Fosfor je jedan od najzastupljenijih elemenata u organizmu. U telu odrasle osobe prosečne težine se nalazi oko 600 grama fosfora u obliku neorganskih i organskih fosfata. Od celokupne količine 85% fosfata se nalazi u skeletu, 15% se nalazi u mekim tkivim, dok se <0,1 % nalazi u ekstracelularnoj tečnosti.
U krvi je fosfat prisutan u 3 oblika:
- Slobodni ili jonizovani oblik, na koji otpada 55%
- Vezan za proteine plazme, na koji otpada 10%
- Kompleksirani sa organskim i neorganskim jonima, na koji otpada 35%.
Uloga fosfata u organizmu
Fosfati se prema mestu na kome se talože u organizmu dele na:
- intracelularne (nalazi se u ćeliji) i
- ekstracelularne (nalazi se van ćelije).
Prema hemijskom obliku fosfati se dele na:
- neorganske i
- organske fosfate.
Važno je naglasiti da se iz krvi određuju samo neorganski fosfati.
Neorganski fosfat je glavna komponenta hidroksiapatita, minerala od koga su izgrađene kosti i zubi.
Njegova uloga je da pruža strukturnu podršku telu i da obezbeđuje fosfat za ekstracelularni i intracelularni pool.
U mekim tkivima se većina fosfata nalazi unutar ćelije.
Intraćelijski fosfat učestvuje u:
- regulaciji metabolizma proteina, masti i ugljenih hidrata,
- transkripciji gena i
- rastu ćelija.
Iako se unutar ćelija nalaze i organski i neorganski fosfati, većina se nalazi u organskom obliku.
Organski oblik fosfata ulazi u sastav:
- nukleinskih kiselina
- fosfolipida
- visokoenergetskim jedinjenjima ( ATP-a, kreatin-fosfat)
- kofaktora enzima.
Visokoenergatska jedinjenja su važna za obavljanje mnogih energetski zahtevnih fizioloških procesa kao što su neurološke funkcije, kontrakcija mišića i transport elektrolita.
Regulacija metabolizma fosfata u organizmu
Regulacija metabolizma fosfata je komleksan proces koji uključuje bubrege, tanko crevo i skelet i za to su odgovorni PTH, vitamin D i kalcitonin.
Važno je napomenuti da se metabolizam fosfata ne može posmatrati odvojeno od metabolizma kalcijuma.
Uzroci niske koncentracije fosfata – hipofosfatemija
Blago sniženje koncentracije fosfata u krvi – hipofosfatemija se relativno često susreće kod hospizalizovanih pacijenata.
Međutim, snižena koncentracija fosfata u krvi ne mora biti povezana sa sniženjem koncentracije fosfata u ćeliji (intraćelijskog).
Sniženu koncentraciju fosfata u krvi može da prati normalna koncetracija fosfata u ćelijii i obrnuto (snižena koncentracija fosfata u ćeliji može da postoji uz normalanu ili povećanu koncentraciju fosfata u krvi).
Snižena koncentracija fosfata u krvi može da bude posledica “pomeranja”fosfata iz ekstracelularnog prostora u ćeliju. Ovo je relativno čest uzrok hipofosfatemija i dešava se kod intravenskog ili oralnog davanja glukoze, posle injekcija insulina, kod soba koje su gladovale i nakon izvesnog vremena počele sa normalnim unosom hrane.
Drugi uzroci ovog stanja su:
- alkoholizam
- teške opektoine
- dijabetska ketoacidoza
- reapiratorna alkaloza i
- faza izlečenja koštanih oboljenja (sindrom gladnih kostiju).
Važno je naglasiti da sniženje koncentracije fosfata u krvi u ovim stanjima ne znači i stvarni nedostatak fosfata jer se po poboljšanju zdravstvenog stanja pacijenta i hipofosfatemija koriguje.
Najčešća stanja koji dovode do snižene koncentracije fosfata u krvi su:
- povećan gubitak fosfata preko bubrega zbog hiperparatireoidizma, poremećaja u funkciji bubrežnih tubula i onkogene osteomalacije;
- smanjena apsorpcija fosfata u digestivnom traktu usled smanjene apsorpcije fosfata (sindrom malabsprpcije, nedostatak vitamina D) ili povećanog gubitka fosfata (povraćanje, dijareja, antacidi koji vezuju fosfate).
- lekovi (diuretici, antikonvulzivi, antivirotici, adrenalin, bifosfonati, paracetamol, estrogeni)
Snižena intraćelijska koncentracija fosfata je povezana sa težim simptomima.
Stanja koja dovode do snižene koncentracije fosfata u ćelijama su:
- acidoza (ketoacidoza i laktatna acidoza)
- genetski defekti (hipofosfatemijski rahitisi, vitamin D rezistenti rahitis, Dentova bolest).
Posledice niske koncentracije fosfata-hipofosfatemija
Kliničke manifestacije snižene koncentracije fosfata zavise od stepena sniženja i dužine trajanja sniženja. Blaga i kratkotrajna sniženja nivoa fosfata su obično bez simptoma, dok dugotrajna blaga sniženja (hronična) nivoa fosfata dovode do promena na kostima (rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih).
Umerena sniženja dovode do:
- mišićne slabosti,
- akutne respiratorne insuficijencije,
- srčanih artimija i smanjenja minutnog volumena srca.
Izraženo niski nivoi fosfata dovode do rabdomijelize (razaranje mišićnih ćelija) i hipoksije tkiva što dovodi do mentalne konfuzije i kome.
Uzroci viske koncentracije fosfata – hiperfosfatemija
Povećan nivo fosfat u krvi ili hiperfosfatemija se najčešće dešava kada je “ulazak” fosfata u ekstracelularnu tešnost iz tankog creva, skeleta i bubrega, veći od „izlaska” fosfata iz ekstracelularne tešnosti usled povećane razgradnje kostiju ili povećane resorpcije u tankom crevu ili smanjene eliminacije preko bubrega.
Najčešća stanja koja dovode do povećane koncentracije fosfata jesu:
- hronično ili akutnog zatajenje bubrega (smanjene bubrežne filtracije fosfat)
- hipoparatiroidizam, akromegalija, upotreba bisfosfonata u terapiji (povećanje bubrežne reapsorpcije)
- povećan unos fosfata (intravensko ili oralno davanje fosfata, intoksikacija vitaminom D, učestale fosfatne klizme)
- ”pomeranje” fosfata iz ćelije koje se dešava kod acidoze (laktatne, respiratorne i ketoacidoze)
- masivno razaranje ćelija koja se dešavaju kod: intravenskih hemoliza, rabdomijeliza (pucanje mišićnih ćelija), leukemija, limfoma, tumor-lizirajućeg sindroma, citotoksičnih terapija
- genetskih defekata (hipoparatiroidizam, tumoralne kalcinoze, Osteoglofonska displazija).
Posledice visoke koncentracije fosfata-hiperfosfatemija
Kliničke manifestacije povećane koncentracije fosfata-hiperfosfatemije zavise od brzine nastanka povećanja.
Naglo povećanje koncentracije fosfata je povezano sa sniženom koncentracijom kalcijuma, tako da su uobičajeni simptomi pojava:
- tetanija(ukočenost i trnci u prstima),
- grčeva u mišićima,
- konvulzija i
- hipotenzija.
Dugotrajno povećanje koncentracije fosfata je povezano sa kalcifikacijama u mekom tkivu bubrega, krvnih sudova, kože, rožnjače i za posledicu ima sekundarni hiperparatiroidizam i promene na kostima.
Izvori kalcijuma i fosfata
Normalna i izbalansirana ishrana je bogata kalcijumom i fosfatima i kod zdravih osoba koje nisu na specifičnom higijensko-dijetetskom režimu se retko sreće nedostatak kalcijuma i fosfata.
Namirnice bogate fosfatima su:
- meso (piletina, ćuretina, iznutrice)
- riba i morski plodovi
- mleko i mlečni proizvodi,
- semenka (suncokret i bundeva) i orašasti plodovi(brazilski orah, indijski orah, bademi , pistaći),
- žitarice (celo zeno pšenice, ovsa i pirinča uključujući kinuo i amarant) i
- leguminoze (pasulj i sočivo).
Namirnice bogate kalcijumom su:
- mleko i mlečni prizvodi (naročito sir ),
- leguminoze (pasulj i sočivo)
- konzervirana riba (sardine i losos zbog jestivih kostiju),
- semeka (suncokret, sesama, celer),
- bademi i
- zeleno povrće (zelje,spanać i kelj).
Značajne analize u dijagnostici navedenih hipokalcemije i hiperkalcemije
-
PTH1,190.00din
-
Vitamin D total2,250.00din
-
Magnezijum185.00din
-
Neorganski Fosfat185.00din
-
Kalcijum165.00din
-
Albumin165.00din
Navedene analize dostupne svu vam u svim Beo-lab laboratorijama širom Srbije.
Analie možete poručiti i online preko E-laboratorije čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.
Za više informacija oko navedenih analiza pišite nam na e-laboratorija@beo-lab.rs