Šta je PSA test?
PSA test (prostata specifični antigen) je primarni, specifični tumorski marker prostate. PSA je složeni protein (glikoprotein) koji stvaraju samo žlezdane ćelije prostate.
Povišen nivo PSA u krvi često je prvi pokazatelj mogućeg oboljenja prostate. Obavezno se radi u kombinaciji sa free PSA (slobodni prostata specifični antigen) i njihovim indeksom free PSA/PSA.
Ukoliko je ukupan PSA viši od gornje granice normale, a indeks veći od 0.25 onda je najverovatnije to posledica benignog uvećanja prostate. Ako je ukupan PSA viši od gornje granice normale, a indeks manji od 0.15 najverovatnije je u pitanju karcinom prostate.
Situacije u kojima PSA može biti povišen su:
- Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate;
- Infekcija urinarnog trakta;
- Zapaljenje prostate (Prostatitis);
- Karcinom prostate
PSA se koristi i kao tumorski marker za oboljenja prostate i ako nije dovoljno osetljiv tumorski marker, jer može biti povišen i kod benignih i kod malignih oboljenja prostate. Takođe, određen broj pacijenata sa karcinomom prostate uopšte nema povišene vrednosti PSA u krvi.
I pored ovih nedostatka, PSA test je za sada najbolji tumorski marker karcinoma prostate od uvođenja u kliničku praksu 1987. godine.
Iako PSA kao tumorski marker ima određene nedostatke, danas se ispitivanje pacijenata sa oboljenjem prostate ne može zamisliti bez određivanja vrednosti PSA. PSA test je od pomoći prilikom dijagnoze, prognoze i praćenja uspešnosti primenjene terapije za karcinom prostate.
Kada treba uraditi PSA test?
PSA test se preporučuje :
- svim zdravim osobama muškog pola – nakon navršene 50-te godine života;
- svim zdravim osobama muškog pola koje u porodici imaju istoriju karcinoma prostate – nakon navršene 40-te godine života;
- Obolelima, u skladu sa preporukom lekara, radi evaluacije i kontrole stanja bolesti
PSA se u krvi nalazi u dva oblika. Sobodan (free PSA) i vezan za proteine. Ukupan PSA čine ove dve frakcije zajedno.
Kako i kada se određuju tumorski markeri?
Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.
Tumorske markere treba odrediti kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno.
Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme:
- postavljanja dijagnoze;
- pre, u toku ili nakon završetka terapije;
- i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora.
Ako se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog).
Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.
Vrsta uzorka i vreme kada se uzima uzorak
Uzorak: serum (venska krv)
Obrtno vreme: 1 dan
Pre nego pristupe određivanju PSA osobe treba da izbegavaju ejakulaciju 24 sata pošto mogu dovesti do lažnog povećanja PSA, pregled prostate, biopsija prostate i cistoskopija bi se trebale obaviti posle vađenja krvi pošto takođe dovode do lažnog povećanja nivoa PSA.
NAPOMENA: Periodično, serijsko određivanje tumorskog markera ima mnogo veći značaj nego pojedinačno i nasumično rađenje istih analiza. Pri tom, preporučuje se POREĐENJE REZULTATA TESTOVA RAĐENIH U JEDNOJ ISTOJ LABORATORIJI. Takođe uvek voditi računa da su koncentracije izražene u istim jedinicama (ng/mL, U/mL i sl).
SAZNAJ VIŠE
Odgovore na najčešća pitanja vezana za Tumor markere možete pročitati u tekstu: