Spermokultura – bakteriološka/mikološka kultura

Šta je spermokultura?

Spermokultura je tehnika kultivacije uzoraka semene tečnosti (sperme) na hranljivim podlogama na kojima posle 1 – 2 dana dolazi do porasta mikroorganizama koji mogu biti uzročnici bakterijske ili gljivične infekcije prostate, semenih kanala i semenika (testisa).

Kada se radi navedena analiza?

Preporučuje se da uradite ovu analizu ukoliko:

– osećate bol u predelu jednog ili oba testisa, testis je bolno osetljiv na dodir,

– dođe do pojave krvi u spermi,

– osećate bol u predelu dna male karlice, imate otežano mokrenje, koje je isprekidano i često bolno,

– uz neke od ovih simptoma imate i povišenu temperaturu i opštu malaksalost.

Semena tečnost (sperma) je normalno sterilna.

Do infekcije patogenim mikroorganizmima najčešće dolazi seksualnim putem, ali i u raznim stanjima smanjene otpornosti, kada se bakterije koje su inače prisutne u malom broju u uretri, na glansu ili prepucijumu, razmnožavaju i kroz uretralni kanal dospevaju do prostate, semenih kanala i testisa.

Uzimanje uzorka sperme za spermokulturu

Posle obavljene toalete otvora uretre i njegove okoline pacijent pomoću masturbacije izbaci spermu u sterilnu posudu koja se zatvori i tako doprema do laboratorije. Najbolje je ukoliko uzorak može da se uzme u samoj laboratoriji, jer sperma sama po sebi uništava bakterije, pa je potrebno da se što pre uzme u rad.

Priprema za analizu spermokultura

Uzorak sperme se može uzeti bilo kada u toku dana.

Uzorak sperme radi mikrobiološkog ispitivanja ne treba uzimati ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom jer prisustvo antibiotika usporava ili sprečava porast patogenih mikroorganizama.

Rezultat spermokulture

Ukoliko se ustanovi prisustvo patogenih mikroorganizama (streptokoka, enterokoka, crevnih bakterija, stafilokoka) u značajnom broju, vrši se ispitivanje osetljivosti izolovanih mikroorganizama na antibiotike, po važećim propisima koje određuje EUCAST (Evropski komitet za ispitivanje osetljivosti na antibiotike).

DODATNE NAPOMENE

Pojava simptoma upale testisa, semenih kanala i prostate, naročito ukoliko je postojao rizičan seksualni kontakt, može ukazati na neku od seksualno prenosivih bolesti koje se ne mogu utvrditi standardnom bakteriološko – mikološkom kulturom, pa se mogu uraditi dodatne analize, kao što su detekcija Chlamydia trachomatis DIF metodom ili PCR metodom, detekcija Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum u uretralnom brisu, komercijalnim testom ili PCR metodom, detekcija Neisseria gonorrhoeae i Trichomonas vaginalis mikroskopskim pregledom razmaza uretralnog sekreta ili PCR metodom.