Anti Insulinska Antitela (IAA)

Šta su Anti Insulinska Antitela (IAA)?

Ova antitela se mogu koristiti za predviđanje početka dijabetes melitusa.

Insulin je hormon koji se sintetiše u beta-ćelijama pankreasa i ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa glukoze u krvi. Njegova osnovna uloga je da snizi nivo šećera u krvi, tako što omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvotoka i koriste je kao izvor energije.

Kod dijabetesa melitusa tipa 1, autoimuna antitela napadaju beta-ćelije pankreasa i uništavaju ih. Kao rezultat toga, proizvodnja insulina opada ili se potpuno zaustavlja. Nedostatak insulina onemogućava efikasno snižavanje nivoa šećera u krvi, što dovodi do hiperglikemije (visok nivo šećera u krvi).

Prisustvo IAA antitela (anti-insulinska antitela) u krvi je indikacija imunološkog odgovora organizma na insulin kao da je strana supstanca. IAA antitela sprečavaju insulin da ispravno obavlja svoju fiziološku ulogu, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi.

Pored toga, IAA antitela mogu imati i drugi efekat na koncentraciju šećera u krvi. Mogu sporije oslobađati insulin nakon apsorpcije obroka, što može dovesti do produženog dejstva insulina i mogućeg pada šećera u krvi (hipoglikemija).

Kada se rade Anti Insulinska Antitela (IAA)?

Prisustvo IAA antitela može biti deo testiranja za postavljanje konačne dijagnoze dijabetes tipa 1.

Dijabetes melitus tip 1, insulin-zavisni tip dijabetesa, posledica je destrukcije beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koja dalje prouzrokuje insulinsku deficijenciju. U vreme postavljanja dijagnoze, pacijenti obično već imaju izražene simptome bolesti karakteristične za ovo stanje. Obzirom da insulin ne može da ostvari svoju fiziološku ulogu, raste koncentracija glukoze u krvi.

Kod dijabetesa tipa 1 cirkuliše određeni broj autoantitela u krvi.

Druga antitela povezana sa dijabetesom tipa 1 uključuju:

• GAD antitela su antitela usmerena protiv dekarboksilaze glutaminske kiseline (GAD) ćelija pankreasa Langerhansovih ostrvaca koja stvaraju i sekretuju insulin.
• ICA antitela su antitela usmerena protiv citoplazme ćelija pankreasa Langerhansovih ostrvaca.
• Insulinska autoantitela (IAA), koja su češća kod dece nego kod odraslih, i javljaju se kada organizam prepozna insulin kao strano telo protiv koga stvara ova antitela.

Prisustvo gore pomenutih autoantitela je dokaz i predikcija razvoja autoimunog tipa dijabetesa, pa njihovo određivanje u krvi može biti korisno doktorima u predviđanju, dijagnozi, praćenju i lečenju pacijenata sa dijabetesom tipa 1.

Važno je naglasiti da IAA antitela ne prave razliku između insulina koji se prirodno proizvodi u pankreasu i insulina koji se primenjuje kao lek, kao deo insulinske terapije. To znači da IAA antitela mogu reagovati i delovati protiv oba tipa insulina. Kako bi se utvrdilo prisustvo IAA antitela, preporučuje se da se određivanje uradi pre uvođenja insulinske terapije kod dece koja su podložna razvoju dijabetesa tipa 1. Ovo može pomoći u identifikaciji dece koja su izložena većem riziku od razvoja bolesti, što omogućava pravovremenu dijagnostiku i intervenciju.

Pozitivna prediktivna vrednost autoantitela na insulin se povećava kada se određuju zajedno sa GAD antitelima i IA-2 antitelima. Kombinacija ovih autoantitela može pružiti snažnije prediktivne informacije o riziku od razvoja dijabetesa tipa 1 kod pacijenata.

Uzorkovanje

Uzorak je venska krv.

Priprema za analizu

Posebna priprema nije potrebna. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno nakon obroka.

Vreme izdavanja rezultata

Rezultat se izdaje kroz 15 radnih dana od momenta uzorkovanja.

Tumačenje dobijenih rezultata

Rezultate testa tumači lekar koji vas je uputio na ovo testiranje.

Više o dijabetesu, možete pročitati u sledećim člancima:

Dijabetes – simptomi, dijagnostika, prevencija

Test opterećenja glukozom – OGTT test

Gestacijski dijabetes – šećerna bolest u trudnoći