Autoimune bolesti kao mogući uzročnici problema sa začećem

Tekst napisala: mr ph Biljana Glišić, specijalista medicinske biohemije

Kako nastaju autoimune bolesti?

Do pojave automune bolesti dolazi kada imuni sistem (koji predstavlja niz složenih mehanizama koji učestvuju u odbrani organizma od stranih materija, kao što su bakterije, virusi, paraziti i tumorske ćelije) greškom počne da napada sopstveni organizam, odnosno počne da stvara antitela protiv sopstvenih ćelija.

Autoimune bolesti su izazvane kako genetskim faktorima, tako i faktorima životne sredine. One narušavaju imuni sistem, izazivaju upale koji narušavaju zdravlje i utiču na kvalitet života, a ispoljavaju se kroz niz nepredvidivih simptoma.

Neke autoimune bolesti dovode do oštećenja samo jednog organa (npr. Diabetes mellitus tip 1 u kome dolazi do oštećenja pankreasa), dok druge autoimune bolesti mogu zahvatiti ceo organizam (npr. sistemski eritemski lupus – SLE).

SAZNAJ VIŠE

Više o autoimunim bolestima pročitajte u članku dr Biljane Glišić – Autoimune bolesti – uzroci, simptomi, dijagnostika, lečenje.   https://www.beo-lab.rs/autoimune-bolesti-dijagnostika/

Veza između autoimune bolesti i neplodnosti

Autoimuni poremećaji pretežno pogađaju žene i mogu imati  uticaj na (ne)plodnost i trudnoću jer se često javljaju tokom reproduktivnih godina.

Kada imuni sistem funkcioniše normalno, prepoznaje trudnoću kao poželjno stanje u telu i pokreće proces kojim imuni sistem majke štiti plod.

Kod žena sa autoimunim bolestima, imuni sistem ne uspeva da prepozna embrion i napada ga, što dovodi do pojave ponavljajućih pobačaja.

Veze između autoimunih bolesti i neplodnosti su složene. S obzirom da se autoimuni poremećaji razlikuju jedni od drugih, veze između autoimunih poremećaja i neplodnosti takođe variraju.

Najčešće autoimune bolesti koje utiču na neplodnost žene  

Sistemski eritemski lupus (SLE)

Žene oboljevaju deset puta češće nego muškarci od ove autoimune bolesti.

Kod osoba sa lupusom stvaraju se  autoantitela usmerena na tkiva u celom telu. Najčešće su zahvaćeni zglobovi, pluća, krvne ćelije, nervi i bubrezi.

Uz crvenilo lica u obliku leptira, crvenkasti osip se može pojaviti i po čitavom telu, a javljaju se i bolovi u zglobovima i povišena telesna temperatura.

Osnovu za postavljanje dijagnoze predstavlja bogata i karakteristična  klinička slika, a pouzdan način predstavlja i prisustvo specifičnih antitela u krvi bolesnika

• ANA antinuklearna antitela)
• ANA HEp-2,
• Anti-Ro/SSA,
• Anti-La/SSB,
• Anti-Sm,
• Anti-RNP,
• Anti-Jo–1.

Sistemski eritemski lupus i trudnoća

Žene koje razviju lupus često imaju istoriju ponovljenih pobačaja, prevremenih porođaja i neadekvatnog razvoja fetusa (mali za gestaciono doba).

Ako žene imaju komplikacije zbog lupusa (kao što su oštećenje bubrega ili visok krvni pritisak), rizik od smrti za fetus ili novorođenče i za ženu je povećan.

Problemi u vezi sa lupusom mogu se svesti na minimum ako žene zatrudne u periodu nakon što bolest nije bila aktivna 6 meseci, primenjuju odgovarajuću terapiju i imaju normalni krvni pritisak i funkciju bubrega.

Antifosfolipidni sindrom

Antifosfolipidni sindrom dovodi do pojave pojačanog formiranja krvnih ugrušaka (tromboza) i/ili komplikacija u trudnoći (spontani pobačaji, prevremeni pobačaji, neobjašnjiva smrt ploda).

Laboratorijski se dijagnostikuje prisustvom antifosfolipidnih antitela u krvi

Klinički je značajan porast ovih antitela najmanje 2 puta u periodu od 12 nedelja.

Antifosfolipidni sindrom i trudnoća

Oboljenje se obično leči primenom antikoagulanasa (heparin) i malim dozama aspirina tokom trudnoće i 6 nedelja nakon porođaja.

Takav tretman može sprečiti nastanak krvnih ugrušaka i komplikacije u trudnoći. Efekat terapije se tokom trudnoće prati određivanjem aPTT (ako se primenjuje nefrakcionisani heparin) ili antiXa  (ako se primenjuje heparin male molekulske mase).

Autoimuni poremećaji štitaste žlezde i neplodnost

Poremećaji funkcije štitaste žlezde se često javljaju kod žena u reproduktivnom periodu. Autoimuni poremećaji nastaju kao posledica prisustva autoantitela protiv različitih elemenata žlezde.

Ako se ne leče, mogu dovesti do pojave strume i poremećaja funkcije mnogih organa.

Ispoljavaju se kao hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde, Hašimotova bolest) ili, hipertireozom (povećana funkcija štitaste žlezde, Grejvsova bolest).

Hipotireoza i trudnoća

Hipotireoza može negativno uticati na plodnost, tako što dovodi do smanjenja funkcije jajnika i neredovnih menstruacija.

Kod žena sa hipotireozom češće se javljaju spontani pobačaji, prevremeni porođaji i rođenje bebe sa malom telesnom težinom.

Bolest karakteriše prisustvo visokih koncentracija antitireoidnih antitela u krvi (anti-TPO i anti-Tg antitela) .

Hipertireoza i trudnoća

Žene sa hipertireozom imaju antitela protiv TSH receptora (TRAB), koja neodgovarajuće stimulišu žlezdu i dovode do sistemske bolesti.

Mogu biti prisutna i anti TPO i anti TG antitela ali u manjim koncentracijama nego kod Hašimotove bolesti. Kliničke manifestacije uključuju strumu, izbočenost očiju i srčanu aritmiju.

Kod trudnica, sa povećanjem gestacijske starosti, TRAB imaju tendenciju da se smanjuju, pa se smanjuje potreba za terapijom. Poboljšanje izazvano trudnoćom se gubi posle porođaja.

Terapija kod planiranja trudnoće u slučaju autoimunog oboljenja štitne žlezde

Pre začeća ili nakon što se otkrije trudnoća, terapija lekovima za štitastu žlezdu se mora prilagoditi tako da se održi koncentracija tireostimulirajućeg hormona (TSH) u serumu majke u granicama između 0,5-2,5 U/mL i nivoa slobodnog tiroksina (FT4) na gornjim granicama normalnih vrednosti, kako bi se izbegli neželjeni efekti na fetus.

Pošto postoji velika individualna varijabilnost u potrebama za dozom, prilagođavanje doze zahteva određivanje parametara funkcije štitaste žlezde (TSH i FT4 ) u redovnim intervalima.

INFO

Više o štitnoj žlezdi (simptomima oboljenja, uzrocima, dijagnostici, lečenju i ishrani kod oboljenja štitne žlezde) pročitajte u članku: Štitna žlezda – hormoni štitne žlezde utiču na rad svih ćelija.

Inflamatorna bolest creva i trudnoća

Najčešća hronična inflamatorna stanja koja utiču na crevni trakt su ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Najčešće se javljaju u reproduktivnom dobu i često su povezana sa trudnoćom.

Ulcerozni kolitis se manifestuje pojavom krvi u stolici, dijarejom, grčevima, bolovima u stomaku, gubitkom težine i dehidratacijom.

Ako bolest nije u aktivnoj fazi u vreme začeća, 70% žena će ostati bez simptoma tokom trudnoće i posle porođaja.

Nasuprot tome, aktivna bolest tokom začeća dovodi do povećane stope pobačaja, usporenog rasta ploda, pa čak i prevremenog porođaja.

Ove komplikacije su verovatno uzrokovane teškom infekcijom i malapsorpcijom koja se javlja kod ove bolesti.

Kronovu bolest karakteriše bol u stomaku, groznica i dijareja bez krvi. Stopa neplodnosti kod pacijenata sa Kronovom bolešću je nepromenjena, a efekat na trudnoću je minimalan, što dovodi do povoljnog ishoda.

Međutim, kod žena kod kojih je bolest aktivna u trudnoći, postoji visoka stopa pobačaja (30–35%). Osim toga, one pacijentkinje koje razviju bolest tokom trudnoće takođe mogu imati nepovoljan ishod.

Aktivnost bolesti kao i odgovor na primenjenu terapiju se prati određivanjem kalprotektina u stolici.

Celijakija kao uzročnik smanjene plodnosti žene

Celijakija je autoimuni poremećaj koji karakteriše neodgovarajući imuni odgovor na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu.

Kada je osetljiva osoba izložena glutenu, njeno telo proizvodi autoantitela koja deluju protiv struktura u tankom crevu.

Kada se sluzokoža tankog creva ošteti, telo je mnogo manje sposobno da apsorbuje hranu i počinje da razvija znake i simptome povezane sa pothranjenošću i malapsorpcijom (umor, slabost, anoreksija, blage i povremene dijareje, anemija, nedostatak vitamina D i kalcijuma).

I muškarci i žene sa celijakijom mogu imati smanjenu plodnost; kod žena moge da se izgube menstrualni ciklusi.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih i laboratorijskih abnormalnosti koje ukazuju na malapsorpciju i biopsije tankog creva.

Laboratorijske analize koje pomažu pri postavljanju dijagnoze uključuju određivanje:

Neke klinike koje se bave problemima infertiliteta zahtevaju od žena, a u nekim slučajevima i njihovih partnera, da izbegavaju gluten nekoliko nedelja pre podvrgavanja testovima za ispitivanje plodnosti.

Preporuke za osobe koje imaju autoimuna oboljenja i planiraju potomstvo

Ako pokušavate da zatrudnite, a patite od autoimune bolest, sledeći saveti vam mogu pomoći da povećate svoje šanse za začeće i da uspešno iznesete trudnoću:

• Nađite pravu terapiju koja drži  autoimunu bolest pod kontrolom – Konsultujte se sa vašim lekarom koja terapija najbolje reguliše vaše stanje i striktno se držite preporuka lekara;
• Eliminišite  svoje okidače bolesti – Npr. izbegavajte hranu koja vam ne prija, primenite režime zdrave ishrane i zdravog načina života. Naučnici sa Stanforda su otkrili da 77% našeg imunološkog odgovora pokreće okruženje, a ne DNK. Okruženje može uključivati vremenske prilike, kvalitet vazduha (unutar i izvan vašeg doma ili kancelarije), pa čak i emocionalni ton vašeg doma;
• Obezbedite sebi dovoljno sna – Spavajte, to je vreme kada se telo odmara i oporavlja. Tokom odmora se aktiviraju delovi nervnog sistema koji regulišu varenje i opuštanje što omogućava telu da bolje apsorbuje hranljive materije iz hrane, pića i suplemenata i generiše dovoljno energije za normalno funkcionisanje organizma.

Sve navedene analize značajne u dijagnostici autoimunih oboljenja dostupne su vam u svim Beo-lab laboratorijama . Analize možete poručiti i online putem naše E-laboratorije  čime skraćujete vreme zadržavnja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.

Za više informacija o svakoj navedenoj analizi, ceni analize i vremenu izdavanja rezultata, posetite e-laboratoriju ili nam pišite na e-laboratorija@beo-lab.rs