Šta je sindrom prolećnog umora?

Iako posle zime dolazi proleće – omiljeni period godine većine nas, a sa njim lepše vreme, više sunca i sve veća ponuda svežeg, lokalnog voća i povrća, baš tokom meseca marta i aprila se ljudi često žale na umor i da su pospaniji nego inače.  

Takođe, usled nedostatka koncentracije ljudi primećuju da su manje efikasni na poslu kojim se bave. Prisutan je nedostatak energije i raspoloženje koje nije na zavidnom nivou.

U ovom tekstu, saznaćete:

• Sindrom prolećnog umora
• Zašto se javlja prolećni umor?
• Kako što pre savladati prolećni umor?
• Anemija i prolećni umor

Sindrom prolećnog umora

Sindrom prolećnog umora je stanje umora, smanjene energije ili promene raspoloženja koje se povezuje vremenskim periodom sa početkom proleća (mart i april). Takvo stanje može biti uzrokovano normalnom reakcijom na dolazak toplijeg vremena, ili može imati medicinske osnove, kao što su alergije .

Prolećni umor nije bolest, već predstavlja skup određenih psiho-fizičkih simptoma.

Kako dani postaju duži u proleće, telo prilagođava nivoe hormona i oslobađa se više endorfina, testosterona i estrogena. Ova promena dovodi do velikog „opterećenja“ za organizam, koji reaguje osećajem umora.

Pored toga, temperature obično uveliko variraju u proleće, pa se telo polako prilagođava i na ovu promenu. Kada temperatura poraste, čovekov krvni pritisak opada, jer se krvni sudovi šire (vazodilatacija).

Hrana takođe igra važnu ulogu. Zimi se obično konzumira jača hrana pa unosimo više kalorija, masti i ugljenih hidrata nego tokom letnjih meseci. Zato je našem organizmu potrebno više vitamina i proteina tokom perioda prilagođavanja oscilacijama u koncentracijama hormona.

Ukoliko i vi sa dolaskom proleća, osećate neke od simptoma poput nedostatka energije, pospanosti, osećaja umora, slabije koncentracije- ne brinite, to su najčešći simptomi prolećnog umora.

Zašto se javlja prolećni umor?

Nedostatak vitamina C

Usled jednolične i nedovoljno izbalansirane zimske ishrane, nedostatak vitamina C je najčešći uzrok nastanka prolećnog umora.

Zbog manjka vitamina C, korišćenje kiseonika u ćelijama i tkivima je redukovano, oslabljen je imunološki sistem i organizam je samim tim podložniji razvoju infekcija.

Tokom zimskih meseci, konzumiramo kalorijski “jaču” hranu koja se duže termički obrađuje, pa je iz toga razloga unos nutritivno korisnih sastojaka iz hrane znatno redukovan. Sveže voće i povrće je takođe manje zastupljeno u ishrani u zimskom periodu.

Nedostatak vitamina D

Zimi se mnogo manje krećemo nego inače i kraći je dan, a kako je vitamin D poznat i kao vitamin Sunca, veće su šanse da nam je nivo vitamina D snižen nakon zimskih meseci, posebno ako ga ne unosimo na adekvatnom nivou putem hrane ili suplemenata.

U zavisnosti od toga gde živite (geografski), kao i vašeg načina života, proizvodnja vitamina D može se smanjiti ili čak potpuno izostati tokom zimskih meseci.

Neki od simptoma nedostatka vitamina D su upravo umor, nedostatak energije, opadanje kose i dr.

Smanjena produkcija seratonina

Usled nedostatka sunceve energije, produkcija serotonina je smanjena zbog kracih dana tokom zime

Serotonin je poznat i kao “hormon sreće”. Kada je smanjena sinteza ovog neurotransmitera, onda postaje aktivniji drugi hormon koji se naziva melatonin.

Melatonin – glavni krivac koji izaziva osećaj pospanosti. Promenom vremena usled dolaska proleća, balans hormona serotonin/melatonin se menja i organizmu je potrebno vreme da se prilagodi promenama.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Većina ljudi tokom zime ne praktikuje nikakvu fizičku aktivnost, šetnja je svedena na minimum, pa su usedelost i koji kilogram više tokom zimskih meseci česta pojava.

Zbog toga se osećamo tromo i/ili deprimirano, pogotovo ako više ne možemo da uđemo u naše omiljene komade odeće.

Vežbanjem, ne samo da se osećamo bolje i vitalnije već se povećava dotok kiseonika u ćelije a samim tim će telo biti odmornije i snažnije.

Česte promene vremena i visoke temperaturne razlike

Smatra se da na pojavu prolećnog umora, naročito kod metereopata i osetljivih osoba, utiče i nagla promena vremena i velike temperaturne razlike između dana i noći, na koju se organizam postepeno adaptira i teško prilagođava.

Kako što pre savladati prolećni umor?

Da bi se simptomi prolećnog umora što pre prebrodili, preporučuje se:

• Kvalitetna – nutritivno bogata i raznovrsna ishrana
• Kvalitetan san
• Unos dovoljne količine tečnosti
• Fizička aktivnost
• Boravak u prirodi i izlaganje sunčevoj svetlosti

Kod ljudi koji pate od prolećnog umora, organizam je metabolički “oslabljen” pa je promena ishrane prvi korak u uklanjanju simptoma umora. Birajte da unoste nutritivno bogate obroke, umesto praznih kalorija.

Dodatno osvežite svoj dan sa porcijama svežeg voća i povrća uz obrok ili kao užinu. 

Zdrav san od osam sati i odlazak na spavanje ranije nego obično je jako bitan kako bi se organizam odmorio, kao i unošenje dovoljne količine tečnosti (vode), jer voda hidrira ceo organizam i na taj način smanjuje osećaj umora.

Kako se tokom zime u našem telu oslobađaju i gomilaju toksini, preporučuje se i povećan unos vode, kao i ispijanje prirodnih biljnih čajeva u cilju prolećne detoksikacije organizma.

I na kraju, kao mera prevencije prolećnog umora preporučuje se i dnevna fizička aktivnost u trajanju od pola sata do sat vremena. Ne samo da će nam telo prodisati i osloboditi se toksina znojenjem nego ćemo se nakon treninga osećati bolje i imati više energije.

Pronađite vežbe i intenzitet vežbanja koji vašem organizmu najviše prija i osnažite svoj duh, um i telo. I samo intenzivnija šetnja ili brzo hodanje doneće vam primetnu razliku u popravljanju raspoloženja i nivoa energije.

Anemija i prolećni umor

Osećaj pospanosti i pojava čestih promena raspoloženja se dovode u vezu i sa nedostatkom gvožđa u zimskoj ishrani.

Gvožđe se relativno teško apsorbuje pa ga je neophodno unositi u dovoljnim količinama, kroz raznovrsnu ishranu.

Dobri izvori gvožđa su:

• crveno meso,
• džigerica,
• žitarice,
• jaja,
• integralni ili crni hleb,
• lisnato zeleno povrće

Kupinovo vino, borovnice, kopriva, cvekla, spanać, kakao takođe utiču na povećanje nivoa gvožđa.

Kopriva je bogata nutrijentima poput gvožđe, bakra i vitamina C. Dodatno, sadrži i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz njegovih depoa.

Vitamin C pomaže apsorpciji gvožđa u organizmu, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo u tankom crevu, preporuka je da se uz obroke konzumiraju namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže i/ili limuna).

S druge strane, crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.

U hrani se gvožđe može javiti kao hemsko i nehemsko gvožđe.

Hemgvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, jetra), a nehemgvožđe predstavlja gvožđe koje se nalazi u namirnicama biljnog porekla (cvekla, spanać, blitva, kopriva).

Da biste proverili da li patite od anemije izazvane nedostatkom gvožđa, laboratorijska dijagnostika je izuzetno važna. Zato vam preporučujemo naše panele za anemiju.  

INFO

Proleće nam donosi i cvetanje biljaka i korova a sa njima i alergije od kojih pati sve veći broj ljudi. Više o alergijama pročitajte u članku:

Tekst napisala: mr ph medicinski biohemičar Jana Vukadin