“Međunarodni balkanski kongres o autizmu” – BIAC3 Zima 2021 održan je 27 i 28. novembra ONLINE putem live striming – na engleskom i srpskom jeziku, uz omogućen simultani prevod.
Kongres o autizmu predstavila je Svetska organizacija za autisam (World Autisam Organisation), a domaćin kongresa je bila dr Milka Popović ispred ”Beo-lab laboratorija”
Ponosni smo na činjenicu da nam je svoje poverenje ukazalo preko 2000 prijavljenih učesnika kongresa iz celoga sveta, među njima profesionalaca koji rade sa decom iz autističnog spektra: pedijatri, dečiji neurolozi, dečiji psihijatri, defektolozi, logopedi, vaspitači iz predškolskih ustanova, nutricionisti, ali i roditelji dece i studenti.
Cilj kongresa o autizmu
Kongres o autizmu je upoznao prisutnu javnost uljučenu u dijagnostiku i lečenje dece sa autizmom i same roditelje dece o najnovijim saznanjima i otkrićima na globalnom nivou, čija će primena povećati kvaltitet života dece iz autističnog spekta.
Na kongresu je učestvovalo 18 predavača (domaćih i stranih) što je omogućilo ukupno 17 sati edukativnih prezentacija na temu autizma.
Video snimci predavanja sa kongresa o autizmu
Snimci predavača kongresa (na srpskom jeziku ) postavljeni su na našem YouTube kanalu!
Kome je namenjen kongres o autizmu?
Kongres o autizmu je namenjen profesionalcima koji rade sa decom iz autističnog spektra: pedijatrima, dečijim neurolozima, dečijim psihijatrima, defektolozima, logopedima, vaspitačima iz predškolskih ustanova, nutricionistima, ali i roditeljima dece, studentima…
Spisak predavača i teme održanog Međunarodnog kongresa o autizmu
Domaćin kongresa je bila dr Milka Popović ispred Beo-lab laboratorija
Dr Milka Popović je drugog dana kongrasa o autizmu održala predavanje na temu: MAP test (Urin organic Acid test). Prisutnima je dala odgovoire na pitanja: Šta je MAP test? Zašto je ovaj test izbor kod dece iz autističog spekra?
Pogledajte predavanje dr Milke Popović.
Više o dr Milki Popović možete pročitati na linku: www.beo-lab.rs/funkcionalna-medicina/
Mnoga deca sa autizmom ostaju nedijagnostikovana
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020-te godine, jedno od 160 dece širom sveta pati od nekog od poremećaja autističnog spektra (ASD- Autism Spectrun Disorders).
Međutim primećeno je da prevalencija ASD-a u mnogim zemljama, sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom, ostaje nepoznata tj. nedijagnostikovana.
Poremećaj iz spektra autizma (ASD) odnosi se na širok spektar stanja koja karakterišu izazovi sa socijalnim veštinama, ponavljajućim ponašanjem, govorom i neverbalnom komunikacijom.
Postoje tri vrste poremećaja iz spektra autizma: autistični poremećaj, Aspergerov sindrom, sveprisutni razvojni poremećaj, koji nije drugačije specificiran (PDD-NOS).
Prema jednoj studiji, uprkos sve većoj svesti o ovom stanju, jedna četvrtina dece mlađe od 8 godina sa autizmom ostaje nedijagnostikovana, Neki razlozi za ovu razliku uključuju komunikacijske ili kulturne barijere između roditelja i lekara, zabrinutost zbog komplikovanog dijagnostičkog procesa i strah od stigme.
Istraživači sugerišu da bi skrining svih mališana, dece predškolskog i školskog uzrasta na autizam mogao pomoći u smanjenju razlika u dijagnostici.
Roditelji takođe igraju važnu ulogu u popunjavanju ove praznine. Prema stručnjacima, znaci autizma obično se pojavljuju sa 2 ili 3 godine. Međutim, neka pridružena kašnjenja u razvoju mogu se pojaviti i ranije. Oni se mogu dijagnostikovati već sa 18 meseci.
Roditelji treba da znaju da prepoznaju rane znake autizma
Rana procena i intervencija mogu pomoći u smanjenju progresivnog razvoja simptoma. Rana intervencija takođe može dovesti do pozitivnih ishoda kasnije u životu za osobe sa autizmom – kažu istraživanja.
Osim jezičkih kašnjenja i razlika u ponašanju, način na koji dete komunicira sa vršnjacima može pomoći u identifikaciji autizma. Evo nekoliko ranih znakova koji mogu pomoći roditeljima da identifikuju decu sa autizmom.
- Dete sa autizmom možda neće reagovati na osmeh roditelja ili druge izraze lica.
- Čak i sa 12 meseci, ako se dete neće okrenuti da vas pogleda i nakon što ste nekoliko puta ponovili njegovo ime.
- Dete sa autizmom možda neće kontaktirati očima ili ima vrlo mali kontakt očima.
- Ako je vaše dete autistično, možda neće gledati predmete ili događaje na koje mu ukazujete.
- Dete sa ASD-om obično ne može da se sprijatelji ili pokazuje manje interesovanje za druženje i sklapanje prijateljstva.
- Autistično dete možda neće ukazivati na stvari da bi pokazalo šta želi ili deliti stvari sa drugima.
- Ako čak i do 16. meseca života vaše dete ne može da izgovori nijednu reč, to može biti znak autizma.
- Pogledajte da li vaše dete ponavlja tačno ono što drugi govore bez razumevanja značenja, poput papagaja.
- Dete sa autizmom može imati poteškoća sa promenom ili prelaskom iz jedne aktivnosti u drugu. Voli rutinu, red i rituale.
- Dete sa autizmom može biti opsednuto nekim ili neobičnim aktivnostima i ponavljati ih više puta tokom dana.
- Ako se vaše dete voli da se igra sa delovima igračaka umesto sa celom igračkom, to je znak o kojem treba da obavestite pedijatra.
Sponzori kongresa
Organizaciju Međunarodnog balkanskog kongresa o autizmu su podržali sledeći sponzori: