anti – HSV-2 IgM antitela

Šta je Herpes simplex virus tip 2 (HSV-2)?

Primarna infekcija Herpes simplex virusom tipa 2 (HSV–2) javlja se kod seksualno aktivnih osoba i uglavnom je praćena simptomima, tj. promenama u predelu polnih organa (genitalni herpes). Približno 85% simptomatskih primarnih infekcija genitalnim herpesom izazvane su tipom HSV-2, ostali deo tipom HSV-1.

HSV-2 se prenosi putem nezaštićenog seksualnog kontakta sa osobom koja ima infekciju Herpes simplex virusom tipa 2 (HSV-2).

Za uspostavljanje infekcije potreban je blizak i/ili direktan kontakt sa svežim promenama, odnosno sa tečnim sadržajem plihova prisutnih na koži ili sluznici u predelu polnih organa (polni kontakt).

Procenjuje se da je oko 12% odraslih osoba u Evropi inficirano HSV-2.

Neki od simptoma koji mogu da ukažu na HSV-2 virusnu infekciju su:

• Plihovi sa bistrim tečnim sadržajem u predelu polnih organa, praćeni crvenilom i osećajem svraba i peckanja,
• Bolovi prilikom mokrenja u slučaju promena na sluzokoži mokraćnog kanala

Simptomi koji uglavnom prate pojavu primarnih promena su groznica, glavobolja i opšta slabost. HSV-2 infekcija je faktor rizika za prenošenje HIV-a i u vezi je sa povećanim rizikom za dobijanje HIV-a. Kod HIV pacijenata, HSV može da prouzrokuje stalno prisutnu bolest sluzokože.

Posle prve (primarne) infekcije, koja može biti sa simptomima ili bez njih, virus ostaje prisutan u posebnim strukturama nervnog tkiva, odakle se može ponovo aktivirati (naročito kod pada imuniteta) I izazvati aktivne promene na koži ili sluznicama.

Herpes neonatorum (herpes novorođenčadi), koji može da bude prouzrokovan od strane HSV-2, ima teže posledice i obično nastaje tokom porođaja usled infekcije virusima koji se nalaze u porođajnom kanalu (vagini) i okolini. Infekcije novorođenčeta HSV mogu da se ograniče na mesto infekcije (kožu, oči, usta), ali mogu i da se prošire na unutrašnje organe, uključujući I mozak.

Kada se radi analiza anti – HSV-2 IgM antitela?

Detekcija IgM antitela na HSV-2 je važna za potvrdu akutne primarne infekcije.  IgM antitela se mogu detektovati I u slučajevima ponovne ili stalne infekcije.

Genitalna HSV – infekcija se često ne prepoznaje, dok dijagnoza isključivo na osnovu kliničke slike nije dovoljno pouzdana. Preporučuju se serološki testovi

(određivanje antitela) i za trudnice i za asimptomatične pacijente, kao i za one sa rizikom od HIV infekcije.

. Uzorkovanje

Uzorak je krv – serum, plazma

Priprema za analizu

Ne postoji posebna priprema za analizu

Vreme izdavanja rezultata

Rezultat se izdaje – 3 dana

Tumačenje dobijenih rezultata

Ovaj test je pomoć u dijagnostici. Definitivna klinička dijagnoza ne bi trebalo da se zasniva na pozitivnom rezultatu, trebalo bi da je postavi lekar nakon procene svih kliničkih i laboratoorijskih nalaza, uzimajući u obzir kliničku sliku pacijenta.

Negativan rezutat ne isključuje infekciju, jer se uzorak može uzeti prerano, pre nego što antitela postanu detektabilna. Pozitivan rezultat ne isključuje prisustvo drugog patogena kao uzročnika bolesti. Postoji nekoliko kliničkih stanja (endogena reaktivacija HSV-a, dalje prisustvo IgM-a nakon primarne HSV infekcije, infekcije sa usko povezanim patogenima kao npr. VZV, formiranje heterofiličnih antitela uzrokovanih EBV infekcijom ili trudnoćom) u kojima su detektovana IgM antitela na HSV a koja ne vode poreklo od akutne HSV infekcije. Najčešće, samo nizak nivo koncentracije antitela se može izmeriti u ovim slučajevima.