Razgovor sa psihologom Irenom Korićanac – Zašto nam izolacija teško pada? U uslovima COVID19 kako da pomognemo sebi?

Irena Korićanac, psiholog, specijalista javnog zdravlja. daje vam stručne odgovore i savete na sledeća pitanja:

• Koja su uobičajena stanja i reakcije ljudi kada se nađu u uslovima karantina, prinudne ili doborovoljne izolacije?
• Zašto izolacija  teže pada pojedinim ljudima? Koje to veštine od ljudi traži situacija sa korona virusom da bi se lakše prebrodili ovi dani pod izolacijom?
• Zašto pojedini ljudi krše izolaciju i pored jasnih naznaka struke o važnosti poštovanja iste?
• Kako kontrolisati osećaji straha i panike koji prate stanje pandemije COVID19 i izolacije?
• Kako da pomognemo sami sebi da bi sačuvali mentalno zdravlje – da se ne upadne u osećaj anksioznosti i depresije?
• Kako da znam da mi je potrebna stručna pomoć psihoterapeuta?
• Šta savetujete ljudima koji rade od kuće u uslovima izolacije?

Koja su uobičajena stanja i reakcije ljudi kada se nađu u uslovima karantina, prinudne ili doborovoljne izolacije?

Ljudi su izmešteni iz svojih svakodnevnih rutina, ono što je bilo uobičajeno, slobode koje smo podrazumevali sada su zabranjene. Iako je većina ljudi svesna da je određeno prilagođavanje neophodno, to ne znači da će im karantin lakše pasti.

Frustriranost stanjem dovodi do čitavog spektra reakcija.

Najveći broj ljudi će uz blaže poteškoće u organizaciji prebroditi ovaj period. Kod manjeg procenta ljudi će se javiti i produžena simptomatologija koja može biti klinički značajna.

Povećana je nervoza, svađe, strahovi i anksioznost, nestrpljenje, pojačana tuga i depresivne reakcije, razvijanje različitih opsesivno kompulzivnih radnji kao posledica intenzivnog straha su neke od posledica situacije u kojoj se nalazimo.

Zašto izolacija  teže pada pojedinim ljudima? Koje to veštine od ljudi traži situacija sa korona virusom da bi se lakše prebrodili ovi dani pod izolacijom?

Kao i za ostale krize i kod ove je na testu naša ličnost.

Osobe koje su stabilnije, koje imaju veće kapacitete tj. bolje mehanizme prevladavanja krize, koje su adekvatno razrešile neke prethodne krize u životu, koje imaju dobre odnose sa bliskim ljudima i kvalitetnu povezanost sa prijateljima, koje imaju socijalne i materijalne resurse, te dobro, stabilno zaposlenje,  samim tim su i manje pogođene situacijom imaju predispozicije da kroz krizu prođu sa manjim posledicama.

U većem su riziku oni kojima je ova kriza pored opšte zdravstvenog rizika donela i druge probleme, bilo da su ovi problem sa poslom, porodicom ili na ličnom psihološkom planu.

Zašto pojedini ljudi krše izolaciju i pored jasnih naznaka struke o važnosti poštovanja iste?

Kao i u manje ekstremnim situacijama od pandemije, tako i sada, najveći broj ljudi poštuje društvene norme i pravila. Sada su ljudi shvatili da određeni nivo žrtvovanja sopstvenog komfora jeste nešto sto treba da se uradi za opšte dobro i kako bi se nas zdravstveni sistem sačuvao za one kojima je zaista potreban i čiji životi zavise od stoga da li će u bolnicama biti dovoljno mesta.

Iz psihološke perspektive razlozi kod onih malobrojnih koji propisana pravila krše, mogu biti raznovrsni.

Neki ljudi situaciju nisu shvatili dovoljno ozbiljno, među njima su i oni koji ne tolerišu dobro svoj strah pa negiraju opasnost kako ne bi morali da se suoče sa svojim strahovima.

Manji broj njih prkosi merama i nije tolerantan na zabrane. To su obično oni koji su testirali granice i ranije boreći se protiv nekih drugi zabrana i kršeći društvena pravila u redovnim okolnostima.

Kako kontrolisati osećaji straha i panike koji prate stanje pandemije COVID19 i izolacije?

Određeni nivo straha je važan i pomaže nam da se orijentišemo u ovom momentu. Strah je značajna i korisna emocija, ona služi da nas upozori da se dešava nešto sto je potencijalno ugrožavajuće za nas. Kada pređe granicu, onda nije dobar.

 Važno je uspostaviti rutinu u novim okolnostima, organizovati svoj dan, ograničiti vreme provedeno pred TV ekranom ili na Interentu posvećeno informacijama o virusu, čitati knjige, gledati filmove, igrati se sa decom, vežbati u stanu, naučiti neku novu veštinu, kuvati ili učiti jezik…

Svako treba da popuni dan aktivnostima koje vam pričinjavaju zadovoljstvo.

Zahvaljujući savremenim tehnologijama sada je lako da budemo u kontaktu sa prijateljima, socijalno distanciranje nikako ne znaci da treba da se osamimo, samo treba da budemo kreativni i da nađemo nove, bezbedne načine da se družimo.

On line žurka sa prijateljima ili kafa preko terase sa komšinicom rešava situaciju.

Kako da pomognemo sami sebi da bi sačuvali mentalno zdravlje – da se ne upadne u osećaj anksioznosti i depresije?

Situacija u kojoj smo neće trajati večno. Pravite planove za leto i jesen. Šta ćete raditi, gde ćete ići, sa kim ćete se videti.

Obična kafa sa prijateljicom posle posla će biti mnogo slađa posle ove situacije. Iz nje možemo da naučimo da cenimo mala uživanja koja su nam se podrazumevala.

Ova kriza kao i svaka druga nam je pod lupu stavila odnose u kojima smo, posao koji radimo, kolege, partnerstvo i odnose sa decom.

 Mnogi su se vratili jedni drugima i ponovo povezali.

Drugi će uvideti da neke stvari ne funkcionišu, i mada će verovatno prvo biti tužni zbog toga, važno je da ovo sagledaju kao sansu, da probaju da poprave svoj brak i odnose sa kolegama… Ili da shvate da ipak nešto moraju da promene i počnu ozbiljnije da se bave time.

Dnevne rutine nekada služe da nam pokriju neke loše aspekte našeg života. Ova je prilika da nekim bolni istinama pogledamo u oci i napravimo promene za svoje dobro.

Kako da znam da mi je potrebna stručna pomoć psihoterapeuta?

 To je individualno za svaku osobu. Ipak ima i nekih opštih preporuka.

Ukoliko tegobe traju duže, osoba ne može da pronađe rešenje za problem samostalno ili uz podršku prijatelja, ukoliko porodica i prijatelji primećuju da je stanje osobe loše treba se obratiti za pomoć.

Važno je imati na umu da profesionalci u oblasti javnog zdravlja pomažu danas ljudima sa mentalnim tegobama, ali i rade sa ljudima koji naiđu na neke probleme koje mi nazivamo problemi življenja. To su savetovanja kako da se prevaziđu neke situacije koje užurbani stresni život savremenog čoveka sa sobom nosi.

Ipak psihoterapija nije jedino rešenje i nije rešenje za svakoga. Razgovor sa psihologom pomaže, ali će isti ili veći efekat na neke ljude imati vožnja biciklom, planinarenje, šetnja sa prijateljima, kurs plesa ili dobra knjiga, film ili serija. Svako treba da pronađe svoj način i svoj lek.

Šta savetujete ljudima koji rade od kuće u uslovima izolacije?

Najvažniji savet je da ne očekuju produktivnost i koncentraciju koju su imali pre ove situacije.

Raditi od kuće, ali samo po nekad, je dobra ideja. Raditi od kuće redovno je samo po sebi , za većinu ljudi, stresno,  jer to nije uobičajeno vaše radno okruženje. Nemate sve potrebne  resurse, a za one koji imaju decu je posebno izazovno.

Pred toga, ova situacija u kojoj se nalazimo je izuzetno stresna i izlaženje na kraj sa zabranama, organizacijom života u izmenjenim uslovima i lošim informacijama, uzima jedan deo naše energije.

Važno je da poslodavci to imaju na umu kada postavljaju zadatke pred svoje radnike sada u uslovima epidemije COVID19.

Ukoliko spadate u one kojima je teško da sada postignu maksimum svoje produktivnosti, niste usamljeni. To bi se moglo okarakterisati kao normalna reakcija na nenormalnu situaciju.

Odmarajte se više, radujte se uspehu i nagradite sebe. Visoka produktivnost se vraća čim se ovo sve završi. 

SAZNAJ VIŠE:

Preporučujemo vam da pročitate i članak: Saveti za roditelje školskog psihologa u uslovima vanrednog stanja i epidemije COVID19.