Alergije kod dece

Alergija je prirodna, zaštitna reakcija tela na agense iz okoline, koje telo doživljava kao neku vrstu pretnje po njega iako one to realno nisu. Kao rezultat takve reakcije, imuni sistem počinje da proizvodi antitela (imunoglobuline) koji oslobađaju određene molekule u krv, koji blokiraju delovanje alergena.

U poslednje dve godine, kako pokazuju brojne studije, alergije kod dece su se drastično povećale.

Razlozi za to su brojni.

Neko od njih su:

• Povećano zagađenje životne sredine,
• Izloženost toksičnim materijama,
• Dominantno konzumiranje industrijske hrane pune aditiva i konzervansa, kao i rafinisanih šećera.

Alergijska reakcija

Alergija (alergijska reakcija) se javlja kada imuni sistem preterano reaguje na supstancu (inače neškodljivu) koja se naziva alergenom, tretirajući je kao napadača i pokušavajući da se bori protiv nje. To izaziva simptome koji mogu da variraju od blago iritantnih do intenzivnih i veoma ozbiljnih, čak opasnih po život. 

U pokušaju da zaštiti telo, naš imuni sistem proizvodi antitela koja se nazivaju immunoglobulin E klase( IgE). IgE antitela tada stimulišu određene ćelije da luče posebne signalne molekule (histamin) u krvotok da bi se zaštitili od “invazije” alergena.

Histamin, biogeni amin i medijator zapaljenja, pre svega, nastaje u mastocitima i bazofilnim granulocitima.

Histamin utiče na kapilarnu propustljivost za leukocite i proteine i na taj način učestvuje u odbranu organizma.

Ove ćelije su dominantno prisutne na mestima gde je najveća verovatnoća za prvi kontakt organizma sa alergenom (digestivni trakt, koža,oči, pluća, nos). Histamin se pojačano stvara kod alergijskih reakcija, ali i kao posledica drugih oštećenja tkiva jer histamin igra važnu ulogu u svim upalnim reakcijama (ne samo kod alergija).

Povišene vrednosti imunoglobulina E klase ( IgE ) često se sreću kod prisutne alergije i korisni su upavo u dijagnostici alergije.

Oslobađanje ovih signalnih molekula izaziva alergijske reakcije.

Reakcija može da izazove iritaciju očiju, grla, pluća, kože i gastointestinalnog trakta.

Nakon prve alergijske reakcije, svaka buduća izloženost istom spornom alergenu, ponovo će izazvati alergijsku reakciju, čak i jaču od prethodne.

Neke alergije su sezonske i javljaju se samo u određeno doba godine, npr. u proleće kada je koncentacija polena visoka. Ovo se pre svega odnosi na inhalacione alergene.

Dok se druge alergije mogu javiti u bilo kom trenutku direktnog kontakta sa alergenom npr. nutritivni alergeni ili alegije na perje, kućnu prašinu, dlaku od mačaka ili kučeta i dr.

Ko dobija alergije?

Svako dete može da razvije alergiju, ali su češće kod dece iz porodice sa istorijom alergija.

Nemoguće je da roditelj kontroliše apsolutno sve čemu je dete izloženo ili šta konzumira, ali jedna vrsta usedsređenosti je potrebna radi uočavanja simptoma alergije i potencijalnih izazivača.

Rano otkrivanje uzročnika alergije kod dece poboljšaće kvalitet života vašeg deteta, i pomoći mu da ojača imunitet.

Tendencija ka razvoju alergije često je nasledna, što znači da se može prenositi genima sa roditelja na decu. Ali samo zato što možda vi i/ili vaš supružnik ili neko od vaše dece pati od posledica alergije, ne znači da će sva vaša deca nužno razviti određenu alergiju. U tom slučaju samo postoji povećana verovatnoća da se alergija tokom života razvije.

Čest je slučaj da deca razviju alegijsku reakcijučak iako nijedan član porodice nema istoriju alergija.

Obično alegija nije skoncentrisana na jedan agens, već deca koja su alergična na određeni agens, verovatno će biti alergična i na drugi, sličan, agens – alergen.

Simptomi alegije kod dece

Neki od najčešćih simptoma alergija kod dece su:

• Osip na koži ili urtikarija (atopijski dermatitis ili ekcem);
• Curenje iz nosa uz prisutan svrab;
• Peckanje i svrab očiju;
• Kašalj, suv iritantan, ali i dugotrajni produktivan kašalj; 
• Peckanje oko usta, crvenilo i svrab
• Poremćaj sna, osećaj kratkoće daha

Uobičajeni alergeni kod dece su:

• Spoljni alergeni: polen, korov trave, polen, ubod insekata.
• U zatvorenom prostoru: prašina, dlaka ili krzno kućnih ljubimaca, grinje, plesni (buđ)
• Nadražujući: duvanski dim, parfemi, izduvni gasovi .
• Hrana (nutritivni alergeni): jaja, mleko i mlečni proizvodi, kikiriki.

Ako sumnjate da vaše dete ima alergiju, dogovorite konsultacije sa dečijim alergologom – pulmologom.

Počnite da vodite dnevnik pre konsultacije i pratite simptome alergijskih reakcija deteta i zapišite šta mislite da ih izaziva. Povežite ih sa konzumiranjem određene hrane, boravkom u prirodi ili možda nakon izlaganja nekom od uobičajenih, poznatih alergena. 

Najčešće alergijske bolesti kod dece

Sledeće alergijske reakcije i bolesti se javljaju kod dece:

• Alergijski rinititis (peludna groznica)
• Nazalno začepljenje – zapušen nos
• Upale ušiju
• Bronhitis
• Astma

Alergijski rinitis (peludna groznica)

Alergijski rinitis je najčešća bolest kod dece izazvana alergijama.

Simptomi uključuju curenje iz nosa i svrab u nosu, kijanje, curenje prozirnog sekreta iz nosa i začepljenje nosa  Dete sa alergijama takođe može imati svrab, suženje, crvenilo očiju i česte upale ušiju. Iako poznat kao „peludna groznica“, alergijski rinitis ne dovodi do groznice.

Eozinofili u nosu se mogu raditi kod dece kada postoji sumnja da je hronično curenje iz nosa, kijanje, svrab posledica alergijske reakcije na neki spoljni alergen.

Nazalno začepljenje – zapušen nos

Alergije su najčešći uzrok hroničnog začepljenja nosa kod dece. Ponekad je detetu začepljen nos do te mere da dete mora da diše na usta, posebno dok spava. To stanje može prouzrokovati da je kvalitet sna loš, da hrče i da se budi umorno.

Ako se zapušenost nosa ne leči i dete uobičajeno diše na usta, to može uticati na nepravilan rast zuba i kostiju lica. Rano lečenje alergija koje uzrokuju začepljenje nosa može sprečiti ove probleme.

Upale ušiju

Alergije mogu izazvati upale ušiju i nakupljanje gustog sekreta koji može izazvati upale ušiju i prouzrokovati oštećenje sluha.

Beba čiji je sluh iz nekog razloga oštećen dok uči da govori može razviti loš govor.

Alergije mogu izazvati bolove u ušima, kao i svrab ušiju, osećaj pucanja i punoće („začepljene uši“). Roditelji deteta sa ovim simptomima, bi trebalo da se konsultuju sa alergologom radi mogućih ispitivanja i lečenja.

Alergije na hranu

Do 6 miliona dece u Sjedinjenim Državama pati od nekog oblika alergije na hranu. Ako majka doji, neke posebno osetljive bebe mogu imati alergijske reakcije na hranu koju majka jede.

Uklanjanje određene hrane iz majčine ishrane, može pružiti olakšanje njenom detetu. Najčešća alergija kod dece je na hranu poput mleka i jaja, ribe, rakova (rakovi, jastozi, rakovi i škampi), soje, nekih orašastih plodova (npr. kikirikija i oraha) i pšenica.

Najburnije reakcije su obično na kikiriki i druge orašaste plodove, ribu i školjke – i ove alergije mogu trajati doživotno.  Deca često prerastu alergije na mleko, jaja, soju i pšenicu.

Svi roditelji deteta sa alergijom na hranu treba da budu svesni mogućnosti razvoja anafilaksije.

DAO (diamin oksidaza) je enzim koji je odgovoran za razgradnju histamina jer reguliše oslobađanje histamina na nivou digestivnog trakta.

Usled unošenja namirnica bogatih histaminom (recimo fermentisana hrana), a nedovoljne aktivnosti DAO enzima, dolazi do pojave tzv. histaminske intolerancije.

Prekomerne količine histamina koji ne može da se razgradi i eliminiše, izazivaju alergijusku reakciju kroz niz neprijatnih i iritirajućih simptoma.

Šta je anafilaksija (anafilaktički šok)?

Anafilaksija je potencijalno opasna po život alergijska reakcija, koja otežava disanje, uzrokuje nagli pad krvnog pritiska i može dovesti do takozvanog anafilaktičkog šoka, koji je po životno opasno stanje.

Iz tog razloga, većini dece sa alergijama na hranu propisuje se preventivno epinefrin (adrenalin), koji se daje autoinjektorom čim se pojave simptomi anafilaksije.

Dete sa alergijama u vrtiću ili školi

U obavezi ste da obavestite vaspitače ili učitelje o bilo kojoj vrsti alegije od koje vaše dete pati. U slučaju nutritivnih alergena, vrtić vam može tražiti  potvrdu izabranog lekara o namirnicama na koje je dete alergično, radi prilagođavanja ishrane.  

Ako vaše dete pati od astme ili ozbiljnih alergija, savetuje se da školskom rukovodstvu dostavite kopiju medicinske dokumentacije. Pristup lekovima koji spasavaju život (kortikosteroidi, epinefrin / adrenalin) u slučaju nužde takođe treba razmotriti.

Astma i fizičko vaspitanje

Fizičko vaspitanje i sport deo su nastavnog programa za decu. Ako dete pati od astme, to ne znači da ove aktivnosti treba eliminisati. Deca sa astmom i drugim alergijskim bolestima trebalo bi da mogu da se bave bilo kojim sportom koji odaberu, pod uslovom da slede savet lekara.  

Simptomi astme tokom vežbanja mogu ukazivati na lošu kontrolu bolesti, što zahteva da budete sigurni da vaše dete redovno uzima lekove za astmu. Često se pre treninga prepisuju lekovi koji se daju kao inhalator za kontrolu simptoma.

Eozinofilni katjonski protein se oslobađa iz eozinofilnih granulocita.

Povećana koncentracija ECP, kao i broj eozinofila u krvi, ukazuje na akutnu izloženost alergenu zbog čega se određivanje eozinofilnog katjonskog proteina koristi za procenu stepena alergijske reakcije.

Pacijenti na terapiji mogu pratiti ovaj parametar u cilju praćenja alergijske upale, naročito asmatičari. Visok nivo eozinofila (pripadaju lozi leukocita tj. belih krvnih zrnaca) može biti prisutan kod alergijske astme.

Nadražajna prašina

U školi će deca sa alergijskim problemima možda morati da sede dalje od table kako bi se izbegla moguća iritacija kredom, ukoliko je u učionici prisutna ova vrsta table.

Kako se dijagnostikuje alergija?

Neke vrste alergija je prilično lako dijagnostikovati, ali druge je teže identifikovati, jer simptomi mogu da ukazuju i na druga oboljenja.

Ako vaše dete ima simptome slične prehladi koji traju duže od nedelju ili dve i javljaju se u isto vreme svake godine, razgovarajte sa svojim lekarom koji može da postavi dijagnozu alergije i prepiše lekove ili da vas uputi alergologu na testove za alergiju.

Da bi pronašli uzrok alergije, alergolozi obično rade kožne testove za najčešće alergene u hrani i životnoj sredini. Test kože može se izvršiti na jedan od dva načina:

• Kap prečišćene tečne forme alergena kapne se na kožu i područje se ogrebe malim ubodom.

• Mala količina alergena ubrizgava se neposredno ispod kože.

Posle otprilike 15 minuta, ako se otok pojavi na mestu, okruženom crvenkastom površinom (poput ugriza komarca), test je pozitivan.

Pored toga, postoje i testovi krvi, koji mogu da se rade deci sa kožnim oboljenjima, primenljivi i za onu decu koja uzimaju određene lekove ili i za one koja su vrlo osetljivi na određene alergene.

Testovi iz krvi rutina u dijagnostici alergije

Zbog praktičnosti, pouzdanosti, brzine izdavanja rezultata i mogućnosti da se rade i u dečijoj populaciji, testovi iz krvi su postali rutina u dijagnostici alergija.

Navedeni testovi precizno mere ukupna i specifična antitela IgE klase.

U Beo-lab laboratorijama dostupni su vam sledeći paneli analiza za dijagnostiku alergije.

Bebe se takođe mogu testirati na alergije, pri čemu se daje prednost testovima krvi.

Navedene analize možete poručiti online putem E-laboratorije čime skraćujete vreme zadržavanja u laboratoriji prilikom dolaska na uzorkovanje.

Lečenje alergije

Ne postoji radikalni tretman alergija, već samo kontrola njihovih simptoma. Najbolji način da se nosite sa njima je izbegavanje alergena.

To znači da bi roditelji trebalo da rano i pažljivo obrazuju svoju decu, ne samo o samoj alergiji, već i o simptomima koje mogu iskusiti ako konzumiraju ili dođu u kontakt sa alergenom.

Takođe je važno informisanje drugih (osoblja o nezi deteta, nastavnika, članova porodice, roditelja prijatelja vašeg deteta itd.) o alergijama vašeg deteta.

Ako izbegavanje alergena iz okoline nije moguće ili ne pomogne, lekar može da prepiše lekove, uključujući antihistaminike, kapi za oči i nazalne sprejeve. Mnogi od njih su takođe dostupni bez recepta.

U nekim slučajevima lekari preporučuju imunoterapiju kako bi pomogli osobi osetljivoj na alergen.

SAZNAJ VIŠE

Preporučujemo vam da pročitate i tekst:

Izvor: https://www.synevo.bg/alergii-pri-detsa/