a bolest je najnaprednija u fazi 4.

Faza/stadijum 1: U ovoj fazi kancerogeni (maligni) rak prostate nalazi se samo u prostati i nije ga moguće otkriti ultrazvučnim ili digitorektalnim pregledom. Starijim muškarcima, muškarcima koji pate od drugih ozbiljnih zdravstvenih problema ili mlađim muškarcima sa porodičnom istorijom bolesti, preporučuje se aktivni nadzor zbog sporog rasta raka i mogućnosti da nikada ne primete bilo kakve simptome. Zračenje ili protonska terapija često se preporučuju za smanjenje rizika od širenja raka, posebno za one s višim Gleason-ovim rezultatima i PSA. Gotovo 80% raka prostate nalazi se u ovoj fazi, a 5-godišnja stopa preživljavanja iznosi gotovo 100%.

Faza/stadijum 2: Iako je u ovoj fazi rak prostate je napredniji nego u fazi 1, još uvek se nije proširio izvan prostate. Međutim, ćeije imaju viši Gleason-ov rezultat i verovatnije je da će rasti brže. Operacija, hormonska terapija i terapija zračenjem ili protonom se preporučuju u ovoj fazi u cilju smanjivanja rizika od daljnjeg širenja ili povratka raka. I dalje se može preporučiti aktivni nadzor starijih muškaraca ili onih sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima. Slično raku prostate u fazi 1, 5-godišnja stopa preživljavanja iznosi gotovo 100%.

Faza/stadijum 3: U ovoj fazi rak prostate proširio se izvan spoljašnjeg sloja prostate i može da se proširi na semene kesice. Ipak, tumor još uvek nije dospeo do mokraćne bešike, rektuma, limfnih čvorova ili udaljenih organa. Hirurgija, zračenje ili protonska terapija u kombinaciji sa hormonskom terapijom su mogućnosti lečenja raka prostate u stadijumu 3. Zračenje ili protonska terapija mogu biti potrebni nakon operacije kako bi se dobila dodatna lokalna i udaljena kontrola raka. I dalje se može preporučiti aktivni nadzor starijih muškaraca ili onih sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima, pošto je u ovoj fazi veća verovatnoća da će se rak prostate vratiti nakon lečenja. Međutim, 5-godišnja stopa preživljavanja i dalje je iznosi 100%.

Faza/stadijum 4: Ovo je posljednja faza raka prostate. Tumor se proširio izvan semenih kesica na obližnja tkiva ili organe: mokraćnu bešiku, rektum, limfne čvorove ili kosti. Preporučuje se lečenje celog tela hormonskom terapijom ili sistemskom terapijom. Kao dodatna pomoć u kontroli simptoma može se primeniti lokalna terapija operativnim zahvatom ili zračenjem. Lečenje protonskim zračenjem može se koristiti za napredni oblik raka prostate u kasnom stadijumu sa ciljem da se smanji tumor ili za kontrolu boli. Iako lečenje može izlečiti samo mali procenat malignih tumora u fazi 4, ipak se i dalje preporučuje da bi se produžio ili poboljšao kvalitet života. Za karcinome faze 4, 5-godišnja stopa preživljavanja iznosi 29%.

Dijagnoza karcinoma prostate

Cilj dijagnostike bez obzira na primenjenu metodu je da se dijagnostikuje što više karcinoma prostate onda kada postoje najveće šanse za uspešno izlečenje.

U dijagnozi karcinoma prostate koristi se:

• utvrđivanje kliničke slike,
• digitorektalni pregled prostate (DRE; RT),
• određivanje vrednosti serumskog PSA,
• buohemijske analize,
• scintigrafija skeleta,
• kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca,
• transabdomianlni ultrazvučni pregled,
• transrektalni ultrazvučni pregled (TRUS ) i
• transrektalna ultrazvukom vođena biopsija prostate.

Nakon uzimanja uzorka tkiva prostate biopsijom dalja analiza se obavlja primenom različitih patohistoloških metoda kojima se precizno utvrđuje vrsta, stadijum i tip tumora, indeks proliferacije, metastatski potencijal i parametri rezistencije na terapiju, procena rizika kancerske progresije kod nekih premalignih stanja (displazija).

U Beo-lab patohistološkoj laboratoriji korišćenjem najsavremenijih metoda postavlja se precizna dijagnoza karcinoma prostate.

Više možete pročitati u tekstu „Patologija – put do precizne dijagnoze“

Rak prostate prognoza i lečenje

Generalno, karcinom prostate ima vrlo visoku stopu preživljavanja, jednu od najviših među svim vrstama raka (otprilike 1 muškarac od 41 umreće od raka prostate) jer je rak prostate bolest koja se sporo razvija. Pored toga, najnovija istraživanja pokazuju da se šanse za preživljavanje povećavaju tokom lečenja. Ustanovljeno je da je relativna stopa preživljavanja raka prostate (izražava se kao procenat pacijenata koji žive × broj godina nakon inicijalne dijagnoze) nakon 5 godina 99%, nakon10 godina 98%, a nakon 15 godina 96%. Stope preživljavanja mogu vam dati predstavu o tome koji je procenat ljudi sa istim tipom i stadijumom raka još uvek živ određeno vreme (obično 5 godina) nakon što im je bolest dijagnostikovana. Međutim, one vam ne mogu reći koliko dugo ćete živeti, ali vam mogu pomoći da bolje razumete koliko je verovatno da će vaš tretman biti uspešan. Imajte na umu da su stope preživljavanja procene i često se zasnivaju na prethodnim ishodima velikog broja ljudi koji su imali specifičan rak, ali ne mogu predvideti šta će se dogoditi u slučaju bilo koje osobe.

Lečenje raka prostate

Prostatektomija. Operacija raka prostate koja uključuje uklanjanje prostate (radikalna prostatektomija), nekog okolnog tkiva i nekoliko limfnih čvorova sa ciljem da se uklone svi karcinomi. Hirurgija je opcija za lečenje raka koji je ograničen na prostatu. Ponekad se koristi za lečenje uznapredovalog raka prostate u kombinaciji sa drugim tretmanima.Da bi pristupili prostati, hirurzi mogu koristiti tehniku kojom se:

• Napravi nekoliko malih rezova na stomaku. Tokom laparoskopske prostatektomije uz pomoć robota, hirurški instrumenti se pričvršćuju na mehanički uređaj (robot) i ubacuju kroz nekoliko malih rezova u vašem stomaku. Hirurg sedi za konzolom i koristi ručne kontrole da vodi robota da pomera instrumente. Većina operacija raka prostate se radi ovom tehnikom.
• Napravi jedan dugačak rez na stomaku. Tokom retropubične operacije, hirurg pravi jedan dugačak rez u donjem delu stomaka da bi pristupio i uklonio prostatu. Ovaj pristup je mnogo ređi, ali može biti neophodan u određenim situacijama.

Razgovarajte sa svojim lekarom koja vrsta operacije je najbolja za vašu specifičnu situaciju.

Terapija zračenjem. Zračenje ubija ćelije raka prostate dok minimizira oštećenje zdravih ćelija. Terapija zračenjem koristi energiju velike snage da ubije ćelije raka prostate i može da uključuje:

• Zračenje koje dolazi izvan vašeg tela (zračenje spoljašnjeg zraka). Tokom terapije eksternim zračenjem, ležite na stolu dok se mašina kreće oko vašeg tela, usmeravajući snopove energije velike snage, kao što su rendgenski zraci ili protoni, ka raku prostate. Obično se podvrgavate tretmanima spoljnim zračenjem pet dana u nedelji nekoliko nedelja. Neki medicinski centri nude kraći tok terapije zračenjem koji koristi veće doze zračenja raspoređene na manje dana. Spoljno zračenje je opcija za lečenje raka koji je ograničen na prostatu. Takođe se može koristiti nakon operacije da ubije sve preostale ćelije raka ako postoji rizik da se rak proširi ili vrati. Za rak prostate koji se širi na druge delove tela, kao što su kosti, terapija zračenjem može pomoći u usporavanju rasta raka i ublažavanju simptoma, kao što je bol.
• Zračenje postavljeno unutar vašeg tela (brahiterapija). Brahiterapija uključuje postavljanje radioaktivnih izvora u tkivo prostate. Najčešće, zračenje se nalazi u radioaktivnim semenkama veličine pirinča koje se ubacuju u tkivo prostate. Seme isporučuje nisku dozu zračenja tokom dužeg vremenskog perioda. Brahiterapija je jedna od opcija za lečenje raka koji se nije proširio izvan prostate. U nekim situacijama, lekari mogu preporučiti obe vrste terapije zračenjem.
• Nove metode kao što su konformna radijaciona terapija (CRT), terapija zračenjem sa modulacijom intenziteta (IMRT) i zračenje protonskim snopom pomažu lekarima da izbegnu davanje zračenja normalnim tkivima što je više moguće. Očekuje se da će ove metode povećati efikasnost terapije zračenjem uz smanjenje neželjenih efekata.

Krioterapija. Krioablacija ili krioterapija raka prostate podrazumeva ubijanje ćelija raka prostate njihovim zamrzavanjem. Koristi se veoma hladan gas za zamrzavanje tkiva prostate. Ostavlja se da se tkivo odmrzne i postupak se ponavlja. Ciklusi zamrzavanja i odmrzavanja ubijaju ćelije raka i neka okolna zdrava tkiva.

Zagrevanje tkiva prostate. Tretman fokusiranog ultrazvuka visokog intenziteta (HIFU) koristi koncentrisanu ultrazvučnu energiju da zagreje tkivo prostate i izazove njegovo odumiranje.

Hormonska terapija. Ćelije raka prostate rastu kao odgovor na hormone. Hormonska terapija pomaže u blokiranju tog efekta, odnosno ona sprečava vaše telo da proizvodi muški hormon testosteron. Ćelije raka prostate se oslanjaju na testosteron koji im pomaže da rastu. Prekid isporuke testosterona može dovesti do smrti ćelija raka ili usporiti njihov rast. Hormonska terapija se često koristi za lečenje uznapredovalog raka prostate kako bi se smanjio rak i usporio njegov rast. Hormonska terapija se ponekad koristi pre terapije zračenjem za lečenje raka koji se nije proširio izvan prostate. Pomaže u smanjenju raka i povećava efikasnost terapije zračenjem.

Hormonska terapija uključuju:

• Lekove koji sprečavaju vaše telo da proizvodi testosteron. Određeni lekovi – poznati kao agonisti i antagonisti luteinizirajućeg hormona (LHRH) ili gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRH) – sprečavaju ćelije vašeg tela da primaju poruke da proizvode testosteron. Kao rezultat, vaši testisi prestaju da proizvode testosteron.
• Lekove koji blokiraju dolazak testosterona u ćelije raka. Ovi lekovi, poznati kao anti-androgeni, obično se daju u kombinaciji sa LHRH agonistima. To je zato što agonisti LHRH mogu izazvati privremeno povećanje testosterona pre nego što se nivo testosterona smanji.
• Operaciju uklanjanja testisa (orhiektomija). Uklanjanje testisa brzo i značajno smanjuje nivo testosterona u vašem telu. Ali za razliku od terapije lekovima, operacija uklanjanja testisa je trajna i nepovratna.

Hemoterapija. Kada je rak prostate uznapredovao, hemoterapija može pomoći u smanjenju širenja raka. Hemoterapija koristi lekove za ubijanje ćelija koje brzo rastu, uključujući ćelije raka. Može se primeniti kroz venu na ruci, u obliku tableta ili oboje. Hemoterapija može biti opcija lečenja za lečenje raka prostate koji se proširio na druge delove tela, a takođe može biti opcija za karcinome koji ne reaguju na hormonsku terapiju. Pokazalo se da neki lekovi, kao što su docetaksel (Takotere) i kabazitaksel (Jevtana), ako se daju ranije u toku bolesti pomažu muškarcima sa metastatskim rakom prostate da žive duže.

Imunoterapija. Imunoterapija koristi vaš imuni sistem za borbu protiv raka. Imuni sistem vašeg tela koji se bori protiv bolesti možda neće napasti vaš rak jer ćelije raka proizvode proteine koji im pomažu da se sakriju od ćelija imunskog sistema. Imunoterapija deluje tako što ometa taj proces.

Imunoterapija raka prostate može da uključuje:

• Inženjering vaših ćelija za borbu protiv raka. Tretman Sipuleucel-T (Provenge) uzima neke od vaših imunih ćelija, genetski ih konstruiše u laboratoriji za borbu protiv raka prostate, a zatim se ove ćelije ubrizgavaju nazad u vaše telo kroz venu. To je opcija za lečenje uznapredovalog raka prostate koji više ne reaguje na hormonsku terapiju.
• Pomaganje ćelijama imunskog sistema da identifikuju ćelije raka. Lekovi za imunoterapiju koji pomažu ćelijama imunskog sistema da identifikuju i napadnu ćelije raka su opcija za lečenje uznapredovalog raka prostate koji više ne reaguje na hormonsku terapiju.

Ciljana terapija lekovima. Ciljani tretmani lekovima se fokusiraju na specifične abnormalnosti koje su prisutne u ćelijama raka. Blokiranjem ovih abnormalnosti, ciljani tretmani lekovima mogu izazvati umiranje ćelija raka. Lekovi za ciljanu terapiju mogu se preporučiti za lečenje uznapredovalog ili rekurentnog raka prostate ako hormonska terapija ne deluje. Neke ciljane terapije se rade samo kod ljudi čije ćelije raka imaju određene genetske mutacije. Vaše ćelije raka mogu biti testirane u laboratoriji da bi se videlo da li vam ovi lekovi mogu pomoći.

Pažljivo praćenje napredovanja bolesti (čekanje): Pošto rak prostate često sporo raste, neki stariji muškarci i njihovi lekari odlažu lečenje i čekaju da vide da li rak raste.

Klinička ispitivanja: Kroz klinička ispitivanja raka prostate, istraživači testiraju efekte novih lekova na grupi dobrovoljaca sa rakom prostate.              

Rak prostate prevencija

Imajući u vidu da faktori rizika za kancer prostate još uvek nisu dovoljno poznati teško je govoriti o prevenciji. Međutim, promenom načina života i ishrane možete smanjiti rizik od raka prostate:

• Izaberite zdravu ishranu punu voća i povrća. Jedite raznovrsno voće, povrće i integralne žitarice. Voće i povrće sadrže mnogo vitamina i hranljivih sastojaka koji mogu doprineti vašem zdravlju. Da li možete sprečiti rak prostate putem ishrane, tek treba da bude konačno dokazano, ali zdrava ishrana sa raznovrsnim voćem i povrćem može poboljšati vaše opšte zdravlje.
• Jedan vitamin koji može biti važan u prevenciji je vitamin D. Neke studije su otkrile da muškarci sa visokim nivoom vitamina D izgleda imaju manji rizik od razvoja smrtonosnijih oblika raka prostate. Međutim, studije nisu otkrile da vitamin D štiti od raka prostate.
• Vežbajte većinu dana u nedelji. Vežbanje poboljšava vaše opšte zdravlje, pomaže vam da održite težinu i poboljšavate raspoloženje.
• Održavajte zdravu težinu. Ako je vaša trenutna težina zdrava, trudite se da je održite birajući zdravu ishranu i vežbajući većinu dana u nedelji. Ako želite da smršate, dodajte više vežbanja i smanjite broj kalorija koje jedete svaki dan. Pitajte svog doktora za pomoć u kreiranju plana za zdrav gubitak težine.
• Neka istraživanja su pokazala da muškarci koji redovno uzimaju određene lekove (kao što su aspirin ili statini za snižavanje holesterola) duže vreme mogu imati manji rizik od dobijanja ili smrti od raka prostate. Ipak, potrebno je više istraživanja da bi se ovo potvrdilo, kao i da bi se potvrdilo da svaka korist nadmašuje potencijalne rizike.
• Razgovarajte sa svojim lekarom o povećanom riziku od raka prostate. Ako imate veoma visok rizik od raka prostate, vi i vaš lekar možete razmotriti lekove ili druge tretmane kako biste smanjili rizik. Neke studije sugerišu da uzimanje inhibitora 5-alfa reduktaze, uključujući finasterid (Propecia, Proscar) i dutasterid (Avodart), može smanjiti ukupan rizik od razvoja raka prostate. Ovi lekovi blokiraju konverziju testosterona u aktivniji dihidrotestosteron (DHT) i koriste se za kontrolu povećanja prostate. Međutim, neki dokazi pokazuju da ljudi koji uzimaju ove lekove mogu imati povećan rizik od dobijanja ozbiljnijeg oblika raka prostate (rak prostate visokog stepena). Ako ste zabrinuti zbog rizika od razvoja raka prostate, razgovarajte sa svojim lekarom.

Kao dodatne metode prevencije preporučuje se:

• godišnji preventivni digitorektalni pregled prostate,
• utvrđivanje nivoa prostata specifičnog antigena (PSA, ukupnog, a moguće je odrediti i vrednost slobodnog PSA – fPSA) kod muškaraca starijih od 50 godina.
• Kod muškaraca sa povećanim rizikom za rak prostate sa preventivnim pregledima treba započeti ranije.

PSA (prostata specifični antigen) tumor marker

Antigen specifičan za prostatu (PSA) je složeni protein (glikoprotein) koji stvaraju samo žlezdane ćelije u prostati (i normalne ćelije i ćelije raka). PSA se uglavnom nalazi u spermi, ali mala količina se takođe nalazi u krvi.

Nivo PSA u krvi se meri u jedinicama koje se zovu nanogrami po mililitru (ng/mL). Šansa za rak prostate raste kako nivo PSA raste, ali ne postoji određena granična tačka koja može sa sigurnošću reći da li muškarac ima ili nema rak prostate. I pored ovih nedostatka, PSA test je za sada najbolji tumorski marker karcinoma prostate od uvođenja u kliničku praksu 1987. godine. Mnogi lekari koriste graničnu tačku PSA od 4 ng/mL ili više kada odlučuju da li će muškarcu možda trebati dalje testiranje, dok drugi mogu preporučiti da se počne sa nižim nivoom, kao što je 2,5 ili 3 ng/mL.

• Većina muškaraca bez raka prostate ima nivo PSA ispod 4 ng/mL krvi. Kada se rak prostate razvije, nivo PSA često prelazi 4. Ipak, nivo ispod 4 nije garancija da muškarac nema rak. Oko 15% muškaraca sa PSA ispod 4 će imati rak prostate ako se uradi biopsija.
• Muškarci sa nivoom PSA između 4 i 10 (koji se često nazivaju „granični opseg”) imaju oko 1 od 4 šanse da dobiju rak prostate.
• Ako je PSA veći od 10, šansa za rak prostate je preko 50%.
• Ako je vaš nivo PSA visok (više od 20), u mnogim slučajevima je u pitanju napredni karcinom prostate i možda će vam trebati dodatni testovi da biste pronašli rak prostate.

Jedan od razloga zašto je teško koristiti postavljenu graničnu tačku sa PSA testom kada se traži rak prostate je taj što brojni faktori osim raka takođe mogu uticati na nivoe PSA.

Faktori koji mogu da povećaju nivo PSA:

• Uvećana prostata. Stanja kao što je benigna hiperplazija prostate (BHP), nekancerozno povećanje prostate koje pogađa mnoge muškarce kako stare, mogu povećati nivoe PSA.
• Starost. Nivoi PSA normalno rastu polako kako starite, čak i ako nemate abnormalnost prostate.
• Prostatitis. Infekcija ili upala prostate koja može povećati nivo PSA.
• Infekcija urinarnog trakta.
• Urinarni kateter.
• Pregled bešike.
• Ejakulacija. Seksualna aktivnost koja uključuje ejakulaciju može dovesti do povećanja PSA za kratko vreme. Zbog toga neki lekari predlažu da se muškarci uzdrže od ejakulacije dan ili dva pre testiranja.
• Vožnja bicikla. Rezultati nekih studija sugerišu da česta vožnja bicikla, ili nedavna duga vožnja biciklom može da nakratko podigne nivoe PSA (verovatno zato što sedište vrši pritisak na prostatu), iako sve studije to nisu otkrile.
• Toplije klime.
• Određene urološke procedure. Nedavni medicinski test ili procedura na prostati, kao što su transrektalni ultrazvuk (TRUS), biopsija prostate ili cistoskopija, mogu na kratko da podignu nivoe PSA. Neke studije sugerišu da bi digitalni rektalni pregled (DRE) i mogao da blago poveća nivo PSA, iako druge studije to nisu otkrile. Ipak, ako se i PSA test i DRE rade tokom posete lekaru, neki lekari savetuju da se za svaki slučaj krv za PSA vadi pre DRE.
• Određeni lekovi. Uzimanje muških hormona poput testosterona (ili drugih lekova koji podižu nivo testosterona) može izazvati porast PSA.
• Ponekad nivo PSA privremeno poraste nakon nekoliko godina od terapije zračenjem za lečenje raka prostate. Ovo se zove PSA odbijanje. U većini slučajeva, nivo PSA će pasti sledeći put kada se proveri. Lečenje nije potrebno osim ako nivo PSA ne nastavi da raste.

Neki faktori mogu smanjiti nivoe PSA (čak i ako muškarac ima rak prostate):

• Inhibitori 5-alfa reduktaze. Određeni lekovi koji se koriste za lečenje BHP ili urinarnih simptoma, kao što su finasterid (Proscar ili Propecia) ili dutasterid (Avodart), mogu da smanje nivoe PSA. Ovi lekovi takođe mogu da utiču na rizik od raka prostate. Recite svom lekaru ako uzimate neki od ovih lekova. Pošto mogu da smanje nivo PSA, lekar će možda morati da to ima u vidu prilikom tumačenja vaših rezultata za PSA.
• Biljne mešavine. Neke biljne mešavine i ekstrakti određenih biljaka koje se prodaju kao dijetetski suplementi mogu prikriti visok nivo PSA. Zbog toga je važno da obavestite svog lekara da li uzimate bilo koju vrstu suplemenata, čak i one koji nisu nužno namenjeni zdravlju prostate. Saw palmetto (biljka koju neki muškarci koriste za lečenje BHP) izgleda ne utiče na PSA.
• Neki drugi lekovi. Neka istraživanja su pokazala da dugotrajna upotreba određenih lekova, kao što su aspirin, statini (lekovi za snižavanje holesterola) i tiazidni diuretici (kao što je hidrohlorotiazid) može da snizi nivoe PSA. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja da bi se potvrdili ovi nalazi. Ako redovno uzimate neki od lekova, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što prestanete da ga uzimate iz bilo kog razloga.

Kome se preporučuje da uradi PSA test?

PSA test se preporučuje :

• svim zdravim osobama muškog pola – nakon navršene 50-te godine života;
• ako ste u visokom riziku od razvoja raka prostate, razmislite o testiranju nakon navršene 40-te godine života. Oni sa porodičnom istorijom raka i crnci (uključujući muškarce afričkog ili karipskog porekla) smatraju se osobama sa visokim rizikom.
• Obolelima, u skladu sa preporukom lekara, radi evaluacije i kontrole stanja bolesti i efekata terapije.

Za muškarce koji bi mogli biti testirani na rak prostate, nije uvek jasno da li je smanjenje PSA korisno. U nekim slučajevima faktor koji snižava PSA može takođe i da smanji rizik od raka prostate kod muškaraca. Međutim, u drugim slučajevima, može da smanji nivo PSA bez uticaja na rizik od raka kod muškarca. Ovo bi zapravo moglo biti štetno, jer ako bi se smanjio nivo PSA sa abnormalnog na normalan nivoa, to bi moglo dovesti do neotkrivanja raka. Zbog toga je važno da razgovarate sa svojim lekarom o svemu što može da utiče na vaš nivo PSA.

O značaju praćenja i određivanja tumorskih markera, pročitajte više na link:

PSA ukupni (total PSA) i njegov klinički značaj

PSA se u krvi nalazi u dva oblika:

• slobodan (free PSA) i
• vezani

Vezani PSA znači da je ovaj protein vezan za druge proteine. PSA koji nije vezan za druge proteine naziva se slobodnim PSA jer slobodno cirkuliše u krvi. Ukupan (total) PSA čine ove dve frakcije zajedno i obuhvata količinu slobodnog i vezanog PSA u krvi.Total PSA se koristi kao pomoć u praćenju odgovora na terapiju tumora prostate, u otkrivanju recidiva bolesti, kao i pomoć u postavljanju dijagnoze tumora prostate. Umesto da svakoga ko ima povišen PSA podvrgnu biopsiji, neki urolozi mere slobodni PSA kod pacijenata sa ukupnim nivoom PSA između 4 ng/mL i 10 ng/mL. Studije su pokazale da je veća verovatnoća da će muškarci sa ukupnim PSA u ovoj „sivoj zoni“ i slobodnim PSA većim od 25% imati benigno stanje nego rak, što čini biopsiju nepotrebnom. Muškarcima sa ukupnim PSA u istom opsegu između 4 ng/mL i 10 ng/mL i slobodnim PSA ispod 10% morala bi da se uradi biopsija, pošto je verovatnije da imaju rak prostate.

Kod koga treba određivati ukupni PSA?

Total PSA se određuje osobama muškog pola koje imaju znake i simptome tumora prostate (otežano, bolno ili učestalo mokrenje), periodično osobama muškog pola koje imaju dijagnostifikovan tumor prostate da se proceni odgovor na terapiju, kao i preventivno kod asimptomatskih muškaraca starijih od 50 godina.

Faktori koji mogu uticati na nivo ukupnog PSA

Kao što smo prethodno pomenuli pre nego što se pristupi određivanju PSA, osobe treba da izbegavaju ejakulaciju 24 sata, pošto mogu dovesti do lažnog povećanja PSA. Pregled prostate, biopsija prostate i cistoskopija bi se trebale da obave posle vađenja krvi, pošto takođe dovode do lažnog povećanja nivoa PSA.

Starenje takođe može da poveća nivo totalnog PSA.

PSA slobodni (free PSA) i njegov klinički značaj

Testovi na slobodni prostata-specifični antigen (free PSA) mogu pomoći u otkrivanju znakova raka prostate. Test za određivanje slobodnog PSA, kao što je prethodno rečeno, meri samo PSA koji slobodno pluta u krvotoku i nije vezan za drugi protein. Ovaj test se radi kada ukupan PSA daje granične rezultate i kada se čini da PSA brzo raste, čak i ako je stvarni broj relativno nizak. Dakle, iako test za sobodni PSA nije od suštinskog značaja, rezultati mogu uticati na odluku lekara da li će predložiti biopsiju u kombinaciji sa drugim testovima.

Procenat slobodnog (free) PSA (%fPSA) je odnos koliko PSA slobodno cirkuliše u poređenju sa ukupnim nivoom PSA. Procenat slobodnog PSA je niži kod muškaraca koji imaju rak prostate nego kod muškaraca koji nemaju. Ako je rezultat vašeg PSA testa u graničnom opsegu (između 4 i 10 ng/ml), %fPSA može se koristiti da bi se odlučilo da li treba da uradite biopsiju prostate. Niži %fPSA znači da su vaše šanse za rak prostate veće i verovatno bi trebalo da uradite biopsiju.

Rezultati jedne velike studije na 773 muškarca koji su publikovani u prestižnom medicinskom časopisu Journal of American Medical Association (JAMA) ukazuju na korelaciju između %slobodnog PSA (%fPSA) i verovatnoće da dobijete kancer prostate (Tabela 2).

Mnogi lekari preporučuju biopsiju prostate za muškarce čiji je %fPSA 10% ili manje, i savetuju da muškarci razmotre biopsiju ako je između 10% i 25%. Korišćenje ovih ograničenja otkriva većinu karcinoma i pomaže nekim muškarcima da izbegnu nepotrebne biopsije. Ovaj test se široko koristi, ali se svi lekari ne slažu da je 25% najbolja granična tačka za odlučivanje o biopsiji, a granica se može promeniti u zavisnosti od ukupnog nivoa PSA.

Free PSA / Total PSA index (index f/t PSA) i njegov klinički značaj

Upoređenje ukupnog i slobodnog PSA može pomoći da se ustanovi rizik od prisutnosti raka prostate. Opseg slobodnog PSA može da varira, ali generalno, veći odnos slobodnog PSA prema ukupnom PSA ukazuje na manji rizik od raka prostate. S druge strane, nizak odnos slobodnog PSA prema ukupnom PSA ukazuje na veći rizik od raka prostate.

PSA test cena

Na svim lokacijama Beo-lab laboratorija možete uraditi PSA testiranje iz uzorka krvi.

Nije potrebna posebna priprema, i PSA analize možete uraditi bilo kada u toku radnog vremena naših laboratorija.

Analizu PSA profil možete uraditi do kraja novembra po specijalnoj, promotivnoj ceni od 1.480,00 dinara.

PSA profil obuhvata određivanje:

• total PSA
• free PSA
• index

Za sve informacije u vezi sa laboratorijskom dijagnostikom, možete nas kontaktirati na broj telefona +381113622888  ili nam svoj upit pošaljite na mail office@beo-lab.rs

Ukoliko Vam se sviđa članak podelite ga sa prijateljima.

Literatura:

https://www.webmd.com/men/picture-of-the-prostate

https://medlineplus.gov/ency/article/000381.htm

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0#

https://www.prirodnolecenje.com/sta-je-uvecana-prostata-i-koji-su-simptomi/

https://intertim.net/benigna-hiperplazija-prostate-bhp/

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/prostatitis/symptoms-causes/syc-20355766

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/prostatitis/diagnosis-treatment/drc-20355771

https://www.batut.org.rs/download/publikacije/Incidencija%20i%20mortalitet%20od%20raka%202015.pdf

https://sr.wikipedia.org/wiki/Karcinom_prostate

https://sr.m.wikipedia.org/sr/Karcinom_prostate

https://www.wcrf.org/cancer-trends/prostate-cancer-statistics/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK571326/

http://izjzv.org.rs/uploads/21759e5f-a18-b936-1db5-85f5eb428851/Rak_prostate.pdf

https://www.cancer.org/cancer/prostate-cancer/about/key-statistics.html

https://www.cancer.org/cancer/prostate-cancer/about/what-is-prostate-cancer.html

https://www.cancer.org/cancer/prostate-cancer/about.html

https://www.wcrf.org/diet-activity-and-cancer/cancer-types/prostate-cancer/

https://www.californiaprotons.com/hr/prostate-cancer/stages-grades/

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/prostate-cancer/symptoms-causes/syc-20353087

https://www.cancer.org/cancer/prostate-cancer/detection-diagnosis-staging/how-diagnosed.html

https://www.sciencedirect.com/topics/medicine-and-dentistry/prostate-adenocarcinoma

https://www.cancer.org/cancer/prostate-cancer/detection-diagnosis-staging/survival-rates.html

https://cancer.ca/en/treatments/tests-and-procedures/prostate-specific-antigen-psa-test

https://www.health.harvard.edu/blog/what-is-the-difference-between-psa-and-free-psa-20091001114

https://www.medicalnewstoday.com/articles/322001#summary

https://www.healthline.com/health/prostate-cancer-free-psa#results

https://www.healthline.com/health/prostate-cancer-free-psa#purpose

https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/187545

Siegel RL, Miller KD, Fuchs HE, Jemal A. Cancer statistics, 2022. CA Cancer J Clin. 2022 Jan;72(1):7-33. doi: 10.3322/caac.21708. Epub 2022 Jan 12. PMID: 35020204.

Andersson KE, Wein AJ. Pharmacologic management of lower urinary tract storage and emptying failure. In: Partin AW, Domochowski RR, Kavoussi LR, Peters CA, eds. Campbell-Walsh-Wein Urology. 12th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2021:chap 120.

Capogrosso P, Salonia A, Montorsi F. Evaluation and nonsurgical management of benign prostatic hyperplasia. In: Partin AW, Domochowski RR, Kavoussi LR, Peters CA, eds. Campbell-Walsh-Wein Urology. 12th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2021:chap 145.

Foster HE, Dahm P, Kohler TS, Lerner LB, et al. Surgical management of lower urinary tract symptoms attributed to benign prostatic hyperplasia: AUA Guideline Amendment 2019. J Urol. 2019;202(3):592-598. PMID: 31059668 pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31059668/.

National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases website. Prostate enlargement (benign prostatic hyperplasia). www.niddk.nih.gov/health-information/urologic-diseases/prostate-problems/prostate-enlargement-benign-prostatic-hyperplasia. Updated September 2014. Accessed September 13, 2021.

Sandhu JS, Breyer B, Comiter C, et al. Incontinence after prostate treatment: AUA/SUFU Guideline. J Urol. 2019;202(2):369-378. PMID: 31059663 pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31059663/.

Terrone C, Billia M. Medical aspects of the treatment of LUTS/BPH: combination therapies. In: Morgia G, ed. Lower Urinary Tract Symptoms and Benign Prostatic Hyperplasia. Cambridge, MA: Elsevier Academic Press; 2018:chap 11.